Luka 11:5-54
Luka 11:5-54 Novi srpski prevod (NSPL)
Onda im reče: „Zar ko od vas ima takvog prijatelja, kod koga bi otišao u po noći i rekao mu: ’Prijatelju, pozajmi mi tri hleba, jer mi je došao prijatelj s puta, a nemam šta da iznesem pred njega’, a prijatelj mu odgovorio iz kuće: ’Ne uznemiravaj me! Vrata su zaključana i ja sam sa svojom decom u postelji; ne mogu da ustanem da ti dam.’? Kažem vam, ako i ne ustane da mu da hleb zato što mu je prijatelj, ustaće i daće mu što mu treba da bi sačuvao sebi obraz. Tako i ja vama kažem: molite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se. Jer, ko god moli, dobija, ko god traži, nalazi, i ko god kuca, tome se otvara. Ko je od vas takav otac da sinu pruži zmiju kad mu ovaj zatraži ribu? Ili škorpiju, kad zatraži jaje? Dakle, kada vi, budući zli, umete da dajete dobre darove svojoj deci, koliko više će Otac na nebesima dati Svetoga Duha onima koji zatraže od njega?“ Jednom je Isus isterivao zlog duha, uzročnika zanemelosti. Kada je zli duh izašao, gluvi čovek je progovorio, a narod se zadivio. Ipak, neki od njih rekoše: „On uz pomoć Veelzevula, glavara zlih duhova, isteruje zle duhove!“ Drugi su ga, opet, iskušavali, tražeći od njega da im da znak s neba. Isus je znao šta oni misle, pa im je rekao: „Svako carstvo koje se podeli unutar sebe, opusteće, i ako se porodica razjedini, raspašće se. Ako je Satana ustao protiv sebe samog, kako će opstati njegovo carstvo? Vi, naime, tvrdite da ja uz pomoć Veelzevula izgonim zle duhove. Ako ja uz pomoć Veelzevula izgonim zle duhove, uz čiju pomoć ih vaši učenici izgone? Zato će vam oni suditi. Ali, ako ja Božijim prstom izgonim zle duhove, onda je k vama došlo Carstvo Božije. Kada jaki čovek oružjem čuva svoj dom, njegova dobra su bezbedna. Ali kada neko jači dođe i savlada ga, on mu uzima oružje u koje se pouzdao i deli što je pokrao od njega. Ko nije sa mnom, protiv mene je, i ko sa mnom ne sakuplja, taj rasipa. Kada nečisti duh izađe iz čoveka, on tumara po bezvodnim mestima tražeći sebi pokoja. I pošto ga ne nalazi, kaže: ’Vratiću se u svoj dom, odakle sam izašao.’ Kada se vrati, nalazi kuću počišćenu i uređenu. Onda odlazi i dovodi sedam drugih duhova, gorih od sebe, pa uđu i nastane se tamo. Čoveku onda to potonje stanje biva gore no što mu je bilo pređašnje.“ Dok je Isus govorio, neka žena iz naroda uzvikne: „Blažena majka koja te je rodila i dojila!“ A Isus reče: „Blaženiji su oni koji slušaju reč Božiju i drže je.“ Kako se narod sticao, Isus poče da govori: „Ovaj naraštaj je zao naraštaj; on traži znak, ali mu se neće dati drugi znak, osim znaka Jone. I kao što je Jona bio znak za Ninivljane, tako će i Sin Čovečiji biti znak za ljude ovoga naraštaja. Carica sa juga će se podići iz mrtvih na Sudnji dan sa ovim naraštajem i optužiće ga, jer je iz daleka došla da čuje Solomonovu mudrost, a evo, ovde se zbiva nešto što prevazilazi Solomona. Ninivljani će se podići iz mrtvih na Sudnji dan sa ovim naraštajem i optužiti ga, jer su se oni pokajali na Joninu propoved, a evo, ovde se zbiva nešto što prevazilazi Jonu. Niko ne pali svetiljku da bi je stavio na skriveno mesto ili pod mericu, već je stavlja na svećnjak, tako da vide svetlost svi koji ulaze. Tvoje oko je svetiljka tvome telu. Ako je tvoje oko bezazleno, celo tvoje telo je osvetljeno; ako je tvoje oko zlobno, celo tvoje telo je u tami. Zato gledaj da svetlost koja je u tebi ne postane tama. Dakle, ako je svetlost u celom tvom telu, tako da nema nijednog mračnog dela, onda ćeš u potpunosti biti osvetljen, kao kad te svetiljka osvetljava svojim sjajem.“ Dok je Isus još govorio, jedan farisej ga pozva da obeduje sa njim. Isus uđe i zauzme mesto za stolom. Fariseji se začudiše videvši da Isus nije prvo oprao ruke pre obeda. Gospod im reče: „Da, vi fariseji spolja čistite čašu i posuđe, a iznutra ste puni pohlepe i zloće. Bezumnici! Nije li Bog koji je stvorio čovekovu spoljašnjost, takođe stvorio i njegovu nutrinu? Nego, dajte ono što je iznutra kao milostinju, pa će vam sve biti čisto. Jao vama, fariseji, jer dajete desetak od nane i rute i od svakog povrća, a zanemarujete pravdu i ljubav Božiju! Ovo je trebalo činiti, a ono ne izostavljati. Jao vama, fariseji, jer volite istaknuta mesta u sinagogama i da vas sa uvažavanjem pozdravljaju po trgovima! Jao vama, jer ste kao neobeleženi grobovi po kojima ljudi neznajući idu!“ Tada mu znalci Svetog pisma rekoše: „Učitelju, kad govoriš ove stvari, ti i nas vređaš!“ Isus odgovori: „Jao i vama, znalcima Svetog pisma, jer teretite ljude jedva podnošljivim bremenima, a sami ne mrdate ni prstom da im pomognete! Jao vama, jer podižete spomenike prorocima, a vaši su ih preci pobili! Time svedočite da odobravate dela svojih predaka: oni su ih pobili, a vi im dižete spomenike. Zato Bog po svojoj mudrosti reče: ’Poslaću im proroke i apostole; neke će ubiti, a neke prognati.’ Stoga će vaš naraštaj biti smatran krivim za krv svih proroka koja se prolila od početka sveta do sada, od krvi Avelja, pa do krvi Zaharije koga su ubili između žrtvenika i Doma Gospodnjeg. Da, kažem vam, vaš naraštaj će se smatrati krivim. Jao vama, znalci Svetog pisma, jer ste uzeli ključ znanja. Sami niste ušli, a sprečili ste one koji su hteli da uđu!“ Kad je Isus otišao odande, znalci Svetog pisma i fariseji su se žestoko okomili na njega, salećući ga pitanjima i vrebajući da ulove neku reč koja bi ga optužila.
Luka 11:5-54 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Рече им још: „Ако ко од вас има пријатеља, па му оде у поноћ и каже му: ‘Пријатељу, позајми ми три хлеба, јер ми је пријатељ дошао с пута, а ја немам шта да му изнесем’, а он изнутра одговори: ‘Немој да ме узнемираваш, врата су већ затворена и моја деца су са мном у постељи; не могу да устанем и да ти дам.’ Кажем вам, ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му је потребно. И ја вам кажем: молите и даће вам се; тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер свако ко моли, добија, и ко тражи, налази, и отвориће се оном који куца. Који је то отац међу вама који ће своме сину, кад заиште хлеб, дати камен? Или ако затражи рибу, хоће ли му уместо рибе дати змију? Или ако заиште јаје, хоће ли му дати шкорпију? Кад, дакле, ви као зли људи умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више Отац небески дати Духа Светога онима који га моле.” И истеривао је једног демона који је био нем. А кад је демон изашао, проговорио неми човек и задиви се народ. Али неки од њих рекоше: „Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара.” Други су га пак кушали и тражили од њега знак с неба. А он је знао њихове мисли и рече им: „Опустеће свако царство које се разделило само по себи, и кућа пада на кућу. И ако се сатана разделио сам по себи, како ће се одржати његово царство? Јер ви кажете да истерујем демоне помоћу Веелзевула. Ако пак ја помоћу Веелзевула изгоним демоне, чијом помоћу их ваши синови изгоне? Зато ће вам они бити судије. Али ако ја Божјим прстом избацујем демоне, онда је дошло до вас царство Божје. Кад јаки, наоружани човек чува свој двор, његово имање је у миру; ако пак јачи од њега дође и надвлада га, узима му све оружје у које се уздао и дели што је опленио од њега. Ко није са мном – против мене је, и ко не сабира са мном – расипа. Кад нечисти дух изађе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја. И кад га не нађе, каже: ‘Вратићу се у свој дом одакле сам изашао.’ И кад дође, налази га почишћена и украшена. Тада одлази и узима седам других духова, горих од себе, па уђу и бораве онде, и последње стање тога човека бива горе од првога.” А кад је он то говорио, једна жена из народа подиже глас и рече: „Блажена је утроба која те је носила и блажене су дојке које си сисао.” На то он рече: „Ипак су више блажени они који слушају Божју реч и држе је.” А кад се народ окупљао, поче да говори: „Овај нараштај је рђав нараштај; тражи знак, али знак му се неће дати – осим знака Јонина. Као што је, наиме, Јона био знак Ниневљанима, тако ће и Син човечји бити знак овом нараштају. Краљица југа устаће на суду с људима овог нараштаја и осудиће их јер је дошла с краја земље да чује Соломонову мудрост, а гле, овде је нешто више од Соломона. Ниневљани ће устати на суду са овим нараштајем и осудиће га, јер су се покајали на Јонину проповед, а види, гле, овде је нешто више од Јоне. Нико не ставља упаљену светиљку на скривено место, нити под мерицу, него на свећњак да виде светлост они који улазе. Светиљка телу је твоје око. Ако је твоје око бистро, светло је и све тело твоје; ако је пак рђаво, мрачно је и твоје тело. Стога гледај да светлост која је у теби не буде тама. Ако је све твоје тело светло, тако да нема ниједног мрачног дела, оно ће бити све светло као кад те светиљка осветљава својим сијањем.” А док је говорио, замолио га један фарисеј да руча код њега; он уђе и седе на трпезу. А фарисеј се зачуди кад виде да се није опрао пре обеда. Господ му пак рече: „Да, ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни грабежа и злоће. Неразборити, зар није онај који је начинио оно што је споља начинио и оно што је унутра? Него дајте као милостињу оно што је унутра, и гле – све вам је чисто. Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од нане и руте и сваког поврћа, а мимоилазите правду и љубав Божју; ово је требало чинити, а оно не остављати. Тешко вама фарисејима што волите прво место у синагогама и поздраве на трговима. Тешко вама што сте као гробови који се не примећују, па људи који иду по њима то не знају.” А један од законика му одговори и рече: „Учитељу, кад то говориш, и нас вређаш.” Он пак рече: „Тешко и вама законицима што товарите на људе тешка бремена, а сами својим прстом не дотичете бремена. Тешко вама што зидате надгробне споменике пророцима, а ваши очеви су их побили. Према томе, ви сведочите за дела својих отаца и одобравате их; јер су их они побили, а ви зидате. Зато је и Божја мудрост рекла: ‘Послаћу им пророке и апостоле, и побиће једне од њих, а друге прогонити’, па да се затражи од овог нараштаја крв свих пророка која је проливена од постанка света, од Авељеве крви до крви Захарије, који је погинуо између жртвеника и храма. Да, кажем вам, тражиће се од овога нараштаја. Тешко вама законици што сте узели кључ знања; сами нисте ушли, а спречили сте оне који желе да уђу.” И кад је отишао оданде, књижевници и фарисеји се јако окомише на њега и испитиваху га о много чему, вребајући га не би ли уловили што из његових уста.
Luka 11:5-54 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда им рече: »Када неко од вас има пријатеља, па оде к њему у поноћ и каже му: ‚Пријатељу, позајми ми три хлеба. Јер, један мој пријатељ је свратио к мени с пута, а ја немам шта да изнесем пред њега.‘ И када му онај изнутра одговори: ‚Не досађуј ми! Врата су већ закључана и деца са мном у постељи. Не могу да устанем да ти дам‘ – кажем вам: иако неће да устане зато што му је пријатељ, устаће због његове безочности и даће му колико му треба. »Зато вам кажем: молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца. »Који би отац међу вама сину, када га замоли за рибу, дао змију? Или му, ако га замоли за јаје, дао шкорпију? Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш небески Отац дати Светога Духа онима који га замоле.« Исус је истеривао једног демона немости и, када је демон изашао, неми човек проговори, а народ се задиви. Али неки од њих рекоше: »Он истерује демоне помоћу Веелзевула, демонског владара!« А други, да би га искушали, затражише од њега знак са неба. Али он је знао шта мисле, па им рече: »Опустеће свако царство које је против себе подељено, и пашће сваки подељен дом. Ако је и Сатана против себе подељен, како ће опстати његово царство? Јер, ви кажете да ја демоне истерујем помоћу Веелзевула. Али, ако ја истерујем демоне помоћу Веелзевула, помоћу кога их истерују ваши синови? Зато ће вам они бити судије. Али, ако ја демоне истерујем помоћу Божије силе, онда вам је дошло Божије царство. »Када јак, наоружан човек чува своју кућу, његова имовина је безбедна. Али, када га нападне и савлада неко јачи од њега, узима му оклоп у који се уздао и дели плен. »Ко није са мном – против мене је. И ко са мном не скупља – расипа.« »Када из човека изађе нечист дух, лута безводним местима тражећи починка. А кад га не нађе, каже: ‚Вратићу се у кућу из које сам изашао.‘ И врати се и нађе кућу пометену и сређену. Онда оде и доведе седам других духова, горих од себе, па уђу и тамо се настане. Тако је на крају том човеку горе него пре.« Док је он то говорио, повика једна жена из народа: »Срећна утроба која те носила и дојке које си сисао!« А он рече: »Много срећнији су они који слушају Божију реч и покоравају јој се.« Док се народ окупљао, он рече: »Овај нараштај је зао нараштај. Траже знак, али никакав знак им неће бити дат, осим знака Јониног. Јер, као што је Јона био знак Нинивљанима, тако ће и Син човечији бити знак овом нараштају. Краљица Југа ће на Суду устати са људима овог нараштаја и осудити их, јер је с краја земље дошла да чује Соломонову мудрост. А овде је неко већи од Соломона! Нинивљани ће устати на Суду са овим нараштајем и осудити га, јер су се покајали после Јонине проповеди, а овде је неко већи од Јоне.« »Нико не пали светиљку да би је ставио на скровито место или под посуду, него на свећњак, да они који улазе виде светлост. Твоје око је светиљка тела. Ако ти је око добро, и цело тело ти је пуно светлости. Али, ако је рђаво, и тело ти је пуно таме. Постарај се, дакле, да светлост у теби не буде тама. Ако ти је цело тело пуно светлости, без имало таме, биће сасвим осветљено, као кад те својом светлошћу обасјава светиљка.« Док је он говорио, један фарисеј га позва да с њим руча, па Исус уђе и леже за трпезу. А фарисеј се зачуди кад виде да се Исус није прво опрао пре ручка. »Да«, рече му Господ, »ви фарисеји чистите чашу и тањир споља, а изнутра сте пуни похлепе и зла. Безумници! Зар Онај који је начинио оно што је споља, није начинио и оно што је изнутра? Него, дајте као милостињу оно што је унутра, и све ће вам бити чисто. »Али тешко вама, фарисеји, што дајете десетак од нане, руте и сваког другог биља, а занемарујете Божију правду и љубав. Ово треба да чините, а оно да не занемарујете. »Тешко вама, фарисеји, јер волите прва седишта у синагогама и да вас поздрављају на трговима. Тешко вама, јер сте слични необележеним гробовима по којима људи ходају а да то и не знају.« »Учитељу«, рече му један учитељ закона, »ти и нас вређаш кад тако говориш.« А Исус рече: »Тешко и вама, учитељи закона, јер људе оптерећујете неподношљивим бременом, а сами се ни прстом не дотичете бремена. »Тешко вама, јер подижете гробнице пророцима, а њих су побили ваши праоци. Тиме сведочите да се слажете са делима својих праотаца, јер су их они побили, а ви им подижете гробнице. Зато је Божија мудрост и рекла: ‚Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогонити.‘ Зато ће овај нараштај платити за крв свих пророка проливену од постанка света, од Авељеве крви до крви Захарије, који је убијен између жртвеника и Храма. Да, кажем вам: овај нараштај ће за то платити. »Тешко вама, учитељи закона, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су улазили.« А док је одлазио оданде, учитељи закона и фарисеји почеше жестоко да наваљују на њега и да га засипају питањима о много чему, вребајући да га ухвате у речи.
Luka 11:5-54 Нови српски превод (NSP)
Онда им рече: „Зар ко од вас има таквог пријатеља, код кога би отишао у по ноћи и рекао му: ’Пријатељу, позајми ми три хлеба, јер ми је дошао пријатељ с пута, а немам шта да изнесем пред њега’, а пријатељ му одговорио из куће: ’Не узнемиравај ме! Врата су закључана и ја сам са својом децом у постељи; не могу да устанем да ти дам.’? Кажем вам, ако и не устане да му да хлеб зато што му је пријатељ, устаће и даће му што му треба да би сачувао себи образ. Тако и ја вама кажем: молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. Јер, ко год моли, добија, ко год тражи, налази, и ко год куца, томе се отвара. Ко је од вас такав отац да сину пружи змију кад му овај затражи рибу? Или шкорпију, кад затражи јаје? Дакле, када ви, будући зли, умете да дајете добре дарове својој деци, колико више ће Отац на небесима дати Светога Духа онима који затраже од њега?“ Једном је Исус истеривао злог духа, узрочника занемелости. Када је зли дух изашао, глуви човек је проговорио, а народ се задивио. Ипак, неки од њих рекоше: „Он уз помоћ Веелзевула, главара злих духова, истерује зле духове!“ Други су га, опет, искушавали, тражећи од њега да им да знак с неба. Исус је знао шта они мисле, па им је рекао: „Свако царство које се подели унутар себе, опустеће, и ако се породица разједини, распашће се. Ако је Сатана устао против себе самог, како ће опстати његово царство? Ви, наиме, тврдите да ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове. Ако ја уз помоћ Веелзевула изгоним зле духове, уз чију помоћ их ваши ученици изгоне? Зато ће вам они судити. Али, ако ја Божијим прстом изгоним зле духове, онда је к вама дошло Царство Божије. Када јаки човек оружјем чува свој дом, његова добра су безбедна. Али када неко јачи дође и савлада га, он му узима оружје у које се поуздао и дели што је покрао од њега. Ко није са мном, против мене је, и ко са мном не сакупља, тај расипа. Када нечисти дух изађе из човека, он тумара по безводним местима тражећи себи покоја. И пошто га не налази, каже: ’Вратићу се у свој дом, одакле сам изашао.’ Када се врати, налази кућу почишћену и уређену. Онда одлази и доводи седам других духова, горих од себе, па уђу и настане се тамо. Човеку онда то потоње стање бива горе но што му је било пређашње.“ Док је Исус говорио, нека жена из народа узвикне: „Блажена мајка која те је родила и дојила!“ А Исус рече: „Блаженији су они који слушају реч Божију и држе је.“ Како се народ стицао, Исус поче да говори: „Овај нараштај је зао нараштај; он тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне. И као што је Јона био знак за Нинивљане, тако ће и Син Човечији бити знак за људе овога нараштаја. Царица са југа ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужиће га, јер је из далека дошла да чује Соломонову мудрост, а ево, овде се збива нешто што превазилази Соломона. Нинивљани ће се подићи из мртвих на Судњи дан са овим нараштајем и оптужити га, јер су се они покајали на Јонину проповед, а ево, овде се збива нешто што превазилази Јону. Нико не пали светиљку да би је ставио на скривено место или под мерицу, већ је ставља на свећњак, тако да виде светлост сви који улазе. Твоје око је светиљка твоме телу. Ако је твоје око безазлено, цело твоје тело је осветљено; ако је твоје око злобно, цело твоје тело је у тами. Зато гледај да светлост која је у теби не постане тама. Дакле, ако је светлост у целом твом телу, тако да нема ниједног мрачног дела, онда ћеш у потпуности бити осветљен, као кад те светиљка осветљава својим сјајем.“ Док је Исус још говорио, један фарисеј га позва да обедује са њим. Исус уђе и заузме место за столом. Фарисеји се зачудише видевши да Исус није прво опрао руке пре обеда. Господ им рече: „Да, ви фарисеји споља чистите чашу и посуђе, а изнутра сте пуни похлепе и злоће. Безумници! Није ли Бог који је створио човекову спољашњост, такође створио и његову нутрину? Него, дајте оно што је изнутра као милостињу, па ће вам све бити чисто. Јао вама, фарисеји, јер дајете десетак од нане и руте и од сваког поврћа, а занемарујете правду и љубав Божију! Ово је требало чинити, а оно не изостављати. Јао вама, фарисеји, јер волите истакнута места у синагогама и да вас са уважавањем поздрављају по трговима! Јао вама, јер сте као необележени гробови по којима људи незнајући иду!“ Тада му зналци Светог писма рекоше: „Учитељу, кад говориш ове ствари, ти и нас вређаш!“ Исус одговори: „Јао и вама, зналцима Светог писма, јер теретите људе једва подношљивим бременима, а сами не мрдате ни прстом да им помогнете! Јао вама, јер подижете споменике пророцима, а ваши су их преци побили! Тиме сведочите да одобравате дела својих предака: они су их побили, а ви им дижете споменике. Зато Бог по својој мудрости рече: ’Послаћу им пророке и апостоле; неке ће убити, а неке прогнати.’ Стога ће ваш нараштај бити сматран кривим за крв свих пророка која се пролила од почетка света до сада, од крви Авеља, па до крви Захарије кога су убили између жртвеника и Дома Господњег. Да, кажем вам, ваш нараштај ће се сматрати кривим. Јао вама, зналци Светог писма, јер сте узели кључ знања. Сами нисте ушли, а спречили сте оне који су хтели да уђу!“ Кад је Исус отишао оданде, зналци Светог писма и фарисеји су се жестоко окомили на њега, салећући га питањима и вребајући да улове неку реч која би га оптужила.
Luka 11:5-54 Sveta Biblija (SRP1865)
I reèe im: koji od vas ima prijatelja, i otide mu u ponoæi i reèe mu: prijatelju! daj mi tri hljeba u zajam; Jer mi doðe prijatelj s puta, i nemam mu šta postaviti; A on iznutra odgovarajuæi da reèe: ne uznemiruj me; veæ su vrata zatvorena i djeca su moja sa mnom u postelji, i ne mogu ustati da ti dam. I kažem vam: ako i ne ustane da mu da zato što mu je prijatelj, ali za njegovo bezobrazno iskanje ustaæe i daæe mu koliko treba. I ja vama kažem: ištite i daæe vam se: tražite i naæi æete; kucajte i otvoriæe vam se. Jer svaki koji ište, prima; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvora mu se. Koji je meðu vama otac u koga ako sin zaište hljeba da mu da kamen? Ili ako zaište ribe da mu da mjesto ribe zmiju? Ili ako zaište jaje da mu da skorpiju? Kad dakle vi, zli buduæi, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko æe više otac nebeski dati Duha svetoga onima koji ištu u njega? I jednom izgna ðavola koji bješe nijem; kad ðavo iziðe progovori nijemi; i diviše se ljudi. A neki od njih rekoše: pomoæu Veelzevula kneza ðavolskoga izgoni ðavole. A drugi kušajuæi ga iskahu od njega znak s neba. A on znajuæi pomisli njihove reèe im: svako carstvo koje se razdijeli samo po sebi, opustjeæe, i dom koji se razdijeli sam po sebi, propašæe. Tako i sotona ako se razdijeli sam po sebi, kako æe ostati njegovo carstvo? kao što kažete da pomoæu Veelzevula izgonim ðavole. Ako li ja pomoæu Veelzevula izgonim ðavole, sinovi vaši èijom pomoæu izgone? Zato æe vam oni biti sudije. A ako li ja prstom Božijim izgonim ðavole, dakle je došlo k vama carstvo Božije. Kad se jaki naoruža i èuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru; A kad doðe jaèi od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdijeli što otme od njega. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji sa mnom ne sabira, prosipa. Kad neèisti duh iziðe iz èovjeka, ide kroz bezvodna mjesta tražeæi pokoja, i ne našavši reèe: da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; I došavši naðe pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sedam drugijeh duhova gorijeh od sebe, i ušavši žive ondje; i bude potonje èovjeku onome gore od prvoga. A kad to govoraše, podiže glas jedna žena iz naroda i reèe mu: blago utrobi koja te je nosila, i sisama koje si sao! A on reèe: blago i onima koji slušaju rijeè Božiju, i drže je. A narodu koji se skupljaše stade govoriti: rod je ovaj zao; ište znak, i neæe mu se dati znak osim znaka Jone proroka; Jer kako što Jona bi znak Ninevljanima, tako æe i sin èovjeèij biti rodu ovome. Carica južna iziæi æe na sud s ljudima roda ovoga, i osudiæe ih; jer ona doðe s kraja zemlje da sluša premudrost Solomunovu: a gle, ovdje je veæi od Solomuna. Ninevljani iziæi æe na sud s rodom ovijem, i osudiæe ga; jer se pokajaše pouèenjem Joninijem: a gle, ovdje je veæi od Jone. Niko ne meæe zapaljene svijeæe na sakriveno mjesto, niti pod sud, nego na svijeænjak da vide svjetlost koji ulaze. Svijeæa je tijelu oko. Ako dakle oko tvoje bude zdravo, sve æe tijelo tvoje biti svijetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i tijelo je tvoje tamno. Gledaj dakle da vidjelo koje je u tebi ne bude tama. Jer ako je sve tijelo tvoje svijetlo da nema nikakvoga uda tamna, biæe svijetlo kao kad te svijeæa obasjava svjetlošæu. A kad govoraše, moljaše ga nekakav farisej da objeduje u njega. A on ušavši sjede za trpezu. A farisej se zaèudi kad vidje da se najprije ne umi prije objeda. A Gospod reèe mu: sad vi fariseji spolja èistite èašu i zdjelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe. Bezumni! nije li onaj naèinio i iznutra koji je spolja naèinio? Ali dajite milostinju od onoga što je unutra; i gle, sve æe vam biti èisto. Ali teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakoga povræa, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo èiniti, i ono ne ostavljati. Teško vama farisejima što tražite zaèelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama. Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih. A neki od zakonika odgovarajuæi reèe: uèitelju! govoreæi to i nas sramotiš. A on reèe: teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednijem prstom svojijem neæete da ih prihvatite. Teško vama što zidate grobove prorocima, a vaši su ih ocevi pobili. Vi dakle svjedoèite i odobravate djela otaca svojijeh; jer ih oni pobiše, a vi im grobove zidate. Zato i premudrost Božija reèe: poslaæu im proroke i apostole, i od njih æe jedne pobiti, a druge protjerati; Da se ište od roda ovoga krv sviju proroka koja je prolivena od postanja svijeta, Od krvi Aveljeve tja do krvi Zarijne, koji pogibe meðu oltarom i crkvom. Da, kažem vam, iskaæe se od roda ovoga. Teško vama zakonici što uzeste kljuè od znanja: sami ne uðoste, a koji šæadijahu da uðu, zabraniste im. A kad im on ovo govoraše, poèeše književnici i fariseji vrlo navaljivati k njemu i mnogijem pitanjem zabunjivati ga, Vrebajuæi i pazeæi na njega ne bi li što ulovili iz usta njegovijeh da ga okrive.