Luka 10:1-42
Luka 10:1-42 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После тога Господ изабра других седамдесет и два, па их посла по двојицу пред собом у сваки град и свако место куда је сам намеравао да дође. И рече им: „Жетва је велика, а радника је мало; молите стога господара жетве да пошаље раднике на своју жетву. Идите, ето, шаљем вас као јагањце међу вукове. Не носите новчаника, ни торбе, ни обуће и не поздрављајте никога на путу. А кад уђете у коју кућу, прво реците: ‘Мир овој кући.’ И ако тамо буде син мира, ваш мир ће остати на њој; а ако не, вратиће се к вама. У тој кући остајте, једите и пијте што имају; радник је, наиме, достојан своје плате. Немојте прелазити из куће у кућу, и ако уђете у који град – па вас приме – једите што је изнесено пред вас. Исцелите болеснике у њему и говорите им: ‘Дошло је до вас царство Божје.’ Ако пак уђете у који град, па вас не приме, изађите на његове улице и реците: ‘Отресамо вам из вашега града и прах који је прионуо за наше ноге. Али то знајте да се приближило царство Божје.’ Кажем вам да ће у онај дан Содому бити лакше него том граду. Тешко теби, Хоразине, тешко теби, Витсаидо, јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, одавно би се покајали седећи у врећи и пепелу. Али Тиру и Сидону ће бити лакше на суду него вама. И ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба подићи? Бићеш срушен до ада. Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује; ко пак одбацује мене – одбацује онога који је мене послао.” А оних седамдесет и два вратише се с радошћу говорећи: „Господе, и демони нам се покоравају у твоје име.” А он им рече: „Гледао сам сатану како је пао с неба као муња. Ето, дао сам вам власт да стајете на змије и шкорпије, и на сваку непријатељску силу – и ништа вам неће наудити. Али немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небесима.” У тај час обрадова се у Духу Светоме и рече: „Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си сакрио ово од мудрих и паметних, а открио си безазленима. Да, Оче, зато што се теби тако свидело. Мој Отац ми је све предао. И нико сем Оца не зна ко је Син, и ко је Отац зна само Син и онај коме Син хоће да открије.” Тада се обрати посебно ученицима и рече: „Блажене су очи које гледају што ви гледате. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, и нису видели, те да чују оно што ви слушате, па нису чули.” И, гле, један учитељ Закона устаде да га куша и рече: „Учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни?” А он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?” А он одговори и рече: „Љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом и свом мишљу својом и љуби ближњега свога као самога себе.” Рече му: „Право си одговорио; чини то, па ћеш живети.” Он пак, желећи да се оправда, рече Исусу: „А ко је мој ближњи?” Исус прихвати и рече: „Један човек је силазио из Јерусалима у Јерихон и пао у руке разбојницима, који га свукоше, избише, оставише га напољу полумртва и одоше. А случајно је тим путем силазио један свештеник, виде га и прође. Исто тако и један левит дође на то место, па кад виде, прође. А неки Самарићанин путујући дође до њега и, кад га виде, сажали се, приђе, прели његове ране уљем и вином, те их преви, па га посади на своје живинче, одведе у гостионицу и постара се за њега. Сутрадан извади два динара, даде их гостионичару и рече: ‘Побрини се за њега и, ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.’ Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?” А он рече: „Онај који му је учинио милосрђе.” Исус му пак рече: „Иди, па чини и ти тако.” А кад су путовали, уђе у једно село; нека жена по имену Марта прими га у своју кућу. Она је имала сестру по имену Марију, која је села крај ногу Господа и слушала његову беседу. А Марта се много трудила да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.” А Господ јој одговори и рече: „Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш се за много, а једно је потребно; Марија је, наиме, изабрала добри део, који јој се неће одузети.”
Luka 10:1-42 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После тога Господ одреди још седамдесет двојицу, па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде. Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте. »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ И ако тамо буде мирољубив човек, ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом. »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.« »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу. Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама. А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље ћеш се суновратити! »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.« Седамдесет двојица се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!« А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.« Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш. »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.« Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате. Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.« Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?« »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?« Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘, и ‚свога ближњега као самога себе.‘« »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.« Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: »А ко је мој ближњи?« Исус му одговори: »Путовао један човек из Јерусалима у Јерихон, па пао у руке разбојницима. Ови су га скинули и изударали, па отишли, оставивши га полумртва. А случајно је тим путем пролазио један свештеник, видео га и заобишао. Исто тако је поред тога места наишао и један Левит, видео га и заобишао. Али наиђе онуда, путујући, и један Самарићанин. И кад га је видео, сажали се, па му приђе и преви му ране, заливши их уљем и вином. Онда га посади на своје живинче, одведе у једну гостионицу и побрину се за њега. Сутрадан извади два динара и даде их гостионичару, говорећи: ‚Побрини се за њега, а ако потрошиш више, платићу ти кад се вратим.‘ »Шта мислиш, који је од ове тројице био ближњи овоме који је пао у руке разбојницима?« »Онај који се на њега сажалио«, одговори учитељ закона. А Исус му рече: »Иди, па и ти тако чини.« Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори. Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.« »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«
Luka 10:1-42 Novi srpski prevod (NSPL)
Posle ovoga je Gospod odredio drugu sedamdeset dvojicu učenika i poslao ih po dvojicu pred sobom u svaki grad i svako mesto u koje je nameravao da dođe. Rekao im je: „Žetve je mnogo, a malo radnika. Stoga se molite Gospodaru žetve da pošalje radnike na svoju žetvu. Idite! Ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. Ne uzimajte sa sobom ni novčanika, ni torbe, ni obuće. Na putu se ni sa kim ne pozdravljajte. Kad ulazite u neku kuću, prvo recite: ’Mir ovoj kući!’ Ako čovek mira živi tamo, vaš mir će ostati na toj kući; a ako ne, vaš mir će se vratiti k vama. U toj kući ostanite i jedite i pijte šta god vam daju, jer radnik zaslužuje svoju platu. I ne prelazite iz kuće u kuću. Ako se nađete u nekom gradu i prime vas, jedite ono što postave pred vas. U tom mestu isceljujte bolesne i govorite im: ’Približilo se Carstvo Božije!’ A ako dođete u neki grad, pa vas ne prime, onda idite po njegovim ulicama i govorite: ’Otresamo i prašinu koja je u vašem gradu prionula za naše stope. Ali da znate: približilo se Carstvo Božije!’ Kažem vam da će Sodomi biti lakše na Sudnji dan nego onom gradu. Jao tebi, Horazine! Jao tebi, Vitsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila čuda koja su bila učinjena u vama, odavno bi se već pokajali, sedeći u kostreti i pepelu. Zato će Tiru i Sidonu biti lakše na Sudnji dan nego vama. A ti, Kafarnaume, hoćeš li se do neba uzdići? Do Sveta mrtvih ćeš se srušiti! Ko vas sluša – mene sluša, i ko vas odbacuje – mene odbacuje, a ko odbacuje mene – odbacuje onoga koji me je poslao.“ A sedamdeset dvojica se vratiše i sa radošću rekoše: „Gospode, i zli duhovi nam se pokoravaju u tvoje ime!“ Isus im reče: „Gledao sam Satanu kako pada s neba kao munja. Evo, dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpije i svaku neprijateljsku silu. Oni vam nikako neće nauditi. Neka vas ne raduje to što vam se zli dusi pokoravaju, nego što su vaša imena zapisana na nebu.“ Tada se Isus ispuni radošću po Svetom Duhu i reče: „Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio onima što su kao mala deca. Da, Oče, jer ti je tako bilo po volji. Otac mi je sve predao; i niko ne zna ko je Sin osim Oca, i niko ne zna ko je Otac osim Sina, i onog kome Sin hoće da otkrije.“ Onda se okrenuo prema učenicima i samo njima rekao: „Blažene su oči, koje gledaju ono što vi gledate. Kažem vam da su mnogi proroci i carevi želeli da vide ono što vi gledate, ali nisu videli, i da čuju ono što vi slušate, ali nisu čuli.“ Neki znalac Svetog pisma ustade i upita Isusa, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?“ Isus mu odgovori: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako to tamo čitaš?“ Ovaj mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe.“ Isus mu reče: „Dobro si odgovorio. Čini tako i živećeš.“ Ali ovaj, želeći da se opravda, upita Isusa: „Ko je moj bližnji?“ Isus na to reče: „Silazio neki čovek iz Jerusalima u Jerihon i dopao u ruke razbojnicima. Oni ga svuku, pretuku, pa odu, ostavljajući ga polumrtva. Desilo se da je tim putem silazio neki sveštenik. Kada je video unesrećenog, nastavio je dalje. I neki Levit je prolazio tim putem. Video je unesrećenog i nastavio dalje. Tako je i neki Samarjanin putovao tuda. Kada je došao do unesrećenog, pogledao ga je i sažalio se nad njim. Zatim mu je prišao, prelio njegove rane uljem i vinom i previo ih. Onda ga je stavio na svoje magare, odveo do gostionice i pobrinuo se za njega. Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih gostioničaru, i rekao: ’Postaraj se za njega, pa ako potrošiš više, doplatiću ti kada se budem vraćao.’ Šta misliš: ko je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?“ – upita Isus. Ovaj odgovori: „Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu.“ Isus mu onda reče. „Idi i ti i čini tako.“ Dok su putovali, Isus svrati u neko selo. Tamo ga je ugostila neka žena po imenu Marta. Ona je imala sestru koja se zvala Marija. Ova druga je sela do Gospodovih nogu i slušala njegovo učenje. A Marta se sva rastrčala da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: „Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila da sama poslužujem? Reci joj, stoga, da mi pomogne!“ Isus joj odgovori: „Marta, Marta, isuviše se brineš i uznemiravaš, a samo je jedno potrebno. Marija je izabrala bolji deo koji joj niko neće oduzeti.“
Luka 10:1-42 Нови српски превод (NSP)
После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте. Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: ’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’ Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду. Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити! Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“ А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“ Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“ Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“ Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“ Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“ Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“ Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“ Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“ Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“ Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’ Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус. Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“ Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“ Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“ Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“
Luka 10:1-42 Sveta Biblija (SRP1865)
A potom izabra Gospod i drugijeh sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojijem u svaki grad i u mjesto kuda šæaše sam doæi. A reèe im: žetva je dakle velika a poslenika malo; nego se molite gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju. Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce meðu vukove. Ne nosite kese ni torbe ni obuæe, i nikoga ne pozdravljajte na putu. U koju god kuæu uðete najprije govorite: mir kuæi ovoj. I ako dakle bude ondje sin mira, ostaæe na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiæe se k vama. A u onoj kuæi budite, i jedite i pijte što u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuæe u kuæu. I u koji god grad doðete i prime vas, jedite što se donese pred vas. I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: približi se k vama carstvo Božije. I u koji god grad doðete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite: I prah od grada vašega koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije. Kažem vam da æe Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onome. Teško tebi, Horazine! teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila èudesa što su bila u vama, davno bi se u vreæi i u pepelu sjedeæi pokajali. Ali Tiru i Sidonu biæe lakše na sudu nego vama. I ti, Kapernaume! koji si se do nebesa podigao do pakla æeš propasti. Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odrièe mene se odrièe; a ko se mene odrièe, odrièe se onoga koji je mene poslao. Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreæi: Gospode! i ðavoli nam se pokoravaju u ime tvoje. A on im reèe: ja vidjeh sotonu gdje spade s neba kao munja. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neæe nauditi. Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima. U taj èas obradova se Isus u duhu i reèe: hvalim te, oèe, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima. Da, oèe, jer je tako bila volja tvoja. I okrenuvši se k uèenicima reèe: sve je meni predao otac moj, i niko ne zna ko je sin osim oca, ni ko je otac osim sina, i ako sin hoæe kome kazati. I okrenuvši se k uèenicima nasamo reèe: blago oèima koje vide što vi vidite. Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i èuti što vi èujete, i ne èuše. I gle, ustade jedan zakonik i kušajuæi ga reèe: uèitelju! šta æu èiniti da dobijem život vjeèni? A on mu reèe: šta je napisano u zakonu? kako èitaš? A on odgovarajuæi reèe: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; i bližnjega svojega kao samoga sebe. Reèe mu pak: pravo si odgovorio; to èini i biæeš živ. A on šæadijaše da se opravda, pa reèe Isusu: a ko je bližnji moj? A Isus odgovarajuæi reèe: jedan èovjek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva. A iznenada silažaše onijem putem nekakav sveštenik, i vidjevši ga proðe. A tako i Levit kad je bio na onome mjestu, pristupi, i vidjevši ga proðe. A Samarjanin nekakav prolazeæi doðe nad njega, i vidjevši ga sažali mu se; I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega. I sjutradan polazeæi izvadi dva groša te dade krèmaru, i reèe mu: gledaj ga, i što više potrošiš ja æu ti platiti kad se vratim. Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci? A on reèe: onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reèe: idi, i ti èini tako. A kad iðahu putem i on uðe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u svoju kuæu. I u nje bješe sestra, po imenu Marija, koja i sjede kod nogu Isusovijeh i slušaše besjedu njegovu. A Marta se bješe zabunila kako æe ga doèekati, i prikuèivši se reèe: Gospode! zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? reci joj dakle da mi pomože. A Isus odgovarajuæi reèe joj: Marta! Marta! brineš se i trudiš za mnogo, A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dijel izabrala, koji se neæe uzeti od nje.