Luka 1:59-80
Luka 1:59-80 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
А у осми дан дођоше да обрежу дете и називаху га Захарија – по имену његовог оца. Али његова мајка проговори и рече: „Не, него ће се звати Јован.” Рекоше јој: „Нема никога у твојој родбини који се тако зове.” И знацима упиташе његовог оца да каже како би он желео да се дете зове. И заиска плочицу за писање, па написа: „Јован је његово име.” И сви се зачудише. А његова уста и језик се одмах отворише, па говораше славећи Бога. И страх обузе све њихове суседе, те се у целом горском крају Јудеје говорило о свему овоме, па сви који су чули примише то у своја срца говорећи: „Шта ће то бити од овога детета?” Јер рука Господња беше с њим. А Захарија, његов отац, напуни се Духа Светога и изговори пророчке речи: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, што је посетио и испунио свој народ и подигао нам род спасења у дому свога слуге Давида, као што је обећао од давнина кроз уста својих светих пророка спасење од наших непријатеља и из руке свих који нас мрзе, да учини милост нашим очевима и да се сети свога светог савеза, заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму, да ће нам дати да му служимо без страха избављени од непријатељске руке у светости и праведности пред њим у све наше дане. А ти, дете, зваћеш се пророк Свевишњега јер ћеш ићи пред Господом да припремиш његове путеве, да научиш његов народ да је спасење у опроштењу њихових грехова, милосрдним срцем нашег Бога, којим ће нас посетити светлост с висине, да засветли онима што седе у мраку и сенци смрти, да упути наше ноге на пут мира.” А дете је расло и јачало духом, и било је у пустињи до дана његовог иступања пред Израиљ.
Luka 1:59-80 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Осмога дана дођоше да обрежу дете и хтедоше да му, по оцу, надену име Захарија. Али његова мајка рече: »Не, зваће се Јован.« »Нико од твојих рођака се тако не зове«, рекоше јој, а онда знаковима упиташе његовог оца како би он желео да се дете зове. Захарија затражи плочицу за писање и написа: »Име му је Јован.« И сви се зачудише. Њему се сместа отворише уста и одвеза језик, па поче да говори славећи Бога, а страх обузе све суседе. Људи су по целом јудејском горју говорили о свему томе и ко год је то чуо, чудио се и питао: »Шта ли ће то бити од тога детета?« јер је Господња рука била с њим. Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао: »Нека је благословен Господ, Бог Израелов, што је дошао да избави свој народ и што нам је подигао моћног Спаситеља у кући свога слуге Давида, као што је давно рекао кроз уста својих светих пророка да ће нас спасти од наших непријатеља и од руке свих који нас мрзе, да ће се смиловати нашим праоцима и сетити се свога светог савеза, заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму – да ће нас избавити из руку непријатељâ и дати нам да му служимо без страха, у светости и праведности пред њим свих дана нашега живота. А ти ћеш се, дете, звати пророк Свевишњега, јер ћеш ићи пред Господом да му припремиш пут, да обзнаниш његовом народу да је спасење у опроштењу њихових греха због велике самилости нашега Бога којим ће нам доћи светлост са неба да засветли онима који живе у тами и у сенци смрти и усмери наше ноге на пут мира.« Дечак је растао и јачао духом. Боравио је у пустињи све до дана када је јавно иступио пред Израел.
Luka 1:59-80 Novi srpski prevod (NSPL)
Osmoga dana dođu da obrežu dete. Hteli su da mu daju očevo ime – Zaharija, ali majka reče: „Nikako, ime će mu biti Jovan!“ Oni joj rekoše: „Ali, u tvojoj rodbini niko ne nosi to ime.“ Onda znakovima upitaju oca da kaže kako bi on hteo da se dete zove. Zaharija zatraži tablicu i napiše: „Njegovo ime je Jovan.“ Svi su se tome čudili. Odjednom, Zaharija poče da govori i da proslavlja Boga. Strah je obuzeo sve njihove susede, tako da se ovo pročulo po celom gorskom kraju Judeje. Svi koji su ovo čuli, razmišljali su o tome pitajući se: „Šta će biti sa ovim detetom?“ Jer je ruka Gospodnja bila sa njim. A Zaharija, otac Jovanov, ispunjen Svetim Duhom, poče da prorokuje: „Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev, što dođe među svoj narod i otkupi ga. Podiže nam silnoga Spasitelja, od roda Davidova, sluge svoga, kako obeća davno preko svojih svetih proroka: da nas spase od naših dušmana i od ruku onih koji nas mrze; da će iskazati milost precima našim i setiti se svoga svetog saveza, po zakletvi datoj praocu našem Avrahamu, da će nam dati: da mu bez straha služimo, od dušmanske ruke izbavljeni, živeći sveto i pravedno pred njim u sve dane naše. A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’, jer ćeš ići pred Gospodom da pripremiš puteve za njega. Ti ćeš dovesti do spoznaje njegov narod da je spasenje u oproštenju njihovih greha, po milostivom srcu Boga našega, od kojeg će nam doći svetlost zore sa visine, da obasja one što žive u tami i pod senkom smrti borave, i da naše stope na put mira usmeri.“ Kada je dečak odrastao i duhovno ojačao, otišao je da živi u pustinji, sve do dana kada se pojavio u javnosti izrailjskog naroda.
Luka 1:59-80 Нови српски превод (NSP)
Осмога дана дођу да обрежу дете. Хтели су да му дају очево име – Захарија, али мајка рече: „Никако, име ће му бити Јован!“ Они јој рекоше: „Али, у твојој родбини нико не носи то име.“ Онда знаковима упитају оца да каже како би он хтео да се дете зове. Захарија затражи таблицу и напише: „Његово име је Јован.“ Сви су се томе чудили. Одједном, Захарија поче да говори и да прославља Бога. Страх је обузео све њихове суседе, тако да се ово прочуло по целом горском крају Јудеје. Сви који су ово чули, размишљали су о томе питајући се: „Шта ће бити са овим дететом?“ Јер је рука Господња била са њим. А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује: „Благословен да је Господ, Бог Израиљев, што дође међу свој народ и откупи га. Подиже нам силнога Спаситеља, од рода Давидова, слуге свога, како обећа давно преко својих светих пророка: да нас спасе од наших душмана и од руку оних који нас мрзе; да ће исказати милост прецима нашим и сетити се свога светог савеза, по заклетви датој праоцу нашем Аврахаму, да ће нам дати: да му без страха служимо, од душманске руке избављени, живећи свето и праведно пред њим у све дане наше. А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’, јер ћеш ићи пред Господом да припремиш путеве за њега. Ти ћеш довести до спознаје његов народ да је спасење у опроштењу њихових греха, по милостивом срцу Бога нашега, од којег ће нам доћи светлост зоре са висине, да обасја оне што живе у тами и под сенком смрти бораве, и да наше стопе на пут мира усмери.“ Када је дечак одрастао и духовно ојачао, отишао је да живи у пустињи, све до дана када се појавио у јавности израиљског народа.
Luka 1:59-80 Sveta Biblija (SRP1865)
I u osmi dan doðoše da obrežu dijete, i šæadijahu da mu nadjenu ime oca njegova, Zarija. I odgovarajuæi mati njegova reèe: ne, nego da bude Jovan. I rekoše joj: nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je tako ime. I namigivahu ocu njegovu kako bi on htio da mu nadjenu ime. I zaiskavši dašèicu, napisa govoreæi: Jovan mu je ime. I zaèudiše se svi. I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov, i govoraše hvaleæi Boga. I uðe strah u sve susjede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se ovaj sav dogaðaj. I svi koji èuše metnuše u srce svoje govoreæi: šta æe biti iz ovoga djeteta? I ruka Gospodnja bješe s njim. I Zarija otac njegov napuni se Duha svetoga, i prorokova govoreæi: Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj, I podiže nam rog spasenija u domu Davida sluge svojega, Kao što govori ustima svetijeh proroka svojijeh od vijeka Da æe nas izbaviti od našijeh neprijatelja i iz ruku sviju koji mrze na nas; Uèiniti milost ocima našijem, i opomenuti se svetoga zavjeta svojega, Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našemu da æe nam dati Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojijeh, i da mu služimo bez straha, I u svetosti i u pravdi pred njim dok smo god živi. I ti, dijete, nazvaæeš se prorok najvišega; jer æeš iæi naprijed pred licem Gospodnjijem da mu pripraviš put; Da daš razum spasenija narodu njegovu za oproštenje grijeha njihovijeh, Po dubokoj milosti Boga našega, po kojoj nas je pohodio istok s visine; Da obasjaš one koji sjede u tami i u sjenu smrtnome; da uputiš noge naše na put mira. A dijete rastijaše i jaèaše duhom, i bijaše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.