Plač Jeremijin 3:21-66

Podeli

Plač Jeremijin 3:21-66 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Ово чувам у срцу свом и зато се надам: нису нестале милости Господње, није нестало милосрђе његово. Понављају се сваког јутра, велика је истина твоја. Говори душа моја: „Господ је наследство моје, зато се у њега уздам.” Добар је Господ онима који се у њега уздају, души која га тражи. Добро је мирно чекати спасење Господње. Добро је човеку да носи јарам од младости своје. Нека седи сам и нека ћути кад му он додели. Нека управи праху уста своја, можда има наде! Нека подметне образ свој оном који га удара, нека се поругом засити, Господ не одбацује заувек. Ако казни, он се и смилује по великој милости својој. Не мучи из срца свог и не уцвели синове човечје! Кад се ногама газе сви сужњи на земљи, кад изврћу правицу човеку пред лицем Свевишњег, кад су мучили човека у парници његовој, зар не види Господ? Ко је рекао и то се догодило а да Господ није заповедио? Не долази ли из уста Свевишњег и зло и добро? Зашто се жале живи људи? Свако за свој грех! Испитајмо и претражимо путеве своје и Господу се вратимо. Подигнимо срца своја и руке своје ка Богу који је на небесима. Одступали смо и напорни били, а ти не прашташ. Обавио си ме гневом и гонио нас, убијао и ниси штедео. Обавио си се облаком да не продре молитва. Начинио си сметлиште од нас и нечистоћу међу народима. Разваљују на нас уста своја сви непријатељи наши. Задеси нас страх, јама, пропаст и уништење. Потоци суза теку из очију мојих због пропасти кћери народа мог. Очи моје лију сузе без престанка, јер престанка нема док Господ не погледа и види с неба. Око моје мучи душу моју због свих кћери града мога. Стално ме као птицу прогоне низашта непријатељи моји. Сручише у јаму живот мој и камењем је затрпаше. Дође ми вода преко главе тако да рекох: „Погибох!” Тада сам, Господе, призивао име твоје из јаме најдубље. Ти ту чу глас мој: „Не затварај уво своје од уздаха мога!” Пришао си ми у дан кад сам позвао и рекао си: „Не бој се!” Расправио си, Господе, парницу душе моје и избавио си живот мој. Видео си, Господе, парницу душе моје и избавио си живот мој. Видео си сву освету њихову, све шта ми смерају. Чуо си, Господе, сва ругања њихова, све шта ми смерају, шта говоре они који на мене устају и смишљају сваки дан. Погледај! И кад седају и кад устају, певају ми подругљиво! Дај им, Господе, плату по делима руку њихових! Дај им срце отврдло, клетва твоја на њих! Гони их гневно и истреби их под небом, Господе!

Plač Jeremijin 3:21-66 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Али ово дозивам у памет и зато се надам: Не престаје љубав ГОСПОДЊА, нема краја његовој самилости, обнављају се свакога јутра. Верност је твоја велика. »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже, »зато ћу га чекати.« Добар је ГОСПОД онима који га ишчекују, ономе који га тражи; добро је мирно чекати спасење ГОСПОДЊЕ. Добро је за човека да свој јарам носи док је млад. Нека седи с миром и ћути, јер ГОСПОД га је ставио на њега. Нека лице загњури у прашину, јер можда још има наде. Нека пружи образ ономе ко га удара, нека се насити увреда. Јер, Господ не одбацује довека. Ако и зада бол, показаће самилост, јер велика је љубав његова. Јер, он људима нерадо доноси невољу и патњу. Када се ногама газе сви земаљски сужњи, када се човеку ускраћује правда пред лицем Свевишњега, када је човек оштећен у парници – зар то Господ не види? Ко може нешто да каже, и да тако буде, ако то Господ није заповедио? Зар и зла и добра не долазе на заповест Свевишњега? Зашто се жив човек жали на казну за своје грехе? Испитајмо своје путеве и истражимо их, и вратимо се ГОСПОДУ. Подигнимо своје срце и руке ка Богу на небесима. Бунили смо се и били непокорни, и ти нам ниси праштао. Гневом си се заогрнуо и гонио нас, без милости нас убијао. Заогрнуо си се облаком, да молитва не може да прође. Учинио си нас смећем и отпадом међу народима. Сви наши непријатељи над нама разјапише уста. Претрпесмо ужас и понор, разарање и слом. Потоци суза из очију ми теку због слома Кћери мога народа. Очи ће ми лити сузе без престанка, без одмора, док ГОСПОД са небеса не погледа и не види. Бол нанесен мојој души испразни ми очи од суза. Ловили су ме као птицу моји непријатељи без разлога. Хтедоше да ми живот докрајче у јами и камењем ме засуше, вода ми дође преко главе, па рекох: »Готов сам!« Тада из најдубље јаме твоме Имену завапих, ГОСПОДЕ, и ти чу мој глас: »Не затварај уши пред мојим запомагањем!« Близу си био кад сам ти завапио и рекао си: »Не бој се.« Ти си, Господе, водио моју парницу, живот ми откупио. Видео си неправду коју трпим, ГОСПОДЕ; донеси ми правду. Видео си размере њихове освете, све њихове завере против мене. Чуо си, ГОСПОДЕ, њихове увреде, све њихове завере против мене, речи оних који су се на мене дигли и њихове свакодневне сплетке против мене. Погледај их само! Било да седе или стоје, о мени певају ругалице. Врати им, ГОСПОДЕ, мило за драго, по њиховим делима. Ум им застри велом, нека је твоје проклетство на њима. Гони их у свом гневу и истреби испод небеса ГОСПОДЊИХ.

Plač Jeremijin 3:21-66 Novi srpski prevod (NSPL)

Nevolju nosim u srcu svome, ali gajim nadu u mislima: Nije nas nestalo jer nije prestala ljubav Gospodnja, jer nije presušilo milosrđe njegovo, oni se obnavljaju svakog jutra, vernost mu je zajamčena kao izlazak sunca. Kad Gospoda imam, ništa mi ne treba, i zato se uzdam u njega. Gospod je dobar prema čoveku koji se u Boga uzda, koji ga traži. Dobro je čekati ga smireno, očekivati spasenje od Gospoda. Najbolje je u mladosti svome se jarmu naučiti. Patniče, sedi usamljen i ćuti, Bog je to nametnuo. Poklonimo se do tla prašnjavoga, možda još ima nade. Ako nas tuče, neka tuče; ako nam se ruga, neka se ruga. Gospod ipak ima milosrđa, za večnost nas neće odbaciti; smilovaće se iako nas je rastužio, njegova je milost postojana; njemu nije milo da nas ponižava i da na ljude navaljuje tugu. Kada sužnje gaze mučitelji, kada duh im lome u tamnici, kada ljude lišavaju prava, kada se ukida što je Svevišnji ustanovio, kada se pravda izvrće na sudu, zar Gospod sve to ne vidi? Čovek kaže pa se i ne zbude, ali Gospod zapoveda i to biti mora. Kada Svevišnji odredi onda i nesreća i dobro dolazi. Zašto se buni čovek? Svako dobija prema grehu svome. Ispitajmo, razmotrimo puteve svoje, vratimo se Gospodu svome. Otvorimo svoja srca, molimo se Bogu nebeskome. Mi smo otpadnici, mi smo nepokorni, a ti nam praštao nisi. Gnevom si se zaogrnuo, gonio nas, ubijao, nisi štedeo. Oblakom si se zaogrnuo, naša molitva nije prodrla do tebe. Smetlište si od nas načinio, svi narodi su nas prezreli. Na nas su se iskezili svi naši dušmani. Prošli smo kroz propast i ruševine, živimo u strahu i zatiranju. Potoci suza iz mojih očiju teku zbog razaranja moga naroda. Suze moje teku bez prestanka, iz očiju liju i stati neće, dok nas ne pogleda i ne vidi Gospod sa nebesa. Žalost me razdire kad gledam očima šta se događa u gradu ženama. Kao pticu progone me stalno, a nemaju zašto da me mrze. Živoga me u jamu baciše i kamenjem zatrpaše. Voda mi se sklopi iznad glave, te pomislih: „Sa mnom je svršeno.“ Iz dubine, iz jame, o, Gospode, prizvah ime tvoje. Glas moj ti si čuo, poslušaj vapaje moje! Kad zavapih, ti se nađe blizu. Ti mi reče: „Nemoj se bojati!“ Ti si mi, Gospode, izvojevao pravdu, ti si mi život otkupio. Ti, Gospode, vidiš, nasilje mi čine. Ti mi pravdu na sudu dosudi. Ti znaš kako mi se svete neprijatelji, kakve spletke protiv mene pletu. Ti, Gospode, čuješ kako me ismevaju, kakve spletke protiv mene pletu. Kad govore i kad misle protivnici, povazdan su protiv mene. Kad sedaju i kad ustaju, ti ih vidiš, meni se rugaju. Ti, Gospode, kazni kako dolikuje, prema onome što su učinili. Ti prokuni srca njihova, ti ih ispuni očajnim mukama. Ti ih u gnevu goni, sa zemlje istrebi. Gospode, neka ih ne bude ispod neba.

Plač Jeremijin 3:21-66 Нови српски превод (NSP)

Невољу носим у срцу своме, али гајим наду у мислима: Није нас нестало јер није престала љубав Господња, јер није пресушило милосрђе његово, они се обнављају сваког јутра, верност му је зајамчена као излазак сунца. Кад Господа имам, ништа ми не треба, и зато се уздам у њега. Господ је добар према човеку који се у Бога узда, који га тражи. Добро је чекати га смирено, очекивати спасење од Господа. Најбоље је у младости своме се јарму научити. Патниче, седи усамљен и ћути, Бог је то наметнуо. Поклонимо се до тла прашњавога, можда још има наде. Ако нас туче, нека туче; ако нам се руга, нека се руга. Господ ипак има милосрђа, за вечност нас неће одбацити; смиловаће се иако нас је растужио, његова је милост постојана; њему није мило да нас понижава и да на људе наваљује тугу. Када сужње газе мучитељи, када дух им ломе у тамници, када људе лишавају права, када се укида што је Свевишњи установио, када се правда изврће на суду, зар Господ све то не види? Човек каже па се и не збуде, али Господ заповеда и то бити мора. Када Свевишњи одреди онда и несрећа и добро долази. Зашто се буни човек? Свако добија према греху своме. Испитајмо, размотримо путеве своје, вратимо се Господу своме. Отворимо своја срца, молимо се Богу небескоме. Ми смо отпадници, ми смо непокорни, а ти нам праштао ниси. Гневом си се заогрнуо, гонио нас, убијао, ниси штедео. Облаком си се заогрнуо, наша молитва није продрла до тебе. Сметлиште си од нас начинио, сви народи су нас презрели. На нас су се искезили сви наши душмани. Прошли смо кроз пропаст и рушевине, живимо у страху и затирању. Потоци суза из мојих очију теку због разарања мога народа. Сузе моје теку без престанка, из очију лију и стати неће, док нас не погледа и не види Господ са небеса. Жалост ме раздире кад гледам очима шта се догађа у граду женама. Као птицу прогоне ме стално, а немају зашто да ме мрзе. Живога ме у јаму бацише и камењем затрпаше. Вода ми се склопи изнад главе, те помислих: „Са мном је свршено.“ Из дубине, из јаме, о, Господе, призвах име твоје. Глас мој ти си чуо, послушај вапаје моје! Кад завапих, ти се нађе близу. Ти ми рече: „Немој се бојати!“ Ти си ми, Господе, извојевао правду, ти си ми живот откупио. Ти, Господе, видиш, насиље ми чине. Ти ми правду на суду досуди. Ти знаш како ми се свете непријатељи, какве сплетке против мене плету. Ти, Господе, чујеш како ме исмевају, какве сплетке против мене плету. Кад говоре и кад мисле противници, поваздан су против мене. Кад седају и кад устају, ти их видиш, мени се ругају. Ти, Господе, казни како доликује, према ономе што су учинили. Ти прокуни срца њихова, ти их испуни очајним мукама. Ти их у гневу гони, са земље истреби. Господе, нека их не буде испод неба.

Plač Jeremijin 3:21-66 Sveta Biblija (SRP1865)

Ali ovo napominjem srcu svojemu, te se nadam: Milost je Gospodnja što ne izgibosmo sasvijem, jer milosrða njegova nije nestalo. Ponavlja se svako jutro; velika je vjera tvoja. Gospod je dio moj, govori duša moja; zato æu se u njega uzdati. Dobar je Gospod onima koji ga èekaju, duši, koja ga traži. Dobro je mirno èekati spasenje Gospodnje. Dobro je èovjeku nositi jaram za mladosti svoje. Sam æe sjedjeti i muèati, jer Bog metnu breme na nj. Metnuæe usta svoja u prah, eda bi bilo nadanja. Podmetnuæe obraz svoj onome koji ga bije, biæe sit sramote. Jer Gospod ne odbacuje za svagda. Jer ako i ucvijeli, opet æe se i smilovati radi mnoštva milosti svoje. Jer ne muèi iz srca svojega ni cvijeli sinova èovjeèjih. Kad gaze nogama sve sužnje na zemlji, Kad izvræu pravicu èovjeku pred višnjim, Kad èine krivo èovjeku u parnici njegovoj, ne vidi li Gospod? Ko je rekao što i zbilo se, a Gospod da nije zapovjedio? Ne dolaze li i zla i dobra iz usta višnjega? Zašto se tuži èovjek živ, èovjek na kar za grijehe svoje? Pretražimo i razgledajmo pute svoje, i povratimo se ka Gospodu. Podignimo srce svoje i ruke k Bogu na nebesima. Zgriješismo i nepokorni bismo; ti ne praštaš. Obastro si se gnjevom, i goniš nas, ubijaš i ne žališ. Obastro si se oblakom da ne prodre molitva. Naèinio si od nas smetlište i odmet usred tijeh naroda. Razvaljuju usta svoja na nas svi neprijatelji naši. Strah i jama zadesi nas, pustošenje i zatiranje. Potoci teku iz oèiju mojih radi pogibli kæeri naroda mojega. Oèi moje liju suze bez prestanka, jer nema odmora, Dokle Gospod ne pogleda i ne vidi s neba. Oko moje muèi mi dušu radi svijeh kæeri grada mojega. Tjeraju me jednako kao pticu neprijatelji moji ni za što. Svališe u jamu život moj i nabacaše kamenje na me. Doðe mi voda svrh glave; rekoh: pogiboh! Prizivah ime tvoje, Gospode, iz jame najdublje. Ti èu glas moj; ne zatiskuj uha svojega od uzdisanja mojega, od vike moje. Pristupao si kad te prizivah, i govorio si: ne boj se. Raspravljao si, Gospode, parbu duše moje, i izbavljao si život moj. Vidiš, Gospode, nepravdu koja mi se èini; raspravi parbu moju. Vidiš svu osvetu njihovu, sve što mi misle. Èuješ rug njihov, Gospode, sve što mi misle, Što govore oni koji ustaju na me i što namišljaju protiv mene po vas dan. Vidi, kad sjedaju i kad ustaju, ja sam im pjesma. Plati im, Gospode, po djelima ruku njihovijeh. Podaj im uporno srce, prokletstvo svoje. Goni ih gnjevom, i istrijebi ih ispod nebesa Gospodnjih.