Knjiga o Jovu 37:1-24

Podeli

Knjiga o Jovu 37:1-24 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Од тога дрхти срце моје, искаче са свог места. Слушајте, послушајте тутњаву гласа његовог како се ори из уста његових. Пушта га да лети под целим небом и светлост своју до крајева земље. За њом грми глас, ори се глас величанствени. Бог грми гласом величанственим, велика дела чини, која ми не схватамо. Он говори снегу: ‘Прекриј земљу!’ Тако и киши и јаком пљуску. Ставља печат на руку сваком човеку, да сви сазнају дело његово. Звер се увлачи у јаму своју и остаје на свом лежају. Олуја долази из станишта свог, а са севера студен. Од даха Божјег ствара се лед и стежу се пространства водена. Он снабдева облаке влагом и муња сева кроз облаке. Он их по својој одлуци премешта, чине шта им наложи по целој земљи. Шаље их да казни земљу, или да је милошћу обдари. Послушај то, Јове, примири се. Размисли о чудесима Божјим. Да ли знаш како је Бог то уредио да у облацима муња блесне? Знаш ли како облаци висе, та чудеса Свемогућег? Теби се одећа загреје кад се земља смири под јужним ветром. Да ли си ти с њим небеса разапињао, чврста као огледало саливено? Поучи нас како да му се обратимо, не сналазимо се пред тамом. Треба ли да му се каже да ја говорим? Да ли је неко казао да жели да буде уништен? Сад се не може видети светлост кад је иза облака. Ветар их растера кад дуне. Са севера златна светлост долази, Господ је у величанственом сјају. Он је свемогућ, не можемо га схватити, велики је у суду и у правди и никог не мучи. Зато га се људи боје јер не гледа срце охоло.”

Knjiga o Jovu 37:1-24 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

»Од тога ми дрхти срце и хоће да искочи из груди. Слушајте тутњаву гласа његовог, грмљавину која му излази из уста. Он муњу пушта испод целог неба и до крајева земље је шаље. Иза тога глас му затутњи – то он грми гласом величанственим. И више муње не зауздава кад му се једном зачује глас. Бог чудесно грми својим гласом, велика дела чини, нама несхватљива. Јер, он каже снегу: ‚Падни на земљу!‘ и пљуску кишном: ‚Запљушти силовито!‘ Он сваком човеку спутава руке да сви људи његово дело упознају. Звери одлазе у своје јазбине и тамо налазе заклон. Вихор долази са југа, а студен од ветрова северних. Лед настане од Божијег даха и широке воде се заледе. Он облаке пуни влагом и својом муњом их пара. По његовом налогу круже да изврше што год им заповеди на лицу целе земље. Шаље их да казни људе или да наводни земљу или да покаже љубав. Саслушај ово, Јове; стани и осмотри Божија чудесна дела. Знаш ли како Бог заповеда облацима и чини да његова муња севне? Знаш ли како висе мрачни облаци, чудесна дела Онога који је савршен у знању? Ти, који се куваш у својој одећи кад се земља умири од јужног ветра, зар можеш с њим да разапнеш небеса, чврста као ливено огледало? Реци нам шта треба да му кажемо; у тами смо, па не знамо како да изложимо свој случај. Треба ли му рећи да ја хоћу да говорим? Ко би тражио да га прогутају? Сад нико не може да гледа у светлост која блиста на небу пошто је ветар растерао облаке. Са севера златан сјај долази – Бог у страхотном величанству стиже. Свесилни је ван нашег домашаја и узвишен је у сили и правди; у својој великој праведности никог не тлачи. Зато га људи поштују. Он не гледа оне који мисле да су мудри.«

Knjiga o Jovu 37:1-24 Novi srpski prevod (NSPL)

Stvarno, i moje srce zbog toga tuče, otima se u grudima! Slušajte! Počujte tutnjavu glasa njegovoga, prolamanje što izlazi iz usta njegovih. Ispod svih nebesa on ga pušta, i munju svoju do krajeva zemlje. Za njom gromovi tuku glasom slave njegove, a kada se oglase tutnjavom svojom ne vraća se više munja. To Bog čudesno grmi glasom svojim i velike, nama neshvatljive stvari čini! Elem, on snegu kaže: ’Na zemlju padni!’ i obilnoj kiši: ’Pljušti!’ Time svačiju ruku sputava u radu, da bi svaki čovek znao za delo njegovo. Tada zveri idu u brloge svoje, počivaju u svojim jazbinama. Oluja se sruči iz odaje svoje i severci donose zimu. Dah Božiji led donosi i široke vode ledi. Oblake tmurne je vlagom napunio i sevne munjom po oblaku; i oni onda kruže, valjaju se kako ih on vodi; da urade što im je zapovedio po licu sveta i zemlje. A on to čini bilo kao prekor ili kao milosrđe na dobro zemlje. O, Jove, poslušaj ovo! Stani pa razmotri čudesa Božija. Znaš li kako ih je Bog poslagao, kako zablešti munjom oblaka svoga? Znaš li kako oblaci vise i čudesa onog što je savršen u znanju? Ti, čije su haljine vruće dok je zemlja mirna zbog južnog vetra; hoćeš li sa njim da razvlačiš oblake, tvrde kao izliveno ogledalo? Hajde nam kaži šta da mu kažemo! Zbog tame svoj slučaj ne možemo da iznesemo. Da mu javimo da bih ja da progovorim? Zar bi bilo ko govorio da bi proždran bio! Sjajno svetlo na nebu ljudi sada ne mogu da vide, ali vetar huji i razvejava oblake. Sa severa stiže zlatni sjaj i oko Boga je slava veličanstva! Svemoćnoga ne možemo naći. Uzvišen je u sili, ali u pravdi i velikoj pravednosti svojoj on ne tlači. Zato ga se boje ljudi: on ne mari za mudre u srcu.“

Knjiga o Jovu 37:1-24 Нови српски превод (NSP)

Стварно, и моје срце због тога туче, отима се у грудима! Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога, проламање што излази из уста његових. Испод свих небеса он га пушта, и муњу своју до крајева земље. За њом громови туку гласом славе његове, а када се огласе тутњавом својом не враћа се више муња. То Бог чудесно грми гласом својим и велике, нама несхватљиве ствари чини! Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’ и обилној киши: ’Пљушти!’ Тиме свачију руку спутава у раду, да би сваки човек знао за дело његово. Тада звери иду у брлоге своје, почивају у својим јазбинама. Олуја се сручи из одаје своје и северци доносе зиму. Дах Божији лед доноси и широке воде леди. Облаке тмурне је влагом напунио и севне муњом по облаку; и они онда круже, ваљају се како их он води; да ураде што им је заповедио по лицу света и земље. А он то чини било као прекор или као милосрђе на добро земље. О, Јове, послушај ово! Стани па размотри чудеса Божија. Знаш ли како их је Бог послагао, како заблешти муњом облака свога? Знаш ли како облаци висе и чудеса оног што је савршен у знању? Ти, чије су хаљине вруће док је земља мирна због јужног ветра; хоћеш ли са њим да развлачиш облаке, тврде као изливено огледало? Хајде нам кажи шта да му кажемо! Због таме свој случај не можемо да изнесемо. Да му јавимо да бих ја да проговорим? Зар би било ко говорио да би прождран био! Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде, али ветар хуји и развејава облаке. Са севера стиже златни сјај и око Бога је слава величанства! Свемоћнога не можемо наћи. Узвишен је у сили, али у правди и великој праведности својој он не тлачи. Зато га се боје људи: он не мари за мудре у срцу.“

Knjiga o Jovu 37:1-24 Sveta Biblija (SRP1865)

I od toga drkæe srce moje, i otskaèe sa svojega mjesta. Slušajte dobro gromovni glas njegov i govor što izlazi iz usta njegovijeh. Pod sva nebesa pušta ga, i svjetlost svoju do krajeva zemaljskih. Za njom rièe grom, grmi glasom velièanstva svojega, niti što odgaða kad se èuje glas njegov. Divno Bog grmi glasom svojim, èini stvari velike, da ih ne možemo razumjeti. Govori snijegu: padni na zemlju; i daždu sitnome i daždu silnome. Zapeèaæava ruku svakom èovjeku, da pozna sve poslenike svoje. Tada zvijer ulazi u jamu, i ostaje na svojoj loži. S juga dolazi oluja, i sa sjevera zima. Od dihanja Božijega postaje led, i široke vode stiskuju se. I da se natapa zemlja, natjeruje oblak, i rasipa oblak svjetlošæu svojom. I on se obræe i tamo i amo po volji njegovoj da èini sve što mu zapovjedi po vasiljenoj. Èini da se naðe ili za kar ili za zemlju ili za dobroèinstvo. Èuj to, Jove, stani i gledaj èudesa Božija. Znaš li kako ih Bog ureðuje i kako sija svjetlošæu iz oblaka svojega? Znaš li kako vise oblaci? Znaš li èudesa onoga koji je savršen u svakom znanju? Kako ti se haljine ugriju kad umiri zemlju od juga? Jesi li ti s njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo? Nauèi nas šta æemo mu reæi; ne možemo od tame govoriti po redu. Hoæe li mu ko pripovjediti što bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih proždrt. Ali sada ne mogu ljudi gledati u svjetlost kad sjaje na nebu, pošto vjetar proðe i oèisti ga; Sa sjevera dolazi kao zlato; ali je u Bogu strašnija slava. Svemoguæ je, ne možemo ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muèi. Zato ga se boje ljudi: ne može ga vidjeti nikakav mudarac.