Jovan 8:1-59
Jovan 8:1-59 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Исус оде на Маслинску гору. А ујутру дође опет у храм, и сав је народ долазио к њему, а он седе и учаше их. Тада књижевници и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби, па је поставише у средину и рекоше му: „Учитељу, ова жена је ухваћена управо кад је чинила прељубу. А Мојсије нам је у Закону наредио да такве жене камењем убијемо. Шта ти кажеш на то?” Ово пак рекоше кушајући га, да би имали за шта да га оптуже. Но Исус се саже доле и писаше прстом по земљи. Али како су га и даље питали, исправи се и рече им: „Ко је од вас безгрешан, нека први баци камен на њу.” И опет се саже, те писаше по земљи. А они чувши то излажаху један по један, почевши од најстаријих до последњих. Тако оста сам Исус и жена, стојећи на средини. Исус се тада исправи и рече јој: „Жено, где су? Ниједан те не осуди?” Она рече: „Нико, Господе.” На то јој Исус рече: „Не осуђујем те ни ја; иди и одсад више не греши.” Опет прозбори Исус говорећи: „Ја сам светлост света; ко иде за мном, неће ходити по тами, него ће имати животну светлост.” Фарисеји пак рекоше: „Ти сведочиш сам за себе; није истинито твоје сведочанство.” Одговори Исус и рече им: „И ако сведочим за себе самога, моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем; а ви не знате одакле долазим нити куда идем. Ви судите по спољашњости, ја не судим никоме. Ако ја и судим, мој суд је истинит, јер нисам сам, него ја и Отац који ме је послао. И у вашем закону стоји написано да је истинито сведочанство двојице људи. Ја сведочим за себе, а сведочи за мене и Отац који ме је послао.” Тада му рекоше: „Где је твој отац?” Одговори Исус: „Не знате ни мене ни мога Оца; кад бисте знали мене, знали бисте и мога Оца.” Ове речи је изговорио код ризнице кад је учио у храму; нико га не ухвати јер још не беше дошао његов час. Тада им опет рече: „Ја одлазим и тражићете ме, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим – ви не можете доћи.” На то Јудејци рекоше: „Да неће да се убије кад каже: ‘Куд ја одлазим, ви не можете доћи’?” Рече им још: „Ви потичете одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога свега, ја нисам од овога света. Добро вам рекох да ћете умрети у својим гресима; ако, наиме, не поверујете да сам то ја, умрећете у својим гресима.” Тада му рекоше: „Ко си ти?” Рече им Исус: „Што вам уопште и говорим? Имам много да говорим о вама и да судим; али је истинит онај који ме је послао и ја говорим свету оно што сам чуо од њега.” Нису схватили да им је говорио о Оцу. Зато им рече Исус: „Кад подигнете Сина човечјег, тада ћете сазнати да сам то ја и да ништа не чиним сам од себе, него говорим оно што ме је научио Отац. И са мном је онај који ме је послао; није ме оставио самог, јер ја свагда чиним оно што је њему угодно.” Кад је ово говорио, многи повероваше у њега. Стога рече Исус Јудејцима који су му поверовали: „Ако ви останете у мојој науци, онда сте заиста моји ученици, и сазнаћете истину, и истина ће вас ослободити.” Одговорише му: „Ми смо Авраамово потомство и никад никоме нисмо робовали. Како ти говориш: ‘Бићете слободни?’” Одговори им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам да је сваки који греши роб греха. А роб не остаје у кући довека; Син остаје довека. Ако вас, дакле, Син ослободи, бићете стварно слободни. Знам да сте Авраамово потомство; али тражите да ме убијете зато што моја реч нема места у вама. Ја говорим оно што сам видео од свога Оца; чините и ви што сте чули од вашега оца.” Одговорише и рекоше му: „Авраам је наш отац.” Исус им рече: „Ако сте Авраамова деца, чините Авраамова дела. Ви, међутим, сада тражите да убијете мене, човека који вам је казао истину коју је чуо од Бога. Авраам тако шта није учинио. Ви чините дела свога оца.” Рекоше му: „Ми нисмо рођени из блуда, једног оца имамо – Бога.” Рече им Исус: „Кад би Бог био ваш отац, волели бисте мене; јер сам ја од Бога изашао и дошао; и нисам сам од себе дошао, него ме је он послао. Зашто не разумете мој говор? Зато што не можете да слушате моју реч. Ви потичете од оца ђавола и хоћете да чините жеље свога оца. Он је био убица људски од почетка и у истини се није учврстио, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, од свога говори, пошто је лажа и отац лажи. Мени не верујете што вам говорим истину. Ко ме од вас прекорева за грех? Ако говорим истину, зашто ми ви не верујете? Ко је од Бога, слуша речи Божје; зато ви не слушате што нисте од Бога.” Одговорише Јудејци и рекоше му: „Не говоримо ли ми лепо да си ти Самарићанин и да је демон теби?” Одговори Исус: „Немам ја демона, него поштујем свога Оца, а ви ме презирете. Ја не тражим своје славе; има ко тражи и суди. Заиста, заиста, кажем вам: ако ко одржи моју реч, неће видети смрти довека.” Рекоше му Јудејци: „Сад смо сазнали да је демон у теби. Авраам је умро, а и пророци. Ти пак кажеш: ‘Ако ко сачува моју реч, неће окусити смрти довека.’ Да ниси ти већи од оца нашега Авраама, који је умро? И пророци помреше; за кога се ти сам издајеш?” Одговори Исус: „Ако ја прослављам самога себе, ништавна је моја слава; мене прославља мој Отац, за кога ви говорите да је ваш Бог, и – ви га нисте упознали, а ја га познајем. И кад бих рекао да га не знам, био бих лажа, као и ви; него, знам га и држим његову реч. Авраам, отац ваш, радовао се да види мој дан, и видео је и обрадовао се.” На то му рекоше Јудејци: „Немаш још педесет година, а видео си Авраама?” Рече им Исус: „Заиста, заиста, кажем вам: ја постојим пре но што се Авраам родио.” Тада узеше камење да баце на њега, али се Исус сакри и изађе из храма.
Jovan 8:1-59 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Исус оде на Маслинску гору, па рано ујутро опет уђе у Храм. Сав народ дође к њему и он седе да их учи. А учитељи закона и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби. Поставише је у средину, па му рекоше: »Учитељу, ова жена је ухваћена када је чинила прељубу. Мојсије нам је у Закону заповедио да такве каменујемо. Шта ти кажеш на то?« Упитали су то да га искушају, како би имали за шта да га оптуже. А Исус се саже и поче да пише прстом по земљи. Али, пошто су га и даље питали, он се исправи, па им рече: »Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.« И опет се саже и настави да пише по земљи. Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини. Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?« »Нико, господару«, одговори она. А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.« Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.« Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.« »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. Ви судите по људским мерилима, а ја не судим ником. А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.« А они га упиташе: »Где је твој отац?« »Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.« Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао. Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.« Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?« А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам, умрећете у својим гресима.« Они га упиташе: »Ко си ти?« »Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус. »Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.« А они не схватише да им говори о Оцу. Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац. А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.« И док је то говорио, многи повероваше у њега. Исус рече Јудејима који су у њега поверовали: »Ако се држите мога учења, заиста сте моји ученици. Сазнаћете истину и истина ће вас ослободити.« »Ми смо Авраамови потомци«, одговорише му они, »и никад ником нисмо робовали. Како можеш да кажеш: ‚Постаћете слободни‘?« »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ко год чини грех, роб је греха. Роб не остаје у кући заувек, а син остаје. Па, ако вас Син ослободи, бићете стварно слободни. Знам да сте Авраамови потомци, али ви ипак хоћете да ме убијете, јер у вама нема места за моју реч. Говорим вам о оном што сам видео код Оца, а ви чините оно што сте чули од свога оца.« »Наш отац је Авраам«, одговорише му они. »Да сте Авраамова деца«, рече им Исус, »чинили бисте Авраамова дела. Али ви хоћете да убијете мене, човека који вам је говорио истину коју је чуо од Бога. Авраам није тако чинио. Ви чините дела свога оца.« »Ми нисмо рођени из блуда«, рекоше му. »Једног оца имамо – Бога!« А Исус им рече: »Кад би Бог био ваш отац, ви бисте ме волели, јер сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао. Зашто не разумете шта вам говорим? Зато што не можете да чујете моју реч. Ви сте од оца ђавола и хоћете да испуњавате жеље свога оца. Он је човекоубица од почетка и није се држао истине, јер у њему нема истине. Када говори лажи, говори оно што му је својствено, јер је лажов и отац лажи. А мени, зато што вам говорим истину, не верујете. Који од вас може да ми докаже грех? Ако вам говорим истину, зашто ми не верујете? Ко је од Бога, слуша Божије речи. Зато ви не слушате, јер нисте од Бога.« Јудеји му рекоше: »Зар нисмо у праву кад кажемо да си ти Самарићанин и да си опседнут демоном?« »Нисам опседнут демоном«, рече Исус, »него указујем поштовање своме Оцу, а ви ме не поштујете. Не тражим славу за себе – има ко је тражи и ко суди. Истину вам кажем: ко се држи моје речи, неће видети смрти довека.« »Сад знамо да си опседнут демоном«, рекоше Јудеји. »Авраам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ‚Ко се држи моје речи, неће окусити смрти довека.‘ Ниси ваљда већи од нашег оца Авраама, који је умро. А и пророци су помрли. За кога се то ти издајеш?« »Ако самог себе прослављам«, одговори Исус, »моја слава није ништа. Мене прославља мој Отац, за кога ви тврдите да је ваш Бог. Ви га не познајете, али ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажов као и ви. Али ја га познајем и држим се његове Речи. Ваш отац Авраам клицао је од радости што ће видети мој Дан – и видео га је и обрадовао се.« »Немаш ни педесет година«, рекоше му Јудеји, »а видео си Авраама!« »Истину вам кажем«, рече Исус, »пре него што се Авраам родио, Ја јесам!« Тада они дограбише камење да га баце на њега, али Исус се сакри и изађе из Храма.
Jovan 8:1-59 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus, pak, ode na Maslinsku goru. Ujutro je Isus ponovo došao u hram. Sav narod se okupio oko njega. On je seo i počeo da ih uči. A fariseji i znalci Svetog pisma dovedu neku ženu uhvaćenu u preljubi i postave je u sredinu. Zatim su rekli Isusu: „Učitelju, ova žena je uhvaćena u samom činu preljube. Mojsije nam je u Zakonu zapovedio da takve žene kamenujemo. Šta ti kažeš na to?“ To su rekli da bi ga naveli da izusti nešto zbog čega bi ga optužili. Ali Isus se sagnuo i počeo da piše nešto prstom po tlu. Kako su ga oni neprestano saletali pitanjima, Isus se ispravi i reče im: „Ko je od vas bez greha, neka prvi baci kamen na nju.“ Onda se ponovo sagnuo i pisao po tlu. Kad su ovi to čuli, počeše jedan po jedan da odlaze, počevši od najstarijih do poslednjih. Isus je tako ostao sam sa onom ženom koja je stajala u sredini. Isus se zatim uspravi i upita je: „Ženo, gde su oni? Zar te niko od njih nije osudio?“ „Niko, Gospode!“ – odgovori žena. Isus joj reče: „Ni ja te ne osuđujem. Idi i od sada ne greši više!“ Isus se zatim ponovo obratio narodu: „Ja sam svetlost svetu. Ko mene sledi, neće hodati po tami, nego će imati svetlost života.“ Rekoše mu fariseji: „Ti svedočiš sam za sebe i zato tvoje svedočanstvo ne vredi.“ Isus im odgovori: „Ako ja i svedočim sam za sebe, to je zato što znam odakle dolazim i kuda odlazim. A vi ne znate odakle dolazim i kuda odlazim. Vi sudite po ljudskim merilima; ja ne sudim nikome. Ako i sudim, moj sud je istinit, jer ja ne sudim sam; sa mnom je Otac koji me je poslao. Pa i u vašem Zakonu piše da je svedočenje istinito ako dva svedoka daju isti iskaz. Ja svedočim sam za sebe, ali i Otac koji me je poslao svedoči za mene.“ Tada su mu rekli: „Gde je tvoj otac?“ Isus im odgovori: „Vi ne poznajete ni mene, ni moga Oca. Kada biste poznavali mene, poznavali biste i moga Oca.“ Ove reči je Isus izgovorio dok je poučavao narod u delu hrama gde su se skupljali prilozi. Niko ga nije uhvatio, jer još nije bio došao njegov čas. Isus im ponovo reče: „Ja odlazim; vi ćete me tražiti, ali ćete umreti u svom grehu. A tamo gde ja idem, vi ne možete doći.“ Tada Jevreji rekoše: „Da neće da se ubije, jer kaže: ’Tamo gde ja idem, vi ne možete doći’?“ Isus im reče: „Vi ste odozdo, a ja sam odozgo. Vi ste od ovog sveta, a ja nisam od ovog sveta. Zato sam vam rekao da ćete umreti u svojim gresima. Ako ne poverujete da Ja Jesam, pomrećete u svojim gresima.“ „Ko si ti?“ – pitali su ga tada. Isus im odgovori: „Ne govorim li vam baš to od samog početka? Mnogo toga imam da kažem o vama i da sudim. Ipak, ja govorim svetu samo ono što sam čuo od onoga koji je istinit. On me je poslao.“ Ali oni nisu razumeli da im Isus govori o Ocu. Isus im tada reče: „Kada podignete Sina Čovečijeg, tada ćete shvatiti da Ja Jesam. Ja ništa ne činim sam od sebe, nego govorim kako me je naučio Otac. Onaj koji me je poslao, sa mnom je; on me nije ostavio samog, jer ja uvek činim ono što je njemu ugodno.“ Nakon ovih njegovih reči, mnogo ljudi je poverovalo u njega. Tada je Isus rekao Jevrejima koji su poverovali u njega: „Ako držite moje učenje, zaista ste moji učenici. Upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi.“ Oni mu odgovoriše: „Mi smo Avrahamovo potomstvo. Nikada nikome nismo robovali. Kako to misliš: ’Postaćete slobodni?’“ Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem, svako ko čini greh, rob je grehu. Rob ne pripada porodici zauvek, a sin pripada porodici zauvek. Stoga, ako vas Sin oslobodi, tada ćete biti stvarno slobodni. Znam da ste Avrahamovo potomstvo. Ipak, gledate da me ubijete, jer ne prihvatate moju reč. Ja govorim ono što sam video kod svog Oca, a vi činite ono što ste čuli od svog oca.“ Oni mu odgovoriše: „Naš otac je Avraham.“ Isus im reče: „Da ste Avrahamova deca, vi biste činili Avrahamova dela. Vi sada gledate da me ubijete, mene koji sam vam rekao istinu koju mi je Bog rekao. Avraham tako šta nije činio. Vi činite ono što vaš otac čini.“ Oni mu rekoše: „Mi nismo vanbračna deca. Bog je naš jedini Otac.“ Isus im reče: „Kada bi Bog bio vaš Otac, vi biste me voleli, jer ja sam došao od Boga i sad sam ovde. Nisam došao po svojoj volji, nego me je on poslao. Zašto ne razumete ono što govorim? Zato što ne možete podneti da slušate moju reč. Đavo je vaš otac i vi hoćete da udovoljavate njegovim željama. On je oduvek ubica ljudi i u istini se nije zadržao, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, on pokazuje svoje pravo lice, jer je lažljivac i otac svih laži. Ja vam govorim istinu i zato mi ne verujete. Ko od vas može da dokaže da činim greh? Ako govorim istinu, zašto mi ne verujete? Ko je od Boga, taj sluša šta mu Bog govori. Vi ne slušate zato što niste od Boga.“ Jevreji mu odgovoriše: „Nismo li u pravu kad kažemo da si Samarjanin i da je zli duh u tebi?“ Isus odgovori: „Nije zli duh u meni, nego ja poštujem svoga Oca, a vi mene ne poštujete. Ja ne tražim slavu za sebe. Ali postoji jedan koji traži i on sudi. Zaista, zaista vam kažem: ko drži moju reč neće nikada iskusiti smrti.“ Rekoše mu Jevreji: „Sada znamo da je zli duh u tebi. Avraham je umro, a tako i proroci, a ti kažeš: ’Ko drži moju reč neće nikada umreti.’ Zar si ti veći od oca našeg Avrahama koji je umro? Pa i proroci su pomrli. Za koga se ti to izdaješ?“ Isus odgovori: „Kad bih ja sam sebi davao čast, moja čast ne bi vredela ništa. Moj Otac je onaj koji mi daje čast, za koga vi govorite da je vaš Bog. Vi ga ne poznajete, a ja ga poznajem. Kad bih rekao da ga ne poznajem, bio bih lažljivac kao i vi. Međutim, ja ga poznajem i držim njegovu reč. Avraham, vaš otac, radovao se što će videti moj dolazak. Video ga je i radovao se.“ Rekoše mu Jevreji: „Nemaš još ni pedeset godina. Kako si ti to video Avrahama?“ Isus im odgovori: „Zaista, zaista vam kažem: pre nego što se Avraham rodio, Ja Jesam.“ Na to svi dohvatiše kamenje da ga kamenuju, ali Isus se ukloni od njih i ode iz hrama.
Jovan 8:1-59 Нови српски превод (NSP)
Исус, пак, оде на Маслинску гору. Ујутро је Исус поново дошао у храм. Сав народ се окупио око њега. Он је сео и почео да их учи. А фарисеји и зналци Светог писма доведу неку жену ухваћену у прељуби и поставе је у средину. Затим су рекли Исусу: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. Мојсије нам је у Закону заповедио да такве жене каменујемо. Шта ти кажеш на то?“ То су рекли да би га навели да изусти нешто због чега би га оптужили. Али Исус се сагнуо и почео да пише нешто прстом по тлу. Како су га они непрестано салетали питањима, Исус се исправи и рече им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ Онда се поново сагнуо и писао по тлу. Кад су ови то чули, почеше један по један да одлазе, почевши од најстаријих до последњих. Исус је тако остао сам са оном женом која је стајала у средини. Исус се затим усправи и упита је: „Жено, где су они? Зар те нико од њих није осудио?“ „Нико, Господе!“ – одговори жена. Исус јој рече: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада не греши више!“ Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“ Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш сам за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“ Исус им одговори: „Ако ја и сведочим сам за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим сам; са мном је Отац који ме је послао. Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. Ја сведочим сам за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“ Тада су му рекли: „Где је твој отац?“ Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“ Ове речи је Исус изговорио док је поучавао народ у делу храма где су се скупљали прилози. Нико га није ухватио, јер још није био дошао његов час. Исус им поново рече: „Ја одлазим; ви ћете ме тражити, али ћете умрети у свом греху. А тамо где ја идем, ви не можете доћи.“ Тада Јевреји рекоше: „Да неће да се убије, јер каже: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи’?“ Исус им рече: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја Јесам, помрећете у својим гресима.“ „Ко си ти?“ – питали су га тада. Исус им одговори: „Не говорим ли вам баш то од самог почетка? Много тога имам да кажем о вама и да судим. Ипак, ја говорим свету само оно што сам чуо од онога који је истинит. Он ме је послао.“ Али они нису разумели да им Исус говори о Оцу. Исус им тада рече: „Када подигнете Сина Човечијег, тада ћете схватити да Ја Јесам. Ја ништа не чиним сам од себе, него говорим како ме је научио Отац. Онај који ме је послао, са мном је; он ме није оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно.“ Након ових његових речи, много људи је поверовало у њега. Тада је Исус рекао Јеврејима који су поверовали у њега: „Ако држите моје учење, заиста сте моји ученици. Упознаћете истину и истина ће вас ослободити.“ Они му одговорише: „Ми смо Аврахамово потомство. Никада никоме нисмо робовали. Како то мислиш: ’Постаћете слободни?’“ Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем, свако ко чини грех, роб је греху. Роб не припада породици заувек, а син припада породици заувек. Стога, ако вас Син ослободи, тада ћете бити стварно слободни. Знам да сте Аврахамово потомство. Ипак, гледате да ме убијете, јер не прихватате моју реч. Ја говорим оно што сам видео код свог Оца, а ви чините оно што сте чули од свог оца.“ Они му одговорише: „Наш отац је Аврахам.“ Исус им рече: „Да сте Аврахамова деца, ви бисте чинили Аврахамова дела. Ви сада гледате да ме убијете, мене који сам вам рекао истину коју ми је Бог рекао. Аврахам тако шта није чинио. Ви чините оно што ваш отац чини.“ Они му рекоше: „Ми нисмо ванбрачна деца. Бог је наш једини Отац.“ Исус им рече: „Када би Бог био ваш Отац, ви бисте ме волели, јер ја сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао по својој вољи, него ме је он послао. Зашто не разумете оно што говорим? Зато што не можете поднети да слушате моју реч. Ђаво је ваш отац и ви хоћете да удовољавате његовим жељама. Он је одувек убица људи и у истини се није задржао, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, он показује своје право лице, јер је лажљивац и отац свих лажи. Ја вам говорим истину и зато ми не верујете. Ко од вас може да докаже да чиним грех? Ако говорим истину, зашто ми не верујете? Ко је од Бога, тај слуша шта му Бог говори. Ви не слушате зато што нисте од Бога.“ Јевреји му одговорише: „Нисмо ли у праву кад кажемо да си Самарјанин и да је зли дух у теби?“ Исус одговори: „Није зли дух у мени, него ја поштујем свога Оца, а ви мене не поштујете. Ја не тражим славу за себе. Али постоји један који тражи и он суди. Заиста, заиста вам кажем: ко држи моју реч неће никада искусити смрти.“ Рекоше му Јевреји: „Сада знамо да је зли дух у теби. Аврахам је умро, а тако и пророци, а ти кажеш: ’Ко држи моју реч неће никада умрети.’ Зар си ти већи од оца нашег Аврахама који је умро? Па и пророци су помрли. За кога се ти то издајеш?“ Исус одговори: „Кад бих ја сам себи давао част, моја част не би вредела ништа. Мој Отац је онај који ми даје част, за кога ви говорите да је ваш Бог. Ви га не познајете, а ја га познајем. Кад бих рекао да га не познајем, био бих лажљивац као и ви. Међутим, ја га познајем и држим његову реч. Аврахам, ваш отац, радовао се што ће видети мој долазак. Видео га је и радовао се.“ Рекоше му Јевреји: „Немаш још ни педесет година. Како си ти то видео Аврахама?“ Исус им одговори: „Заиста, заиста вам кажем: пре него што се Аврахам родио, Ја Јесам.“ На то сви дохватише камење да га каменују, али Исус се уклони од њих и оде из храма.
Jovan 8:1-59 Sveta Biblija (SRP1865)
A Isus otide na goru Maslinsku. A ujutru opet doðe u crkvu, i sav narod iðaše k njemu; i sjedavši uèaše ih. A književnici i fariseji dovedoše k njemu ženu uhvaæenu u preljubi, i postavivši je na srijedu Rekoše mu: uèitelju! ova je žena uhvaæena sad u preljubi; A Mojsije nam u zakonu zapovjedi da takove kamenjem ubijamo; a ti šta veliš? Ovo pak rekoše kušajuæi ga da bi ga imali za što okriviti. A Isus saže se dolje i pisaše prstom po zemlji ne gledajuæi na njih). A kad ga jednako pitahu, ispravi se i reèe im: koji je meðu vama bez grijeha neka najprije baci kamen na nju. Pa se opet saže dolje i pisaše po zemlji. A kad oni to èuše, i pokarani buduæi od svoje savjesti izlažahu jedan za drugijem poèevši od starješina do pošljednjijeh; i osta Isus sam i žena stojeæi na srijedi. A kad se Isus ispravi, i ne vidjevši nijednoga do samu ženu, reèe joj: ženo! gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi? A ona reèe: nijedan, Gospode! A Isus joj reèe: ni ja te ne osuðujem, idi, i otsele više ne griješi. Isus im pak opet reèe: ja sam vidjelo svijetu: ko ide za mnom neæe hoditi po tami, nego æe imati vidjelo života. Tada mu rekoše fariseji: ti sam za sebe svjedoèiš: svjedoèanstvo tvoje nije istinito. Isus odgovori i reèe im: ako ja svjedoèim sam za sebe istinito je svjedoèanstvo moje: jer znam otkuda doðoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem. Vi sudite po tijelu, ja ne sudim nikome. I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nijesam sam, nego ja i otac koji me posla. A i u zakonu vašemu stoji napisano da je svjedoèanstvo dvojice ljudi istinito. Ja sam koji svjedoèim sam za sebe, i svjedoèi za mene otac koji me posla. Tada mu govorahu: gdje je otac tvoj? Isus odgovori: ni mene znate ni oca mojega; kad biste znali mene, znali biste i oca mojega. Ove rijeèi reèe Isus kod hazne Božije kad uèaše u crkvi; i niko ga ne uhvati, jer još ne bješe došao èas njegov. A Isus im opet reèe: ja idem, i tražiæete me; i pomrijeæete u svojemu grijehu; kud ja idem vi ne možete doæi. Tada rekoše Jevreji: da se neæe sam ubiti, što govori: kud ja idem vi ne možete doæi? I reèe im: vi ste od nižijeh, ja sam od višijeh; vi ste od ovoga svijeta, ja nijesam od ovoga svijeta. Tako vam kazah da æete pomrijeti u grijesima svojima; jer ako ne uzvjerujete da sam ja, pomrijeæete u grijesima svojima. Tada mu govorahu: ko si ti? I reèe im Isus: poèetak, kako vam i kažem. Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svijetu što èuh od njega. Ne razumješe dakle da im govoraše za oca. A Isus im reèe: kad podignete sina èovjeèijega, onda æete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne èinim; nego kako me nauèi otac moj onako govorim. I onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi otac mene sama; jer ja svagda èinim što je njemu ugodno. Kad ovo govoraše, mnogi ga vjerovaše. Tada Isus govoraše onijem Jevrejima koji mu vjerovaše: ako vi ostanete na mojoj besjedi, zaista æete biti uèenici moji, I poznaæete istinu, i istina æe vas izbaviti. Odgovoriše i rekoše mu: mi smo sjeme Avraamovo, i nikome nijesmo robovali nikad; kako ti govoriš da æemo se izbaviti? Isus im odgovori: zaista, zaista vam kažem da je svaki koji èini grijeh rob grijehu. A rob ne ostaje u kuæi vavijek, sin ostaje vavijek. Ako vas dakle sin izbavi, zaista æete biti izbavljeni. Znam da ste sjeme Avraamovo; ali gledate da me ubijete, jer moja besjeda ne može u vas da stane. Ja govorim što vidjeh od oca svojega; i vi tako èinite što vidjeste od oca svojega. Odgovoriše i rekoše mu: otac je naš Avraam. Isus im reèe: kad biste vi bili djeca Avraamova, èinili biste djela Avraamova. A sad gledate mene da ubijete, èovjeka koji vam istinu kazah koju èuh od Boga: tako Avraam nije èinio. Vi èinite djela oca svojega. Tada mu rekoše: mi nijesmo roðeni od kurvarstva: jednoga oca imamo Boga. A Isus im reèe: kad bi Bog bio vaš otac, ljubili biste mene; jer ja od Boga iziðoh i doðoh; jer ne doðoh sam od sebe, nego me on posla. Zašto ne razumijete govora mojega? Jer ne možete rijeèi mojijeh da slušate. Vaš je otac ðavo; i slasti oca svojega hoæete da èinite: on je krvnik ljudski od poèetka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži. A meni ne vjerujete, jer ja istinu govorim. Koji me od vas kori za grijeh? Ako li istinu govorim, zašto mi vi ne vjerujete? Ko je od Boga rijeèi Božije sluša; zato vi ne slušate, jer nijeste od Boga. Tada odgovoriše Jevreji i rekoše mu: ne govorimo li mi pravo da si ti Samarjanin, i da je ðavo u tebi. Isus odgovori: u meni ðavola nema, nego poštujem oca svojega; a vi mene sramotite. A ja ne tražim slave svoje; ima koji traži i sudi. Zaista, zaista vam kažem: ko održi rijeè moju neæe vidjeti smrti dovijeka. Tada mu rekoše Jevreji: sad vidjesmo da je ðavo u tebi: Avraam umrije i proroci, a ti govoriš: ko održi rijeè moju neæe okusiti smrti dovijeka. Eda li si ti veæi od oca našega Avraama, koji umrije? I proroci pomriješe: ko se ti sam gradiš? Isus odgovori: ako se ja sam slavim, slava je moja ništa: otac je moj koji me slavi, za kojega vi govorite da je vaš Bog. I ne poznajete ga, a ja ga znam; i ako reèem da ga ne znam biæu laža kao vi. Nego ga znam, i rijeè njegovu držim. Avraam, otac vaš, bio je rad da vidi dan moj; i vidje, i obradova se. Tada mu rekoše Jevreji: još ti nema pedeset godina, i Avraama li si vidio? A Isus im reèe: zaista, zaista vam kažem: ja sam prije nego se Avraam rodio. Tada uzeše kamenje da bace na nj; a Isus se sakri, i iziðe iz crkve prošavši izmeðu njih i otide tako.