Jovan 8:1-30
Jovan 8:1-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Исус оде на Маслинску гору. А ујутру дође опет у храм, и сав је народ долазио к њему, а он седе и учаше их. Тада књижевници и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби, па је поставише у средину и рекоше му: „Учитељу, ова жена је ухваћена управо кад је чинила прељубу. А Мојсије нам је у Закону наредио да такве жене камењем убијемо. Шта ти кажеш на то?” Ово пак рекоше кушајући га, да би имали за шта да га оптуже. Но Исус се саже доле и писаше прстом по земљи. Али како су га и даље питали, исправи се и рече им: „Ко је од вас безгрешан, нека први баци камен на њу.” И опет се саже, те писаше по земљи. А они чувши то излажаху један по један, почевши од најстаријих до последњих. Тако оста сам Исус и жена, стојећи на средини. Исус се тада исправи и рече јој: „Жено, где су? Ниједан те не осуди?” Она рече: „Нико, Господе.” На то јој Исус рече: „Не осуђујем те ни ја; иди и одсад више не греши.” Опет прозбори Исус говорећи: „Ја сам светлост света; ко иде за мном, неће ходити по тами, него ће имати животну светлост.” Фарисеји пак рекоше: „Ти сведочиш сам за себе; није истинито твоје сведочанство.” Одговори Исус и рече им: „И ако сведочим за себе самога, моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем; а ви не знате одакле долазим нити куда идем. Ви судите по спољашњости, ја не судим никоме. Ако ја и судим, мој суд је истинит, јер нисам сам, него ја и Отац који ме је послао. И у вашем закону стоји написано да је истинито сведочанство двојице људи. Ја сведочим за себе, а сведочи за мене и Отац који ме је послао.” Тада му рекоше: „Где је твој отац?” Одговори Исус: „Не знате ни мене ни мога Оца; кад бисте знали мене, знали бисте и мога Оца.” Ове речи је изговорио код ризнице кад је учио у храму; нико га не ухвати јер још не беше дошао његов час. Тада им опет рече: „Ја одлазим и тражићете ме, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим – ви не можете доћи.” На то Јудејци рекоше: „Да неће да се убије кад каже: ‘Куд ја одлазим, ви не можете доћи’?” Рече им још: „Ви потичете одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога свега, ја нисам од овога света. Добро вам рекох да ћете умрети у својим гресима; ако, наиме, не поверујете да сам то ја, умрећете у својим гресима.” Тада му рекоше: „Ко си ти?” Рече им Исус: „Што вам уопште и говорим? Имам много да говорим о вама и да судим; али је истинит онај који ме је послао и ја говорим свету оно што сам чуо од њега.” Нису схватили да им је говорио о Оцу. Зато им рече Исус: „Кад подигнете Сина човечјег, тада ћете сазнати да сам то ја и да ништа не чиним сам од себе, него говорим оно што ме је научио Отац. И са мном је онај који ме је послао; није ме оставио самог, јер ја свагда чиним оно што је њему угодно.” Кад је ово говорио, многи повероваше у њега.
Jovan 8:1-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Исус оде на Маслинску гору, па рано ујутро опет уђе у Храм. Сав народ дође к њему и он седе да их учи. А учитељи закона и фарисеји доведоше једну жену ухваћену у прељуби. Поставише је у средину, па му рекоше: »Учитељу, ова жена је ухваћена када је чинила прељубу. Мојсије нам је у Закону заповедио да такве каменујемо. Шта ти кажеш на то?« Упитали су то да га искушају, како би имали за шта да га оптуже. А Исус се саже и поче да пише прстом по земљи. Али, пошто су га и даље питали, он се исправи, па им рече: »Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.« И опет се саже и настави да пише по земљи. Када су они то чули, изађоше један по један, почев од најстаријих. Тако остаде само он, и жена која је стајала у средини. Тада се Исус исправи и упита је: »Жено, где су ови? Зар те нико није осудио?« »Нико, господару«, одговори она. А Исус јој рече: »Онда те ни ја не осуђујем. Иди, и одсад више не греши.« Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.« Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.« »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. Ви судите по људским мерилима, а ја не судим ником. А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.« А они га упиташе: »Где је твој отац?« »Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.« Ове речи је изговорио код ризнице док је учио народ у Храму, и нико га не ухвати, јер његов час још није био дошао. Исус им поново рече: »Одлазим, а ви ћете ме тражити, и умрећете у свом греху. Куда ја одлазим, ви не можете доћи.« Тада Јудеји рекоше: »Да неће да се убије кад каже: ‚Куда ја одлазим, ви не можете доћи‘?« А Исус им рече: »Ви сте одоздо, ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. Рекао сам вам да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја јесам, умрећете у својим гресима.« Они га упиташе: »Ко си ти?« »Па шта вам од почетка говорим?« рече им Исус. »Имам много тога да кажем на вашу осуду. Али Онај који ме је послао истинит је и ја свету говорим оно што сам од њега чуо.« А они не схватише да им говори о Оцу. Зато им Исус рече: »Када подигнете Сина човечијега, тада ћете сазнати да Ја јесам и да ништа не чиним сам од себе, него да говорим оно што ме је научио Отац. А Онај који ме је послао, са мном је. Није ме оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему мило.« И док је то говорио, многи повероваше у њега.
Jovan 8:1-30 Novi srpski prevod (NSPL)
Isus, pak, ode na Maslinsku goru. Ujutro je Isus ponovo došao u hram. Sav narod se okupio oko njega. On je seo i počeo da ih uči. A fariseji i znalci Svetog pisma dovedu neku ženu uhvaćenu u preljubi i postave je u sredinu. Zatim su rekli Isusu: „Učitelju, ova žena je uhvaćena u samom činu preljube. Mojsije nam je u Zakonu zapovedio da takve žene kamenujemo. Šta ti kažeš na to?“ To su rekli da bi ga naveli da izusti nešto zbog čega bi ga optužili. Ali Isus se sagnuo i počeo da piše nešto prstom po tlu. Kako su ga oni neprestano saletali pitanjima, Isus se ispravi i reče im: „Ko je od vas bez greha, neka prvi baci kamen na nju.“ Onda se ponovo sagnuo i pisao po tlu. Kad su ovi to čuli, počeše jedan po jedan da odlaze, počevši od najstarijih do poslednjih. Isus je tako ostao sam sa onom ženom koja je stajala u sredini. Isus se zatim uspravi i upita je: „Ženo, gde su oni? Zar te niko od njih nije osudio?“ „Niko, Gospode!“ – odgovori žena. Isus joj reče: „Ni ja te ne osuđujem. Idi i od sada ne greši više!“ Isus se zatim ponovo obratio narodu: „Ja sam svetlost svetu. Ko mene sledi, neće hodati po tami, nego će imati svetlost života.“ Rekoše mu fariseji: „Ti svedočiš sam za sebe i zato tvoje svedočanstvo ne vredi.“ Isus im odgovori: „Ako ja i svedočim sam za sebe, to je zato što znam odakle dolazim i kuda odlazim. A vi ne znate odakle dolazim i kuda odlazim. Vi sudite po ljudskim merilima; ja ne sudim nikome. Ako i sudim, moj sud je istinit, jer ja ne sudim sam; sa mnom je Otac koji me je poslao. Pa i u vašem Zakonu piše da je svedočenje istinito ako dva svedoka daju isti iskaz. Ja svedočim sam za sebe, ali i Otac koji me je poslao svedoči za mene.“ Tada su mu rekli: „Gde je tvoj otac?“ Isus im odgovori: „Vi ne poznajete ni mene, ni moga Oca. Kada biste poznavali mene, poznavali biste i moga Oca.“ Ove reči je Isus izgovorio dok je poučavao narod u delu hrama gde su se skupljali prilozi. Niko ga nije uhvatio, jer još nije bio došao njegov čas. Isus im ponovo reče: „Ja odlazim; vi ćete me tražiti, ali ćete umreti u svom grehu. A tamo gde ja idem, vi ne možete doći.“ Tada Jevreji rekoše: „Da neće da se ubije, jer kaže: ’Tamo gde ja idem, vi ne možete doći’?“ Isus im reče: „Vi ste odozdo, a ja sam odozgo. Vi ste od ovog sveta, a ja nisam od ovog sveta. Zato sam vam rekao da ćete umreti u svojim gresima. Ako ne poverujete da Ja Jesam, pomrećete u svojim gresima.“ „Ko si ti?“ – pitali su ga tada. Isus im odgovori: „Ne govorim li vam baš to od samog početka? Mnogo toga imam da kažem o vama i da sudim. Ipak, ja govorim svetu samo ono što sam čuo od onoga koji je istinit. On me je poslao.“ Ali oni nisu razumeli da im Isus govori o Ocu. Isus im tada reče: „Kada podignete Sina Čovečijeg, tada ćete shvatiti da Ja Jesam. Ja ništa ne činim sam od sebe, nego govorim kako me je naučio Otac. Onaj koji me je poslao, sa mnom je; on me nije ostavio samog, jer ja uvek činim ono što je njemu ugodno.“ Nakon ovih njegovih reči, mnogo ljudi je poverovalo u njega.
Jovan 8:1-30 Нови српски превод (NSP)
Исус, пак, оде на Маслинску гору. Ујутро је Исус поново дошао у храм. Сав народ се окупио око њега. Он је сео и почео да их учи. А фарисеји и зналци Светог писма доведу неку жену ухваћену у прељуби и поставе је у средину. Затим су рекли Исусу: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. Мојсије нам је у Закону заповедио да такве жене каменујемо. Шта ти кажеш на то?“ То су рекли да би га навели да изусти нешто због чега би га оптужили. Али Исус се сагнуо и почео да пише нешто прстом по тлу. Како су га они непрестано салетали питањима, Исус се исправи и рече им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ Онда се поново сагнуо и писао по тлу. Кад су ови то чули, почеше један по један да одлазе, почевши од најстаријих до последњих. Исус је тако остао сам са оном женом која је стајала у средини. Исус се затим усправи и упита је: „Жено, где су они? Зар те нико од њих није осудио?“ „Нико, Господе!“ – одговори жена. Исус јој рече: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада не греши више!“ Исус се затим поново обратио народу: „Ја сам светлост свету. Ко мене следи, неће ходати по тами, него ће имати светлост живота.“ Рекоше му фарисеји: „Ти сведочиш сам за себе и зато твоје сведочанство не вреди.“ Исус им одговори: „Ако ја и сведочим сам за себе, то је зато што знам одакле долазим и куда одлазим. А ви не знате одакле долазим и куда одлазим. Ви судите по људским мерилима; ја не судим никоме. Ако и судим, мој суд је истинит, јер ја не судим сам; са мном је Отац који ме је послао. Па и у вашем Закону пише да је сведочење истинито ако два сведока дају исти исказ. Ја сведочим сам за себе, али и Отац који ме је послао сведочи за мене.“ Тада су му рекли: „Где је твој отац?“ Исус им одговори: „Ви не познајете ни мене, ни мога Оца. Када бисте познавали мене, познавали бисте и мога Оца.“ Ове речи је Исус изговорио док је поучавао народ у делу храма где су се скупљали прилози. Нико га није ухватио, јер још није био дошао његов час. Исус им поново рече: „Ја одлазим; ви ћете ме тражити, али ћете умрети у свом греху. А тамо где ја идем, ви не можете доћи.“ Тада Јевреји рекоше: „Да неће да се убије, јер каже: ’Тамо где ја идем, ви не можете доћи’?“ Исус им рече: „Ви сте одоздо, а ја сам одозго. Ви сте од овог света, а ја нисам од овог света. Зато сам вам рекао да ћете умрети у својим гресима. Ако не поверујете да Ја Јесам, помрећете у својим гресима.“ „Ко си ти?“ – питали су га тада. Исус им одговори: „Не говорим ли вам баш то од самог почетка? Много тога имам да кажем о вама и да судим. Ипак, ја говорим свету само оно што сам чуо од онога који је истинит. Он ме је послао.“ Али они нису разумели да им Исус говори о Оцу. Исус им тада рече: „Када подигнете Сина Човечијег, тада ћете схватити да Ја Јесам. Ја ништа не чиним сам од себе, него говорим како ме је научио Отац. Онај који ме је послао, са мном је; он ме није оставио самог, јер ја увек чиним оно што је њему угодно.“ Након ових његових речи, много људи је поверовало у њега.
Jovan 8:1-30 Sveta Biblija (SRP1865)
A Isus otide na goru Maslinsku. A ujutru opet doðe u crkvu, i sav narod iðaše k njemu; i sjedavši uèaše ih. A književnici i fariseji dovedoše k njemu ženu uhvaæenu u preljubi, i postavivši je na srijedu Rekoše mu: uèitelju! ova je žena uhvaæena sad u preljubi; A Mojsije nam u zakonu zapovjedi da takove kamenjem ubijamo; a ti šta veliš? Ovo pak rekoše kušajuæi ga da bi ga imali za što okriviti. A Isus saže se dolje i pisaše prstom po zemlji ne gledajuæi na njih). A kad ga jednako pitahu, ispravi se i reèe im: koji je meðu vama bez grijeha neka najprije baci kamen na nju. Pa se opet saže dolje i pisaše po zemlji. A kad oni to èuše, i pokarani buduæi od svoje savjesti izlažahu jedan za drugijem poèevši od starješina do pošljednjijeh; i osta Isus sam i žena stojeæi na srijedi. A kad se Isus ispravi, i ne vidjevši nijednoga do samu ženu, reèe joj: ženo! gdje su oni što te tužahu? Nijedan te ne osudi? A ona reèe: nijedan, Gospode! A Isus joj reèe: ni ja te ne osuðujem, idi, i otsele više ne griješi. Isus im pak opet reèe: ja sam vidjelo svijetu: ko ide za mnom neæe hoditi po tami, nego æe imati vidjelo života. Tada mu rekoše fariseji: ti sam za sebe svjedoèiš: svjedoèanstvo tvoje nije istinito. Isus odgovori i reèe im: ako ja svjedoèim sam za sebe istinito je svjedoèanstvo moje: jer znam otkuda doðoh i kuda idem; a vi ne znate otkuda dolazim i kuda idem. Vi sudite po tijelu, ja ne sudim nikome. I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nijesam sam, nego ja i otac koji me posla. A i u zakonu vašemu stoji napisano da je svjedoèanstvo dvojice ljudi istinito. Ja sam koji svjedoèim sam za sebe, i svjedoèi za mene otac koji me posla. Tada mu govorahu: gdje je otac tvoj? Isus odgovori: ni mene znate ni oca mojega; kad biste znali mene, znali biste i oca mojega. Ove rijeèi reèe Isus kod hazne Božije kad uèaše u crkvi; i niko ga ne uhvati, jer još ne bješe došao èas njegov. A Isus im opet reèe: ja idem, i tražiæete me; i pomrijeæete u svojemu grijehu; kud ja idem vi ne možete doæi. Tada rekoše Jevreji: da se neæe sam ubiti, što govori: kud ja idem vi ne možete doæi? I reèe im: vi ste od nižijeh, ja sam od višijeh; vi ste od ovoga svijeta, ja nijesam od ovoga svijeta. Tako vam kazah da æete pomrijeti u grijesima svojima; jer ako ne uzvjerujete da sam ja, pomrijeæete u grijesima svojima. Tada mu govorahu: ko si ti? I reèe im Isus: poèetak, kako vam i kažem. Mnogo imam za vas govoriti i suditi; ali onaj koji me posla istinit je, i ja ono govorim svijetu što èuh od njega. Ne razumješe dakle da im govoraše za oca. A Isus im reèe: kad podignete sina èovjeèijega, onda æete doznati da sam ja, i da ništa sam od sebe ne èinim; nego kako me nauèi otac moj onako govorim. I onaj koji me posla sa mnom je. Ne ostavi otac mene sama; jer ja svagda èinim što je njemu ugodno. Kad ovo govoraše, mnogi ga vjerovaše.