Jovan 6:1-15
Jovan 6:1-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После тога оде Исус преко мора Галилејског, Тиверијадског. А за њим је ишао многи народ, јер су гледали чуда која је чинио на болесницима. Исус се попе на гору и сеђаше онде са својим ученицима. А беше близу Пасха, јудејски празник. Тада Исус подиже очи и виде да многи народ долази к њему, те рече Филипу: „Одакле ћемо купити хлеба да се ови нахране?” Ово је пак рекао кушајући га, јер је сам знао шта ће чинити. Одговори му Филип: „За две стотине динара хлеба њима није довољно да сваки нешто мало добије.” Рече му један од његових ученика Андреј, брат Симона Петра: „Има овде један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибе. Али шта је то на толико њих?” А Исус рече: „Посадите људе.” Било је, наиме, много траве на том месту. Тако се посади око пет хиљада људи. Исус тада узе хлебове, захвали Богу и раздели онима који су полегали, исто тако и од риба колико су хтели. А кад се наситише, рече својим ученицима: „Скупите преостале комаде, да ништа не пропадне!” Скупише, дакле, и напунише дванаест котарица комада од пет јечмених хлебова – што претече онима који су јели. Људи пак, видевши чудо које учини, рекоше: „Ово је заиста пророк који треба да дође на свет.” Но Исус, сазнавши да намеравају да дођу и да га одвуку да би га прогласили царем, повуче се опет сам у гору.
Jovan 6:1-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. (А приближавала се Пасха, јудејски празник.) Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?« То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити. Филип му одговори: »Ни двеста динара не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.« А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.« Исус рече: »Нека људи поседају.« На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше. Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео. Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.« И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели. Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!« А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.
Jovan 6:1-15 Novi srpski prevod (NSPL)
Posle ovoga je Isus otišao na drugu stranu Galilejskog jezera (to jest, Tiverijadskog jezera). Sledilo ga je mnogo naroda, jer su posmatrali znake koje je činio na bolesnima. Isus je otišao na jednu goru i seo tamo sa svojim učenicima. Bila je blizu Pasha, judejski praznik. Isus podiže pogled i opazi da pristiže mnogo sveta. Upitao je Filipa: „Gde da kupimo hleba da nahranimo ovoliko sveta?“ Ovo je rekao iskušavajući Filipa, a u stvari je znao šta će učiniti. Filip mu odgovori: „Da kupimo hleba i za dve stotine srebrnjaka ne bi bilo dovoljno da svaki dobije nešto malo!“ Jedan od učenika, Andrija, brat Simona Petra, reče mu: „Tu je jedan momčić koji ima pet ječmenih hlebova i dve ribe. Ipak, to nije dovoljno da se nahrani toliki narod.“ Isus im reče: „Neka narod poseda!“ Bilo je tu dosta trave. Ljudi tako posedaše, njih oko pet hiljada. Onda je Isus uzeo hlebove, zahvalio Bogu, pa ih je dao onima koji su sedeli. Tako je učinio i sa ribama, te je svako jeo koliko je hteo. Kada su se svi nasitili, Isus reče svojim učenicima: „Pokupite preostale komade da ne propadnu.“ Učenici sakupiše dvanaest kotarica preostalog hleba od onih pet ječmenih hlebova koje je narod jeo. Kada su ljudi videli kakav je znak Isus učinio, rekli su: „Ovo je zaista Prorok koji treba da dođe na svet!“ Međutim, Isus je znao da oni hoće da ga zacare na silu, pa je zato otišao na jednu goru da bude sam.
Jovan 6:1-15 Нови српски превод (NSP)
После овога је Исус отишао на другу страну Галилејског језера (то јест, Тиверијадског језера). Следило га је много народа, јер су посматрали знаке које је чинио на болеснима. Исус је отишао на једну гору и сео тамо са својим ученицима. Била је близу Пасха, јудејски празник. Исус подиже поглед и опази да пристиже много света. Упитао је Филипа: „Где да купимо хлеба да нахранимо оволико света?“ Ово је рекао искушавајући Филипа, а у ствари је знао шта ће учинити. Филип му одговори: „Да купимо хлеба и за две стотине сребрњака не би било довољно да сваки добије нешто мало!“ Један од ученика, Андрија, брат Симона Петра, рече му: „Ту је један момчић који има пет јечмених хлебова и две рибе. Ипак, то није довољно да се нахрани толики народ.“ Исус им рече: „Нека народ поседа!“ Било је ту доста траве. Људи тако поседаше, њих око пет хиљада. Онда је Исус узео хлебове, захвалио Богу, па их је дао онима који су седели. Тако је учинио и са рибама, те је свако јео колико је хтео. Када су се сви наситили, Исус рече својим ученицима: „Покупите преостале комаде да не пропадну.“ Ученици сакупише дванаест котарица преосталог хлеба од оних пет јечмених хлебова које је народ јео. Када су људи видели какав је знак Исус учинио, рекли су: „Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!“ Међутим, Исус је знао да они хоће да га зацаре на силу, па је зато отишао на једну гору да буде сам.
Jovan 6:1-15 Sveta Biblija (SRP1865)
Potom otide Isus preko mora Galilejskoga kod Tiverijade. I za njim iðaše mnoštvo naroda, jer viðahu èudesa njegova koja èinjaše na bolesnicima. A Isus iziðe na goru, i ondje sjeðaše s uèenicima svojijem. A bijaše blizu pasha praznik Jevrejski. Podignuvši dakle Isus oèi, i vidjevši da mnoštvo naroda ide k njemu, reèe Filipu: gdje æemo kupiti hljeba da ovi jedu? A ovo govoraše kušajuæi ga, jer sam znadijaše šta æe èiniti. Odgovori mu Filip: dvjesta groša hljeba nije dosta da svakome od njih po malo dopadne. Reèe mu jedan od uèenika njegovijeh, Andrija, brat Simona Petra: Ovdje ima jedno momèe koje ima pet hljebova jeèmenijeh i dvije ribe; ali šta je to na toliki svijet! A Isus reèe: posadite ljude. A bješe trave mnogo na onome mjestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada. A Isus uzevši one hljebove, i davši hvalu, dade uèenicima, a uèenici onima koji bijahu posaðeni; tako i od riba koliko htješe. I kad se nasitiše, reèe uèenicima svojijem: skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne. I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hljebova jeèmenijeh što preteèe iza onijeh što su jeli. A ljudi vidjevši èudo koje uèini Isus govorahu: ovo je zaista onaj prorok koji treba da doðe na svijet. A kad razumje Isus da hoæe da doðu da ga uhvate i da ga uèine carem, otide opet u goru sam.