Jovan 3:7-36
Jovan 3:7-36 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Немој да се чудиш што ти рекох: треба да се родите одозго. Ветар дува где хоће и фијук његов чујеш, али не зна одакле долази и куда иде. Тако је са сваким који је рођен од Духа.” Одговори Никодим и рече му: „Како може то бити?” Исус одговори и рече му: „Ти си израиљски учитељ и не знаш то? Заиста, заиста, кажем ти да говоримо оно што знамо и сведочимо што смо видели, ипак, не примате наше сведочанство. Не верујете кад сам вам говорио о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам кажем о небеским? И нико се није попео на небо сем онога што је сишао с неба, Син човечји. И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син човечји, да сваки ко верује има у њему живот вечни. Јер Бог је тако заволео свет да је свог Јединородног Сина дао да сваки ко верује у њега не пропадне, него да има вечни живот. Бог, наиме, није послао Сина у свет да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. Ко верује у њега – томе се не суди; а ко не верује – већ је осуђен што није веровао у име Јединороднога Сина Божјег. А ово је суд: Светлост је дошла на свет, а људи заволеше таму више него светлост, јер дела њихова беху зла. Сваки, наиме, који рђаво ради, мрзи светлост и не иде на светлост да се не обелодане његова дела; а ко чини истину, иде на светлост да се покажу његова дела – да су у Богу учињена.” После тога дође Исус са својим ученицима у Јудеју, онде је боравио с њима и крштавао. А и Јован је крштавао у Енону крај Салима, јер је тамо било много воде – и људи су долазили и крштавали се; Јован још не беше бачен у тамницу. Тада наста распра између Јованових ученика и једног Јудејцна о очишћењу. И дођоше Јовану и рекоше му: „Рави, онај што беше с тобом с оне стране Јордана, за кога си ти сведочио, види, он крштава и сви иду к њему.” Одговори Јован и рече: „Не може човек ништа узети ако му није дано с неба. Ви сте ми сами сведоци да сам рекао: ‘Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.’ Ко има младу, младожења је; а младожењин пријатељ који стоји и слуша га, веома се радује што чује младожењин глас. Ова моја радост се, дакле, испунила. Он треба да расте, а ја да се умањујем.” Који долази одозго над свима је, који је са земље земаљски је и говори земаљски. Који долази с неба над свима је; сведочи оно што је видео и чуо, и нико не прима његова сведочанства. Ко је примио његово сведочанство, потврдио је да је Бог истинит. Јер онај кога је Бог послао говори Божје речи; Бог, заиста, не даје Духа на меру. Отац љуби Сина и све је дао њему у руку. Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непослушан Сину, неће видети живота, него гнев Божји остаје на њему.
Jovan 3:7-36 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите. Ветар дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.« А Никодим упита: »Како то може бити?« »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш! Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега. И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији, да свако ко у њега верује има вечни живот.« Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе. Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина. А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла. Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело. А ко живи у складу са истином, излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу. После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу. А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању. Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.« »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. Он треба да расте, а ја да се смањујем.« Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог не даје Духа на меру. Отац воли Сина и све му је предао у руке. Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.
Jovan 3:7-36 Novi srpski prevod (NSPL)
Ne čudi se što ti kažem: treba da se nanovo rodite. Vetar duva gde hoće. Njegov huk čuješ, ali ne znaš otkud dolazi i kuda odlazi. Tako je sa svakim koji je rođen od Duha.“ Nikodim upita Isusa: „Kako to može da se dogodi?“ Isus mu odgovori: „Ti si učitelj izrailjskog naroda, a ne znaš to? Zaista, zaista ti kažem: mi govorimo ono što znamo i svedočimo o onome što smo videli, ali vi ne prihvatate naše svedočanstvo. Ne verujete mi kad vam govorim o zemaljskim stvarima, kako ćete verovati ako vam budem govorio o nebeskim? Niko nikada nije uzašao na nebo, osim Sina Čovečijeg koji je sišao sa neba. Kao što je Mojsije podigao na štap zmiju od bronze, tako i Sin Čovečiji treba da bude podignut, da svako ko poveruje u njega ima večni život. Jer Bog je tako zavoleo svet, da je svog jedinorođenog Sina dao, da ko god poveruje u njega, ne propadne, nego da ima večni život. Bog, naime, nije poslao Sina da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom. Ko veruje u njega, tome se ne sudi; a ko ne veruje, već je osuđen, jer nije poverovao u ime jedinorodnoga Sina Božijeg. Bog sudi ovako: svetlost je došla na svet, ali ljudi više zavoleše tamu nego svetlost, jer su njihova dela zla. Ko čini što ne valja, mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da se ne otkriju njegova dela. Ko čini što je po istini, dolazi na svetlost, da se pokaže da su njegova dela učinjena u poslušnosti prema Bogu.“ Posle ovoga je Isus sa svojim učenicima otišao u Judeju. Tamo je boravio sa njima i krštavao. I Jovan Krstitelj je krštavao u Enonu kod Salima, jer je tamo bilo mnogo vode, te su ljudi dolazili i krštavali se. Jovan tada još nije bio bačen u tamnicu. Između Jovanovih učenika i nekog Jevrejina dođe do rasprave oko obrednog pranja. Učenici dođu k Jovanu i obrate mu se: „Učitelju, onaj što je bio s tobom s one strane Jordana, o kome si govorio, eno ga krštava i narod odlazi k njemu.“ Jovan im odgovori: „Niko ne može prisvojiti sebi nešto ako mu to nije dano s neba. Sami ste mi svedoci da sam rekao: ’Ja nisam Hristos, nego sam poslat pred njim.’ Mladoženja je onaj kome mlada pripada, a kum stoji sa strane i sluša, radujući se kad čuje glas mladoženjin. Prema tome, moja radost je potpuna. On treba da raste, a ja da se umanjujem.“ Ko dolazi od gore, nad svima je; a ko je sa zemlje, pripada zemlji i govori o zemaljskim stvarima. Ali onaj koji je sa neba, nad svima je. On govori ono što je video i čuo, ali njegovu poruku niko ne prihvata. Ko prihvata njegovu poruku, potvrđuje da je Bog istinit. Onaj koga je Bog poslao, Božiju poruku prenosi, jer Bog svoga Duha u izobilju daje. Otac voli Sina i sve je predao u njegove ruke. Ko veruje u Sina, ima večni život; a ko je nepokoran Sinu, neće iskusiti život, nego će gnev Božiji ostati na njemu.
Jovan 3:7-36 Нови српски превод (NSP)
Не чуди се што ти кажем: треба да се наново родите. Ветар дува где хоће. Његов хук чујеш, али не знаш откуд долази и куда одлази. Тако је са сваким који је рођен од Духа.“ Никодим упита Исуса: „Како то може да се догоди?“ Исус му одговори: „Ти си учитељ израиљског народа, а не знаш то? Заиста, заиста ти кажем: ми говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. Не верујете ми кад вам говорим о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? Нико никада није узашао на небо, осим Сина Човечијег који је сишао са неба. Као што је Мојсије подигао на штап змију од бронзе, тако и Син Човечији треба да буде подигнут, да свако ко поверује у њега има вечни живот. Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег. Бог суди овако: светлост је дошла на свет, али људи више заволеше таму него светлост, јер су њихова дела зла. Ко чини што не ваља, мрзи светлост и не излази на светлост, да се не открију његова дела. Ко чини што је по истини, долази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у послушности према Богу.“ После овога је Исус са својим ученицима отишао у Јудеју. Тамо је боравио са њима и крштавао. И Јован Крститељ је крштавао у Енону код Салима, јер је тамо било много воде, те су људи долазили и крштавали се. Јован тада још није био бачен у тамницу. Између Јованових ученика и неког Јеврејина дође до расправе око обредног прања. Ученици дођу к Јовану и обрате му се: „Учитељу, онај што је био с тобом с оне стране Јордана, о коме си говорио, ено га крштава и народ одлази к њему.“ Јован им одговори: „Нико не може присвојити себи нешто ако му то није дано с неба. Сами сте ми сведоци да сам рекао: ’Ја нисам Христос, него сам послат пред њим.’ Младожења је онај коме млада припада, а кум стоји са стране и слуша, радујући се кад чује глас младожењин. Према томе, моја радост је потпуна. Он треба да расте, а ја да се умањујем.“ Ко долази од горе, над свима је; а ко је са земље, припада земљи и говори о земаљским стварима. Али онај који је са неба, над свима је. Он говори оно што је видео и чуо, али његову поруку нико не прихвата. Ко прихвата његову поруку, потврђује да је Бог истинит. Онај кога је Бог послао, Божију поруку преноси, јер Бог свога Духа у изобиљу даје. Отац воли Сина и све је предао у његове руке. Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непокоран Сину, неће искусити живот, него ће гнев Божији остати на њему.
Jovan 3:7-36 Sveta Biblija (SRP1865)
Ne èudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi. Duh diše gdje hoæe, i glas njegov èuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki èovjek koji je roðen od Duha. Odgovori Nikodim i reèe mu: kako može to biti? Isus odgovori i reèe mu: ti si uèitelj Izrailjev, i to li ne znaš? Zaista, zaista ti kažem da mi govorimo što znamo, i svjedoèimo što vidjesmo, i svjedoèanstva našega ne primate. Kad vam kazah zemaljsko pa ne vjerujete, kako æete vjerovati ako vam kažem nebesko? I niko se ne pope na nebo osim koji siðe s neba, sin èovjeèij koji je na nebu. I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba sin èovjeèij da se podigne, Da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vjeèni: Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vjeèni. Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroza nj. Koji njega vjeruje ne sudi mu se, a koji ne vjeruje veæ je osuðen, jer ne vjerova u ime jedinorodnoga sina Božijega. A sud je ovaj što vidjelo doðe na svijet, i ljudima omilje veæma tama negoli vidjelo; jer njihova djela bijahu zla. Jer svaki koji zlo èini mrzi na vidjelo i ne ide k vidjelu da ne pokaraju djela njegovijeh, jer su zla. A ko istinu èini ide k vidjelu, da se vide djela njegova, jer su u Bogu uèinjena. A potom doðe Isus i uèenici njegovi u Judejsku zemlju, i ondje življaše s njima i kršæavaše. A Jovan kršæavaše u Enonu blizu Salima, jer ondje bješe mnogo vode; i dolažahu te ih kršæavaše. Jer još ne bijaše Jovan baèen u tamnicu. Tada postade raspra meðu uèenicima Jovanovijem i Jevrejima oko èišæenja. I doðoše k Jovanu i rekoše mu: Ravi! onaj što bješe s tobom preko Jordana, za koga si ti svjedoèio, evo on kršæava, i svi idu k njemu. Jovan odgovori i reèe: ne može èovjek ništa primati ako mu ne bude dano s neba. Vi sami meni svjedoèite da rekoh: ja nijesam Hristos, nego sam poslan pred njim. Ko ima nevjestu ženik je, a prijatelj ženikov stoji i sluša ga, i radošæu raduje se glasu ženikovu. Ova dakle radost moja ispuni se. Onaj treba da raste, a ja da se umaljujem. Koji odozgo dolazi nad svima je; koji je sa zemlje od zemlje je, i govori od zemlje; koji dolazi s neba nad svima je. I što vidje i èu ono svjedoèi; i svjedoèanstva njegova niko ne prima. Koji primi njegovo svjedoèanstvo, potvrdi da je Bog istinit. Jer koga Bog posla, onaj rijeèi Božije govori: jer Bog Duha ne daje na mjeru. Jer otac ljubi sina, i sve dade u ruke njegove. Ko vjeruje sina, ima život vjeèni; a ko ne vjeruje sina, neæe vidjeti života, nego gnjev Božij ostaje na njemu.