Jovan 11:17-57
Jovan 11:17-57 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Исус пак дође и нађе га како је већ четири дана у гробу. А Витанија је била близу Јерусалима, око петнаест стадија далеко. И многи Јудејци беху дошли Марти и Марији да их теше за [њиховим] братом. Чим је Марта чула да Исус долази, изађе му у сусрет; а Марија је седела код куће. Тада Марта рече Исусу: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат. И сад знам да ће ти Бог дати ако ма шта замолиш од Бога.” Рече јој Исус: „Васкрснуће твој брат.” Марта му рече: „Знам да ће васкрснути приликом васкрсења у последњи дан.” Рече јој Исус: „Ја сам васкрсење и живот! Ко верује у мене, живеће ако и умре. И сваки који живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?” Рече му: „Да, Господе; ја сам уверена да си ти Христос, Син Божји, који треба да дође на свет.” Рекавши то, она оде и позва Марију, своју сестру, па јој рече тајно: „Учитељ је ту и зове те.” А кад она то чу, уста брзо и оде к њему; Исус, наиме, још не беше дошао у село, него је још био на оном месту где га је срела Марта. Јудејци пак који су били с њом у кући и тешили је, видевши да је Марија брзо устала и изашла, пођоше за њом мислећи да она иде на гроб да тамо плаче. А кад Марија дође на место где је био Исус, видевши га, паде пред његове ноге говорећи му: „Господе, да си био овде, не би умро мој брат.” Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, узбуди се јако у души, узруја се и рече: „Где сте га ставили?” Рекоше му: „Господе, дођи и види!” Исусу ударише сузе. Тада рекоше Јудејци: „Гле, како га је волео!” А неки од њих рекоше: „Зар није могао овај који је отворио очи слепоме да учини да и овај не умре?” На то се Исус опет јако узбуди у себи и дође на гроб, а то беше пећина и камен је био наваљен на њу. Исус рече: „Подигните камен.” Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара јер је четврти дан у гробу.” Рече јој Исус: „Зар ти не рекох да ћеш видети славу Божју – ако поверујеш.” Тада подигоше камен. А Исус подиже очи горе и рече: „Оче, хвала ти што си ме услишио. Ја сам знао да ме увек слушаш; али ово рекох због народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.” Рекавши то, повика веома гласно: „Лазаре, изађи напоље!” Изађе мртвац обавијен завојима по рукама и ногама, а лице му је било повезано убрусом. Рече им Исус: „Развијте га и пустите га да иде.” Тако многи од Јудејца који су дошли Марији и видели шта је учинио повероваше у њега; а неки од њих одоше фарисејима и рекоше им шта је Исус учинио. Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион и говораху: „Шта ћемо чинити, јер овај човек чини многе чудне знаке? Ако га тако оставимо, сви ће веровати у њега, па ће доћи Римљани и узеће нам свето место и народ.” А један од њих, Кајафа, који је био првосвештеник оне године, рече им: „Ви не знате ништа, и не помишљате да је за вас боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне.” А ово није рекао сам од себе, него је као првосвештеник оне године прорекао да ће Исус умрети за народ, и не само за народ, него и да скупи уједно расејану децу Божју. Тако се после онога дана договорише да га убију. Стога, Исус није више јавно ишао међу Јудејцима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град по имену Ефрем, и онде је боравио са ученицима. А беше близу јудејска Пасха, па многи из унутрашњости одоше горе у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. Тражили су Исуса и, стојећи у храму, говораху међу собом: „Шта ви мислите? Зар неће доћи на празник?” А првосвештеници и фарисеји беху издали наредбу да ако ко сазна где је, нека јави да га ухвате.
Jovan 11:17-57 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија, па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће. »Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.« »Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус. А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.« »Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?« А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.« Када је то рекла, оде и позва своју сестру Марију на страну, па јој рече: »Учитељ је овде и зове те.« А ова, чим је то чула, брзо устаде и оде к њему. Исус још није био ушао у село, него је још био тамо где га је срела Марта. Када су Јудеји који су били с њом у кући и тешили је видели да је Марија брзо устала и отишла, пођоше за њом, мислећи да иде на гроб да тамо плаче. Марија стиже онамо где је био Исус и угледа га, па му паде пред ноге и рече: »Господе, да си био овде, мој брат не би умро.« Када је видео како плаче и како плачу Јудеји који су дошли с њом, Исус се дубоко потресе у души и узруја, па упита: »Где сте га положили?« »Господе«, рекоше му, »дођи и види.« А Исус заплака. Тада Јудеји рекоше: »Гле колико га је волео!« Али неки од њих рекоше: »Зар он, који је слепоме отворио очи, није могао да учини да овај не умре?« Исус се опет дубоко потресе у себи, па оде до гроба. Била је то пећина на коју је био наваљан камен. Исус рече: »Одмакните камен.« »Господе«, одврати покојникова сестра Марта, »он заудара, већ му је четврти дан.« »Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божију славу ако будеш веровала?« упита је Исус. Тада одмакнуше камен, а Исус подиже поглед, па рече: »Оче, хвала ти што си ме услишио. Знао сам да ме увек услишаваш, али ово рекох ради народа који овде стоји, да поверују да си ме ти послао.« Када је то изговорио, повика из свега гласа: »Лазаре, изађи!« И мртвац изађе, руку и ногу обавијених завојима, а лица повезаног убрусом. А Исус им рече: »Скините то с њега и пустите га да иде.« Многи Јудеји који су били дошли к Марији и видели шта је учинио повероваше у њега. Али неки од њих одоше фарисејима и испричаше им шта је Исус учинио. Тада првосвештеници и фарисеји сазваше Синедрион, па рекоше: »Шта да радимо? Тај човек чини многа знамења. Ако га пустимо да тако чини, сви ће поверовати у њега, и доћи ће Римљани и одузети нам ово место и народ.« А један од њих – Кајафа, који је те године био првосвештеник – рече им: »Ништа ви не знате и не схватате да је за ваше добро да један човек умре за народ радије него да цео народ пропадне.« Он то не рече сам од себе, него, пошто је те године био првосвештеник, пророкова да ће Исус умрети за народ. И не само за народ него и да би сабрао расејану Божију децу. Тако тога дана одлучише да га убију. Исус се стога више није отворено кретао међу Јудејима, него оде оданде у крај близу пустиње, у град који се звао Ефрем, па је тамо боравио са својим ученицима. Приближавала се јудејска Пасха и многи Јудеји из унутрашњости дођоше у Јерусалим пре Пасхе да се очисте. Тражили су Исуса и, стојећи у Храму, питали један другог: »Шта мислите? Зар неће доћи на празник?« А првосвештеници и фарисеји издадоше наредбу да, ко сазна где је Исус, то пријави, па да Исуса ухвате.
Jovan 11:17-57 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad je Isus došao tamo, saznao je da je Lazar već četiri dana u grobu. Pošto je Vitanija bila oko petnaest stadija udaljena od Jerusalima, mnogi Jevreji su došli k Marti i Mariji da ih uteše za bratom. Kada je Marta čula da Isus dolazi, pošla mu je u susret, dok je Marija ostala kući. Marta reče Isusu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro. Ipak, sada znam da će ti Bog dati što god zatražiš od njega.“ Isus joj reče: „Vaskrsnuće tvoj brat.“ Marta mu odgovori: „Znam da će vaskrsnuti u Poslednji dan.“ Isus joj odgovori: „Ja sam vaskrsenje i život. Ko veruje u mene, živeće ako i umre. I ko god živi i veruje u mene, neće doveka umreti. Veruješ li u to?“ Ona odgovori: „Da, Gospode, verujem da si ti Hristos, Sin Božiji, koji treba da dođe na svet.“ Rekavši ovo, otišla je, pozvala u stranu svoju sestru Mariju i rekla joj: „Učitelj je ovde i zove te.“ Kada je Marija to čula, brzo je ustala i otišla k njemu. Isus još nije bio ušao u selo, nego je ostao na mestu na kome ga je Marta susrela. A Jevreji koji su bili sa Marijom u kući i tešili je, kada su videli da je u žurbi ustala i izašla, pođu za njom, misleći da ide na grob da plače. Marija je onda došla do mesta gde je bio Isus. Kada ga je videla, pala je ničice pred njega i rekla mu: „Gospode, da si ti bio ovde, moj brat ne bi umro!“ Videvši Mariju i Jevreje koji su došli za njom kako plaču, Isus se silno potrese i uzbudi. Onda ih je upitao: „Gde ste ga položili?“ Oni mu rekoše: „Gospode, dođi da vidiš.“ Isusu navreše suze. Jevreji rekoše: „Eto, koliko ga je voleo!“ Ali neki od njih rekoše: „Zar on, koji je vratio vid slepome, nije mogao da učini da Lazar ne umre?“ Tada je Isus, iznova potresen, otišao na grob. To je bila pećina na čijem ulazu je bio navaljen kamen. Isus reče: „Odgurnite taj kamen!“ Reče mu Marta, pokojnikova sestra: „Gospode, već zaudara, jer je već četvrti dan u grobu!“ Isus joj na to reče: „Zar ti nisam rekao da ćeš videti slavu Božiju ako veruješ?“ Odgurnuli su kamen. Isus je onda podigao pogled gore i rekao: „Oče, hvala ti što si me uslišio. Ja znam da me ti uvek uslišavaš, ali to sam rekao zbog ovog naroda ovde, da bi poverovali da si me poslao.“ Nakon što je ovo rekao, Isus snažno povika: „Lazare, izađi napolje!“ Mrtvac izađe. Ruke i noge su mu bile uvijene u pogrebne povoje, a lice obmotano ubrusom. Isus im reče: „Razmotajte ga i pustite da ide!“ Tada su mnogi Jevreji, koji su došli kod Marije i videli šta je Isus učinio, poverovali u njega. Međutim, neki od njih su otišli k farisejima i rekli im šta je Isus učinio. Tada su vodeći sveštenici i fariseji sazvali Veliko veće i rekli: „Šta da radimo? Ovaj čovek čini mnoge znake! Ako ga pustimo da nastavi ovako, svi će poverovati u njega. Tada će doći Rimljani i uništiti nam hram, a narod pobiti.“ Jedan od njih, Kajafa, koji je te godine bio Prvosveštenik, reče im: „Ništa vi ne znate! Zar ne shvatate da je za vas bolje da jedan čovek umre za narod, nego da sav narod izgine?“ Međutim, on to nije rekao sam od sebe. Pošto je bio Prvosveštenik za tu godinu, on je prorekao da Isus mora da umre za judejski narod, i ne samo za taj narod, nego i za druge narode, kako bi svu rasejanu decu Božiju okupio u jedno. Stoga su tog dana odlučili da ga ubiju. Zato se Isus nije više javno pojavljivao među Jevrejima, nego je otišao odatle u kraj blizu pustinje, u grad koji se zove Jefrem. Tamo je boravio sa učenicima. Bližio se judejski praznik Pasha, pa su mnogi ljudi iz svojih krajeva došli u Jerusalim, da bi se podvrgli obredu očišćenja pre Pashe. Tada su tražili Isusa i, stojeći u hramu, govorili jedni drugima: „Šta mislite? Hoće li doći na praznik?“ Naime, vodeći sveštenici i fariseji su izdali naredbu da ko god dozna gde je Isus, dojavi da ga uhvate.
Jovan 11:17-57 Нови српски превод (NSP)
Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. Пошто је Витанија била око петнаест стадија удаљена од Јерусалима, многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући. Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“ Исус јој рече: „Васкрснуће твој брат.“ Марта му одговори: „Знам да ће васкрснути у Последњи дан.“ Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“ Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“ Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче. Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“ Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. Онда их је упитао: „Где сте га положили?“ Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“ Исусу навреше сузе. Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“ Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“ Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. Исус рече: „Одгурните тај камен!“ Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“ Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“ Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“ Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом. Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“ Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли: „Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“ Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“ Међутим, он то није рекао сам од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. Стога су тог дана одлучили да га убију. Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима. Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
Jovan 11:17-57 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad doðe Isus, naðe ga a on veæ èetiri dana u grobu. A Vitanija bješe blizu Jerusalima oko petnaest potrkališta.) I mnogi od Judejaca bijahu došli k Marti i Mariji da ih tješe za bratom njihovijem. Kad Marta dakle èu da Isus ide, iziðe preda nj, a Marija sjeðaše doma. Onda reèe Marta Isusu: Gospode! da si ti bio ovdje ne bi moj brat umro. A i sad znam da što zaišteš u Boga daæe ti Bog. Isus joj reèe: brat æe tvoj ustati. Marta mu reèe: znam da æe ustati o vaskrseniju, u pošljednji dan. A Isus joj reèe: ja sam vaskrsenije i život; koji vjeruje mene ako i umre življeæe. I nijedan koji živi i vjeruje mene neæe umrijeti vavijek. Vjeruješ li ovo? Reèe mu: da, Gospode! ja vjerovah da si ti Hristos sin Božij koji je trebalo da doðe na svijet. I ovo rekavši otide te zovnu tajno Mariju sestru svoju govoreæi: uèitelj je došao, i zove te. A ona kako èu, usta brzo i otide k njemu. Jer Isus još ne bješe došao u selo, nego bijaše na onom mjestu gdje ga srete Marta. A Judejci onda koji bijahu s njom u kuæi i tješahu je, kad vidješe Mariju da brzo usta i iziðe, poðoše za njom govoreæi da ide na grob da plaèe onamo. A Marija kako doðe gdje bješe Isus, i vidje ga, pade na noge njegove govoreæi mu: Gospode! da si ti bio ovdje, ne bi umro moj brat. Onda Isus kad je vidje gdje plaèe, i gdje plaèu Judejci koji doðoše s njom, zgrozi se u duhu, i sam postade žalostan. I reèe: gdje ste ga metnuli? Rekoše mu: Gospode! hajde da vidiš. Udariše suze Isusu. Onda Judejci govorahu: gledaj kako ga ljubljaše. A neki od njih rekoše: ne mogaše li ovaj koji otvori oèi slijepcu uèiniti da i ovaj ne umre? A Isus opet se zgrozi u sebi, i doðe na grob; a bijaše peæina, i kamen ležaše na njoj. Isus reèe: uzmite kamen. Reèe mu Marta, sestra onoga što je umro: Gospode! veæ smrdi; jer su èetiri dana kako je umro. Isus joj reèe: ne rekoh li ti da ako vjeruješ vidjeæeš slavu Božiju? Uzeše dakle kamen gdje ležaše mrtvac; a Isus podiže oèi gore, i reèe: oèe! hvala ti što si me uslišio. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovdje stoji, da vjeruju da si me ti poslao. I ovo rekavši zovnu iza glasa: Lazare! iziði napolje. I iziðe mrtvac obavit platnom po rukama i po nogama, i lice njegovo ubrusom povezano. Isus im reèe: razdriješite ga i pustite nek ide. Onda mnogi od Judejaca koji bijahu došli k Mariji i vidješe šta uèini Isus, vjerovaše ga. A neki od njih otidoše k farisejima i kazaše im šta uèini Isus. Onda glavari sveštenièki i fariseji sabraše skupštinu, i govorahu: šta æemo èiniti? Èovjek ovaj èini mnoga èudesa. Ako ga ostavimo tako, svi æe ga vjerovati; pa æe doæi Rimljani i uzeti nam zemlju i narod. A jedan od njih, po imenu Kajafa, koji one godine bješe poglavar sveštenièki, reèe im: vi ne znate ništa; I ne mislite da je nama bolje da jedan èovjek umre za narod, negoli da narod sav propadne. A ovo ne reèe sam od sebe, nego, buduæi poglavar sveštenièki one godine, proreèe da Isusu valja umrijeti za narod; I ne samo za narod, nego da i rasijanu djecu Božiju skupi ujedno. Od toga dakle dana dogovoriše se da ga ubiju. A Isus više ne hoðaše javno po Judejcima, nego odande otide u kraj blizu pustinje u grad po imenu Jefrem, i ondje hoðaše s uèenicima svojima. A bješe blizu pasha Jevrejska, i mnogi iz onoga kraja doðoše u Jerusalim prije pashe da se oèiste. Tada tražahu Isusa, i stojeæi u crkvi govorahu meðu sobom: šta mislite vi zašto ne dolazi na praznik? A glavari sveštenièki i fariseji izdaše zapovijest ako ga ko opazi gdje je, da javi da ga uhvate.