Jovan 1:1-34

Podeli

Jovan 1:1-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

У почетку беше реч Божја, и та реч беше у Бога, и Реч беше Бог. И беше у почетку у Бога. Све је кроз њу постало, и ништа што је постало није постало без ње. У њој беше живот, и живот беше светлост за људе. И светлост светли у тами, и тама је не прихвати. Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован; овај дође за сведочанство, да посведочи за светлост, да сви поверују кроз њега. Он не беше светлост, него је требало да сведочи о светлости. Истинита светлост, која осветљава сваког човека, долажаше на свет. На свету беше, и свет кроз њега постаде, и свет га не позна. Својима је дошао, и његови га не примише. А свима који га примише даде моћ да постану деца Божја – онима што верују у његово име, који се не родише од крви, ни од воље тела, ни од мужевљеве воље, него од Бога. И реч се оваплоти и станова међу нама, и гледасмо њену славу, славу као Јединороднога од Оца, пуног благодати и истине. Јован сведочи за њега и виче: „Овај је за кога рекох: који за мном долази постоји пре мене, јер пре мене беше.” Из његове пуноће сви ми примисмо, и то благодат за благодат. Јер Закон је дан преко Мојсија, а благодат и истина дођоше кроз Исуса Христа. Бога нико никад није видео; Јединородни Бог, који је у Очевом крилу, он га објави. Ово је Јованово сведочанство, кад Јудејци из Јерусалима послаше к њему свештенике и левите да га запитају: „Ко си ти?” И призна и не порече, те исповеди: „Ја нисам Христос.” Тада га запиташе: „Шта, дакле? Јеси ли ти Илија?” Он рече: „Нисам.” „Јеси ли пророк?” И одговори: „Не.” Онда му рекоше: „Ко си? – Да можемо одговорити онима који су нас послали; шта кажеш за себе?” Рече: „Ја сам глас онога што виче у пустињи: ‘Поравните пут Господњи’, као што рече пророк Исаија.” И посланици беху од фарисеја. Они га упиташе и рекоше му: „Зашто онда крштаваш! Кад ниси Христос, ни Илија, ни пророк?” Јован им одговори: „Ја крштавам водом; међу вама стоји онај кога ви не знате, који за мном долази, коме ја нисам достојан да одрешим ремен на његовој обући.” Ово се догодило у Витанији, с оне стране Јордана, где је Јован крштавао. Сутрадан виде Исуса како долази к њему и рече: „Ево Јагње Божје које уклања грех света! Ово је онај за кога рекох: ‘За мном долази човек који је пре мене постао, јер беше пре мене.’ И ја га нисам знао, али да би се он показао Израиљу, зато сам дошао и крштавам водом.” И посведочи Јован говорећи: „Видео сам Духа како силази као голуб с неба и оста на њему. И ја га нисам знао, него онај што ме посла да крстим водом, он ми рече: ‘На кога видиш да силази Дух и остаје на њему, тај крштава Духом Светим.’ И ја сам видео и сведочио да је то Син Божји.”

Jovan 1:1-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

У почетку је била Реч, и Реч је била код Бога, и Реч је била Бог. Она је у почетку била код Бога. Све је кроз њу постало и без ње није постало ништа што је постало. У њој је био живот и тај живот је људима био светлост. И светлост светли у тами и тама је није обузела. Појави се човек, послан од Бога, по имену Јован. Он је дошао као сведок, да сведочи за светлост, да преко њега сви поверују. Он сам није био светлост, него је сведочио за светлост. А он – истинска светлост која просветљује сваког човека – дошао је на свет. Био је на свету и свет је кроз њега постао, али га свет није препознао. Својима је дошао, али они га нису примили. А онима који су га примили дао је моћ да постану Божија деца – онима који верују у његово име, који нису рођени природним путем, ни од воље тела, ни од воље мужа, већ од Бога. И Реч је постала тело и настанила се међу нама, и ми смо гледали њену славу, славу Јединорођенога од Оца, пуног милости и истине. Јован сведочи за њега и виче: »Ово је онај за кога сам рекао: ‚Онај који за мном долази, већи је од мене, јер је био пре мене.‘« Од његове смо пуноће сви примили, и то милост на милост. Јер, Закон је дат преко Мојсија, а милост и истина дошли су преко Исуса Христа. Бога нико никад није видео. Јединорођени Бог, који је у Очевом крилу – он га је објавио. А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?« Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.« »Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?« А он рече: »Нисам.« »Јеси ли Пророк?« Он одговори: »Не.« Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?« А он рече: »Ја сам ‚глас онога који виче у пустињи: Поравнајте пут Господњи!‘ као што каже пророк Исаија.« А неки од посланих били су фарисеји. Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?« »Ја крштавам водом«, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете, онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.« Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао. Сутрадан Јован угледа Исуса како долази к њему, па рече: »Ево Јагњета Божијег, које односи грехе света! То је онај за кога сам рекао: ‚За мном долази човек који је од мене већи, јер је био пре мене.‘ Ја га нисам познавао, али сам дошао да крштавам водом, да би он могао да се објави Израелу.« Затим је Јован овако сведочио: »Видео сам Духа како силази са неба као голуб и остаје на њему. Ја га не бих препознао, али ми је рекао Онај који ме је послао да крштавам водом: ‚На кога видиш да Дух силази и на њему остаје, то је онај који крштава Светим Духом.‘ И ја сам видео и сведочим да је ово Син Божији.«

Jovan 1:1-34 Novi srpski prevod (NSPL)

U početku je bio On – Reč, i On – Reč je bio sa Bogom. On – Reč bio je Bog. On je u početku bio sa Bogom. Sve je njegovim posredstvom postalo i ništa što je postalo nije postalo bez njega. U Reči je bio život i taj život je bio svetlost ljudima. Svetlost svetli u tami, i tama je ne nadvlada. Bog je poslao čoveka po imenu Jovan. On je došao da svedoči za svetlost, da svi u nju poveruju. Jovan nije bio svetlost, nego je svedočio za svetlost. Istinita svetlost, koja obasjava svakog čoveka, došla je na svet. Na svetu je bio, i svet je njegovim posredstvom nastao, ali ga svet nije prepoznao. Svojima je došao, ali su ga njegovi odbacili. A onima koji su ga prihvatili, dao je pravo da postanu deca Božija, onima koji veruju u njegovo ime. Oni nisu rođeni ni od krvi, ni od želje tela, ni od volje muža; njih je Bog rodio. Reč je postala telo i nastanila se među nama. Videli smo njegovu slavu, slavu koju ima od Oca kao jedinorođeni Sin pun milosti i istine. Jovan je svedočio za njega kličući: „Za mnom dolazi onaj koji je iznad mene, jer je postojao pre mene.“ Iz punine njegove milosti svi smo primili milost na milost, jer je Zakon dat preko Mojsija, a milost i istina nastupiše posredstvom Isusa Hrista. Boga niko nikad nije video, jedinorođeni Bog, koji je u Očevom krilu, on ga je objavio. Ovo je Jovanovo svedočanstvo. Jevreji iz Jerusalima su poslali k njemu sveštenike i Levite da ga pitaju: „Ko si ti?“ Jovan je priznao, i nije porekao, nego je otvoreno rekao: „Ja nisam Hristos.“ Onda su ga upitali: „Pa ko si onda? Jesi li ti prorok Ilija?“ „Nisam“ – odgovori Jovan. „Jesi li Prorok?“ – pitali su ga. „Nisam“ – odgovorio je Jovan. Oni mu onda rekoše: „Reci nam ko si, da možemo da odgovorimo nešto onima koji su nas poslali. Šta ti kažeš o sebi?“ On im odgovori rečima proroka Isaije: „Ja sam onaj čiji glas pustinjom odzvanja: ’Poravnajte put Gospodnji!’“ Tada su ga farisejski poslanici upitali: „Pa, zašto onda krštavaš kad nisi ni Hristos, ni Ilija, ni Prorok?“ Jovan im odgovori: „Ja krštavam vodom, ali među vama stoji jedan koga ne poznajete. On dolazi posle mene, a ja nisam dostojan da odrešim remenje na njegovoj obući.“ To se dogodilo u Vitaniji, s druge strane Jordana, gde je Jovan krštavao. Sledećeg jutra je Jovan video Isusa kako dolazi k njemu, pa je rekao: „Evo Jagnjeta Božijeg koje uklanja greh sveta. Ovo je onaj o kome sam rekao: ’Za mnom dolazi čovek koji je iznad mene, jer je postojao pre mene.’ Ja nisam znao ko je to, ali sam došao da krštavam vodom, da bi se on objavio Izrailju.“ Jovan je posvedočio ovo: „Posmatrao sam kako Duh silazi sa neba u obličju goluba i ostaje na njemu. Ja nisam znao ko je to, ali onaj koji me je poslao da krštavam vodom, rekao mi je: ’Kada budeš video da Duh silazi i ostaje na nekome, znaćeš da je to onaj koji krštava Duhom Svetim.’ I pošto sam video, izjavljujem da je on Sin Božiji.“

Jovan 1:1-34 Нови српски превод (NSP)

У почетку је био Он – Реч, и Он – Реч је био са Богом. Он – Реч био је Бог. Он је у почетку био са Богом. Све је његовим посредством постало и ништа што је постало није постало без њега. У Речи је био живот и тај живот је био светлост људима. Светлост светли у тами, и тама је не надвлада. Бог је послао човека по имену Јован. Он је дошао да сведочи за светлост, да сви у њу поверују. Јован није био светлост, него је сведочио за светлост. Истинита светлост, која обасјава сваког човека, дошла је на свет. На свету је био, и свет је његовим посредством настао, али га свет није препознао. Својима је дошао, али су га његови одбацили. А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име. Они нису рођени ни од крви, ни од жеље тела, ни од воље мужа; њих је Бог родио. Реч је постала тело и настанила се међу нама. Видели смо његову славу, славу коју има од Оца као јединорођени Син пун милости и истине. Јован је сведочио за њега кличући: „За мном долази онај који је изнад мене, јер је постојао пре мене.“ Из пунине његове милости сви смо примили милост на милост, јер је Закон дат преко Мојсија, а милост и истина наступише посредством Исуса Христа. Бога нико никад није видео, јединорођени Бог, који је у Очевом крилу, он га је објавио. Ово је Јованово сведочанство. Јевреји из Јерусалима су послали к њему свештенике и Левите да га питају: „Ко си ти?“ Јован је признао, и није порекао, него је отворено рекао: „Ја нисам Христос.“ Онда су га упитали: „Па ко си онда? Јеси ли ти пророк Илија?“ „Нисам“ – одговори Јован. „Јеси ли Пророк?“ – питали су га. „Нисам“ – одговорио је Јован. Они му онда рекоше: „Реци нам ко си, да можемо да одговоримо нешто онима који су нас послали. Шта ти кажеш о себи?“ Он им одговори речима пророка Исаије: „Ја сам онај чији глас пустињом одзвања: ’Поравнајте пут Господњи!’“ Тада су га фарисејски посланици упитали: „Па, зашто онда крштаваш кад ниси ни Христос, ни Илија, ни Пророк?“ Јован им одговори: „Ја крштавам водом, али међу вама стоји један кога не познајете. Он долази после мене, а ја нисам достојан да одрешим ремење на његовој обући.“ То се догодило у Витанији, с друге стране Јордана, где је Јован крштавао. Следећег јутра је Јован видео Исуса како долази к њему, па је рекао: „Ево Јагњета Божијег које уклања грех света. Ово је онај о коме сам рекао: ’За мном долази човек који је изнад мене, јер је постојао пре мене.’ Ја нисам знао ко је то, али сам дошао да крштавам водом, да би се он објавио Израиљу.“ Јован је посведочио ово: „Посматрао сам како Дух силази са неба у обличју голуба и остаје на њему. Ја нисам знао ко је то, али онај који ме је послао да крштавам водом, рекао ми је: ’Када будеш видео да Дух силази и остаје на некоме, знаћеш да је то онај који крштава Духом Светим.’ И пошто сам видео, изјављујем да је он Син Божији.“

Jovan 1:1-34 Sveta Biblija (SRP1865)

U poèetku bješe rijeè, i rijeè bješe u Boga, i Bog bješe rijeè. Ona bješe u poèetku u Boga. Sve je kroz nju postalo, i bez nje ništa nije postalo što je postalo. U njoj bješe život, i život bješe vidjelo ljudima. I vidjelo se svijetli u tami, i tama ga ne obuze. Posla Bog èovjeka po imenu Jovana. Ovaj doðe za svjedoèanstvo da svjedoèi za vidjelo da svi vjeruju kroza nj. On ne bješe vidjelo, nego da svjedoèi za vidjelo. Bješe vidjelo istinito koje obasjava svakoga èovjeka koji dolazi na svijet. Na svijetu bješe, i svijet kroza nj posta, i svijet ga ne pozna. K svojima doðe, i svoji ga ne primiše. A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji vjeruju u ime njegovo, Koji se ne rodiše od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muževlje, nego od Boga. I rijeè postade tijelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i vidjesmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od oca. Jovan svjedoèi za njega i vièe govoreæi: ovaj bješe za koga rekoh: koji za mnom ide preda mnom postade, jer prije mene bješe. I od punosti njegove mi svi uzesmo blagodat za blagodaæu. Jer se zakon dade preko Mojsija, a blagodat i istina postade od Isusa Hrista. Boga niko nije vidio nikad: jedinorodni sin koji je u naruèju oèinom, on ga javi. I ovo je svjedoèanstvo Jovanovo kad poslaše Jevreji iz Jerusalima sveštenike i Levite da ga zapitaju: ko si ti? I on prizna, i ne zataja, i prizna: ja nijesam Hristos. I zapitaše ga: ko si dakle? Jesi li Ilija? I reèe: nijesam. Jesi li prorok? I odgovori: nijesam. A oni mu rekoše: ko si? da možemo kazati onima što su nas poslali: šta kažeš za sebe? Reèe: ja sam glas onoga što vièe u pustinji: poravnite put Gospodnji; kao što kaza Isaija prorok. I bijahu poslanici od fariseja, I zapitaše ga govoreæi mu: zašto dakle kršæavaš kad ti nijesi Hristos ni Ilija ni prorok? Odgovori im Jovan govoreæi: ja kršæavam vodom, a meðu vama stoji koga vi ne znate. On je onaj što æe doæi za mnom, koji bješe preda mnom; kome ja nijesam dostojan odriješiti remena na obuæi njegovoj. Ovo bi u Vitavari preko Jordana gdje Jovan kršæavaše. A sjutradan vidje Jovan Isusa gdje ide k njemu, i reèe: gle, jagnje Božije koje uze na se grijehe svijeta. Ovo je onaj za koga ja rekoh: za mnom ide èovjek koji preda mnom postade, jer prije mene bješe. I ja ga ne znadoh: nego da se javi Izrailju zato ja doðoh da krstim vodom. I svjedoèi Jovan govoreæi: vidjeh Duha gdje silazi s neba kao golub i stade na njemu. I ja ga ne znadoh; nego onaj koji me posla da krstim vodom on mi reèe: na koga vidiš da silazi Duh i stoji na njemu to je onaj koji æe krstiti Duhom svetijem. I ja vidjeh i zasvjedoèih da je ovaj sin Božij.