Knjiga proroka Jeremije 17:1-18
Knjiga proroka Jeremije 17:1-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Записан је Јудин грех писаљком гвозденом и врхом дијаманта урезан је на плочи срца њихових и на роговима жртвеника њихових да би се сећали синови њихови жртвеника њихових и идола њихових на зеленом дрвећу по брестовима високим. Брда и поља! Све твоје имање и све благо твоје даћу да се разграби и твоја узвишења због греха твог по свим границама твојим. Мораћеш оставити наследство своје које сам ти дао. Учинићу да служиш непријатељима својим у земљи коју не познајеш. Ви сте распалили огањ гнева мог који ће горети вечно.” Овако говори Господ: „Нека је проклет човек који се у човека узда, тело сматра мишицом својом и од Господа одступа срце његово. Он је као грм у пустињи и не види кад добро долази. Он стоји у усахлој пустињи, у земљи сланој и ненастањеној. Нека је благословен човек који се у Господа узда и коме је узданица – Господ! Он је као дрво засађено крај воде, које пружа потоку корење своје. Оно не осећа кад жега дође, него му се лист зелени. Нема бриге у години сушној и не престаје плод да рађа. Горе је од свега срце непоправљиво. Ко ће га разумети? Ја, Господ, истражујем срце и испитујем бубреге да бих дао сваком по путевима његовим, по плодовима дела његових.” Као кад јаребица на јајима лежи, а не излегне, такав је онај који неправедно богатство стиче. Оставиће га у половини живота свога и полудеће на крају. Славан трон уздигнут од почетка место је светиње наше. Господе, надо Израиљева! Постидеће се сви који те напусте. У прах ће се записати они који од тебе одступе јер су оставили извор воде живе, Господа! Исцели ме, Господе, и бићу исцељен. Спаси ме, и бићу спасен, јер ти си хвала моја. Гле, они ми говоре: „Где је реч Господња? Нека дође!” Ја те нисам притискао пастир да будем. Ти знаш да нисам желео кобни дан. Пред тобом је све што је излазило из уста мојих. Не буди ми страх, ти уточиште моје, у дан несреће. Нека се посраме прогонитељи моји, а не ја. Пусти на њих дан несреће, разбиј их ударом двоструким.
Knjiga proroka Jeremije 17:1-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Грех народа Јудиног урезан је гвозденом алатком, уписан кременим шиљком на плочама њиховог срца и на роговима њихових жртвеника. И њихова деца памте њихове жртвенике и Ашерине мотке крај крошњатих стабала, по високим брдима и по горама у земљи. Ваше богатство и сва ваша блага даћу да буду опљачкана са вашим узвишицама, због греха по свој вашој земљи. Својом кривицом ћеш изгубити наследство које сам ти дао. Учинићу те робљем твојих непријатеља у земљи коју не познајеш, јер си распалио мој гнев и он ће довека горети.« Овако каже ГОСПОД: »Проклет био ко се узда у човека и тело сматра својом снагом и чије се срце окреће од ГОСПОДА. Такав ће бити као грм у пустоши – кад благостање дође, неће га видети. Боравиће на спарушеним местима у пустињи, у сланој земљи где нико не живи. А благо човеку који се узда у ГОСПОДА, чија је узданица ГОСПОД. Такав ће бити као дрво посађено крај водâ, које пушта корење дуж потока. Не боји се када дође жега, лишће му увек зелено, нема брига у сушној години и никад није да род не донесе. »Срце је од свега подмуклије и непоправљиво. Ко да га разуме? Ја, ГОСПОД, истражујем срце и испитујем ум, да сваком човеку узвратим према његовом начину живота, према плодовима његових дела. Као препелица која лежи на јајима која није снела, такав је човек који богатство стиче неправдом. Када му прође пола живота, богатство му оде и он на крају испадне будала.« Славни престо, узвишен од почетка, место је нашег светилишта. ГОСПОДЕ, надо Израелова, сви који те оставе, постидеће се, који се од тебе окрену, биће уписани у прашину, јер су оставили ГОСПОДА, извор живе воде. Исцели ме, ГОСПОДЕ, и бићу исцељен, спаси ме, и бићу спасен, јер тебе хвалим. Ево ми стално говоре: »Где је реч ГОСПОДЊА? Нека сада дође.« А ја нисам бежао од тога да будем твој пастир, нити сам чезнуо за Даном злокобним. Што с мојих усана силази, пред тобом је. Не буди ми ужас; ти си моје уточиште у Дан несреће. Нека се постиде моји гонитељи, а мене сачувај стида. Нека их обузме ужас, а мене сачувај ужаса. Доведи на њих Дан несреће, уништи их уништењем двоструким.
Knjiga proroka Jeremije 17:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Judin je greh zapisan gvozdenim perom, urezan dijamantskim šiljkom na ploču njihovog srca i na rogove vaših žrtvenika. Deca njihova razmišljaju o njihovim žrtvenicima i Aštartinim stupovima, pod zelenim drvećem na visokim brdima. A ti što se penješ na planinu u polju: tvoje dobro i sva imanja tvoja dajem kao plen, i tvoje uzvišice za greh po svim tvojim granicama. I ti sam ćeš da izgubiš nasledstvo koje sam ti dao. Učiniću da robuješ svojim neprijateljima u zemlji koju ne znaš, jer si zapalio vatru moga gneva i doveka ona bukti.“ Ovako kaže Gospod: „Proklet je čovek u čoveka što se uzda, snagu svoju što u telu traži, a od Gospoda okreće srce svoje! Biće kao grm u pustinji što i ne zna kad mu dobro dođe. Tavoriće u bezvodnoj pustari, u slatini gde niko ne živi. Blagosloven je čovek što se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica! On će biti kao drvo posađeno pored voda, što korenje pruža ka živome toku. Pripeka kad dođe, ono se ne boji; lišće mu zeleno kroz godinu celu. Od suše ne strepi, ploda uvek ima. Srce je varljivo više od sveg drugog. Nepopravljivo je, i ko će ga znati! Ja, Gospod, ispitujem srce, nutrinu proveravam; pa svakome dajem po njegovom putu, a i prema plodu od njegovih dela. Kao jarebica što se leže, ali ne izleže, onaj je što blago nepošteno zgrće: na pola mu života blaga više nema, a on na svome kraju ispada budala.“ Presto slave od davnina uzvišen, mesto je našeg Svetilišta. Nado Izrailjeva, Gospode, postideće se svi koji te ostave. Oni koji su se okrenuli od mene u prašinu biće upisani, jer su ostavili Gospoda, izvor svežih voda. Izleči me, Gospode, da budem izlečen! Spasi me da i spasen budem, jer si ti moja slava! Gle njih, govore mi: „Gde je reč Gospodnja? Hajde, nek se zbude!“ Ja se nisam ustezao da ti pastir budem, da za tobom idem. Priželjkivao ti nisam taj dan nesnosni. I ti znaš šta su moje usne rekle u prisustvu tvome. Ne budi mi ti na užas, jer si moje utočište u danu propasti! Nek se stide moji gonitelji, a ne ja da se stidim. Neka oni budu zaplašeni, a ne ja da zaplašen budem. Sruči na njih dan propasti i slomi ih dvaput jačim slomom.
Knjiga proroka Jeremije 17:1-18 Нови српски превод (NSP)
Јудин је грех записан гвозденим пером, урезан дијамантским шиљком на плочу њиховог срца и на рогове ваших жртвеника. Деца њихова размишљају о њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима, под зеленим дрвећем на високим брдима. А ти што се пењеш на планину у пољу: твоје добро и сва имања твоја дајем као плен, и твоје узвишице за грех по свим твојим границама. И ти сам ћеш да изгубиш наследство које сам ти дао. Учинићу да робујеш својим непријатељима у земљи коју не знаш, јер си запалио ватру мога гнева и довека она букти.“ Овако каже Господ: „Проклет је човек у човека што се узда, снагу своју што у телу тражи, а од Господа окреће срце своје! Биће као грм у пустињи што и не зна кад му добро дође. Тавориће у безводној пустари, у слатини где нико не живи. Благословен је човек што се узда у Господа и коме је Господ узданица! Он ће бити као дрво посађено поред вода, што корење пружа ка живоме току. Припека кад дође, оно се не боји; лишће му зелено кроз годину целу. Од суше не стрепи, плода увек има. Срце је варљиво више од свег другог. Непоправљиво је, и ко ће га знати! Ја, Господ, испитујем срце, нутрину проверавам; па свакоме дајем по његовом путу, а и према плоду од његових дела. Као јаребица што се леже, али не излеже, онај је што благо непоштено згрће: на пола му живота блага више нема, а он на своме крају испада будала.“ Престо славе од давнина узвишен, место је нашег Светилишта. Надо Израиљева, Господе, постидеће се сви који те оставе. Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани, јер су оставили Господа, извор свежих вода. Излечи ме, Господе, да будем излечен! Спаси ме да и спасен будем, јер си ти моја слава! Гле њих, говоре ми: „Где је реч Господња? Хајде, нек се збуде!“ Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем. Прижељкивао ти нисам тај дан несносни. И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме. Не буди ми ти на ужас, јер си моје уточиште у дану пропасти! Нек се стиде моји гонитељи, а не ја да се стидим. Нека они буду заплашени, а не ја да заплашен будем. Сручи на њих дан пропасти и сломи их двапут јачим сломом.
Knjiga proroka Jeremije 17:1-18 Sveta Biblija (SRP1865)
Grijeh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom i vrhom od dijamanta, urezan je na ploèi srca njihova i na rogovima oltara vaših, Da se sinovi njihovi sjeæaju oltara njihovijeh i lugova njihovijeh pod zelenijem drvetima, na visokim humovima. Goro s poljem, daæu imanje tvoje, sve blago tvoje daæu da se razgrabi, visine tvoje, za grijeh po svijem meðama tvojim. I ti æeš i koji su s tobom ostaviti našljedstvo svoje, koje sam ti dao, i uèiniæu da služiš neprijateljima svojim u zemlji koje ne poznaješ; jer ste raspalili oganj gnjeva mojega, koji æe gorjeti dovijeka. Ovako veli Gospod: da je proklet èovjek koji se uzda u èovjeka i koji stavlja tijelo sebi za mišicu, a od Gospoda otstupa srce njegovo. Jer æe biti kao vrijes u pustinji, koji ne osjeæa kad doðe dobro, nego stoji u pustinji, na suhim mjestima u zemlji slanoj i u kojoj se ne živi. Blago èovjeku koji se uzda u Gospoda i kome je Gospod uzdanica. Jer æe biti kao drvo usaðeno kraj vode i koje niz potok pušta žile svoje, koje ne osjeæa kad doðe pripeka, nego mu se list zeleni, i sušne godine ne brine se i ne prestaje raðati rod. Srce je prijevarno više svega i opako; ko æe ga poznati? Ja Gospod ispitujem srca i iskušavam bubrege, da bih dao svakome prema putovima njegovijem i po plodu djela njegovijeh. Kao što jarebica leži na jajima ali ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviæe ga i najposlije æe biti lud. Mjesto je svetinje naše prijesto slave, visoko mjesto od poèetka. Nade Izrailjev, Gospode! svi koji te ostavljaju neka se posrame; koji otstupaju od mene, neka se zapišu na zemlji, jer ostaviše izvor vode žive, Gospoda. Iscijeli me, Gospode, i biæu iscijeljen; izbavi me, i biæu izbavljen, jer si ti hvala moja. Gle, oni mi govore: gdje je rijeè Gospodnja? Neka doðe. A ja se ne zatezah iæi za tobom kao pastir, i dana žalosnoga ne željeh, ti znaš; što je god izašlo iz usta mojih, pred tobom je. Ne budi mi strah, ti si utoèište moje u zlu. Neka se posrame koji me gone, a ja ne; neka se oni uplaše, a ja ne; pusti na njih zli dan, i dvostrukim polomom polomi ih.