Knjiga proroka Jeremije 1:1-19
Knjiga proroka Jeremije 1:1-19 Novi srpski prevod (NSPL)
Reči Jeremije, Helkijinog sina, jednog od sveštenika koji su bili u Anatotu u Venijaminovoj zemlji; kome je došla reč Gospodnja u vreme Judinog cara Josije, Amonovog sina, trinaeste godine njegovog carevanja. A dolazila je i u vreme Judinog cara Joakima, Josijinog sina, do završetka jedanaeste godine Judinog cara Sedekije, Josijinog sina i sve do petog meseca kada je Jerusalim odveden u izgnanstvo. Došla mi je reč Gospodnja govoreći: „I pre nego sam te oblikovao u utrobi, poznavao sam te; i pre nego si izašao iz materice, posvetio sam te; postavio sam te za proroka narodima.“ Rekao sam: „Jao, Gospode Bože! Evo, ja ne znam da govorim jer sam premlad!“ Gospod mi je odgovorio: „Ne govori ’premlad sam’, jer ćeš ići kome god te pošaljem i govorićeš sve što ti zapovedim. Ne boj ih se, jer ću ja biti s tobom da te izbavljam – govori Gospod.“ Tada je Gospod ispružio ruku i dotakao mi usta. I rekao mi je Gospod: „Evo, stavio sam svoje reči u usta tvoja. Vidi, postavljam te danas nad narodima i nad carstvima da čupaš i rušiš, da razaraš i obaraš, da gradiš i sadiš.“ Opet mi je došla reč Gospodnja: „Šta vidiš, Jeremija?“ Odgovorio sam: „Vidim granu bademovog stabla.“ A Gospod mi je rekao: „Dobro si video, jer ja bdim nad svojom reči da je ispunim.“ Došla mi je reč Gospodnja drugi put: „Šta vidiš?“ Odgovorio sam: „Vidim usključali lonac čiji je otvor okrenut od severa.“ I Gospod mi je rekao: „Sa severa će se sručiti propast na sve stanovnike zemlje. Jer, evo, ja pozivam sva plemena po severnim carstvima – govori Gospod – i oni će doći. i postaviće svaki svoj presto na ulaz vrata Jerusalima, i protiv svih zidova svuda unaokolo, i protiv svih Judinih gradova. Objaviću im svoje sudove nad svom njihovom opačinom, jer su me ostavili, jer su kadili drugim bogovima i klanjali se svojim rukotvorinama. A ti, opaši svoje bokove. Ustani i govori im sve ovo što ti zapovedam. Ne strahuj od njih da te ja ne prestrašim pred njima. Evo, ja sam te danas učinio utvrđenim gradom, stubom gvozdenim i zidovima bronzanim protiv sve zemlje, protiv Judinih careva, protiv njenih glavara, protiv njenih sveštenika i protiv naroda zemlje. I oni će se boriti protiv tebe ali te nadvladati neće, jer ću ja da budem s tobom – govori Gospod – da te izbavljam.“
Knjiga proroka Jeremije 1:1-19 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Речи Хелкијиног сина Јеремије, из рода свештеничког, у Анатоту, у земљи Венијаминовој. Њему дође реч Господња у време Амоновог сина Јосије, цара Јудиног, тринаесте године царевања његовог. Дође и у време Јосијиног сина Јоакима, цара Јудиног, до свршетка једанаесте године Јосијиног сина Седекије, цара Јудиног, до одвођења Јерусалимљана петог месеца. Дође ми реч Господња говорећи: „Пре него што те саздах у утроби мајчиној, знао сам те. Пре него што изађе из крила мајчиног, посветих те. Поставих те за пророка варварима.” Тада ја рекох: „Ах, Господе, Господе! Ево, не умем да говорим, јер сам младић!” Господ ми рече: „Немој да говориш младић сам. Иди онима којима те шаљем и говори оно што ти наредим. Немој да се њих бојиш јер сам ја с тобом да те избављам”, рече Господ. Тада Господ пружи руку своју, дотаче се уста мојих и рече ми Господ: „Ево, ставио сам речи своје у уста твоја. Види, поставио сам те данас над варварима и над царевима да истребљујеш и обараш, да затиреш и да уништаваш, да градиш и да садиш!” Потом ми дође реч Господња говорећи: „Шта видиш, Јеремија?” Ја одговорих: „Видим грану бадемову.” Тада ми Господ рече: „Добро си видео, јер ћу настојати да испуним речи своје.” Опет ми дође реч Господња: „Шта видиш?” Ја рекох: „Видим лонац како ври, а отвор му је према северу.” Тада рече Господ: „Са севера ври зло против становника ове земље. Јер, ево, позваћу све народе из северних царстава”, рече Господ, „и они ће доћи. Сваки ће поставити престо свој на улаз врата јерусалимских, наспрам зидина његових, и око свих градова јудејских. Тада ћу им изрећи суд свој због све злоће њихове, зато што ме оставише, кадише другим боговима и клањаху се делима руку својих. А ти опаши бедра своја! Устани и говори им све што ћу ти ја заповедити. Немој дрхтати пред њима, да не би ти задрхтао пред њима. Ево, ја те данас постављам као утврђен град, као стуб гвозден, као зидине бронзане, против целе ове земље, против царева јудејских и кнезова њихових, против свештеника њихових и народа земље. Они ће се борити против тебе, али те неће надвладати јер сам ја с тобом да те избавим”, рече Господ.
Knjiga proroka Jeremije 1:1-19 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Речи Јеремије сина Хилкијиног, једног од свештеника у Анатоту, на Венијаминовом подручју. Реч ГОСПОДЊА долазила му је тринаесте године владавине Јосије сина Амоновог, цара Јуде, па све време владавине Јехојакима сина Јосијиног, цара Јуде, до петог месеца једанаесте године владавине Цидкије сина Јосијиног, цара Јуде, када је народ Јерусалима одведен у сужањство. Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Знао сам те пре но што сам те у утроби мајчиној обликовао, одвојио те пре но што си се родио. За пророка народима одредио сам те.« »Авај, Господе ГОСПОДЕ«, рекох ја. »Не умем да говорим – још сам дете.« Али ГОСПОД ми рече: »Немој да говориш ‚Још сам дете.‘ Ти треба да идеш коме год те пошаљем и да говориш све што ти заповедим. Не плаши их се, јер ја сам с тобом и избављаћу те«, говори ГОСПОД. Онда ГОСПОД пружи руку и дотаче ми уста, па ми рече: »Сада сам ти ставио своје речи у уста. Ево, данас те постављам над народе и царства, да чупаш из корена и да рушиш, да сатиреш и да обараш, да градиш и да садиш.« Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Јеремија, шта видиш?« »Видим бадемову грану«, одговорих. »Добро си видео«, рече ГОСПОД, »јер ја бдим над својом речи, да се она испуни.« Реч ГОСПОДЊА дође ми и други пут: »Шта видиш?« »Видим лонац који кључа, а врх му је нагнут од севера«, одговорих. ГОСПОД ми рече: »Са севера ће се излити несрећа на све који живе у овој земљи. Јер, ево, ја ћу позвати све народе северних царстава«, говори ГОСПОД. »Њихови цареви ће доћи и своје престоле поставити на улазима јерусалимских капија. Навалиће на све бедеме који га окружују и на све градове Јуде. Изрећи ћу своје пресуде против свог народа због његове опакости. Оставили су ме, палили кâд другим боговима и клањали се својим делима. »Спреми се! Устани и кажи им све што ти заповедим. Не треси се од страха пред њима, да те не бих ја стресао страхом пред њима. Данас сам те учинио утврђеним градом, гвозденим стубом и бронзаним бедемом против целе земље – против царева Јуде, њених службеника, свештеника и народа земље. Они ће се борити против тебе, али те неће надјачати, јер сам ја с тобом, да те избавим«, говори ГОСПОД.
Knjiga proroka Jeremije 1:1-19 Нови српски превод (NSP)
Речи Јеремије, Хелкијиног сина, једног од свештеника који су били у Анатоту у Венијаминовој земљи; коме је дошла реч Господња у време Јудиног цара Јосије, Амоновог сина, тринаесте године његовог царевања. А долазила је и у време Јудиног цара Јоакима, Јосијиног сина, до завршетка једанаесте године Јудиног цара Седекије, Јосијиног сина и све до петог месеца када је Јерусалим одведен у изгнанство. Дошла ми је реч Господња говорећи: „И пре него сам те обликовао у утроби, познавао сам те; и пре него си изашао из материце, посветио сам те; поставио сам те за пророка народима.“ Рекао сам: „Јао, Господе Боже! Ево, ја не знам да говорим јер сам премлад!“ Господ ми је одговорио: „Не говори ’премлад сам’, јер ћеш ићи коме год те пошаљем и говорићеш све што ти заповедим. Не бој их се, јер ћу ја бити с тобом да те избављам – говори Господ.“ Тада је Господ испружио руку и дотакао ми уста. И рекао ми је Господ: „Ево, ставио сам своје речи у уста твоја. Види, постављам те данас над народима и над царствима да чупаш и рушиш, да разараш и обараш, да градиш и садиш.“ Опет ми је дошла реч Господња: „Шта видиш, Јеремија?“ Одговорио сам: „Видим грану бадемовог стабла.“ А Господ ми је рекао: „Добро си видео, јер ја бдим над својом речи да је испуним.“ Дошла ми је реч Господња други пут: „Шта видиш?“ Одговорио сам: „Видим ускључали лонац чији је отвор окренут од севера.“ И Господ ми је рекао: „Са севера ће се сручити пропаст на све становнике земље. Јер, ево, ја позивам сва племена по северним царствима – говори Господ – и они ће доћи. и поставиће сваки свој престо на улаз врата Јерусалима, и против свих зидова свуда унаоколо, и против свих Јудиних градова. Објавићу им своје судове над свом њиховом опачином, јер су ме оставили, јер су кадили другим боговима и клањали се својим рукотворинама. А ти, опаши своје бокове. Устани и говори им све ово што ти заповедам. Не страхуј од њих да те ја не престрашим пред њима. Ево, ја сам те данас учинио утврђеним градом, стубом гвозденим и зидовима бронзаним против све земље, против Јудиних царева, против њених главара, против њених свештеника и против народа земље. И они ће се борити против тебе али те надвладати неће, јер ћу ја да будем с тобом – говори Господ – да те избављам.“
Knjiga proroka Jeremije 1:1-19 Sveta Biblija (SRP1865)
Rijeèi Jeremije sina Helkijina izmeðu sveštenika koji bijahu u Anatotu u zemlji Venijaminovoj, Kojemu doðe rijeè Gospodnja u vrijeme Josije sina Amonova, cara Judina, trinaeste godine carovanja njegova, I u vrijeme Joakima sina Josijina, cara Judina, do svršetka jedanaeste godine carovanja Sedekije sina Josijina nad Judom, dok ne bi preseljen Jerusalim, petoga mjeseca. I doðe mi rijeè Gospodnja govoreæi: Prije nego te sazdah u utrobi, znah te; i prije nego izide iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te. A ja rekoh: oh, Gospode, Gospode! evo, ne znam govoriti, jer sam dijete. A Gospod mi reèe: ne govori: dijete sam; nego idi kuda te god pošljem, i govori što ti god kažem. Ne boj ih se, jer sam ja s tobom da te izbavljam, govori Gospod. I pruživši Gospod ruku svoju dotaèe se usta mojih, i reèe mi Gospod: eto, metnuh rijeèi svoje u tvoja usta. Vidi, postavljam te danas nad narodima i carstvima da istrebljuješ i obaraš, i da zatireš i raskopavaš, i da gradiš i da sadiš. Poslije mi doðe rijeè Gospodnja govoreæi: šta vidiš, Jeremija? I rekoh: vidim prut bademov. Tada mi reèe Gospod: dobro si vidio, jer æu nastati oko rijeèi svoje da je izvršim. Opet mi doðe rijeè Gospodnja drugom govoreæi: šta vidiš? I rekoh: vidim lonac gdje vri, i prednja mu je strana prema sjeveru. Tada mi reèe Gospod: sa sjevera æe navaliti zlo na sve stanovnike ove zemlje. Jer, gle, ja æu sazvati sve porodice iz sjevernijeh carstava, veli Gospod, te æe doæi, i svaki æe metnuti svoj prijesto na vratima Jerusalimskim i oko svijeh zidova njegovijeh i oko svijeh gradova Judinijeh. I izreæi æu im sud svoj za svu zloæu njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se djelu ruku svojih. Ti dakle opaši se i ustani i govori im sve što æu ti zapovjediti; ne boj ih se, da te ne bih satro pred njima. Jer evo ja te postavljam danas kao tvrd grad i kao stup gvozden i kao zidove mjedene svoj ovoj zemlji, carevima Judinijem i knezovima njegovijem i sveštenicima njegovijem i narodu zemaljskom. Oni æe udariti na te, ali te neæe nadvladati, jer sam ja s tobom, veli Gospod, da te izbavljam.