Knjiga proroka Isaije 64:1-4
Knjiga proroka Isaije 64:1-4 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Као кад огањ грање разгори и вода од огња проври, тако нека познају име твоје непријатељи твоји и пред тобом варвари задрхте. Док си чинио дела неочекивана, ти си силазио и планине су дрхтале пред тобом. Од давнина није се чуло ни сазнало ни око видело да је неки бог, осим тебе, тако чинио онима који су му веровали. Помажеш оном који радо правду чини, који те се сећају на путевима твојим. Ето, разгневио си се јер смо грешили стално отпадништвом својим.
Knjiga proroka Isaije 64:1-4 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
О, кад би небеса поцепао и сишао! Планине би се затресле пред тобом! Као што огањ запали гранчице и чини да вода прокључа, сиђи да обзнаниш своје Име својим непријатељима, да народи задрхте пред тобом! Јер, када си чинио страхотна дела која нисмо очекивали, силазио си и планине су се тресле пред тобом. Од прадавних времена нико није чуо, ниједно ухо није чуло, ниједно око видело другога Бога осим тебе, који ради у корист оних који га ишчекују.
Knjiga proroka Isaije 64:1-4 Novi srpski prevod (NSPL)
O, razvedri nebesa i siđi, neka se pred tobom planine zatresu. Kao kad se vatra po granju zapali, vatra zakuva vodu: neka dušmani tvoji shvate ime tvoje, neka puci zadrhću pred tobom. Što ti činiš to zastrašuje; neočekivano si sišao, pred tobom se zatresle planine. Od kako je veka nisu čuli, nisu slušali, oko nije videlo, da bog neki osim tebe učini onima koji od njega očekuju.
Knjiga proroka Isaije 64:1-4 Нови српски превод (NSP)
О, разведри небеса и сиђи, нека се пред тобом планине затресу. Као кад се ватра по грању запали, ватра закува воду: нека душмани твоји схвате име твоје, нека пуци задрхћу пред тобом. Што ти чиниш то застрашује; неочекивано си сишао, пред тобом се затресле планине. Од како је века нису чули, нису слушали, око није видело, да бог неки осим тебе учини онима који од њега очекују.
Knjiga proroka Isaije 64:1-4 Sveta Biblija (SRP1865)
O da bi razdro nebesa i sišao, da se rastope gore od tebe, Kao što se na ognju razgori granje i voda uzavri od ognja, da ime tvoje poznadu neprijatelji tvoji i da narodi drkæu od tebe. Kad si èinio strahote kojima se ne nadasmo, ti si slazio, i gore se rastapahu od tebe. Otkako je vijeka ne èu se, niti se ušima dozna, niti oko vidje Boga osim tebe da bi tako uèinio onima koji ga èekaju.