Knjiga proroka Isaije 59:1-21
Knjiga proroka Isaije 59:1-21 Novi srpski prevod (NSPL)
Gle, nije ruka Gospodnja okraćala da ne spasava, niti je uho njegovo ogluhnulo da ne čuje; nego vaše krivice jesu pregrada između vas i Boga vašega, i gresi vaši zaklanjaju lice njegovo od vas da vas ne čuje. Jer šake su vaše krvlju zagađene, i prsti su vaši u zločinu, usne vaše govore prevaru, jezik vaš mrmlja podlost. Na pravednost niko ne poziva, niti iko po istini sudi; uzdaju se u ništavilo, i govore reči isprazne; muku začinju, nevaljalstvo rađaju. Jaja gujina legu i mrežu paukovu pletu; od njihovih ko pojede jaja, taj umire; a ako ga razbije, guja se izlegne. Njihovo pletenje nije za odevanje, njihove izrađevine nisu za pokrivanje. Njihove izrađevine delo su prestupničko i šakama svojim čine nasilje Njihove noge u zlo trče i hitre su da prolivaju nevinu krv. Misli njihove misli su prestupničke, pustoš je i propast na drumovima njihovim. Put ka miru oni ne poznaju, na stazama njihovim pravednosti nema. Izopačili su svoje ugažene puteve, ko po takvom putuje, mir ne upoznaje. Zato se pravo od nas udaljilo, i pravednost do nas ne dopire. Nadali smo se svetlosti, a gle, tama; sjajnom sjaju, a hodamo po mraku dubokom; po zidu pipamo kao slepi, i tapkamo kao da smo bez očiju; u podne se spotičemo kao da smo u sumraku; u obilju smo kao da smo mrtvi; svi mi mumlamo kao da smo medvedi i gukanjem gučemo kao da smo golubovi. Očekujemo sud, a njega nema, spasenje – udaljilo se od nas. Jer mnogo je naših pobuna pred tobom, i gresi naši svedoče protiv nas. Zaista, mi uviđamo pobune svoje i upoznali smo krivicu svoju. Pobunili smo se i Gospoda se odrekli, odmetnuli se od Boga našega; govorili smo reči podle i otpadničke, izmišljotine i odvajanje, iz srca reči lažljive. I tako je pravo potisnuto, i pravda je daleko odgurnuta, jer istina je javno posrnula, i čestitost proći ne može. Istina biva čerupana, i ko se zla kloni, biva orobljen. A Gospod vidi i to je zlo pred njim jer pravice nema. I vidi: nema čoveka. I zapanji se što zastupnika nema. Onda se oslobodi mišica njegova, i bi mu potpora pravednost njegova. Pravednost je navukao kao oklop, i na glavi mu je spasenje kao kaciga, a odeću osvetničku je navukao kao odoru, i revnošću se ogrnuo kao plaštom. Prema onom što su zaslužili njih će namiriti; prema onom što su zaslužili, zato što su nasrtali, zato što su mrzeli, njih će namiriti, prema onom što su žudeli, što su zaslužili. I videće sa zapada ime Gospodnje, i sa istoka sunčevoga slavu njegovu, jer će doći kao bujica, Duh Gospodnji nju će podsticati. „A Otkupitelj će doći Sionu i onima koji se u Jakovu odvrate od prestupa – govori Gospod. Evo, ovo je moj savez s njima, govori Gospod: Duh moj, koji je na tebi, i reči moje, što sam ti ih u usta stavio, neće otići od usta tvojih, ni od usta potomstva tvojega, ni od usta potomaka potomstva tvojega – govori Gospod – kako sada tako i doveka.
Knjiga proroka Isaije 59:1-21 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Гле, није окраћала рука Господња која спасава и није отврдло уво његово да не чује. Ваша злочинства вас растављају с Богом вашим. Греси ваши заклонили су лице његово од вас, па не чује. Крвљу су оскрнављене руке ваше, а злочином прсти ваши. Лаж говоре усне ваше, а зло изриче језик ваш. Нико не тежи правди и нико истинито не пресуђује. У ништавило се уздају, лаж говоре, зачињу злоћу, па рађају муку. Гујина јаја носе, паучину ткају. Ко поједе јаје њихово – умире, ако га разбије – гуја излази. Њихове тканине нису за одећу, не могу се покрити ткањем својим. Дела њихова су зла дела, насиље је у рукама њиховим. Ноге су им за зло брзе и брзе су за проливање крви невине. Мисли њихове су зле мисли, пустош и пропаст су на стазама њиховим. Они не знају за пут мира, нема правице на стазама њиховим. Искривили су стазе своје, нико ко иде тим путем не зна за мир. Зато је правица од нас далеко и до нас правда не долази. Чекамо светлост, а гле, тама, видело, а по мраку идемо. Кад слепи пипамо зид, тумарамо као да очију немамо. Спотичемо се у подне као у сумраку, у тами смо као мртваци. Сви као медведи мумламо и гучемо као голубице. Чекамо суд, а њега нема, а спасење је далеко од нас. Велик је број грехова наших пред тобом, и против нас сведоче преступи наши. Греси су наши пред нама, и знамо злочине своје: неверство и одступање од Господа, одбацивање Бога свога, говор насиља и отпадништва, измишљање и изношење лажних речи. Тако је потиснута правица, и правда стоји далеко. На тргу посрће истина, и поштење не може да прође. Истине је нестало и ко се од зла склања, бива опљачкан. Господ то виде и не би му мило што правице нема. Виде да нема правог човека и зачуди се што посредника нема. Тада му помогну мишица његова, и подупре га правда његова. Он навуче правду своју као оклоп и на главу стави кацигу спасења. Оденуо се осветом као одећом и одену се ревношћу као огртачем. Сваком ће дати по делима, гнев противницима својим, плату непријатељима својим и одмазду острвима. Тада ће се од запада бојати имена његовог и од изласка сунчевог славе његове. Кад непријатељ навали као река, сузбиће га дух Господњи. „Доћи ће избавитељ на Сион, и онима од Јакова који се обрате од греха”, говори Господ. Господ говори: „Ово је савез мој с њима: дух мој који је у теби и речи моје које ставих у уста твоја. Оне неће нестати из уста твојих, ни из устију потомака твојих, ни из устију потомака потомака твојих, од сада па довека.”
Knjiga proroka Isaije 59:1-21 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Не, није рука ГОСПОДЊА прекратка да спасе, нити му је ухо затворено да не би чуо, него су вас ваша злодела одвојила од вашега Бога, ваши греси му лице сакрили од вас, да не чује. Јер, руке су вам умрљане крвљу, а прсти кривицом. Усне вам изричу лажи, а језик мрмља глупости. Нико тужбу не подноси с правом, нико се не парничи поштено. Ослањају се на празне речи и говоре лажи, невољу зачињу и рађају зло. Лежу гујина јаја и паучину ткају. Ко њихово јаје поједе, умре, а кад се неко разбије, љута гуја се излегне. Њихове мреже не могу се обући, не могу се покрити својом творевином. Дела су им дела зла и рукама чине насиље. Ноге им хитају у грех, брзи су да недужну крв пролију. Мисли су им зле мисли, пропаст и разарање на њиховим су путевима. Пут мира они не познају, нема правде на њиховим стазама. Искривили су своје путеве – ко њима путује, не зна за мир. Зато је правда далеко од нас и праведност до нас не досеже. Светлост чекамо, али све је тама, светлост јарку, али у мраку ходамо. Као слепи пипамо дуж зида, пипамо као да немамо очи. У подне се спотичемо као у сумрак, међу јакима смо као мртви. Сви брундамо као медведи и жалостиво гучемо као голубови. Правду чекамо, али ње нема, избављење, али оно је далеко. Јер, много је наших преступа пред тобом и наши греси против нас сведоче. Наши преступи стално су с нама и ми знамо своја злодела: побунили смо се против ГОСПОДА и издали га, окренули смо се од свога Бога, говорили о тлачењу и побуни, изрицали лажи које смо смислили у срцу. Тако је правда потиснута, а праведност стоји далеко. Истина је посрнула на улици, поштењу је ускраћен приступ. Нигде истине, и ко избегава зло, плен постаје. ГОСПОД погледа, и не би му мило што нема правде. Виде да никог нема, зграну се што нема посредника. Тада му његова рука донесе победу и његова праведност га подржа. Праведност обуче као оклоп, на главу стави шлем спасења. Обуче одећу освете и ревношћу се огрну као плаштом. Сваком ће узвратити према његовим делима: срџбом својим непријатељима и одмаздом својим душманима. Острвима ће узвратити како су заслужила. На западу ће се бојати Имена ГОСПОДЊЕГ, а на истоку његове Славе. Јер, он ће доћи као силна бујица коју покреће дах ГОСПОДЊИ. »Откупитељ ће доћи Сиону, онима у Јакову који се покају за своје грехе«, говори ГОСПОД. »А ово је мој савез с њима«, каже ГОСПОД: »Мој Дух, који је на теби, и моје речи, које сам ти ставио у уста, неће отићи из твојих уста, ни из уста твоје деце, ни из уста њихових потомака одсад па довека«, каже ГОСПОД.
Knjiga proroka Isaije 59:1-21 Нови српски превод (NSP)
Гле, није рука Господња окраћала да не спасава, нити је ухо његово оглухнуло да не чује; него ваше кривице јесу преграда између вас и Бога вашега, и греси ваши заклањају лице његово од вас да вас не чује. Јер шаке су ваше крвљу загађене, и прсти су ваши у злочину, усне ваше говоре превару, језик ваш мрмља подлост. На праведност нико не позива, нити ико по истини суди; уздају се у ништавило, и говоре речи испразне; муку зачињу, неваљалство рађају. Јаја гујина легу и мрежу паукову плету; од њихових ко поједе јаја, тај умире; а ако га разбије, гуја се излегне. Њихово плетење није за одевање, њихове израђевине нису за покривање. Њихове израђевине дело су преступничко и шакама својим чине насиље Њихове ноге у зло трче и хитре су да проливају невину крв. Мисли њихове мисли су преступничке, пустош је и пропаст на друмовима њиховим. Пут ка миру они не познају, на стазама њиховим праведности нема. Изопачили су своје угажене путеве, ко по таквом путује, мир не упознаје. Зато се право од нас удаљило, и праведност до нас не допире. Надали смо се светлости, а гле, тама; сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком; по зиду пипамо као слепи, и тапкамо као да смо без очију; у подне се спотичемо као да смо у сумраку; у обиљу смо као да смо мртви; сви ми мумламо као да смо медведи и гукањем гучемо као да смо голубови. Очекујемо суд, а њега нема, спасење – удаљило се од нас. Јер много је наших побуна пред тобом, и греси наши сведоче против нас. Заиста, ми увиђамо побуне своје и упознали смо кривицу своју. Побунили смо се и Господа се одрекли, одметнули се од Бога нашега; говорили смо речи подле и отпадничке, измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве. И тако је право потиснуто, и правда је далеко одгурнута, јер истина је јавно посрнула, и честитост проћи не може. Истина бива черупана, и ко се зла клони, бива оробљен. А Господ види и то је зло пред њим јер правице нема. И види: нема човека. И запањи се што заступника нема. Онда се ослободи мишица његова, и би му потпора праведност његова. Праведност је навукао као оклоп, и на глави му је спасење као кацига, а одећу осветничку је навукао као одору, и ревношћу се огрнуо као плаштом. Према оном што су заслужили њих ће намирити; према оном што су заслужили, зато што су насртали, зато што су мрзели, њих ће намирити, према оном што су жудели, што су заслужили. И видеће са запада име Господње, и са истока сунчевога славу његову, јер ће доћи као бујица, Дух Господњи њу ће подстицати. „А Откупитељ ће доћи Сиону и онима који се у Јакову одврате од преступа – говори Господ. Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега – говори Господ – како сада тако и довека.
Knjiga proroka Isaije 59:1-21 Sveta Biblija (SRP1865)
Gle, nije okraèala ruka Gospodnja da ne može spasti, niti je otežalo uho njegovo da ne može èuti. Nego bezakonja vaša rastaviše vas s Bogom vašim, i grijesi vaši zakloniše lice njegovo od vas, da ne èuje. Jer su ruke vaše oskvrnjene krvlju i prsti vaši bezakonjem; usne vaše govore laž i jezik vaš izrièe opaèinu. Nema nikoga da vièe za pravdu, niti ima koga da se pre za istinu; uzdaju se u ništavilo, i govore laž; zaèinju nevolju, i raðaju muku. Nose jaja aspidina i tkaju pauèinu; ko pojede jaje njihovo umre, i ako koje razbije, ižljeze guja. Platno njihovo nije za haljine, niti æe se oni odjesti svojim poslom; posao je njihov bezakonje i u rukama je njihovijem nasilje. Noge im trèe na zlo i brze su na proljevanje krvi prave; misli su njihove bezakonje; na putovima je njihovijem pustoš i rasap. Puta mirnoga ne znaju, i na putovima njihovijem nema pravde; naèinili su sebi krive staze; ko god ide po njima, ne zna za mir. Zato je sud daleko od nas, i pravda ne dolazi do nas; èekamo vidjelo, a ono, eto mrak; svjetlost, a ono hodimo po tami. Pipamo kao slijepci zid, kao oni koji nemaju oèiju pipamo; spotièemo se u podne kao u sumraèje; u obilju smo kao mrtvi. Rièemo svikoliki kao medvjedi, i jednako uèemo kao golubice; èekamo sud, a njega nema, spasenje, a ono je daleko od nas. Jer se prijestupi naši umnožiše pred tobom i grijesi naši svjedoèe na nas; jer su prijestupi naši kod nas i bezakonja svoja znamo, Da nevjeru uèinismo i slagasmo Gospodu, i otstupismo od Boga svojega, govorismo o nasilju i odmetu, da sastavljasmo i iznosismo iz srca rijeèi lažne. Zato sud otstupi natrag, i pravda stoji daleko; jer istina pade na ulici i pravda ne može da proðe. I istine je nestalo, i ko se uklanja oda zla, postaje plijen. To vidje Gospod, i ne bi mu milo što nema suda. I vidje gdje nema èovjeka, i zaèudi se što nema posrednika; zato uèini mu spasenje mišica njegova, i pravda njegova poduprije ga. Jer se obuèe u pravdu kao u oklop, i šljem spasenja metnu na glavu; odjede se osvetom kao odijelom, i ogrte se revnošæu kao plaštem. Po djelima, po djelima da vrati gnjev protivnicima svojim, platu neprijateljima svojim, ostrvima da plati. I bojaæe se imena Gospodnjega sa zapada, i slave njegove s istoka sunèanoga; jer æe neprijatelj navaliti kao rijeka, a duh æe Gospodnji podignuti zastavu suprot njemu. I doæi æe izbavitelj u Sion i k onima od Jakova koji se obraæaju od grijeha, veli Gospod. A ovo æe biti zavjet moj s njima, veli Gospod: duh moj, koji je u tebi, i rijeèi moje, koje metnuh u usta tvoja, neæe otiæi od usta tvojih ni od usta sjemena tvojega, ni od usta sjemena sjemena tvojega, veli Gospod, otsele i dovijeka.