Knjiga proroka Isaije 53:1-7
Knjiga proroka Isaije 53:1-7 Novi srpski prevod (NSPL)
Ko je poverovao našoj poruci, i mišica Gospodnja kome se otkrila? I kao izdanak pred njim je izrastao, i kao koren iz zemlje suhe. Nije imao krasote ni izgleda; ni da bude viđen ni poželjan. Bio je prezren i od ljudi odbačen, čovek u bolovima i stradanju vičan, i kao onaj od kog zaklanjaju lice, bio je prezren i za nas beznačajan. A on je naše bolove poneo, i naše bolesti na sebe uzeo. Mi smo, pak, smatrali da ga Bog tuče, udara i ponižava. A on je proboden zbog naših prestupa, satrven zbog naših krivica, karanje je na njemu zbog našeg mira i ranama svojim nas je iscelio. Svi smo mi kao ovce zavrljali, svaki je krenuo svojim putem; a Gospod je na njega svalio krivicu svih nas. Tlačen je bio i ponizio se on, i nije otvorio usta svoja; kao jagnje na klanje je vođen, i kao ovca nema pred onima koji je strižu, i nije otvorio usta svoja.
Knjiga proroka Isaije 53:1-7 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ко верова проповедачу нашем? Коме се открила мишица Господња? Изникао је пред њим као изданак, као корен из земље сасушене. Није имао ни стас ни лепоту да бисмо га гледали, ни појаву да би нам се свидео. Презрен је био и одбачен од људи, пун бола и болести. Окретали су лице од њега, презрен је био и одбациван. А он је понео болести наше и узео патње наше. Ми смо сматрали да је кажњен, ударен од Бога и мучен. Он је био рањен због грехова наших, бијен због преступа наших. Казна је била на њему да бисмо мир добили, и исцелисмо се раном његовом. Сви смо као овце лутали, свако пође путем својим, а Господ је ставио на њега грехе свих нас. Био је мучен, али се није бунио, није отварао уста своја. Био је као јагње које на клање воде, нем као овца пред онима који је стрижу, није отварао уста своја.
Knjiga proroka Isaije 53:1-7 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Ко је поверовао нашој поруци? Коме се открила рука ГОСПОДЊА? Изникао је пред њим као младица, као корен из сасушене земље. Није на њему било лепоте ни сјаја, да бисмо га погледали, ничега у његовом изгледу, да би нас њему привукло. Био је презрен и одбачен од људи, човек бола, на страдања навикнут. Био је презрен као онај од кога људи крију лице и нисмо га ценили. Он је узео наше слабости и понео наше боли, а ми смо мислили да га то Бог кажњава, удара и мучи. Био је прободен због наших преступа, сатрвен због наших злодела; њега је снашла казна која нас учини целима и његовим ранама смо исцељени. Сви смо као овце залутали, свако је ишао својим путем. А ГОСПОД је злодела свих нас натоварио на њега. Злостављали су га и мучили, али он не отвори своја уста. Одвели су га као јагње на клање. И као што је овца нема пред онима који је стрижу, тако ни он не отвори своја уста.
Knjiga proroka Isaije 53:1-7 Нови српски превод (NSP)
Ко је поверовао нашој поруци, и мишица Господња коме се открила? И као изданак пред њим је израстао, и као корен из земље сухе. Није имао красоте ни изгледа; ни да буде виђен ни пожељан. Био је презрен и од људи одбачен, човек у боловима и страдању вичан, и као онај од ког заклањају лице, био је презрен и за нас безначајан. А он је наше болове понео, и наше болести на себе узео. Ми смо, пак, сматрали да га Бог туче, удара и понижава. А он је прободен због наших преступа, сатрвен због наших кривица, карање је на њему због нашег мира и ранама својим нас је исцелио. Сви смо ми као овце заврљали, сваки је кренуо својим путем; а Господ је на њега свалио кривицу свих нас. Тлачен је био и понизио се он, и није отворио уста своја; као јагње на клање је вођен, и као овца нема пред онима који је стрижу, и није отворио уста своја.
Knjiga proroka Isaije 53:1-7 Sveta Biblija (SRP1865)
Ko vjerova propovijedanju našemu, i mišica Gospodnja kome se otkri? Jer iznièe pred njim kao šibljika, i kao korijen iz suhe zemlje; ne bi oblièja ni ljepote u njega; i vidjesmo ga, i ne bješe ništa na oèima, èega radi bismo ga poželjeli. Prezren bješe i odbaèen izmeðu ljudi, bolnik i vièan bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da ga ni za što ne uzimasmo. A on bolesti naše nosi i nemoæi naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muèi. Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo. Svi mi kao ovce zaðosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas. Muèen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje voðen bi i kao ovca nijema pred onijem koji je striže ne otvori usta svojih.