Knjiga proroka Isaije 44:9-22
Knjiga proroka Isaije 44:9-22 Novi srpski prevod (NSPL)
Koji prave kipove, svi su oni ništavila, i dragocenosti njihove ne koriste ničemu. Svedoci njihovi ne vide i ne znaju, te će biti na sramotu. Ko pravi boga i lije kip, da od toga koristi nema? Gle, osramotiće se svi drugovi njegovi i umetnici. Neka se saberu svi: i oni su delo ljudsko. Neka se postave: zajedno će se prestraviti i postideti. Oblikuje gvožđe alatkom i radi na žaru uglja, čekićima ga doteruje i snažnom ga rukom obrađuje. Ne hrani se i nema snage, vode ne pije i iscrpljuje se. Oblikuje drvo, uzima meru, pisaljkom ga obeležava, obrađuje ga dletom, ocrtava ga šestarom, i delje ga po uzoru na ljudski lik, kao lepotu ljudsku, da bude postavljen u domu. Za sebe je nasekao kedre i uzeo kiparise i hrast, što je za sebe negovao među drvetima šumskim, zasadio bor što je porastao na kiši. I čoveku je to kao gorivo; uzima od toga da se ogreje; pa loži i peče hleb. Međutim, od toga delje i boga pred kojim pada ničice i pravi kip i klanja mu se. Polovinom loži vatru, tom polovinom peče meso na žaru, jede pečenje i biva sit, te se greje i govori: „Ah, grejem se i kraj vatre uživam.“ A od ostatka pravi boga, idola svoga; pada pred njim ničice i klanja mu se i moli mu se: „Izbavi me, jer ti si moj bog.“ Ne znaju i ne rasuđuju, jer su im oči zamazane pa ne vide; i srca njihova pa ne razumeju. Takav ne razmišlja i nema u njega znanja ni rasuđivanja da kaže: „Polovinom od ovoga ložio sam vatru, pa sam na žaru ispekao hleb, ispržio sam meso i pojeo ga. A od ostatka sam načinio gnusobu. Zar da se klanjam komadu drveta?“ Taj se stara za pepeo. Njega zavodi prevarno srce, te ne može da izbavi svoj život, a neće da kaže: „Nije li obmana u mojoj desnici?“ „Seti se ovoga, Jakove, i Izrailju, jer si sluga moj! Ja sam te sazdao i ti si sluga moj; Izrailju, ja tebe da zaboravim neću! Kao maglu rasterao sam tvoje prestupe, i grehe tvoje kao da su oblak. Meni se vrati, jer ja sam te otkupio.“
Knjiga proroka Isaije 44:9-22 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ништаван је онај који прави кипове. Њихове ствари не помажу. Оне су сведоци да не виде ништа, не знају ништа и само их срамоте. Ко прави бога и лије кип а да не жели корист? Гле, сви поштоваоци ће се посрамити и мајстори њихови више од свих. Нека се скупе заједно! Заплашиће се и сви ће се посрамити. Ковач га алатом на живом угљевљу израђује. Кује га чекићем и обликује га мишицом снажном. Он огладни, изнемогне, не пије воде, па се умори. Столар растеже траку, писаљком бележи, теше, заобљује и израђује лик човека лепог обличја да стоји у храму. Он сече себи кедре, узима чемпрес и храст које је засадио међу дрвећем шумским, или бор који од кише расте. То човеку служи и за ложење. Узима их да би се грејао, пали их да би хлеб испекао. Међутим, од тога прави и бога и њему се клања. Гради од тога кип пред којим на колена пада. Значи, половином ложи ватру, пече месо на жару, једе печење и бива сит. Греје се и говори: „Ах, грејем се и гледам ватру.” Остатком од тога гради бога, кип идолски, пада пред њим ничице, клања му се, моли му се и говори: „Избави ме јер си ти бог мој!” Они не знају и не разумеју јер су им очи заслепљене, па не виде и срцем не разумеју. Такав не размишља, нема знања ни разума да каже: „Половину сам спалио у ватри, на жару сам хлеб пекао и месо сам на њему испекао и појео. Зар од остатка да начиним гадост? Да се клањам комаду дрвета?” Оног који за пепелом иде завело је срце неразумно. Тај никад неће спасти живот свој, нити се запитати: „Да није варка ово у десници мојој?” „Сети се тога, Јакове, и ти, Израиљу, јер си слуга мој! Ја сам те саздао, ти си слуга мој! Израиљу, нећу те заборавити! Као облак ћу растерати грехе твоје, као маглу преступе твоје. Врати се мени, ја сам те откупио.”
Knjiga proroka Isaije 44:9-22 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Ништавни су сви који праве идоле и нема користи од њихових драгоцености. Они који сведоче за идоле, слепи су и незналице – на своју срамоту. Ко прави бога и излива идола од ког нема користи? Он и њему слични биће извргнути срамоти; занатлије су само људи. Нека се сви окупе и појаве; препашће се и осрамотити. Ковач узима алат и на ужареном угљевљу израђује идола, чекићима га обликује, снажном руком обрађује. Огладни и изгуби снагу, не пије воде и замори се. Дрводеља мери ужетом, писаљком црта лик, па га деље длетима и обележава шестаром. Направи га по људском лику, дâ му лепоту човека, да стоји у храму. Посече кедрове или узме чемпрес или храст, па га за себе однегује међу шумским дрвећем, или посади бор, који нарасте од кише. То је човеку огрев; он узима мало дрва да се угреје, пали ватру и пече хлеб. Али издеље и бога и слави га, направи идола и клања му се. Половину изгори у ватри; на томе испржи месо, једе га и наједе се. Уз то се и греје и говори: ‚Ах, топло ми је; видим ватру.‘ Од остатка направи бога, свог идола, пада пред њим и клања му се. Моли му се и говори: ‚Спаси ме, јер ти си мој бог.‘ Ништа они не знају и не разумеју; очи су им заслепљене, па не виде, и срце затворено, па не разумеју. Нико да размисли, нико нема знања ни памети да каже: ‚Половину сам изгорео у ватри и на жеравици испекао хлеб, испржио месо и појео га. Зар да од остатка направим нешто гнусно? Зар да се клањам дрвеној клади?‘ Храни се пепелом, заводи га обмануто срце, не може да се спасе, ни да каже: ‚Зар ово у мојој десници није лаж?‘ »Сећај се овога, Јакове, и ти, Израеле, јер си мој слуга: Ја сам те начинио, ти си мој слуга; нећу те заборавити, Израеле. Развејао сам твоје прекршаје као облак, твоје грехе као измаглицу. Врати ми се, јер ја сам те откупио.«
Knjiga proroka Isaije 44:9-22 Novi srpski prevod (NSPL)
Koji prave kipove, svi su oni ništavila, i dragocenosti njihove ne koriste ničemu. Svedoci njihovi ne vide i ne znaju, te će biti na sramotu. Ko pravi boga i lije kip, da od toga koristi nema? Gle, osramotiće se svi drugovi njegovi i umetnici. Neka se saberu svi: i oni su delo ljudsko. Neka se postave: zajedno će se prestraviti i postideti. Oblikuje gvožđe alatkom i radi na žaru uglja, čekićima ga doteruje i snažnom ga rukom obrađuje. Ne hrani se i nema snage, vode ne pije i iscrpljuje se. Oblikuje drvo, uzima meru, pisaljkom ga obeležava, obrađuje ga dletom, ocrtava ga šestarom, i delje ga po uzoru na ljudski lik, kao lepotu ljudsku, da bude postavljen u domu. Za sebe je nasekao kedre i uzeo kiparise i hrast, što je za sebe negovao među drvetima šumskim, zasadio bor što je porastao na kiši. I čoveku je to kao gorivo; uzima od toga da se ogreje; pa loži i peče hleb. Međutim, od toga delje i boga pred kojim pada ničice i pravi kip i klanja mu se. Polovinom loži vatru, tom polovinom peče meso na žaru, jede pečenje i biva sit, te se greje i govori: „Ah, grejem se i kraj vatre uživam.“ A od ostatka pravi boga, idola svoga; pada pred njim ničice i klanja mu se i moli mu se: „Izbavi me, jer ti si moj bog.“ Ne znaju i ne rasuđuju, jer su im oči zamazane pa ne vide; i srca njihova pa ne razumeju. Takav ne razmišlja i nema u njega znanja ni rasuđivanja da kaže: „Polovinom od ovoga ložio sam vatru, pa sam na žaru ispekao hleb, ispržio sam meso i pojeo ga. A od ostatka sam načinio gnusobu. Zar da se klanjam komadu drveta?“ Taj se stara za pepeo. Njega zavodi prevarno srce, te ne može da izbavi svoj život, a neće da kaže: „Nije li obmana u mojoj desnici?“ „Seti se ovoga, Jakove, i Izrailju, jer si sluga moj! Ja sam te sazdao i ti si sluga moj; Izrailju, ja tebe da zaboravim neću! Kao maglu rasterao sam tvoje prestupe, i grehe tvoje kao da su oblak. Meni se vrati, jer ja sam te otkupio.“
Knjiga proroka Isaije 44:9-22 Нови српски превод (NSP)
Који праве кипове, сви су они ништавила, и драгоцености њихове не користе ничему. Сведоци њихови не виде и не знају, те ће бити на срамоту. Ко прави бога и лије кип, да од тога користи нема? Гле, осрамотиће се сви другови његови и уметници. Нека се саберу сви: и они су дело људско. Нека се поставе: заједно ће се престравити и постидети. Обликује гвожђе алатком и ради на жару угља, чекићима га дотерује и снажном га руком обрађује. Не храни се и нема снаге, воде не пије и исцрпљује се. Обликује дрво, узима меру, писаљком га обележава, обрађује га длетом, оцртава га шестаром, и деље га по узору на људски лик, као лепоту људску, да буде постављен у дому. За себе је насекао кедре и узео кипарисе и храст, што је за себе неговао међу дрветима шумским, засадио бор што је порастао на киши. И човеку је то као гориво; узима од тога да се огреје; па ложи и пече хлеб. Међутим, од тога деље и бога пред којим пада ничице и прави кип и клања му се. Половином ложи ватру, том половином пече месо на жару, једе печење и бива сит, те се греје и говори: „Ах, грејем се и крај ватре уживам.“ А од остатка прави бога, идола свога; пада пред њим ничице и клања му се и моли му се: „Избави ме, јер ти си мој бог.“ Не знају и не расуђују, јер су им очи замазане па не виде; и срца њихова па не разумеју. Такав не размишља и нема у њега знања ни расуђивања да каже: „Половином од овога ложио сам ватру, па сам на жару испекао хлеб, испржио сам месо и појео га. А од остатка сам начинио гнусобу. Зар да се клањам комаду дрвета?“ Тај се стара за пепео. Њега заводи преварно срце, те не може да избави свој живот, а неће да каже: „Није ли обмана у мојој десници?“ „Сети се овога, Јакове, и Израиљу, јер си слуга мој! Ја сам те саздао и ти си слуга мој; Израиљу, ја тебе да заборавим нећу! Као маглу растерао сам твоје преступе, и грехе твоје као да су облак. Мени се врати, јер ја сам те откупио.“
Knjiga proroka Isaije 44:9-22 Sveta Biblija (SRP1865)
Koji grade rezane likove, svi su ništa, i mile stvari njihove ne pomažu ništa, i one su im svjedoci da ne vide i ne razumiju, da bi se posramili. Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kaku korist. Gle, svi æe se drugovi njegovi posramiti, i umjetnici više od drugih ljudi; neka se skupe svi i stanu, biæe ih strah i posramiæe se svi. Kovaè kliještima radi na živom ugljevlju, i kuje èekiæem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane. Drvodjelja rasteže vrvcu i bilježi crvenilom, teše i zaokružuje, i naèinja kao lik èovjeèji, kao lijepa èovjeka, da stoji u kuæi. Sijeèe sebi kedre, i uzima èesvinu i hrast ili što je najèvršæe meðu drvljem šumskim; sadi jasen, i od dažda raste. I biva èovjeku za oganj, i uzme ga, te se grije; upali ga, te peèe hljeb; i još gradi od njega boga i klanja mu se; gradi od njega lik rezan, i pada na koljena pred njim. Polovinu loži na oganj, uz polovinu jede meso ispekavši peèenje, i biva sit, i grije se i govori: aha, ogrijah se, vidjeh oganj. A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na koljena i klanja se, i moli mu se i govori: izbavi me, jer si ti bog moj. Ne znaju, niti razumiju, jer su im oèi zaslijepljene da ne vide, i srca, da ne razumiju. Niti uzimaju na um, nema znanja ni razuma da bi koji rekao: polovinu ovoga spalih na oganj, i na uglju od njega ispekoh hljeb, ispekoh meso i jedoh; i od ostatka eda li æu naèiniti gad, i panju drvenom hoæu li se klanjati? Taki se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne može izbaviti duše svoje, niti reæi: nije li laž što mi je u desnici? Pamti to, Jakove i Izrailju, jer si moj sluga; ja sam te sazdao, sluga si moj, Izrailju, neæu te zaboraviti. Rasuæu kao oblak prijestupe tvoje, i grijehe tvoje kao maglu; vrati se k meni, jer sam te izbavio.