Knjiga proroka Isaije 42:1-12
Knjiga proroka Isaije 42:1-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Evo Sluge moga, kome sam potpora, izabranika moga, miljenika duše moje. Na njega sam Duha svoga izlio da donosi pravdu narodima. On ne viče, niti buku pravi, na ulici glasa svog ne diže. On ne lomi trsku napuknutu, niti gasi fitilj koji tinja, nego on donosi pravo istinito. On ne tinja, niti slomljen biva dok na zemlji pravo ne uspostavi, a ostrva su žedna njegovog Zakona.“ Govori Bog Gospod, koji je stvorio i razastro nebesa, koji je raširio zemlju i rastinje njeno, koji daje disanje narodima po njoj, i duh bićima koja hodaju po njoj: „Ja, Gospod, u pravdi sam te pozvao, i za ruku te uhvatio; i tebe čuvao i tebe postavio za savez narodu, za svetlost plemenima, da otvoriš oči slepima, da izvedeš iz zatvora sužnje, iz tamnice one što u tami žive. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje drugom dati neću, niti časti svoje kipovima. Što je od iskona, gle, to dolazi; i novosti ja već najavih, pre nego se zbudu činim da čujete.“ Pevajte Gospodu pesmu novu, slavu njegovu od kraja zemljinog, koji morem silazite i što je po njemu, ostrva i svi stanovnici njini. Neka se uskomeša pustinja i gradovi njeni, neka odjekuju naselja kedarska, neka podvikuju stanovnici Sele, neka kliču s gorskih vrhova, Neka slavu svoju daju Gospodu, i hvalu mu najavljuju po ostrvima.
Knjiga proroka Isaije 42:1-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Ево слуге мога којег подупирем, изабраника мог, миљеника душе моје! На њега сам излио дух свој да варварима правицу донесе. Он неће викати ни галамити, нити ће се по улицама чути глас његов. Неће преломити трску напрслу, нити угасити жижак који тиња, доносиће правду истиниту. Он се не умара и не малаксава док на земљу правицу не донесе, острва чекају закон његов. Овако говори Бог Господ, који је створио и разапео небо, који је земљу распростро и растиње њено, који даје душу народима који су на њој и дух онима који по њој ходе: „Ја, Господ, у правди те позвах, за руку те држах. Чувао сам те да будеш савез народу и светлост варварима, да отвараш очи слепима, да изводиш сужње из затвора и из тамнице оне који у тами живе. Ја сам Господ, то је моје име. Не дам другом славу своју, ни киповима хвалу своју.” Раније речено – дође! Ја јављам ново и пре него што дође, вама најављујем. Певајте Господу песму нову и хвалу његову до краја земље, ви који пловите морем, и све што у њему живи, острва и који тамо живе! Нека кличе пустиња с градовима својим, нека певају насеља око Кидра, нека кличу становници по стенама, нека узвикују с врхова гора! Нека славе Господа и нека га хвале по острвима!
Knjiga proroka Isaije 42:1-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Ево мога слуге, кога подржавам, изабранога мога, миљеника моје душе. На њега ћу ставити свога Духа и он ће народима донети правду. Неће викати ни подизати глас, нити ће му се глас чути на улицама. Трску згњечену неће сломити, ни угасити фитиљ који тиња. Заиста ће донети правду; неће устукнути ни обесхрабрити се док правду не успостави на земљи. У његово учење острва ће се уздати.« Овако каже Бог, ГОСПОД, који је створио небеса и разапео их, који је разастро земљу и оно што из ње излази, који даје дах људима на њој и живот онима који по њој ходају: »Ја, ГОСПОД, позвао сам те у праведности. Узећу те за руку, чувати те и учинити да будеш Савез народу и светлост незнабошцима, да отвориш слепе очи, да изведеш сужње из затвора и да из тамнице пустиш оне који седе у тами. »Ја сам ГОСПОД – то ми је Име! Не дам своју славу другоме ни своју хвалу идолима. Ево, збило се оно што је било пре и сада објављујем ново; пре него што настане, ја вам најављујем.« Певајте ГОСПОДУ нову песму, хвалоспев му певајте с крајева земље, ви који пловите морем и све што је у њему, острва и сви који на њима живе. Нека радосно подигну глас пустиња и њени градови, насеља у којима живи Кедар. Нека житељи Селе запевају од радости, нека завичу са горских врхова. Нека дају славу ГОСПОДУ и изричу му хвалу по острвима.
Knjiga proroka Isaije 42:1-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Evo Sluge moga, kome sam potpora, izabranika moga, miljenika duše moje. Na njega sam Duha svoga izlio da donosi pravdu narodima. On ne viče, niti buku pravi, na ulici glasa svog ne diže. On ne lomi trsku napuknutu, niti gasi fitilj koji tinja, nego on donosi pravo istinito. On ne tinja, niti slomljen biva dok na zemlji pravo ne uspostavi, a ostrva su žedna njegovog Zakona.“ Govori Bog Gospod, koji je stvorio i razastro nebesa, koji je raširio zemlju i rastinje njeno, koji daje disanje narodima po njoj, i duh bićima koja hodaju po njoj: „Ja, Gospod, u pravdi sam te pozvao, i za ruku te uhvatio; i tebe čuvao i tebe postavio za savez narodu, za svetlost plemenima, da otvoriš oči slepima, da izvedeš iz zatvora sužnje, iz tamnice one što u tami žive. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje drugom dati neću, niti časti svoje kipovima. Što je od iskona, gle, to dolazi; i novosti ja već najavih, pre nego se zbudu činim da čujete.“ Pevajte Gospodu pesmu novu, slavu njegovu od kraja zemljinog, koji morem silazite i što je po njemu, ostrva i svi stanovnici njini. Neka se uskomeša pustinja i gradovi njeni, neka odjekuju naselja kedarska, neka podvikuju stanovnici Sele, neka kliču s gorskih vrhova, Neka slavu svoju daju Gospodu, i hvalu mu najavljuju po ostrvima.
Knjiga proroka Isaije 42:1-12 Нови српски превод (NSP)
Ево Слуге мога, коме сам потпора, изабраника мога, миљеника душе моје. На њега сам Духа свога излио да доноси правду народима. Он не виче, нити буку прави, на улици гласа свог не диже. Он не ломи трску напукнуту, нити гаси фитиљ који тиња, него он доноси право истинито. Он не тиња, нити сломљен бива док на земљи право не успостави, а острва су жедна његовог Закона.“ Говори Бог Господ, који је створио и разастро небеса, који је раширио земљу и растиње њено, који даје дисање народима по њој, и дух бићима која ходају по њој: „Ја, Господ, у правди сам те позвао, и за руку те ухватио; и тебе чувао и тебе поставио за савез народу, за светлост племенима, да отвориш очи слепима, да изведеш из затвора сужње, из тамнице оне што у тами живе. Ја сам Господ, то је име моје, и славе своје другом дати нећу, нити части своје киповима. Што је од искона, гле, то долази; и новости ја већ најавих, пре него се збуду чиним да чујете.“ Певајте Господу песму нову, славу његову од краја земљиног, који морем силазите и што је по њему, острва и сви становници њини. Нека се ускомеша пустиња и градови њени, нека одјекују насеља кедарска, нека подвикују становници Селе, нека кличу с горских врхова, Нека славу своју дају Господу, и хвалу му најављују по острвима.
Knjiga proroka Isaije 42:1-12 Sveta Biblija (SRP1865)
Evo sluge mojega, kojega podupirem, izbranika mojega, koji je mio duši mojoj; metnuæu duh svoj na njega, sud narodima javljaæe. Neæe vikati ni podizati, niti æe se èuti glas njegov po ulicama. Trske stuèene neæe prelomiti, i svještila koje se puši neæe ugasiti; javljaæe sud po istini. Neæe mu dosaditi, niti æe se umoriti, dokle ne postavi sud na zemlji, i ostrva æe èekati nauku njegovu. Ovako govori Bog Gospod, koji je stvorio nebesa i razapeo ih, koji je rasprostro zemlju i što ona raða, koji daje disanje narodu što je na njoj i duh onima što hode po njoj: Ja Gospod dozvah te u pravdi, i držaæu te za ruku, i èuvaæu te, i uèiniæu te da budeš zavjet narodu, vidjelo narodima; Da otvoriš oèi slijepcima, da izvedeš sužnje iz zatvora i iz tamnice koji sjede u tami. Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neæu dati drugome ni hvale svoje likovima rezanijem. Evo, preðašnje doðe, i ja javljam novo, prije nego nastane kazujem vam. Pjevajte Gospodu pjesmu novu, hvalu njegovu od kraja zemlje, koji se plavite po moru i sve što je u njemu, ostrva i koji živite na njima. Pustinja i gradovi njezini, sela gdje stanuje Kidar, neka podignu glas, neka pjevaju koji žive po stijenama, neka klikuju savrh gora. Neka daju slavu Gospodu, i hvalu njegovu neka javljaju po ostrvima.