Knjiga proroka Isaije 40:1-17
Knjiga proroka Isaije 40:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
„Tešite, tešite narod moj – govori Bog vaš – Govorite Jerusalimu srdačno, i vičite mu: ratovanje mu je okončano, krivica mu okajana, jer on iz ruke Gospodnje primi dvaput više nego što sagreši.“ Glas viče: „Put Gospodnji kroz pustinju pripravite; drum za Boga našega u pustoši poravnajte. Svaka dolina neka se podigne, a svaka gora i brežuljak neka se spusti; i što je strmo nek bude ravnica, i hrapavo neka bude glatko. Tada će se otkriti slava Gospodnja, i svaki čovek će je videti – jer su to kazala usta Gospodnja.“ Glas reče: „Viči!“ A on odgovori: „Šta da vičem?“ „Svako je telo kao trava, i sva mu je milina kao cvet poljski. Sahne trava, vene cvet, kad preko njih Gospodnji pređe dah. Zaista, narod je trava. Sahne trava, vene cvet, ali reč Boga našega ostaje doveka.“ Na visoku goru se uspni, Sione, glasniče radosne vesti. Glas svoj snažno podigni, Jerusalime, glasniče radosne vesti. Podigni ga, ne boj se, kaži gradovima Judinim: „Evo Boga vašega!“ Evo, Gospodar Gospod dolazi u sili, vlada on mišicom svojom! Evo, s njim je i plata od njega, a ispred njega nagrada od njega. Kao Pastir on svoje stado napasa, u svoje ruke jaganjce sabira, u naručju svome ih nosi, a dojilice neguje. Ko je vode pregrštima izmerio, i nebesa pedljem premerio? A ko je sav prah zemaljski razmerio mericom, i planine tegovima, i bregove terazijama? Duha Gospodnjeg ko je premerio, i koji savetnik je njega uputio? S kim se savetovao i izgrađivao, i ko ga je stazama pravde naučio? I naučio ga znanju i upoznao ga s putem razboritosti? Gle, narodi su kao kap iz vedra, i vrede kao prah na terazijama. Gle, ostrva kao zrnce podiže. Ni Livan nije dovoljan za lomaču, a njegovih zveri nema dovoljno za svespalnicu. Svi narodi pred njim su kao ništa, ništavilom i prazninom on ih smatra.
Knjiga proroka Isaije 40:1-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
„Тешите, тешите народ мој,” говори Бог ваш. „Говорите Јерусалиму срдачно, јавите му да се окончало ропство његово и да му се безакоње опростило.” Из Господње руке примио је двоструко за грехе своје. Глас виче: „Припремите у пустињи пут Господу! Поравнајте у дивљини стазу Богу нашем! Нека се узвисе све долине, све горе и узвишице нека се поравнају. Што је криво, нека буде право, и земљиште брдовито нека се заравни. Тад ће се појавити глава Господња и свако ће је тело видети, јер су то говорила уста Господња.” Глас говори: „Објављуј!” Одговор: „Шта да објављујем?” „Да је свако тело као трава и свако добро његово као цвет пољски.” Суши се трава и цвет вене кад на њих дуне дух Господњи. Заиста, народ је као трава. Трава се суши, цвет вене, али довека остаје реч Бога нашег. Успни се на високу гору, Сионе, који јављаш вести радосне! Подигни силни глас свој, Јерусалиме, који јављаш вести радосне! Подигни га, не бој се! Кажи градовима јудејским: „Ево Бога вашег!” Гле, Господ, Господ у сили долази, влада мишицом својом! Ево, с њим долази плата његова и с њим награда његова. Као пастир напасаће стадо своје, јагањце узима у наручје своје, у недрима ће их носити, а полако ће дојилице водити. Ко је шаком море измерио? Ко је педљем небеса премерио? Ко је мерицом прах земаљски измерио? Ко је вагом брегове измерио и теговима брда? Ко је покренуо дух Господњи, ко му је савете упућивао? С ким се договарао, ко му је разборитост улио, упутио стазом пресуђивања, научио га знању и показао му пут разума? Гле, варвари су као кап из ведра, вреде као прах на ваги. Ето, острво као прах премешта. Ни Ливан није довољан за огањ, ни животиње његове за жртву паљеницу. Пред њим су ништавни сви варвари, они су ништавило и празнина.
Knjiga proroka Isaije 40:1-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
»Тешите, тешите мој народ«, каже ваш Бог. »Говорите нежно Јерусалиму и објавите да је његово тешко служење окончано, да му је грех окајан, да је из руке ГОСПОДЊЕ примио двоструко за све своје грехе.« Глас виче: »У пустињи припремите пут ГОСПОДУ, у пустоши поравнајте друм за Бога нашега! Свака долина ће се уздићи, свака планина и брдо слегнути, тле џомбасто постаће равно и врлети равница. Тада ће се открити Слава ГОСПОДЊА и сви људи ће је заједно видети. Јер, уста ГОСПОДЊА су говорила.« Глас каже: »Вичи.« А ја рекох: »Шта да вичем?« »Сваки човек је као трава и сва његова приврженост као пољски цвет; трава се осуши и цвет отпадне кад на њих дуне дах ГОСПОДЊИ. Да, народ је трава. Трава се осуши и цвет отпадне, али реч Бога нашега остаје довека.« Попни се на високу гору, ти који доносиш радосну вест Сиону, снажно подигни глас, ти који доносиш радосну вест Јерусалиму – подигни га, не бој се. Кажи Јудиним градовима: »Ево Бога вашега!« Ево, Господ ГОСПОД долази са силом и својом руком влада. Ево, с њим је његова награда, а пред њим његова накнада. Као пастир напаса своје стадо; својом руком скупља јагњад и у недрима их носи, а дојилице води. Ко је дланом измерио море или педљем премерио небеса? Ко је земаљску прашину скупио у корпу, на кантару извагао планине, а на теразијама брегове? Ко је усмеравао дух ГОСПОДЊИ или га учио као саветник? Коме се обратио да га просветли? Ко га је упутио на пут правде, дао му знање и показао му пут до мудрости? Ево, народи су као кап у ведру, вреде као трун прашине на ваги. Ево, он подиже острва као да су прах. Либан не би био доста за ватру на жртвенику, ни његове животиње за паљенице. Пред њим су сви народи као ништа, за њега су ништавни и мање него ништа.
Knjiga proroka Isaije 40:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
„Tešite, tešite narod moj – govori Bog vaš – Govorite Jerusalimu srdačno, i vičite mu: ratovanje mu je okončano, krivica mu okajana, jer on iz ruke Gospodnje primi dvaput više nego što sagreši.“ Glas viče: „Put Gospodnji kroz pustinju pripravite; drum za Boga našega u pustoši poravnajte. Svaka dolina neka se podigne, a svaka gora i brežuljak neka se spusti; i što je strmo nek bude ravnica, i hrapavo neka bude glatko. Tada će se otkriti slava Gospodnja, i svaki čovek će je videti – jer su to kazala usta Gospodnja.“ Glas reče: „Viči!“ A on odgovori: „Šta da vičem?“ „Svako je telo kao trava, i sva mu je milina kao cvet poljski. Sahne trava, vene cvet, kad preko njih Gospodnji pređe dah. Zaista, narod je trava. Sahne trava, vene cvet, ali reč Boga našega ostaje doveka.“ Na visoku goru se uspni, Sione, glasniče radosne vesti. Glas svoj snažno podigni, Jerusalime, glasniče radosne vesti. Podigni ga, ne boj se, kaži gradovima Judinim: „Evo Boga vašega!“ Evo, Gospodar Gospod dolazi u sili, vlada on mišicom svojom! Evo, s njim je i plata od njega, a ispred njega nagrada od njega. Kao Pastir on svoje stado napasa, u svoje ruke jaganjce sabira, u naručju svome ih nosi, a dojilice neguje. Ko je vode pregrštima izmerio, i nebesa pedljem premerio? A ko je sav prah zemaljski razmerio mericom, i planine tegovima, i bregove terazijama? Duha Gospodnjeg ko je premerio, i koji savetnik je njega uputio? S kim se savetovao i izgrađivao, i ko ga je stazama pravde naučio? I naučio ga znanju i upoznao ga s putem razboritosti? Gle, narodi su kao kap iz vedra, i vrede kao prah na terazijama. Gle, ostrva kao zrnce podiže. Ni Livan nije dovoljan za lomaču, a njegovih zveri nema dovoljno za svespalnicu. Svi narodi pred njim su kao ništa, ništavilom i prazninom on ih smatra.
Knjiga proroka Isaije 40:1-17 Нови српски превод (NSP)
„Тешите, тешите народ мој – говори Бог ваш – Говорите Јерусалиму срдачно, и вичите му: ратовање му је окончано, кривица му окајана, јер он из руке Господње прими двапут више него што сагреши.“ Глас виче: „Пут Господњи кроз пустињу приправите; друм за Бога нашега у пустоши поравнајте. Свака долина нека се подигне, а свака гора и брежуљак нека се спусти; и што је стрмо нек буде равница, и храпаво нека буде глатко. Тада ће се открити слава Господња, и сваки човек ће је видети – јер су то казала уста Господња.“ Глас рече: „Вичи!“ А он одговори: „Шта да вичем?“ „Свако је тело као трава, и сва му је милина као цвет пољски. Сахне трава, вене цвет, кад преко њих Господњи пређе дах. Заиста, народ је трава. Сахне трава, вене цвет, али реч Бога нашега остаје довека.“ На високу гору се успни, Сионе, гласниче радосне вести. Глас свој снажно подигни, Јерусалиме, гласниче радосне вести. Подигни га, не бој се, кажи градовима Јудиним: „Ево Бога вашега!“ Ево, Господар Господ долази у сили, влада он мишицом својом! Ево, с њим је и плата од њега, а испред њега награда од њега. Као Пастир он своје стадо напаса, у своје руке јагањце сабира, у наручју своме их носи, а дојилице негује. Ко је воде прегрштима измерио, и небеса педљем премерио? А ко је сав прах земаљски размерио мерицом, и планине теговима, и брегове теразијама? Духа Господњег ко је премерио, и који саветник је њега упутио? С ким се саветовао и изграђивао, и ко га је стазама правде научио? И научио га знању и упознао га с путем разборитости? Гле, народи су као кап из ведра, и вреде као прах на теразијама. Гле, острва као зрнце подиже. Ни Ливан није довољан за ломачу, а његових звери нема довољно за свеспалницу. Сви народи пред њим су као ништа, ништавилом и празнином он их сматра.
Knjiga proroka Isaije 40:1-17 Sveta Biblija (SRP1865)
Tješite, tješite narod moj, govori Bog vaš. Govorite Jerusalimu ljubazno, i javljajte mu da se navršio rok njegov, da mu se bezakonje oprostilo, jer je primio iz ruke Gospodnje dvojinom za sve grijehe svoje. Glas je nekoga koji vièe: pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i neravna mjesta neka budu ravna. I javiæe se slava Gospodnja, i svako æe tijelo vidjeti; jer usta Gospodnja govoriše. Glas govori: vièi. I reèe: šta da vièem? Da je svako tijelo trava i sve dobro njegovo kao cvijet poljski. Suši se trava, cvijet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava. Suši se trava, cvijet opada; ali rijeè Boga našega ostaje dovijeka. Izidi na visoku goru, Sione, koji javljaš dobre glase; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljaš dobre glase; podigni, ne boj se. Kaži gradovima Judinijem: evo Boga vašega. Evo, Gospod Bog ide na jakoga, i mišica æe njegova obladati njim; evo plata je njegova kod njega i djelo njegovo pred njim. Kao pastir pašæe stado svoje; u naruèje svoje sabraæe jaganjce, i u njedrima æe ih nositi, a dojilice æe voditi polako. Ko je izmjerio vodu grstima svojim i nebesa premjerio peðu? ko je mjerom izmjerio prah zemaljski, i gore izmjerio na mjerila i bregove na poteg? Ko je upravljao duh Gospodnji? ili mu bio savjetnik i nauèio ga? S kim se je dogovarao i ko ga je urazumio i nauèio putu suda, i nauèio ga znanju i pokazao mu put razuma? Gle, narodi su kao kap iz vijedra, i kao praška na mjerilima broje se; gle, premješta ostrva kao prašak. Ni Livan ne bi bio dosta za oganj, i životinje njegove ne bi bile dosta za žrtvu paljenicu. Svi su narodi kao ništa pred njim, manje negoli ništa i taština vrijede mu.