Knjiga proroka Isaije 37:21-38
Knjiga proroka Isaije 37:21-38 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada je Isaija, sin Amocov poslao poruku Jezekiji: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Zato što si mi se molio zbog Senaheriva, asirskog cara, ovo je reč koju je Gospod rekao protiv njega: Prezire te, ruga ti se, devica, ćerka sionska, maše glavom za tobom ćerka jerusalimska. Koga si ružio i vređao? Na koga si glasno vikao i oholi pogled dizao? Na Sveca Izrailjeva! Preko slugu svojih vređao si mog Gospoda. Rekao si: konjima svojim i jahačima mnogim, na visine sam se gorske uspeo, do najviših vrhova livanskih. Posekao sam mu najviše kedrove i njegove poizbor čemprese. Dosegao sam mu vrh najkrajnji, vrt njegov u bujnoj šumi. Iskopao sam studence i pio tuđe vode, stopalima svojih nogu isušio sam sve potoke egipatske. Zar nisi čuo? Od iskona sam to odredio, uredio od pradavnih dana, a sada sam to ostvario: u ruševine si pretvorio utvrđene gradove. Stanovnici njihovi nemoćni, isprepadani, postiđeni, bili su kao rastinje u polju, kao mlado zelenilo, kao trava po krovovima, što usahne pre nego što poraste. Ja znam kad sedaš i kad izlaziš i kad se vraćaš, i kako si protiv mene besneo. Zato što si na mene besneo, i što mi je tvoja obest došla do ušiju, brnjicu ću ti kroz nozdrve provući, u usta ću ti uzde staviti, i vratiti te putem kojim si došao. A ovo je znak za tebe: Ove godine ćeš jesti što sâmo izraste, a dogodine ono što nikne od toga, a treće godine sej, žanji i sadi vinograde i jedi njihov rod. A preživeli iz doma Judinog, opet će pustiti svoj koren u dubinu, i roditi svoje plodove u visinu. Jer iz Jerusalima će izaći ostatak, i preživeli sa gore Siona. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.’ Zato govori Gospod o caru asirskom: ’On neće ući u ovaj grad, i neće odapeti strelu na njega, neće sa štitom krenuti na njega, niti nasipati bedem protiv njega, nego će se vratiti putem kojim je došao. U ovaj grad on ući neće – govori Gospod. Ja ću odbraniti ovaj grad i izbaviti ga radi sebe i radi moga sluge Davida.’“ Tada je izašao Anđeo Gospodnji i pobio stotinu osamdeset pet hiljada u asirskom taboru. Kada je narod ustao ujutro, a ono sve sami mrtvaci. Senaheriv, asirski car, je podigao svoju vojsku i povukao se; vratio se u Ninivu. I dok se klanjao u hramu svoga boga Nisroka, ubili su ga mačem njegovi sinovi Adrameleh i Sarasar. Potom su pobegli u zemlju araratsku. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Esaradon.
Knjiga proroka Isaije 37:21-38 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тад поручи Амосов син Исаија Језекији: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Услишио сам молбу коју си ми послао у вези са асирским царем Сенахиримом.’ Ово је реч коју је Господ изрекао за њега: ‘Руга ти се и подсмева девојка, кћи сионска. За тобом маше главом кћи јерусалимска. Коме си се ругао и на кога си хулио? Против кога си глас подигао и подизао очи охоле? На Свеца Израиљевог! Преко слугу својих ружио си Господа и рекао си: С мноштвом кола попео сам се на високе планине, на врх Ливана. Посекао сам чемпресе високе његове и најлепше кедре његове. Дошао сам до врха његовог, у шуму Кармила његовог. Копао сам и пио воду туђу, исушио сам стопама својим све реке египатске. Зар још ниси чуо? Одавно сам то припремао, од искона сам то замислио. Сад пуштам да се догоди: ти ћеш градове утврђене у рушевине претворити. Становници њихови немоћни, препаднути и збуњени, постадоше као трава у пољу, као трава зелена, као трава на крововима, која се сасуши пре него што сазри. Знам кад ти почиваш, кад излазиш и када улазиш. Ти бесниш на мене и дође ми обест твоја до ушију мојих. Зато ћу ставити брњицу кроз ноздрве твоје, узду у губицу твоју, па ћу те натраг отерати, путем којим си дошао. Нека ти је ово знак: ове ће се године јести што само од себе нарасте и идуће што само роди, а треће године сејте и жањите, садите винограде и једите плод њихов. Што преостане од дома Јудиног, пустиће жиле у дубину и плод ће донети у висину. Из Јерусалима ће изаћи остатак и сачуваће се на Сиону.’ То ће учинити ревност Господа Саваота. Због тога овако говори Господ за цара асирског: ‘Он неће ући у овај град, нити ће стреле у њега бацати. Неће се са штитом њему примаћи, нити ће око њега опкоп копати. Вратиће се путем којим је дошао, а у град овај неће ући.’ Тако говори Господ. ‘Штитићу град овај, сачуваћу га себе ради и ради Давида, слуге свога.’” Тад изађе анђео Господњи и поби у асирском збору сто осамдесет пет хиљада. Кад устадоше ујутру, гле, све сами мртваци! Тад се подиже и оде цар асирски Сенахирим, врати се и остаде у Ниневији. Кад се једном клањао у храму бога свог Нисрока, убише га мачем синови његови Адрамелех и Сарасар. Затим они побегоше у земљу араратску, а на његово место зацари се син његов Есарадон.
Knjiga proroka Isaije 37:21-38 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Зато што си ми се молио због Санхериба, цара Асирије, ево шта ГОСПОД каже против њега: »‚Девица-Кћи сионска презире те, руга ти се. Кћи јерусалимска за тобом маше главом. Кога си вређао и кога хулио? На кога си викао и бахато га гледао? Зар на Свеца Израеловог! Преко својих слугу Господа си вређао. И рекао си: »Са мноштвом својих кола попех се на висове гора, на највише врхове Либана. Посекох му највише кедрове и најлепше борове. Стигох му до најдаљих крајева, до шума најгушћих. Копао сам зденце у туђим земљама и пио воду. Табанима својим све сам египатске реке исушио.« »‚Зар ниси чуо? Давно сам то одредио, од искона наумио, а сада остварујем: да ти утврђене градове у гомиле крша претвориш. Житељи њихови, изнемогли, унезверени су и постиђени. Као биљке су у пољу, као зелени изданци, као трава наврх крова спржена пре но што нарасте. Знам када седаш и када излазиш и враћаш се и како на мене бесниш. А зато што бесниш на мене и што ми је твоја бахатост допрла до ушију, ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста и вратити те путем којим си дошао. »‚А ово ће ти бити знак, Езекија: »‚Ове ћете године јести оно што само никне, а догодине оно што само израсте. Треће године сејаћете и жњети, садити винограде и јести од њиховог рода. Преостали од народа Јуде пустиће корен и донети род. Из Јерусалима ће изаћи Остатак, са горе Сион Преживели. Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама. »‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије: Неће ући у овај град ни овде одапети стрелу. Неће пред њега доћи са штитом ни опсадне насипе дићи око њега. Путем којим је дошао, њиме ће се и вратити. Неће ући у овај град‘, говори ГОСПОД. ‚Бранићу овај град и спасти га, себе ради и ради мога слуге Давида.‘« Тада изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви! Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде. Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.
Knjiga proroka Isaije 37:21-38 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada je Isaija, sin Amocov poslao poruku Jezekiji: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Zato što si mi se molio zbog Senaheriva, asirskog cara, ovo je reč koju je Gospod rekao protiv njega: Prezire te, ruga ti se, devica, ćerka sionska, maše glavom za tobom ćerka jerusalimska. Koga si ružio i vređao? Na koga si glasno vikao i oholi pogled dizao? Na Sveca Izrailjeva! Preko slugu svojih vređao si mog Gospoda. Rekao si: konjima svojim i jahačima mnogim, na visine sam se gorske uspeo, do najviših vrhova livanskih. Posekao sam mu najviše kedrove i njegove poizbor čemprese. Dosegao sam mu vrh najkrajnji, vrt njegov u bujnoj šumi. Iskopao sam studence i pio tuđe vode, stopalima svojih nogu isušio sam sve potoke egipatske. Zar nisi čuo? Od iskona sam to odredio, uredio od pradavnih dana, a sada sam to ostvario: u ruševine si pretvorio utvrđene gradove. Stanovnici njihovi nemoćni, isprepadani, postiđeni, bili su kao rastinje u polju, kao mlado zelenilo, kao trava po krovovima, što usahne pre nego što poraste. Ja znam kad sedaš i kad izlaziš i kad se vraćaš, i kako si protiv mene besneo. Zato što si na mene besneo, i što mi je tvoja obest došla do ušiju, brnjicu ću ti kroz nozdrve provući, u usta ću ti uzde staviti, i vratiti te putem kojim si došao. A ovo je znak za tebe: Ove godine ćeš jesti što sâmo izraste, a dogodine ono što nikne od toga, a treće godine sej, žanji i sadi vinograde i jedi njihov rod. A preživeli iz doma Judinog, opet će pustiti svoj koren u dubinu, i roditi svoje plodove u visinu. Jer iz Jerusalima će izaći ostatak, i preživeli sa gore Siona. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.’ Zato govori Gospod o caru asirskom: ’On neće ući u ovaj grad, i neće odapeti strelu na njega, neće sa štitom krenuti na njega, niti nasipati bedem protiv njega, nego će se vratiti putem kojim je došao. U ovaj grad on ući neće – govori Gospod. Ja ću odbraniti ovaj grad i izbaviti ga radi sebe i radi moga sluge Davida.’“ Tada je izašao Anđeo Gospodnji i pobio stotinu osamdeset pet hiljada u asirskom taboru. Kada je narod ustao ujutro, a ono sve sami mrtvaci. Senaheriv, asirski car, je podigao svoju vojsku i povukao se; vratio se u Ninivu. I dok se klanjao u hramu svoga boga Nisroka, ubili su ga mačem njegovi sinovi Adrameleh i Sarasar. Potom su pobegli u zemlju araratsku. Na njegovo mesto se zacario njegov sin Esaradon.
Knjiga proroka Isaije 37:21-38 Нови српски превод (NSP)
Тада је Исаија, син Амоцов послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Зато што си ми се молио због Сенахерива, асирског цара, ово је реч коју је Господ рекао против њега: Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска, маше главом за тобом ћерка јерусалимска. Кога си ружио и вређао? На кога си гласно викао и охоли поглед дизао? На Свеца Израиљева! Преко слугу својих вређао си мог Господа. Рекао си: коњима својим и јахачима многим, на висине сам се горске успео, до највиших врхова ливанских. Посекао сам му највише кедрове и његове поизбор чемпресе. Досегао сам му врх најкрајњи, врт његов у бујној шуми. Ископао сам студенце и пио туђе воде, стопалима својих ногу исушио сам све потоке египатске. Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио, уредио од прадавних дана, а сада сам то остварио: у рушевине си претворио утврђене градове. Становници њихови немоћни, испрепадани, постиђени, били су као растиње у пољу, као младо зеленило, као трава по крововима, што усахне пре него што порасте. Ја знам кад седаш и кад излазиш и кад се враћаш, и како си против мене беснео. Зато што си на мене беснео, и што ми је твоја обест дошла до ушију, брњицу ћу ти кроз ноздрве провући, у уста ћу ти узде ставити, и вратити те путем којим си дошао. А ово је знак за тебе: Ове године ћеш јести што са̂мо израсте, а догодине оно што никне од тога, а треће године сеј, жањи и сади винограде и једи њихов род. А преживели из дома Јудиног, опет ће пустити свој корен у дубину, и родити своје плодове у висину. Јер из Јерусалима ће изаћи остатак, и преживели са горе Сиона. То ће учинити ревност Господа над војскама.’ Зато говори Господ о цару асирском: ’Он неће ући у овај град, и неће одапети стрелу на њега, неће са штитом кренути на њега, нити насипати бедем против њега, него ће се вратити путем којим је дошао. У овај град он ући неће – говори Господ. Ја ћу одбранити овај град и избавити га ради себе и ради мога слуге Давида.’“ Тада је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву. И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.
Knjiga proroka Isaije 37:21-38 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji i poruèi mu: ovako veli Gospod Bog Izrailjev: uslišio sam za što si mi se molio radi Senahirima cara Asirskoga. Ovo je rijeè koju izreèe Gospod za nj: ruga ti se i potsmijeva ti se djevojka, kæi Sionska, za tobom maše glavom kæi Jerusalimska. Koga si ružio i hulio? i na koga si podigao glas? i podigao uvis oèi svoje? Na sveca Izrailjeva. Preko sluga svojih ružio si Gospoda i rekao si: s mnoštvom kola svojih izidoh na visoke gore, na strane Livanske, i posjeæi æu visoke kedre njegove, i lijepe jele njegove, i doæi æu na najviši kraj njegov, u šumu njegova Karmila. Ja sam kopao, i pio vodu, i isušio sam stopama svojim sve potoke gradovima. Nijesi li èuo da ja to odavna èinim i od iskona da sam tako uredio? sada puštam to, da prevratiš tvrde gradove u puste gomile. Zato koji u njima žive iznemogoše, uplašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se suši prije nego sazri. Znam sjeðenje tvoje i polaženje tvoje i dolaženje tvoje i kako bjesniš na me. Jer bjesniš na me, i tvoja obijest doðe do mojih ušiju, zato æu metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje, i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa æu te odvesti natrag putem kojim si došao. A tebi ovo neka bude znak: ješæete ove godine što samo od sebe rodi, a druge godine što opet samo od sebe rodi; a treæe godine sijte i žanjite i sadite vinograde i jedite rod iz njih. Jer ostatak doma Judina, što ostane, opet æe pustiti žile ozdo i roditi ozgo. Jer æe iz Jerusalima izaæi ostatak, i iz gore Siona, koji se saèuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama uèiniæe to. Zato ovako veli Gospod za cara Asirskoga: neæe uæi u ovaj grad, niti æe baciti amo strijele, neæe se primaæi k njemu sa štitom, niti æe iskopati opkopa oko njega. Vratiæe se putem kojim je došao, a u grad ovaj neæe uæi, veli Gospod. Jer æu braniti taj grad i saèuvaæu ga sebe radi i radi Davida sluge svojega. Tada izide anðeo Gospodnji i pobi u okolu Asirskom sto i osamdeset i pet tisuæa; i kad ustaše ujutru, a to sve sami mrtvaci. Te se podiže Senahirim car Asirski, i otide, i vrativši se osta u Nineviji. I kad se klanjaše u domu Nisroka boga svojega, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubiše ga maèem, a sami pobjegoše u zemlju Araratsku, i na njegovo se mjesto zacari Esaradon sin njegov.