Knjiga proroka Osije 13:1-16
Knjiga proroka Osije 13:1-16 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Ефрем говорио, уливао је страх и био узвишен у Израелу. Али, клањајући се Ваалу, постаде крив и умре. А они и даље чине грех: од свога сребра себи праве идоле, вешто изрезбарене ликове, све дела занатлија. За њих говоре: »Они који приносе људске жртве, телиће љубе.« Зато ће бити као јутарња магла, као рана роса која нестаје, као плева развејана с гумна, као дим који излази кроз прозор. »Ја сам ГОСПОД, твој Бог још од Египта. Не признај другога Бога – осим мене нема спаситеља. У пустињи сам се старао о теби, у земљи жестоке суше. Када су јели, наситили су се. Када су се наситили, постали су охоли, па ме заборавили. Зато ћу насрнути на њих као лав, као леопард вребати на њих крај пута. Као мечка којој су отели младунце, напашћу их и распорити им груди. Као лав ћу их прождрети, звер ће их рашчеречити. »Затрћу те, Израеле! Ко ће ти помоћи? Где ти је цар, да те спасе у свим твојим градовима? Где су ти судије, од којих си тражио: ‚Дај ми цара и службенике‘? У свом гневу дадох ти цара и у својој срџби ти га одузех. Ефремова злодела су похрањена, његови греси сачувани. Спопашће га порођајни трудови, али он је дете које нема мудрости – када дође време, не излази из утробе. »Хтедох да их избавим од силе Шеола, хтедох да их откупим од смрти. Смрти, где су твоји помори? Шеоле, где је твоје уништење? Нећу се сада смиловати! Иако Ефрем буја међу браћом, доћи ће источни ветар, ветар од ГОСПОДА, дижући се из пустиње. Извор ће му пресахнути, врело пресушити. Све драгоцености из његове ризнице биће опљачкане. Платиће Самарија за своју кривицу, јер се против свога Бога побунила. Народ ће јој пасти од мача, нејач ће јој бити смрскана о земљу, труднице распорене.«
Knjiga proroka Osije 13:1-16 Novi srpski prevod (NSPL)
Strah je vladao dok je Jefrem govorio. Uzdigao se on u Izrailju, ali je zgrešio zbog Vala i umro. A i sada grehe množe jer su sebi izlili idole od svog srebra i svojom veštinom. Idoli su delo livca, svi do jednog! I još za njih kažu: „Ljudi koji žrtvuju neka ljube telad!“ Biće zato ko jutarnji oblak i kao rosa rana što nestaje, kao pleva s gumna olujom nošena i dim iz odžaka. „A ja sam bio Gospod, Bog tvoj, još od zemlje egipatske, osim mene ne znaš za druge bogove. Osim mene Spasitelja nema. Ja sam tebe posmatrao u pustinji, u zemlji sasušenoj. Nasitili su se na pašnjaku svome. Nasitili su se, srcem ogordili i zato me zaboravili. Poput lava ja ću za njih biti, poput risa što kraj puta vreba. Presrešću ih kao medvedica kojoj su oteli medvediće, do srca im grudi rastrgnuti. Proždraću ih onde kao lav, raskomadaće ih divlje zveri. Satrven si, Izrailju, jer si protiv mene, protiv svoga pomoćnika! Gde je sada car tvoj da te spase u svim tvojim gradovima, tvoje sudije? A za njih si govorio: ’Daj mi cara i glavare!’ I u gnevu svome cara sam ti dao, ali sam ga i uzeo u jarosti svojoj. Svezana je krivica Jefremova i prikriven greh je njegov. Spopašće ga bolovi ko da se porađa. Ali on je dete što mudrosti nema, jer on ne bi da se rodi, da izađe iz utrobe kad je tome vreme. Od prevlasti Sveta mrtvih otkupiću ih i od smrti izbaviću ih. Gde je, smrti, tvoje razaranje? Gde je, Svete mrtvih, žalac tvoj? Samilost je sakrivena od očiju mojih. Sve i da procveta među braćom svojom, istočni će vetar doći, iz pustinje vetar Gospodnji se diže da presuši njegove izvore, da presahne njegova vrela i da otme blago, sve dragocenosti. Biće kriva Samarija za pobunu protiv Boga svoga. Od mača će oni pasti, decu će im razmrskati i trudnice rasporiti.“
Knjiga proroka Osije 13:1-16 Нови српски превод (NSP)
Страх је владао док је Јефрем говорио. Уздигао се он у Израиљу, али је згрешио због Вала и умро. А и сада грехе множе јер су себи излили идоле од свог сребра и својом вештином. Идоли су дело ливца, сви до једног! И још за њих кажу: „Људи који жртвују нека љубе телад!“ Биће зато ко јутарњи облак и као роса рана што нестаје, као плева с гумна олујом ношена и дим из оџака. „А ја сам био Господ, Бог твој, још од земље египатске, осим мене не знаш за друге богове. Осим мене Спаситеља нема. Ја сам тебе посматрао у пустињи, у земљи сасушеној. Наситили су се на пашњаку своме. Наситили су се, срцем огордили и зато ме заборавили. Попут лава ја ћу за њих бити, попут риса што крај пута вреба. Пресрешћу их као медведица којој су отели медведиће, до срца им груди растргнути. Прождраћу их онде као лав, раскомадаће их дивље звери. Сатрвен си, Израиљу, јер си против мене, против свога помоћника! Где је сада цар твој да те спасе у свим твојим градовима, твоје судије? А за њих си говорио: ’Дај ми цара и главаре!’ И у гневу своме цара сам ти дао, али сам га и узео у јарости својој. Свезана је кривица Јефремова и прикривен грех је његов. Спопашће га болови ко да се порађа. Али он је дете што мудрости нема, јер он не би да се роди, да изађе из утробе кад је томе време. Од превласти Света мртвих откупићу их и од смрти избавићу их. Где је, смрти, твоје разарање? Где је, Свете мртвих, жалац твој? Самилост је сакривена од очију мојих. Све и да процвета међу браћом својом, источни ће ветар доћи, из пустиње ветар Господњи се диже да пресуши његове изворе, да пресахне његова врела и да отме благо, све драгоцености. Биће крива Самарија за побуну против Бога свога. Од мача ће они пасти, децу ће им размрскати и труднице распорити.“
Knjiga proroka Osije 13:1-16 Sveta Biblija (SRP1865)
Kad Jefrem govoraše, bješe strah; bješe se uzvisio u Izrailju; ali se ogriješi o Vala, te umrije. I sada jednako griješe i grade sebi lijuæi od srebra svojega po razumu svojemu likove, koji su svi djelo umjetnièko, a oni govore za njih: ljudi koji prinose žrtve neka cjeluju teoce. Zato æe biti kao oblak jutarnji i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pljeva, koju odnosi vjetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka. A ja sam Gospod Bog tvoj od zemlje Misirske, i Boga osim mene nijesi poznao, i osim mene nema ko bi spasao. Ja te poznah u pustinji, u zemlji zasušenoj. Imajuæi dobru pašu bijahu siti; ali èim se nasitiše, ponese se srce njihovo, zato me zaboraviše. Zato æu im biti kao lav, kao ris vrebaæu ih na putu. Srešæu ih kao medvjedica kojoj uzmu medvjediæe, i rastrgaæu im sve srce njihovo i izješæu ih ondje kao lav; zvijerje poljsko raskinuæe ih. Propao si, Izrailju; ali ti je pomoæ u meni. Gdje ti je car? gdje je? neka te saèuva u svijem gradovima tvojim; gdje li su sudije tvoje, za koje si govorio: daj mi cara i knezove? Dadoh ti cara u gnjevu svom, i uzeh ga u jarosti svojoj. Svezano je bezakonje Jefremovo, ostavljen je grijeh njegov. Bolovi kao u porodilje spopašæe ga, sin je nerazuman, jer ne bi toliko vremena ostao u utrobi. Od groba æu ih izbaviti, od smrti æu ih saèuvati; gdje je, smrti, pomor tvoj? gdje je, grobe, pogibao tvoja? kajanje æe biti sakriveno od oèiju mojih. Rodan æe biti meðu braæom svojom; ali æe doæi istoèni vjetar, vjetar Gospodnji, koji ide od pustinje, i usahnuæe mu izvor, i studenac æe mu zasušiti; on æe odnijeti blago od svijeh dragih zaklada. Samarija æe opustjeti, jer se odmetnu od Boga svojega; oni æe pasti od maèa, djeca æe se njihova razmrskati i trudne žene njihove rasporiti.