Jevrejima 3:1-19
Jevrejima 3:1-19 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Зато, браћо света, ви који учествујете у небеском позиву, управите своје мисли на апостола и првосвештеника ваше вероисповести Исуса, који је веран ономе који га је поставио, као што је био и Мојсије у свем дому његовом. Јер овај је удостојен веће славе од Мојсија – као што већу част од дома има онај који га је саградио. Сваки дом, наиме, неко гради, а Бог је све саградио. И Мојсије је, додуше, био веран у свем дому његовом као слуга – за сведочанство онога што је имало да се каже, а Христос је као син над својим домом; ми смо његов дом ако поуздање и славну наду [до краја чврсту] одржимо. Зато, као што говори Дух Свети: „Данас ако чујете његов глас, нека вам не отврдну ваша срца као приликом огорчености – у дан кушања у пустињи, где су ваши очеви покушали да ме искушају, те видеше моја дела четрдесет година. Зато се расрдих на то поколење и рекох: ‘Увек блуде срцем’; мојих путева они не познаше, тако да се заклех у свом гневу: ‘Неће ући у мир мој!’” Гледајте, браћо, да како не буде у коме од вас зло срце које не верује, па да отпадне од живога Бога, него бодрите један другога сваки дан, док год се каже „данас”, да који од вас не отврдне од преваре греха. Постали смо, наиме, Христови саучесници само ако почетак поуздања до краја чврст одржимо. Кад се каже: „Данас ако чујете његов глас, нека вам не отврдну ваша срца као приликом огорчености.” Који су то, наиме, који су чули па пали у огорчење? Зар не сви које је Мојсије извео из Египта? А на које се срдио четрдесет година? Није ли на оне који су згрешили и чији су лешеви попадали у пустињи? А којима се заклео да неће ући у његов мир ако не онима који су се показали непослушни? И видимо да нису могли да уђу због неверовања.
Jevrejima 3:1-19 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Зато, света браћо, ви који имате удела у небеском позиву, усмерите своје мисли на Апостола и Првосвештеника наше вере – Исуса. Он је веран Ономе који га је поставио, баш као што је био и Мојсије у свој Божијој кући, а достојан је веће славе него Мојсије, баш као што градитељ куће има већу част од куће. Јер, сваку кућу неко гради, а Бог је саградио све. Мојсије је, додуше, био веран као слуга у свој Божијој кући, сведочећи о ономе што ће бити речено, али Христос је веран као Син над својом кућом. А његова кућа смо ми ако се држимо поуздања и наде којима се хвалимо. Стога, као што каже Свети Дух: »Данас ако му чујете глас, нека вам не отврдне срце као у време Побуне, на дан искушења у пустињи, где су ме ваши праоци искушавали и проверавали, па моја дела гледали четрдесет година. Зато сам се разгневио на тај нараштај и рекао: ‚У свом срцу увек застрањују, моје путеве нису упознали.‘ Тако сам се у свом гневу заклео: ‚Неће ући у мој Починак!‘« Пазите, браћо, да срце неког од вас не буде зло и неверно, па да отпадне од Бога живога. Него, свакодневно бодрите један другога док год одзвања оно »данас«, да неко од вас не отврдне заведен грехом. Јер, сви ми имамо удела у Христу ако се до краја чврсто држимо поуздања које смо имали у почетку. Као што је речено: »Данас ако му чујете глас, нека вам не отврдне срце као у време Побуне.« Јер, који су то чули, па се побунили? Зар не сви они које је Мојсије извео из Египта? А на кога је Бог четрдесет година био гневан? Зар није на оне који су згрешили, чији су лешеви попадали по пустињи? А којима се то заклео да неће ући у његов Починак ако не онима који су били непокорни? И видимо да нису могли да уђу због неверовања.
Jevrejima 3:1-19 Novi srpski prevod (NSPL)
Stoga, sveta braćo, koji ste sudeonici u nebeskom pozivu, obratite pažnju na Isusa, Apostola i Prvosveštenika vere koju ispovedamo. On je bio veran Bogu koji ga je postavio u službu, kao što je i Mojsije bio veran Bogu koji ga je postavio nad celim domom svojim. Ipak, Isus zaslužuje veću čast nego Mojsije, kao što i graditelj zaslužuje veću čast od kuće koju je sagradio. Naime, svaka kuća ima graditelja, ali Bog je sve sagradio. Mojsije je bio veran u Božijem domu kao sluga, da bi svedočio o stvarima koje će se tek objaviti. Ali Hristos ima upravu nad domom Božijim u svojstvu Sina. A njegov dom smo mi, ako smelo održimo pouzdanje u nadu kojom se ponosimo. Zato, kao što Duh Sveti kaže: „Danas, kad glas njegov čujete, tvrda srca ne budite, kao kad se digla buna, u pustinji u dan kušanja. Oci vaši mene su kušali i izazivali, iako su dela moja gledali četrdeset leta. Tada planuh gnevom na onaj naraštaj i rekoh: ’Vernosti nema u njima nikakve, puteve moje oni ne poznaju.’ U gnevu sam se tada zakleo: ’Neće oni ući u moj počinak.’“ Braćo, pazite da kome od vas srce ne postane zlo i neverno, pa da se okrene od živoga Boga. Zato bodrite jedan drugog svakoga dana, dok god se kaže „danas“, da koga od vas ne zavede greh, te mu otvrdne srce. Mi smo, naime, sudeonici Hristovi, samo ako do kraja čvrsto održimo ono prvobitno pouzdanje u Boga. Kao što Pismo kaže: „Danas, kad glas njegov čujete, tvrda srca ne budite, kao kad se digla buna.“ Ko su ti što su čuli Božiji glas, a ipak se pobunili? Nisu li to svi oni koje je Mojsije izveo iz Egipta? I na koga li se gnevio, ako ne na one koji su sagrešili, čija su tela popadala po pustinji? Kome drugom se zakleo da neće ući u počinak, ako ne onima koji su bili nepokorni? Tako vidimo da nisu mogli da uđu u počinak zbog svoje nevere.
Jevrejima 3:1-19 Нови српски превод (NSP)
Стога, света браћо, који сте судеоници у небеском позиву, обратите пажњу на Исуса, Апостола и Првосвештеника вере коју исповедамо. Он је био веран Богу који га је поставио у службу, као што је и Мојсије био веран Богу који га је поставио над целим домом својим. Ипак, Исус заслужује већу част него Мојсије, као што и градитељ заслужује већу част од куће коју је саградио. Наиме, свака кућа има градитеља, али Бог је све саградио. Мојсије је био веран у Божијем дому као слуга, да би сведочио о стварима које ће се тек објавити. Али Христос има управу над домом Божијим у својству Сина. А његов дом смо ми, ако смело одржимо поуздање у наду којом се поносимо. Зато, као што Дух Свети каже: „Данас, кад глас његов чујете, тврда срца не будите, као кад се дигла буна, у пустињи у дан кушања. Оци ваши мене су кушали и изазивали, иако су дела моја гледали четрдесет лета. Тада планух гневом на онај нараштај и рекох: ’Верности нема у њима никакве, путеве моје они не познају.’ У гневу сам се тада заклео: ’Неће они ући у мој починак.’“ Браћо, пазите да коме од вас срце не постане зло и неверно, па да се окрене од живога Бога. Зато бодрите један другог свакога дана, док год се каже „данас“, да кога од вас не заведе грех, те му отврдне срце. Ми смо, наиме, судеоници Христови, само ако до краја чврсто одржимо оно првобитно поуздање у Бога. Као што Писмо каже: „Данас, кад глас његов чујете, тврда срца не будите, као кад се дигла буна.“ Ко су ти што су чули Божији глас, а ипак се побунили? Нису ли то сви они које је Мојсије извео из Египта? И на кога ли се гневио, ако не на оне који су сагрешили, чија су тела попадала по пустињи? Коме другом се заклео да неће ући у починак, ако не онима који су били непокорни? Тако видимо да нису могли да уђу у починак због своје невере.
Jevrejima 3:1-19 Sveta Biblija (SRP1865)
Zato, braæo sveta, zajednièari zvanja nebeskoga, poznajte poslanika i vladiku, kojega mi priznajemo, Isusa Hrista, Koji je vjeran onome koji ga stvori, kao i Mojsije u svemu domu njegovu. Jer ovaj posta toliko dostojan veæe èasti od Mojsija, koliko veæu od doma èast ima onaj koji ga je naèinio. Jer svaki dom treba neko da naèini; a ko je sve stvorio ono je Bog. I Mojsije dakle bješe vjeran u svemu domu njegovu, kao sluga, za svjedoèanstvo onoga što je trebalo da se govori. Ali je Hristos kao sin u domu svojemu: kojega smo dom mi, ako slobodu i slavu nada do kraja tvrdo održimo. Zato, kao što govori Duh sveti: danas ako glas njegov èujete, Ne budite drvenastijeh srca, kao kad se prognjeviste u dane napasti u pustinji, Gdje me iskušaše ocevi vaši, iskušaše me, i gledaše djela moja èetrdeset godina. Toga radi rasrdih se na taj rod, i rekoh: jednako se metu u srcima, ali oni ne poznaše putova mojijeh; Zato se zakleh u gnjevu svojemu da neæe uæi u pokoj moj. Gledajte, braæo, da ne bude kad u kome od vas zlo srce nevjerstva da otstupi od Boga živoga; Nego se utješavajte svaki dan, dokle se danas govori, da koji od vas ne odrveni od prijevare grjehovne; Jer postasmo zajednièari Hristu, samo ako kako smo poèeli u njemu biti do kraja tvrdo održimo; Dokle se govori: danas, ako glas njegov èujete, ne budite drvenastijeh srca, kao kad se prognjeviste. Jer neki èuvši prognjeviše se, ali ne svi koji iziðoše iz Misira s Mojsijem. A na koje mrzi èetrdeset godina? Nije li na one koji sagriješiše, koji ostaviše kosti u pustinji? A kojima se zakle da neæe uæi u pokoj njegov, nego onima koji ne htješe da vjeruju? I vidimo da ne mogoše uæi za nevjerstvo.