1. Mojsijeva 6:1-8
1. Mojsijeva 6:1-8 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад су се људи намножили по земљи, родише им се и кћери. Кад су синови Божји видели кћери људске како су лепе, узимали су их за жене, које год су хтели. Тада рече Господ: „Неће мој дух остати у човеку довека. Човек је само тело, нека му буде век сто двадесет година.” У оно време, а и касније, било је дивова на земљи, кад су синови Божји општили с кћерима људским, па им оне рађале децу. То су били јунаци из давнина. Тада Господ, видевши колико је људско неваљалство велико и како им је свака помисао у њиховој памети зла, покаја се Господ што је створио човека на земљи и ражалости се у срцу свом. Онда Господ рече: „Истребићу људе које сам створио с лица земље, од човека до стоке, гмизавце и птице небеске, јер сам се покајао што сам их начинио.” Само Ноје нађе милост пред Господом.
1. Mojsijeva 6:1-8 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када су људи почели да се множе на земљи и рађале им се кћери, синови Божији видеше да су људске кћери лепе, па су узимали себи за жене које год су хтели. Тада ГОСПОД рече: »Нећу дати човеку да живи довека, јер човек је телесан. Нека му животни век буде сто двадесет година.« У то време, а и касније, на земљи су живели Нефилими, јер су синови Божији спавали с људским кћерима и оне им рађале децу. То су они ратници, људи на гласу од давнина. Видећи колико је велика човекова изопаченост на земљи и да су све човекове мисли стално окренуте само злу, ГОСПОД зажали што је начинио човека на земљи и ражалости се. Зато рече: »Избрисаћу са лица земље људски род који сам створио – затрћу људе и животиње, створења која гмижу по тлу и птице – јер сам зажалио што сам их створио.« Али Ноје нађе милост у ГОСПОДЊИМ очима.
1. Mojsijeva 6:1-8 Novi srpski prevod (NSPL)
Kada su ljudi počeli da se šire na zemlji i ćerke im se rodile, opaze sinovi Božiji da su ćerke ljudske lepe, pa su ih uzimali sebi za žene po svom izboru. Gospod reče: „Neće moj Duh zauvek ostati u čoveku, jer je telesan. Stoga, neka mu životni vek bude stotinu dvadeset godina.“ U one dane, a i posle, kada su sinovi Božiji odlazili ćerkama ljudskim i one im rađale decu, na zemlji su se pojavili Nefilimi. Oni su bili od davnina čuveni ljudi. Gospod je video da je čovekova pokvarenost na zemlji velika i da je svaka namera koju čovek kuje u sebi uvek samo zlo. Gospod je požalio što je stvorio ljude na zemlji i to zaboli njegovo srce. Tada Gospod reče: „Istrebiću sa lica zemlje ljude koje sam stvorio, zajedno sa životinjama, gmizavcima i pticama nebeskim, jer sam požalio što sam ih stvorio.“ Ipak, Noje je našao naklonost u Gospodnjim očima.
1. Mojsijeva 6:1-8 Нови српски превод (NSP)
Када су људи почели да се шире на земљи и ћерке им се родиле, опазе синови Божији да су ћерке људске лепе, па су их узимали себи за жене по свом избору. Господ рече: „Неће мој Дух заувек остати у човеку, јер је телесан. Стога, нека му животни век буде стотину двадесет година.“ У оне дане, а и после, када су синови Божији одлазили ћеркама људским и оне им рађале децу, на земљи су се појавили Нефилими. Они су били од давнина чувени људи. Господ је видео да је човекова поквареност на земљи велика и да је свака намера коју човек кује у себи увек само зло. Господ је пожалио што је створио људе на земљи и то заболи његово срце. Тада Господ рече: „Истребићу са лица земље људе које сам створио, заједно са животињама, гмизавцима и птицама небеским, јер сам пожалио што сам их створио.“ Ипак, Ноје је нашао наклоност у Господњим очима.
1. Mojsijeva 6:1-8 Sveta Biblija (SRP1865)
A kad se ljudi poèeše množiti na zemlji, i kæeri im se narodiše. Videæi sinovi Božji kæeri èovjeèije kako su lijepe uzimaše ih za žene koje htješe. A Gospod reèe: neæe se duh moj dovijeka preti s ljudima, jer su tijelo; neka im još sto i dvadeset godina. A bijaše tada divova na zemlji; a i poslije, kad se sinovi Božji sastajahu sa kæerima èovjeèijim, pa im one raðahu sinove; to bijahu silni ljudi, od starine na glasu. I Gospod videæi da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle, Pokaja se Gospod što je stvorio èovjeka na zemlji, i bi mu žao u srcu. I reèe Gospod: hoæu da istrijebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od èovjeka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio. Ali Noje naðe milost pred Gospodom.