1. Mojsijeva 50:1-26

Podeli

1. Mojsijeva 50:1-26 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Тада Јосиф паде на лице оцу своме и плакаше целивајући га. Потом Јосиф нареди слугама својим, лекарима, да му балсамују оца и они балсамоваше Израиља. То је трајало четрдесет дана, јер толико траје балсамовање, а Египћани плакаху за њим седамдесет дана. Кад је прошло време оплакивања, рече Јосиф онима у двору фараоновом говорећи: „Ако сам нашао милост пред вама, обратите се фараону и реците му да ме је отац мој заклео и рекао: ‘Ево, ја умирем. Сахрани ме у гроб који сам припремио у земљи хананској.’ Желео бих да се тамо попнем и сахраним оца, а после ћу се вратити.” Фараон одговори: „Иди горе и сахрани оца свога онако како те је заклео.” Тада Јосиф отиде и сахрани оца свога. С њим се попеше сви дворани, управници двора и старешине земље египатске, сва Јосифова породица, браћа његова и сродници оца његовог. Само децу своју, овце и говеда оставише у земљи гесемској. С њим пођоше и кола и коњаници, тако да је била дуга поворка. Кад су стигли на Атадово гумно, које је с оне стране Јордана, плакаху онде много и горко. Ту Јосиф учини седмодневну жалост. Кад људи те земље, Хананци, видеше оплакивање на Атадовом гумну, рекоше: „Египћани су у великој жалости.” Зато прозваше то место с оне стране Јордана Египатска жалост. Јаковљеви синови учинише онако како им је отац заповедио. Однесоше га у земљу хананску и сахранише у пећину, коју, као гробницу, купи Авраам од Ефрона Хетејина, у пољу макпелском, наспрам Мамрије. Пошто сахрани свога оца, Јосиф се врати у Египат с браћом својом и свима који су пошли с њим да сахране оца његовог. Кад су браћа Јосифова видела да им је отац умро, рекоше: „Можда је Јосиф љут на нас, па ће нам се осветити за све зло које смо му нанели?” Зато поручише Јосифу овако: „Пред своју смрт твој отац је наредио: Овако кажите Јосифу: ‘Опрости браћи својој зло и грех које ти учинише.’ Сада опрости грех слугама Бога оца свога.” Чувши те речи, Јосиф заплака. Потом дођоше и браћа његова, падоше пред њим и рекоше: „Твоје смо слуге!” Јосиф им одговори: „Не бојте се! Зар сам ја уместо Бога?! Ви сте мислили да ми наудите, али је Бог то преокренуо на добро, да учини оно што се сада дешава, да спасе живот многим људима. Дакле, не бојте се! Ја ћу хранити вас и децу вашу.” И тако их умири ганувши им срца. Јосиф живљаше у Египту с породицом оца свога и поживе сто десет година. Виде Јосиф синове Јефремове до трећег колена, а и синови Махира, сина Манасијиног, одрастоше на Јосифовим коленима. Потом рече Јосиф браћи својој: „Ја ћу ускоро умрети. Међутим, Бог ће вас зацело походити и извешће вас из ове земље у земљу коју је заклетвом обећао Аврааму, Исаку и Јакову.” Тада Јосиф закле синове Израиљеве и рече: „Заиста ће вас Бог походити. Ви тада однесите кости моје одавде.” Потом умре Јосиф кад је имао сто десет година и балсамоваше га и ставише у ковчег у Египту.

1. Mojsijeva 50:1-26 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Јосиф се баци на свог оца, расплака се над њим и пољуби га. Онда заповеди лекарима који су били у његовој служби да балсамују његовог оца Израела, и они га балсамоваше. То потраја четрдесет дана, јер толико траје балсамовање. А Египћани су га оплакивали седамдесет дана. Када је прошло време жалости, Јосиф рече фараоновим дворанима: »Учините ми ову милост: разговарајте с фараоном у моје име. Реците му: ‚Мој отац је тражио да му се закунем и рекао: »Ускоро ћу умрети. Сахрани ме у гробу који сам себи припремио у Ханаану.« Пусти ме да идем да сахраним свог оца, а онда ћу се вратити.‘« Фараон рече: »Иди и сахрани свог оца као што си му се заклео.« Тако Јосиф оде да сахрани оца. Пратили су га сви фараонови службеници – сви достојанственици са његовог двора и сви достојанственици Египта – уз све Јосифове укућане, његову браћу и све укућане његовог оца. У Гошену остаде само њихова нејач и њихова ситна и крупна стока. А с њим пођоше и кола и коњаници. Била је то врло дуга поворка. Када су стигли до Атадовог гумна, источно од реке Јордан, почеше гласно и горко да наричу, и Јосиф тамо одржа седмодневну жалост за оцем. Видећи жалост код Атадовог гумна, Ханаанци који су тамо живели рекоше: »Како Египћани свечано наричу!« Зато то место источно од реке Јордан назваше Авел Мицрајим. Јаковљеви синови поступише као што им је отац заповедио: однеше га у Ханаан и сахранише у пећини на пољу Махпели, код Мамре, пољу које је Авраам купио од Ефрона Хетита да му буде место за сахрањивање. Када су сахранили његовог оца, Јосиф се врати у Египат, заједно са својом браћом и са свима који су пошли с њим да га сахране. Пошто им је отац умро, Јосифова браћа рекоше: »Шта ако је Јосиф љут на нас, па нам истом мером врати за све зло које смо му учинили?« Зато поручише Јосифу: »Отац је овако заповедио пре него што је умро: ‚Овако реците Јосифу: »Молим те, опрости својој браћи преступ и грех који су починили када су онако рђаво с тобом поступили.«‘ Зато, молимо те, опрости преступ слугама Бога твога оца.« Када су му пренели њихову поруку, Јосиф заплака. Онда његова браћа дођоше, падоше ничице пред њим и рекоше: »Твоји смо робови.« Али Јосиф им рече: »Не бојте се. Зар сам ја на месту Бога? Ви сте то наумили за моје зло, али Бог је то наумио за добро, да би извршио оно што се данас догађа, да спасе многе животе. Дакле, не бојте се. Ја ћу се старати о вама и вашој нејачи.« Тако их је умирио благим речима. Јосиф остаде да живи у Египту заједно са породицом свога оца. Живео је сто десет година и видео треће колено Ефремове деце. А доживео је да види и децу Манасијиног сина Махира. Јосиф рече својој браћи: »Ускоро ћу умрети, али Бог ће вам сигурно притећи у помоћ и извести вас из ове земље у земљу за коју се заклео Аврааму, Исааку и Јакову.« И Јосиф закле Израелце: »Када вам Бог притекне у помоћ, понесите моје кости одавде.« Јосиф умре када је имао сто десет година. Када су га балсамовали, положише га у сандук у Египту.

1. Mojsijeva 50:1-26 Novi srpski prevod (NSPL)

Josif se baci preko očevog lica, pa se isplače nad njim i izljubi ga. Zatim je zapovedio lekarima koji su bili u njegovoj službi da mu balzamuju oca. Lekari su balzamovali Izrailja. Za to im je trebalo četrdeset dana, jer toliko traje balzamovanje. Egipćani su ga oplakivali sedamdeset dana. Kad su dani žalosti prošli, Josif se obrati faraonovim dvoranima: „Ako sam stekao vašu naklonost, prenesite faraonu ovo: ’Moj me je otac zakleo, rekavši: ’Evo, bliži mi se kraj. Sahrani me u grobu koji sam načinio za sebe u zemlji hananskoj.’ Sada mi dopusti da odem i sahranim svoga oca, a onda ću se vratiti.’“ Faraon mu reče: „Idi i sahrani svoga oca kako te je zakleo.“ Tako Josif ode da sahrani svoga oca. Sa njim su pošli i svi faraonovi dvorani – uglednici na njegovom dvoru i svi uglednici egipatske zemlje, kao i sva njegova porodica, njegova braća i porodica njegovog oca. U gosenskom kraju su ostala jedino njihova deca, ovce i goveda. Sa njim su išla i bojna kola i konjanici. Povorka je bila veoma duga. Kad su stigli do Atadovog gumna, koji je s one strane Jordana, održali su veliko i svečano naricanje. Josif je održao sedmodnevni obred žalosti za svojim ocem. Kad su stanovnici Hanana videli obred žalosti kod Atadovog gumna, rekli su: „To je egipatski svečani obred žalosti.“ Zato je to mesto nazvano Avel-Misraim. Ono se nalazi s one strane Jordana. Jakovljevi sinovi su mu učinili kako im je zapovedio. Njegovi sinovi su ga odneli u hanansku zemlju i sahranili u pećini na polju Makpela kod Mamrije. To polje je Avraham kupio od Efrona Hetita za sahranjivanje. Nakon što je sahranio svoga oca, Josif se vratio u Egipat, on i njegova braća, i svi koji su pošli sa njim da sahrani svoga oca. Videvši da im je otac mrtav, Josifova braća rekoše: „Šta ako je Josif još uvek kivan na nas, pa nam uzvrati za sve zlo što smo mu naneli?“ Zato poruče oni Josifu: „Pred svoju smrt, tvoj otac je zapovedio: ’Ovako recite Josifu: ’Oprosti svojoj braći nepravdu i greh koji su učinili postupajući onako zlo prema tebi.’ Oprosti, stoga, nepravdu slugama Boga tvoga oca.’“ Josif se zaplakao kad su mu to rekli. Njegova braća lično dođu k njemu, bace se pred njega i kažu mu: „Evo nas, tvoji smo robovi!“ Ali Josif im reče: „Ne bojte se! Pa, zar sam ja umesto Boga? Vi ste smišljali da mi naudite, ali Bog je to okrenuo na dobro. To je učinio da bi sačuvao na životu mnoge narode, kako to i jeste danas. Zato se ne bojte! Ja ću se brinuti za vas i vašu decu.“ Tako ih je umirio ljubaznim rečima. Josif je ostao u Egiptu sa porodicom svoga oca. Živeo je stotinu deset godina. Josif je dočekao da vidi Jefremovu decu do trećeg kolena. Mahirovi sinovi, Manasijini unuci su se takođe rodili na Josifovim kolenima. Josif se obrati svojoj braći: „Evo, uskoro ću umreti. Bog će vas svakako posetiti i odvesti vas iz ove zemlje u zemlju koju je pod zakletvom obećao Avrahamu, Isaku i Jakovu.“ Tada je Josif zakleo sinove Izrailjeve: „Bog će vam svakako priteći u pomoć. Tada ćete poneti moje kosti odavde.“ Josifu je bilo stotinu deset godina kad je umro. Zatim su ga balzamovali i u Egiptu ga položili u kovčeg.

1. Mojsijeva 50:1-26 Нови српски превод (NSP)

Јосиф се баци преко очевог лица, па се исплаче над њим и изљуби га. Затим је заповедио лекарима који су били у његовој служби да му балзамују оца. Лекари су балзамовали Израиља. За то им је требало четрдесет дана, јер толико траје балзамовање. Египћани су га оплакивали седамдесет дана. Кад су дани жалости прошли, Јосиф се обрати фараоновим дворанима: „Ако сам стекао вашу наклоност, пренесите фараону ово: ’Мој ме је отац заклео, рекавши: ’Ево, ближи ми се крај. Сахрани ме у гробу који сам начинио за себе у земљи хананској.’ Сада ми допусти да одем и сахраним свога оца, а онда ћу се вратити.’“ Фараон му рече: „Иди и сахрани свога оца како те је заклео.“ Тако Јосиф оде да сахрани свога оца. Са њим су пошли и сви фараонови дворани – угледници на његовом двору и сви угледници египатске земље, као и сва његова породица, његова браћа и породица његовог оца. У госенском крају су остала једино њихова деца, овце и говеда. Са њим су ишла и бојна кола и коњаници. Поворка је била веома дуга. Кад су стигли до Атадовог гумна, који је с оне стране Јордана, одржали су велико и свечано нарицање. Јосиф је одржао седмодневни обред жалости за својим оцем. Кад су становници Ханана видели обред жалости код Атадовог гумна, рекли су: „То је египатски свечани обред жалости.“ Зато је то место названо Авел-Мисраим. Оно се налази с оне стране Јордана. Јаковљеви синови су му учинили како им је заповедио. Његови синови су га однели у хананску земљу и сахранили у пећини на пољу Макпела код Мамрије. То поље је Аврахам купио од Ефрона Хетита за сахрањивање. Након што је сахранио свога оца, Јосиф се вратио у Египат, он и његова браћа, и сви који су пошли са њим да сахрани свога оца. Видевши да им је отац мртав, Јосифова браћа рекоше: „Шта ако је Јосиф још увек киван на нас, па нам узврати за све зло што смо му нанели?“ Зато поруче они Јосифу: „Пред своју смрт, твој отац је заповедио: ’Овако реците Јосифу: ’Опрости својој браћи неправду и грех који су учинили поступајући онако зло према теби.’ Опрости, стога, неправду слугама Бога твога оца.’“ Јосиф се заплакао кад су му то рекли. Његова браћа лично дођу к њему, баце се пред њега и кажу му: „Ево нас, твоји смо робови!“ Али Јосиф им рече: „Не бојте се! Па, зар сам ја уместо Бога? Ви сте смишљали да ми наудите, али Бог је то окренуо на добро. То је учинио да би сачувао на животу многе народе, како то и јесте данас. Зато се не бојте! Ја ћу се бринути за вас и вашу децу.“ Тако их је умирио љубазним речима. Јосиф је остао у Египту са породицом свога оца. Живео је стотину десет година. Јосиф је дочекао да види Јефремову децу до трећег колена. Махирови синови, Манасијини унуци су се такође родили на Јосифовим коленима. Јосиф се обрати својој браћи: „Ево, ускоро ћу умрети. Бог ће вас свакако посетити и одвести вас из ове земље у земљу коју је под заклетвом обећао Аврахаму, Исаку и Јакову.“ Тада је Јосиф заклео синове Израиљеве: „Бог ће вам свакако притећи у помоћ. Тада ћете понети моје кости одавде.“ Јосифу је било стотину десет година кад је умро. Затим су га балзамовали и у Египту га положили у ковчег.

1. Mojsijeva 50:1-26 Sveta Biblija (SRP1865)

Tada Josif pade na lice ocu svojemu, i plaka nad njim cjelujuæi ga. I zapovjedi Josif slugama svojim ljekarima da mirisima pomažu oca njegova; i ljekari pomazaše mirisima Izrailja. I navrši mu se èetrdeset dana, jer toliko dana treba onijem koje pomažu mirisima; i plakaše za njim Misirci sedamdeset dana. A kad proðoše žalosni dani, reèe Josif domašnjima Faraonovijem govoreæi: ako sam našao milost pred vama, govorite Faraonu i recite: Otac me je moj zakleo govoreæi: evo, ja æu skoro umrijeti; u grobu mojem, koji iskopah u zemlji Hananskoj, ondje me pogrebi. Pa sada da idem da pogrebem oca svojega, a poslije æu opet doæi. A Faraon mu reèe: idi, pogrebi oca svojega kako te je zakleo. I otide Josif da pogrebe oca svojega; i s njim poðoše sve sluge Faraonove, starješine od doma njegova i sve starješine od zemlje Misirske, I sav dom Josifov i braæa njegova i dom oca njegova; samo djecu svoju i ovce svoje i goveda svoja ostaviše u zemlji Gesemskoj. A poðe s njim i kola i konjika toliko da bješe vojska vrlo velika. A kad doðoše na gumno Atadovo, koje je s onu stranu Jordana, plakaše ondje mnogo i vrlo tužno; i Josif uèini žalost za ocem svojim za sedam dana. A ljudi iz one zemlje, Hananejci, kad vidješe plaè na gumnu Atadovu, rekoše: u velikoj su žalosti Misirci. Zato prozvaše ono mjesto s onu stranu Jordana žalost Misirska. I uèiniše mu sinovi njegovi kako im bješe zapovjedio. Odnesoše ga sinovi njegovi u zemlju Hanansku, i pogreboše ga u peæini na njivi Makpelskoj, koju kupi Avram da ima svoj grob u Efrona Hetejina prema Mamriji. I pogrebavši oca svojega vrati se Josif u Misir i braæa njegova i svi koji bijahu izašli s njim da pogrebu oca njegova. A braæa Josifova videæi gdje im otac umrije, rekoše: može biti da se Josif srdi na nas, pa æe nam se osvetiti za sve zlo što mu uèinismo. Zato poruèiše Josifu: otac tvoj zapovjedi na smrti i reèe: Ovako kažite Josifu: molim te, oprosti braæi svojoj bezakonje i grijeh, što ti pakostiše; sada oprosti bezakonje slugama Boga oca tvojega. A Josif zaplaka se kad mu to rekoše. Poslije doðoše i braæa njegova i padoše pred njim i rekoše: evo smo sluge tvoje. A Josif im reèe: ne bojte se, zar sam ja mjesto Boga? Vi ste mislili zlo po me, ali je Bog mislio dobro, da uèini što se danas zbiva, da se saèuva u životu mnogi narod. Ne bojte se dakle; ja æu hraniti vas i vašu djecu. Tako ih utješi i oslobodi. Tako življaše Josif u Misiru s domom oca svojega, i poživje sto i deset godina. I vidje Josif sinove Jefremove do treæega koljena; i sinovi Mahira sina Manasijina rodiše se i odrastoše na koljenima Josifovijem. I reèe Josif braæi svojoj: ja æu skoro umrijeti; ali æe vas zacijelo Bog pohoditi, i izvešæe vas iz ove zemlje u zemlju za koju se zakleo Avramu, Isaku i Jakovu. I zakle Josif sinove Izrailjeve i reèe: zaista æe vas pohoditi Bog; a vi onda odnesite kosti moje odavde. Potom umrije Josif, a bješe mu sto i deset godina; i pomazavši ga mirisima metnuše ga u kovèeg u Misiru.