1. Mojsijeva 44:14-34
1. Mojsijeva 44:14-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јуда и његова браћа дођоше у кућу Јосифову док је још био онде. Падоше пред њим на земљу. Онда им Јосиф рече: „Шта сте то учинили? Зар не знате да човек као ја види догађаје?” Тада Јуда одговори: „Шта да кажемо своме господару? Шта да говоримо, како да се оправдамо? Бог је открио злочин твојих слуга. Ево, робови смо моме господару и ми и овај у кога се нашао пехар!” Јосиф рече: „Далеко од тога да то учиним. Онај у кога се нашао пехар нека ми буде роб, а ви пођите с миром своме оцу.” Јуда му приступи и рече: „Молим те, господару мој, допусти да се обрати слуга твој господару своме и нека се твој гнев не распали на слугу твога, јер ти си као фараон! Господар мој је питао слуге своје: ‘Имате ли оца или брата?’ Ми одговорисмо господару своме: ‘Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости. Његов брат је умро и он оста сам од мајке своје и отац га воли.’ Ти си рекао својим слугама: ‘Доведите га да га видим својим очима.’ Ми рекосмо господару своме: ‘Неће моћи дечак да остави оца свога; ако га остави, отац ће умрети.’ Међутим, ти рече слугама својим: ‘Ако не дође с вама ваш брат најмлађи, нећете више видети лица мога.’ Кад смо се вратили слуги твоме, а оцу моме, казали смо му речи господара мога. Касније нам отац рече: ‘Идите опет и купите мало хране.’ Ми му рекосмо: ‘Не можемо да сиђемо, али ако наш најмлађи брат буде с нама, сићи ћемо, јер не смемо пред онога човека ако не буде с нама наш најмлађи брат.’ Слуга твој, а отац мој, рече нам: ‘Ви знате да ми је жена родила два сина. Један оде од мене, мислим да је растргнут, јер га досад нисам видео. Ако и овога одведете од мене и снађе га какво зло, спустили бисте моју седу главу уцвељену к покојницима.’ Сад, како да одем слуги твоме, а оцу моме, а да дечак за кога му је душа привезана не буде с нама? Свиснуће кад види да нема дечака, па ће слуге твоје отерати старог слугу твога уцвељеног к покојницима. Твој је слуга зајамчио оцу своме за дечака јер сам рекао: ‘Ако ти га не вратим, нека сам крив оцу своме цео свој век.’ Молим те, дозволи да слуга твој остане уместо дечака као роб господару моме, а дечак нека се врати с браћом својом. Како бих могао да се вратим оцу своме без дечака, да гледам тугу која би снашла оца мога?!”
1. Mojsijeva 44:14-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када су Јуда и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још био тамо. Они падоше ничице пред њим, а он им рече: »Шта сте то урадили? Зар не знате да се човек као ја бави гатањем?« »Шта да ти кажемо, господару?« одврати Јуда. »Шта да кажемо? Како да докажемо да смо недужни? Бог је разоткрио кривицу нас, твојих слугу. Ми смо сада твоји робови, господару – ми и онај код кога се нашао твој пехар.« Али Јосиф рече: »Далеко било од мене да тако нешто учиним! Само ће човек код кога се нашао пехар постати мој роб, а ви остали се у миру вратите свом оцу.« Тада му Јуда приђе и рече: »Молим те, господару, допусти мени, своме слузи, да ти нешто кажем и не љути се на мене, свога слугу, иако си раван самом фараону. Ти си, господару, питао нас, своје слуге: ‚Имате ли оца или брата?‘ и ми смо одговорили: ‚Имамо старог оца, а он има још једног сина, најмлађег, који му се родио у старости. Брат му је мртав и само је он остао од синова своје мајке, и отац га воли.‘ Ти си онда рекао нама, својим слугама: ‚Доведите ми га, да га и ја видим.‘ А ми смо ти, господару, рекли: ‚Дечак не може да остави оца, јер ако га остави, отац ће умрети.‘ Али ти си рекао нама, својим слугама: ‚Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи!‘ Кад смо се вратили твом слузи, мом оцу, рекли смо му шта си ти, господару, казао. Наш отац тада рече: ‚Вратите се и купите нам још мало хране‘, а ми рекосмо: ‚Не можемо да идемо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама, јер не смемо оном човеку на очи без свог најмлађег брата.‘ Твој слуга, наш отац, рече нам: ‚Знате да ми је жена родила два сина. Један је отишао од мене, и ја сам рекао: »Сигурно је растрган на комаде«, и нисам га више никад видео. Ако ми и овога одведете, па га снађе неко зло, отераћете моју седу главу јадну у Шеол.‘ »Ако се сад ја вратим твом слузи, мом оцу, па мој отац, чији је живот уско повезан са дечаковим, види да дечак није с нама, умреће. Тако ћемо ми, твоје слуге, отерати седу главу нашег оца тужну у Шеол. Ја, твој слуга, зајемчио сам свом оцу за дечака. ‚Ако ти га не доведем назад‘, рекао сам, ‚целог живота ћу бити крив пред тобом!‘ Зато, господару, дај да ја, твој слуга, останем овде место дечака као твој роб, а ти дечака пусти да се врати са својом браћом. Јер, како да се вратим свом оцу ако дечак није са мном? Не бих могао да гледам јад који би га снашао.«
1. Mojsijeva 44:14-34 Novi srpski prevod (NSPL)
Josif je još bio tamo kad su Juda i njegova braća stigla. Oni se bace pred njim na zemlju. Josif im reče: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao ja otkriva budućnost?“ Juda odgovori: „Šta možemo reći mome gospodaru? Šta da kažemo? Čime da se opravdamo? Bog je otkrio krivicu tvojih slugu. Evo nas, robovi smo moga gospodara, i mi i onaj kod koga je pehar nađen.“ „Daleko bilo od mene da učinim tako nešto! – reče Josif. Samo onaj kod koga je pehar nađen će biti moj rob. Vi ostali se mirno vratite svome ocu.“ Juda mu je tada pristupio i rekao: „Moj gospodaru, dozvoli svome sluzi da ti se obrati. Ne gnevi se na tvoga slugu, jer ti si kao faraon. Moj gospodar je pitao svoje sluge: ’Imate li oca ili brata?’ A mi smo odgovorili mome gospodaru: ’Imamo starog oca i brata koji se rodio ocu pod starost. Taj je najmlađi. Njegov pravi brat je umro, tako da je on jedini ostao od svoje majke. Otac ga mnogo voli.’ Ti si zatim rekao: ’Dovedite ga k meni da ga vidim svojim očima!’ A mi smo ti odgovorili: ’Dečak ne može da napusti oca; ako ga ostavi, otac će umreti.’ Ali ti si rekao svojim slugama: ’Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, ne izlazite mi na oči.’ Kad smo se vratili tvome sluzi, našem ocu, preneli smo mu reči moga gospodara. Na to je naš otac rekao: ’Vratite se i kupite nam nešto hrane.’ Mi smo mu rekli: ’Ne možemo da idemo tamo. Ići ćemo samo ako naš najmlađi brat pođe s nama. Ako on ne bude bio s nama, tom čoveku nećemo moći da izađemo na oči.’ Tvoj sluga, naš otac, nam je tada rekao: ’Vi znate da mi je moja žena rodila dva sina. Jedan me je već napustio. Tada sam mislio: sigurno je rastrgnut! Od tada ga više nisam video. Ako i ovoga odvedete od mene, te i njega zadesi nesreća, s tugom ćete svaliti moju sedu glavu u Svet mrtvih.’ Stoga, ako dečak ne bude s nama kad se vratim tvome sluzi, mome ocu – kome je dečak toliko prirastao srcu – presvisnuće kad vidi da dečaka nema sa nama. Tako će tvoje sluge s tugom svaliti u Svet mrtvih sedu glavu tvoga sluge, našeg oca. A ja, tvoj sluga, jemčio sam svom ocu za mladića, rekavši: ’Ako ti ga ne dovedem, nek budem kriv svome ocu do veka!’ Zato te molim da tvoj sluga ostane kao rob kod moga gospodara umesto dečaka, a dečak neka se vrati sa svojom braćom. Jer, kako da pođem gore svome ocu ako dečak ne bude sa mnom? Ne bih mogao da gledam jad koji bi shrvao moga oca.“
1. Mojsijeva 44:14-34 Нови српски превод (NSP)
Јосиф је још био тамо кад су Јуда и његова браћа стигла. Они се баце пред њим на земљу. Јосиф им рече: „Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као ја открива будућност?“ Јуда одговори: „Шта можемо рећи моме господару? Шта да кажемо? Чиме да се оправдамо? Бог је открио кривицу твојих слугу. Ево нас, робови смо мога господара, и ми и онај код кога је пехар нађен.“ „Далеко било од мене да учиним тако нешто! – рече Јосиф. Само онај код кога је пехар нађен ће бити мој роб. Ви остали се мирно вратите своме оцу.“ Јуда му је тада приступио и рекао: „Мој господару, дозволи своме слузи да ти се обрати. Не гневи се на твога слугу, јер ти си као фараон. Мој господар је питао своје слуге: ’Имате ли оца или брата?’ А ми смо одговорили моме господару: ’Имамо старог оца и брата који се родио оцу под старост. Тај је најмлађи. Његов прави брат је умро, тако да је он једини остао од своје мајке. Отац га много воли.’ Ти си затим рекао: ’Доведите га к мени да га видим својим очима!’ А ми смо ти одговорили: ’Дечак не може да напусти оца; ако га остави, отац ће умрети.’ Али ти си рекао својим слугама: ’Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи.’ Кад смо се вратили твоме слузи, нашем оцу, пренели смо му речи мога господара. На то је наш отац рекао: ’Вратите се и купите нам нешто хране.’ Ми смо му рекли: ’Не можемо да идемо тамо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама. Ако он не буде био с нама, том човеку нећемо моћи да изађемо на очи.’ Твој слуга, наш отац, нам је тада рекао: ’Ви знате да ми је моја жена родила два сина. Један ме је већ напустио. Тада сам мислио: сигурно је растргнут! Од тада га више нисам видео. Ако и овога одведете од мене, те и њега задеси несрећа, с тугом ћете свалити моју седу главу у Свет мртвих.’ Стога, ако дечак не буде с нама кад се вратим твоме слузи, моме оцу – коме је дечак толико прирастао срцу – пресвиснуће кад види да дечака нема са нама. Тако ће твоје слуге с тугом свалити у Свет мртвих седу главу твога слуге, нашег оца. А ја, твој слуга, јемчио сам свом оцу за младића, рекавши: ’Ако ти га не доведем, нек будем крив своме оцу до века!’ Зато те молим да твој слуга остане као роб код мога господара уместо дечака, а дечак нека се врати са својом браћом. Јер, како да пођем горе своме оцу ако дечак не буде са мном? Не бих могао да гледам јад који би схрвао мога оца.“
1. Mojsijeva 44:14-34 Sveta Biblija (SRP1865)
I doðe Juda s braæom svojom Josifu u kuæu, dok on još bijaše kod kuæe, i padoše pred njim na zemlju. A Josif im reèe: šta ste to uèinili? zar nijeste znali da èovjek kao što sam ja može zacijelo doznati? Tada reèe Juda: šta da ti reèemo, gospodaru? šta da govorimo? kako li da se pravdamo? Bog je otkrio zloèinstvo tvojih sluga. Evo, mi smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj u koga se našla èaša. A Josif reèe: Bože saèuvaj! neæu ja to; u koga se našla èaša on neka mi bude rob, a vi idite s mirom ocu svojemu. Ali Juda pristupiv k njemu reèe: èuj me, gospodaru; dopusti da progovori sluga tvoj gospodaru svojemu, i neka se gnjev tvoj ne raspali na slugu tvojega, jer si ti kao sam Faraon. Gospodar moj zapita sluge svoje govoreæi: imate li oca ili brata? A mi rekosmo gospodaru svojemu: imamo stara oca i brata najmlaðega, koji mu se rodi u starosti; a njegov je brat umro, i on osta sam od matere svoje, i otac ga pazi. A ti reèe slugama svojim: dovedite mi ga da ga vidim svojim oèima. I rekosmo gospodaru svojemu: neæe moæi dijete ostaviti oca svojega; da ostavi oca svojega, odmah æe otac umrijeti. A ti reèe slugama svojim: ako ne doðe s vama brat vaš najmlaði, neæete više vidjeti lica mojega. A kad se vratismo k sluzi tvojemu a ocu mojemu, kazasmo mu rijeèi gospodara mojega. Poslije reèe nam otac: idite opet, kupite nam hrane. A mi rekosmo: ne možemo iæi, osim ako bude brat naš najmlaði s nama, onda æemo iæi, jer ne možemo vidjeti lica onoga èovjeka, ako ne bude s nama brat naš najmlaði. A sluga tvoj, otac moj, reèe nam: znate da mi je žena rodila dva sina. I jedan od njih otide od mene, i rekoh: zacijelo ga je raskinula zvjerka; i do sada ga ne vidjeh. Ako i ovoga odvedete od mene i zadesi ga kakvo zlo, svaliæete me stara u grob s tugom. Pa sada da otidem k sluzi tvojemu, ocu svojemu, a ovo dijete da ne bude s nama, kako je duša onoga vezana za dušu ovoga, Umrijeæe kad vidi da nema djeteta, te æe sluge tvoje svaliti staroga slugu tvojega a oca svojega s tugom u grob. A tvoj se sluga podjemèio za dijete ocu svojemu rekav: ako ti ga ne dovedem natrag, da sam kriv ocu svojemu dovijeka. Zato neka sluga tvoj ostane mjesto djeteta da bude rob gospodaru mojemu a dijete neka ide s braæom svojom. Jer kako bih se vratio k ocu svojemu bez djeteta, da gledam jade koji bi mi oca zadesili?