1. Mojsijeva 44:1-26

Podijeli

1. Mojsijeva 44:1-26 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

Потом Јосиф заповеди управитељу своје куће: „Наспи овим људима у вреће жита колико могу да понесу и сваком стави у врећу одозго његов новац. Мој пехар, онај од сребра, стави најмлађем при врху вреће с његовим новцем за жито.” Он учини како му је Јосиф наредио. Ујутру, кад освану, отпустише људе с магарцима њиховим. Тек што су изашли из града и нису много одмакли, Јосиф рече управитељу куће његове: „Устани, пођи за оним људима. Кад их стигнеш, кажи им: ‘Зашто враћате зло за добро? Зар не пије из оног пехара мој господар и тумачи догађаје? Ружно сте урадили!’” Кад их он стиже, понови ове речи. Они одговорише: „Зашто мој господар говори такве речи? Далеко од тога да слуге твоје учине тако нешто! Ено, новац који смо нашли у својим врећама вратили смо из земље хананске! Зашто бисмо онда украли сребро или злато из куће господара твога? Онај у кога се нађе између слуга твојих нека погине, а ми ћемо бити робови твоме господару.” Он рече: „Нека буде како кажете. Онај у кога се нађе биће мој роб, а остали ћете бити слободни!” Они брзо спустише вреће на земљу и сваки своју отвори. Он претраживаше почев од најстаријег до најмлађег. Пехар се нађе у Венијаминовој врећи. Тада они раздераше своје хаљине, сваки натовари свога магарца и вратише се у град. Јуда и његова браћа дођоше у кућу Јосифову док је још био онде. Падоше пред њим на земљу. Онда им Јосиф рече: „Шта сте то учинили? Зар не знате да човек као ја види догађаје?” Тада Јуда одговори: „Шта да кажемо своме господару? Шта да говоримо, како да се оправдамо? Бог је открио злочин твојих слуга. Ево, робови смо моме господару и ми и овај у кога се нашао пехар!” Јосиф рече: „Далеко од тога да то учиним. Онај у кога се нашао пехар нека ми буде роб, а ви пођите с миром своме оцу.” Јуда му приступи и рече: „Молим те, господару мој, допусти да се обрати слуга твој господару своме и нека се твој гнев не распали на слугу твога, јер ти си као фараон! Господар мој је питао слуге своје: ‘Имате ли оца или брата?’ Ми одговорисмо господару своме: ‘Имамо старог оца и брата најмлађег, који му се роди у старости. Његов брат је умро и он оста сам од мајке своје и отац га воли.’ Ти си рекао својим слугама: ‘Доведите га да га видим својим очима.’ Ми рекосмо господару своме: ‘Неће моћи дечак да остави оца свога; ако га остави, отац ће умрети.’ Међутим, ти рече слугама својим: ‘Ако не дође с вама ваш брат најмлађи, нећете више видети лица мога.’ Кад смо се вратили слуги твоме, а оцу моме, казали смо му речи господара мога. Касније нам отац рече: ‘Идите опет и купите мало хране.’ Ми му рекосмо: ‘Не можемо да сиђемо, али ако наш најмлађи брат буде с нама, сићи ћемо, јер не смемо пред онога човека ако не буде с нама наш најмлађи брат.’

1. Mojsijeva 44:1-26 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

Јосиф заповеди свом домоуправитељу: »Напуни џакове ових људи храном, колико год могу да понесу, и сваком одозго у џак стави његов новац. А мој пехар, онај сребрни, стави одозго у џак најмлађега, заједно с новцем којим је платио жито.« И овај учини као што је Јосиф рекао. Када је свануло, отпремише браћу и њихове магарце на пут. Док још нису одмакли далеко од града, Јосиф рече свом домоуправитељу: »Сместа пођи за оним људима, па кад их стигнеш, кажи им: ‚Зашто узвраћате зло за добро? Зашто сте украли сребрни пехар мога господара? То је пехар из кога мој господар пије и који му служи за гатање. Учинили сте зло!‘« Када их је домоуправитељ стигао, он им понови све ове речи, а они му на то рекоше: »Зашто нам тако говориш, господару? Далеко било да ми, твоје слуге, учинимо тако нешто! Чак смо ти из Ханаана вратили онај новац који смо нашли одозго у нашим џаковима. Зашто бисмо онда крали сребро или злато из куће твога господара? Ако се то нађе код једнога од нас, твојих слугу, тога убијте, а ми остали ћемо постати твоји робови, господару.« »Добро кажете«, рече он. »Али нека буде овако: Код кога се нађе пехар, тај ће постати мој роб, а остали ће бити слободни.« Тада сваки од њих брзо спусти свој џак на земљу и отвори га. Домоуправитељ претражи џакове почевши од најстаријег брата, а завршивши код најмлађег. И пехар се нађе у Венијаминовом џаку. На то они раздреше своју одећу, па сви натоварише своје магарце и вратише се у град. Када су Јуда и његова браћа ушли у Јосифову кућу, он је још био тамо. Они падоше ничице пред њим, а он им рече: »Шта сте то урадили? Зар не знате да се човек као ја бави гатањем?« »Шта да ти кажемо, господару?« одврати Јуда. »Шта да кажемо? Како да докажемо да смо недужни? Бог је разоткрио кривицу нас, твојих слугу. Ми смо сада твоји робови, господару – ми и онај код кога се нашао твој пехар.« Али Јосиф рече: »Далеко било од мене да тако нешто учиним! Само ће човек код кога се нашао пехар постати мој роб, а ви остали се у миру вратите свом оцу.« Тада му Јуда приђе и рече: »Молим те, господару, допусти мени, своме слузи, да ти нешто кажем и не љути се на мене, свога слугу, иако си раван самом фараону. Ти си, господару, питао нас, своје слуге: ‚Имате ли оца или брата?‘ и ми смо одговорили: ‚Имамо старог оца, а он има још једног сина, најмлађег, који му се родио у старости. Брат му је мртав и само је он остао од синова своје мајке, и отац га воли.‘ Ти си онда рекао нама, својим слугама: ‚Доведите ми га, да га и ја видим.‘ А ми смо ти, господару, рекли: ‚Дечак не може да остави оца, јер ако га остави, отац ће умрети.‘ Али ти си рекао нама, својим слугама: ‚Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи!‘ Кад смо се вратили твом слузи, мом оцу, рекли смо му шта си ти, господару, казао. Наш отац тада рече: ‚Вратите се и купите нам још мало хране‘, а ми рекосмо: ‚Не можемо да идемо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама, јер не смемо оном човеку на очи без свог најмлађег брата.‘

1. Mojsijeva 44:1-26 Novi srpski prevod (NSPL)

Josif naredi upravitelju svoga doma: „Napuni vreće ovih ljudi hranom onoliko koliko mogu poneti, a novac svakoga od njih stavi odozgo u njegovu vreću. A moj pehar, onaj srebrni pehar, stavi odozgo u vreću najmlađega zajedno s njegovim novcem za žito.“ Upravitelj učini onako kako mu je Josif rekao. Kad je svanulo jutro, otpremili su ljude i njihove magarce. Oni još nisu bili otišli daleko od grada, kad Josif reče upravitelju svoga doma: „Ustani i pođi za onim ljudima. Kad ih stigneš, reci im: ’Zašto uzvraćate zlo za dobro? Zar da ukradete pehar iz kog moj gospodar pije i iz kog čita budućnost? Učinili ste zlo!’“ Kad ih je stigao, rekao im je te reči. Oni mu rekoše: „Zašto moj gospodar govori takve reči? Daleko bilo od tvojih slugu da učine takvu stvar! Čak i novac koji smo našli odozgo u našim vrećama smo ti vratili iz hananske zemlje. Kako bismo, onda, mogli da ukrademo srebro ili zlato iz kuće tvoga gospodara? A ako kod nekog od tvojih slugu nađeš ono što pripada tvome gospodaru, taj će umreti, a mi ostali ćemo postati robovi tvome gospodaru.“ „U redu, neka bude kako ste rekli – složio se upravitelj. Ipak, samo onaj kod koga se pronađe pehar će mi biti rob. Vi ostali ćete biti bez krivice.“ Brže-bolje su spustili svoje vreće na zemlju, te je svaki od njih otvorio svoju. Upravitelj je pretraživao od najstarijeg pa do najmlađeg. Pehar je pronađen u Venijaminovoj vreći. Na to oni razderu svoju odeću. Onda svaki natovari svog magarca, pa se vrate u grad. Josif je još bio tamo kad su Juda i njegova braća stigla. Oni se bace pred njim na zemlju. Josif im reče: „Šta ste to učinili? Zar niste znali da čovek kao ja otkriva budućnost?“ Juda odgovori: „Šta možemo reći mome gospodaru? Šta da kažemo? Čime da se opravdamo? Bog je otkrio krivicu tvojih slugu. Evo nas, robovi smo moga gospodara, i mi i onaj kod koga je pehar nađen.“ „Daleko bilo od mene da učinim tako nešto! – reče Josif. Samo onaj kod koga je pehar nađen će biti moj rob. Vi ostali se mirno vratite svome ocu.“ Juda mu je tada pristupio i rekao: „Moj gospodaru, dozvoli svome sluzi da ti se obrati. Ne gnevi se na tvoga slugu, jer ti si kao faraon. Moj gospodar je pitao svoje sluge: ’Imate li oca ili brata?’ A mi smo odgovorili mome gospodaru: ’Imamo starog oca i brata koji se rodio ocu pod starost. Taj je najmlađi. Njegov pravi brat je umro, tako da je on jedini ostao od svoje majke. Otac ga mnogo voli.’ Ti si zatim rekao: ’Dovedite ga k meni da ga vidim svojim očima!’ A mi smo ti odgovorili: ’Dečak ne može da napusti oca; ako ga ostavi, otac će umreti.’ Ali ti si rekao svojim slugama: ’Ako vaš najmlađi brat ne dođe s vama, ne izlazite mi na oči.’ Kad smo se vratili tvome sluzi, našem ocu, preneli smo mu reči moga gospodara. Na to je naš otac rekao: ’Vratite se i kupite nam nešto hrane.’ Mi smo mu rekli: ’Ne možemo da idemo tamo. Ići ćemo samo ako naš najmlađi brat pođe s nama. Ako on ne bude bio s nama, tom čoveku nećemo moći da izađemo na oči.’

1. Mojsijeva 44:1-26 Нови српски превод (NSP)

Јосиф нареди управитељу свога дома: „Напуни вреће ових људи храном онолико колико могу понети, а новац свакога од њих стави одозго у његову врећу. А мој пехар, онај сребрни пехар, стави одозго у врећу најмлађега заједно с његовим новцем за жито.“ Управитељ учини онако како му је Јосиф рекао. Кад је свануло јутро, отпремили су људе и њихове магарце. Они још нису били отишли далеко од града, кад Јосиф рече управитељу свога дома: „Устани и пођи за оним људима. Кад их стигнеш, реци им: ’Зашто узвраћате зло за добро? Зар да украдете пехар из ког мој господар пије и из ког чита будућност? Учинили сте зло!’“ Кад их је стигао, рекао им је те речи. Они му рекоше: „Зашто мој господар говори такве речи? Далеко било од твојих слугу да учине такву ствар! Чак и новац који смо нашли одозго у нашим врећама смо ти вратили из хананске земље. Како бисмо, онда, могли да украдемо сребро или злато из куће твога господара? А ако код неког од твојих слугу нађеш оно што припада твоме господару, тај ће умрети, а ми остали ћемо постати робови твоме господару.“ „У реду, нека буде како сте рекли – сложио се управитељ. Ипак, само онај код кога се пронађе пехар ће ми бити роб. Ви остали ћете бити без кривице.“ Брже-боље су спустили своје вреће на земљу, те је сваки од њих отворио своју. Управитељ је претраживао од најстаријег па до најмлађег. Пехар је пронађен у Венијаминовој врећи. На то они раздеру своју одећу. Онда сваки натовари свог магарца, па се врате у град. Јосиф је још био тамо кад су Јуда и његова браћа стигла. Они се баце пред њим на земљу. Јосиф им рече: „Шта сте то учинили? Зар нисте знали да човек као ја открива будућност?“ Јуда одговори: „Шта можемо рећи моме господару? Шта да кажемо? Чиме да се оправдамо? Бог је открио кривицу твојих слугу. Ево нас, робови смо мога господара, и ми и онај код кога је пехар нађен.“ „Далеко било од мене да учиним тако нешто! – рече Јосиф. Само онај код кога је пехар нађен ће бити мој роб. Ви остали се мирно вратите своме оцу.“ Јуда му је тада приступио и рекао: „Мој господару, дозволи своме слузи да ти се обрати. Не гневи се на твога слугу, јер ти си као фараон. Мој господар је питао своје слуге: ’Имате ли оца или брата?’ А ми смо одговорили моме господару: ’Имамо старог оца и брата који се родио оцу под старост. Тај је најмлађи. Његов прави брат је умро, тако да је он једини остао од своје мајке. Отац га много воли.’ Ти си затим рекао: ’Доведите га к мени да га видим својим очима!’ А ми смо ти одговорили: ’Дечак не може да напусти оца; ако га остави, отац ће умрети.’ Али ти си рекао својим слугама: ’Ако ваш најмлађи брат не дође с вама, не излазите ми на очи.’ Кад смо се вратили твоме слузи, нашем оцу, пренели смо му речи мога господара. На то је наш отац рекао: ’Вратите се и купите нам нешто хране.’ Ми смо му рекли: ’Не можемо да идемо тамо. Ићи ћемо само ако наш најмлађи брат пође с нама. Ако он не буде био с нама, том човеку нећемо моћи да изађемо на очи.’

1. Mojsijeva 44:1-26 Sveta Biblija (SRP1865)

I zapovjedi Josif èovjeku što upravljaše kuæom njegovom govoreæi: naspi ovijem ljudima u vreæe žita koliko mogu ponijeti, i svakome u vreæu metni ozgo novce njegove. I èašu moju, èašu srebrnu, metni najmlaðemu u vreæu ozgo i novce za njegovo žito. I uèini kako mu Josif reèe. A ujutru kad svanu, otpustiše ljude s magarcima njihovijem. A kad izaðoše iz mjesta i još ne bijahu daleko, reèe Josif èovjeku što upravljaše kuæom njegovom: ustani, idi brže za onijem ljudima, i kad ih stigneš reci im: zašto vraæate zlo za dobro? Nije li to èaša iz koje pije moj gospodar? i neæe li po njoj zacijelo poznati kakvi ste? zlo ste radili što ste to uèinili. I on ih stiže, i reèe im tako. A oni mu rekoše: zašto govoriš, gospodaru, take rijeèi? Saèuvaj Bože da sluge tvoje uèine tako što! Eno smo ti donijeli natrag iz zemlje Hananske novce koje naðosmo ozgo u vreæama svojim, pa kako bismo ukrali iz kuæe gospodara tvojega srebro ili zlato? U kojega se izmeðu sluga tvojih naðe, onaj neka pogine, i svrh toga mi æemo biti robovi gospodaru mojemu. A on reèe: neka bude kako rekoste; ali u koga se naðe, onaj da mi bude rob, a vi ostali neæete biti krivi. I brže poskidaše svi na zemlju vreæe svoje, i razdriješiše svaki svoju vreæu. A on stade tražiti poèev od najstarijega, i kad doðe na najmlaðega, naðe se èaša u vreæi Venijaminovoj. Tada razdriješe haljine svoje, i natovarivši svaki svoj tovar na svojega magarca vratiše se u grad. I doðe Juda s braæom svojom Josifu u kuæu, dok on još bijaše kod kuæe, i padoše pred njim na zemlju. A Josif im reèe: šta ste to uèinili? zar nijeste znali da èovjek kao što sam ja može zacijelo doznati? Tada reèe Juda: šta da ti reèemo, gospodaru? šta da govorimo? kako li da se pravdamo? Bog je otkrio zloèinstvo tvojih sluga. Evo, mi smo svi robovi tvoji, gospodaru, i mi i ovaj u koga se našla èaša. A Josif reèe: Bože saèuvaj! neæu ja to; u koga se našla èaša on neka mi bude rob, a vi idite s mirom ocu svojemu. Ali Juda pristupiv k njemu reèe: èuj me, gospodaru; dopusti da progovori sluga tvoj gospodaru svojemu, i neka se gnjev tvoj ne raspali na slugu tvojega, jer si ti kao sam Faraon. Gospodar moj zapita sluge svoje govoreæi: imate li oca ili brata? A mi rekosmo gospodaru svojemu: imamo stara oca i brata najmlaðega, koji mu se rodi u starosti; a njegov je brat umro, i on osta sam od matere svoje, i otac ga pazi. A ti reèe slugama svojim: dovedite mi ga da ga vidim svojim oèima. I rekosmo gospodaru svojemu: neæe moæi dijete ostaviti oca svojega; da ostavi oca svojega, odmah æe otac umrijeti. A ti reèe slugama svojim: ako ne doðe s vama brat vaš najmlaði, neæete više vidjeti lica mojega. A kad se vratismo k sluzi tvojemu a ocu mojemu, kazasmo mu rijeèi gospodara mojega. Poslije reèe nam otac: idite opet, kupite nam hrane. A mi rekosmo: ne možemo iæi, osim ako bude brat naš najmlaði s nama, onda æemo iæi, jer ne možemo vidjeti lica onoga èovjeka, ako ne bude s nama brat naš najmlaði.