1. Mojsijeva 43:16-34
1. Mojsijeva 43:16-34 Novi srpski prevod (NSPL)
Kad ih je Josif video sa Venijaminom, rekao je upravitelju svoga doma: „Odvedi ove ljude u kuću, a potom zakolji jedno živinče i prigotovi ga, jer će oni obedovati sa mnom u podne.“ Sluga učini kako mu je Josif rekao, te ih je odveo u Josifovu kuću. Ljudi su se uplašili kad su bili dovedeni u Josifovu kuću. Mislili su: „Dovedeni smo ovde zbog novca koji nam se našao u vrećama prvi put. Sada će nas napasti i svladati, pa će nas uzeti za robove zajedno s našim magarcima.“ Kad su bili na ulazu u kuću, oni pristupe upravitelju Josifovog doma i obrate mu se: „O, gospodaru! Mi smo tu već jednom dolazili da kupimo hrane. Ali kad smo došli u prenoćište, otvorili smo naše vreće i tamo je bio naš novac. Svaki od nas je, u svojoj vreći, odozgo, zatekao svoj novac, istu svotu. Evo, doneli smo ga sa sobom. Sa sobom smo poneli još novca da kupimo hrane. Ne znamo ko nam je stavio novac u naše vreće.“ „Budite spokojni! – reče im upravitelj. Ne plašite se! Vaš Bog i Bog vašeg oca je stavio blago u vaše vreće. Vaš novac je stigao k meni.“ Potom im je izveo Simeuna. Kad ih je doveo u Josifovu kuću, upravitelj im je dao vode da operu noge, a njihovim magarcima je dao hranu. Zatim su pripremili dar da dočekaju Josifa kad stigne u podne, jer su čuli da će tamo ručati. Kad je Josif došao u kuću, oni mu donesu darove koji su poneli sa sobom i poklone mu se do zemlje. Josif ih je upitao za zdravlje, i nastavio: „A je li zdrav vaš stari otac o kome ste mi govorili? Da li je još živ?“ „Tvoj sluga, naš otac, još uvek je živ i u dobrom je zdravlju“ – odgovore oni i duboko mu se poklone. Podigavši pogled, Josif opazi svoga brata Venijamina, sina svoje majke, pa upita: „Da li je ovo vaš najmlađi brat o kome ste mi pričali?“ Onda doda: „Neka ti Bog podari milost, sine moj!“ Josif se od samilosti potresao videvši svoga brata, pa je žurno izašao napolje tražeći gde da se isplače. Ušao je u jednu sobu i tamo se isplakao. Onda se umio i izašao. Sabravši se, naredio je: „Neka se posluži ručak!“ Josifu su služili ručak odvojeno, njima su služili odvojeno, i Egipćanima koji su jeli s njima su takođe služili odvojeno. Egipćani, naime, ne jedu sa Jevrejima, jer je to za njih odvratno. Pred njim su sedeli po svojoj starosti, od prvorođenca do najmlađeg, na šta su se oni gledali u čudu. Obroci su im se donosili s njegovog stola. Međutim, Venijaminov obed je bio pet puta veći. Tako su pili i gostili se s njim.
1. Mojsijeva 43:16-34 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад Јосиф виде с њима Венијамина, рече управитељу своје куће: „Одведи ове људе у кућу, накољи и припреми јер ће ови људи са мном јести у подне.” Човек учини како је Јосиф рекао и уведе људе у Јосифову кућу. Они се уплашише кад их поведоше у Јосифову кућу, па рекоше: „Ово је због новца који прошли пут нађосмо у нашим врећама. Воде нас унутра да нас нападну и да нас и наше магарце узму у ропство.” Зато приступише управитељу Јосифове куће и обратише му се пред кућним вратима речима: „Опрости, господару. Ми смо већ сишли једном и купили смо хране. Кад смо били на преноћишту, отворисмо своје вреће, кад оно новац сваког од нас у врећи његовој, наш новац на броју. Сад смо га донели са собом. Други новац смо донели да купимо хране. Не знамо ко нам је ставио новац у наше вреће.” Он им рече: „Будите мирни, не бојте се. Бог ваш и Бог оца вашег ставио је благо у вреће ваше. Добио сам ваш новац.” Потом им изведе Симеуна. Затим их човек уведе у кућу Јосифову, донесе им воде да оперу ноге, а магарцима њиховим положи хране. Они припремише дарове чекајући да Јосиф дође у подне, јер су чули да ће онде ручати. Кад Јосиф дође кући, изнесоше му дарове које су понели са собом и поклонише му се ничице. Он их запита како су и упита: „Како је ваш стари отац о коме сте ми причали? Је ли још жив?” Они одговорише: „Добро је слуга твој и још је жив”, и поклонише се. Јосиф, подигавши очи своје, угледа Венијамина, брата свога, сина мајке своје, и рече: „Је ли ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали? Бог нека ти је милостив, сине мој”, додаде. Јосиф журно изађе пошто му је срце заиграло за братом његовим и потражи где би плакао. Уђе у једну собу и исплака се. Затим се уми, изађе и уздржавајући се рече: „Послужите ручак!” Они донесоше њему посебно, њима посебно, а посебно Египћанима који су с њим јели зато што они нису могли да једу с Јеврејима, јер су се Египћани њих гадили. Поседаше пред њим старији по старешинству, а млађи по младости и загледаху се од чуда. Он је јела испред себе слао њима, а Венијамину допаде пет пута више него осталима. Пили су с њим и развеселише се.
1. Mojsijeva 43:16-34 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Јосиф видео Венијамина с њима, рече свом домоуправитељу: »Одведи ове људе мојој кући, закољи једно живинче и спреми га, јер ће они јести са мном у подне.« Онај учини као што му је Јосиф рекао и одведе браћу у Јосифову кућу. Они се уплашише када су их одвели у Јосифову кућу. Мислили су: »Довели су нас овамо због новца који нам је онај први пут био стављен назад у џакове. Напашће нас, савладати и учинити од нас робове, и узеће наше магарце.« Зато приђоше Јосифовом домоуправитељу и обратише му се на улазу у кућу. »Господару«, рекоше, »ми смо већ једном долазили да купимо хране, а у коначишту, кад смо отворили своје џакове, сваки од нас је нашао свој новац одозго у свом џаку – у пуном износу. Сада смо тај новац донели са собом. А донели смо и још новца да опет купимо хране. Не знамо ко нам је ставио наш новац у џакове.« »Не узнемиравајте се«, рече он. »Не бојте се. Ваш Бог, Бог вашег оца, ставио је благо у ваше џакове. Ваш новац је стигао до мене.« Онда им изведе Симеона. Потом их домоуправитељ уведе у Јосифову кућу, даде им воде да оперу ноге, а њиховим магарцима даде крме. Они припремише дарове за Јосифа када дође у подне, јер су чули да ће ту обедовати. Када је Јосиф дошао кући, они му дадоше дарове које су унели у кућу и поклонише му се до земље. Он их упита како су, па рече: »Како је ваш стари отац, о коме сте ми причали? Је ли још жив?« »Твој слуга, наш отац, још је жив и здрав«, одговорише они, па му се дубоко поклонише. Јосиф их добро погледа и виде међу њима Венијамина, сина своје мајке, па упита: »Је ли ово ваш најмлађи брат, онај о коме сте ми причали?« Онда рече: »Нека Бог буде милостив према теби, синко.« Силно узбуђен што види свога брата, Јосиф изјури напоље, јер само што није заплакао. Уђе у једну одају, па се тамо исплака. Када се умио, изађе, па рече, савлађујући се: »Послужите јело.« Њега послужише одвојено, његову браћу одвојено, и Египћане који су с њим јели одвојено. Египћани не би могли да једу с Јеврејима, јер би им то било одвратно. Браћа поседаше пред њим према својој старости, од прворођеног до најмлађег. И само су се згледали у чуду. Када су им доносили јела са Јосифове трпезе, Венијаминов оброк био је пет пута већи од свих осталих. Тако су се с њим гостили.
1. Mojsijeva 43:16-34 Нови српски превод (NSP)
Кад их је Јосиф видео са Венијамином, рекао је управитељу свога дома: „Одведи ове људе у кућу, а потом закољи једно живинче и приготови га, јер ће они обедовати са мном у подне.“ Слуга учини како му је Јосиф рекао, те их је одвео у Јосифову кућу. Људи су се уплашили кад су били доведени у Јосифову кућу. Мислили су: „Доведени смо овде због новца који нам се нашао у врећама први пут. Сада ће нас напасти и свладати, па ће нас узети за робове заједно с нашим магарцима.“ Кад су били на улазу у кућу, они приступе управитељу Јосифовог дома и обрате му се: „О, господару! Ми смо ту већ једном долазили да купимо хране. Али кад смо дошли у преноћиште, отворили смо наше вреће и тамо је био наш новац. Сваки од нас је, у својој врећи, одозго, затекао свој новац, исту своту. Ево, донели смо га са собом. Са собом смо понели још новца да купимо хране. Не знамо ко нам је ставио новац у наше вреће.“ „Будите спокојни! – рече им управитељ. Не плашите се! Ваш Бог и Бог вашег оца је ставио благо у ваше вреће. Ваш новац је стигао к мени.“ Потом им је извео Симеуна. Кад их је довео у Јосифову кућу, управитељ им је дао воде да оперу ноге, а њиховим магарцима је дао храну. Затим су припремили дар да дочекају Јосифа кад стигне у подне, јер су чули да ће тамо ручати. Кад је Јосиф дошао у кућу, они му донесу дарове који су понели са собом и поклоне му се до земље. Јосиф их је упитао за здравље, и наставио: „А је ли здрав ваш стари отац о коме сте ми говорили? Да ли је још жив?“ „Твој слуга, наш отац, још увек је жив и у добром је здрављу“ – одговоре они и дубоко му се поклоне. Подигавши поглед, Јосиф опази свога брата Венијамина, сина своје мајке, па упита: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“ Онда дода: „Нека ти Бог подари милост, сине мој!“ Јосиф се од самилости потресао видевши свога брата, па је журно изашао напоље тражећи где да се исплаче. Ушао је у једну собу и тамо се исплакао. Онда се умио и изашао. Сабравши се, наредио је: „Нека се послужи ручак!“ Јосифу су служили ручак одвојено, њима су служили одвојено, и Египћанима који су јели с њима су такође служили одвојено. Египћани, наиме, не једу са Јеврејима, јер је то за њих одвратно. Пред њим су седели по својој старости, од прворођенца до најмлађег, на шта су се они гледали у чуду. Оброци су им се доносили с његовог стола. Међутим, Венијаминов обед је био пет пута већи. Тако су пили и гостили се с њим.
1. Mojsijeva 43:16-34 Sveta Biblija (SRP1865)
A Josif kad vidje s njima Venijamina, reèe èovjeku koji upravljaše kuæom njegovom: odvedi ove ljude u kuæu, pa nakolji mesa i zgotovi, jer æe u podne sa mnom jesti ovi ljudi. I uèini èovjek kako Josif reèe, i uvede ljude u kuæu Josifovu. A oni se bojahu kad ih èovjek voðaše u kuæu Josifovu, i rekoše: za novce koji preðe bjehu metnuti u vreæe naše vodi nas, dokle smisli kako æe nas okriviti, da nas zarobi i uzme naše magarce. Pa pristupivši k èovjeku koji upravljaše kuæom Josifovom, progovoriše mu na vratima kuænim, I rekoše: èuj, gospodaru; došli smo bili i preðe, i kupismo hrane; Pa kad doðosmo u jednu gostionicu i otvorismo vreæe, a to novci svakoga nas bijahu ozgo u vreæi njegovoj, novci naši na mjeru; i evo smo ih donijeli natrag; A druge smo novce donijeli da kupimo hrane; ne znamo ko nam metnu novce naše u vreæe. A on im reèe: budite mirni, ne bojte se; Bog vaš i Bog oca vašega metnuo je blago u vreæe vaše; novci su vaši bili u mene. I izvede im Simeuna. I uvede ih èovjek u kuæu Josifovu, i donese im vode te opraše noge, i magarcima njihovijem položi. I pripraviše dar èekajuæi dokle doðe Josif u podne, jer èuše da æe oni ondje objedovati. I kad Josif doðe kuæi, iznesoše mu dar koji imahu kod sebe, i pokloniše mu se do zemlje. A on ih zapita kako su, i reèe: kako je otac vaš stari, za koga mi govoriste? je li jošte živ? A oni rekoše: dobro je sluga tvoj, otac naš; još je živ. I pokloniše mu se. A on pogledav vidje Venijamina brata svojega, sina matere svoje, i reèe: je li vam to najmlaði brat vaš za kojega mi govoriste? I reèe: Bog da ti bude milostiv, sinko! A Josifu goraše srce od ljubavi prema bratu svojemu, te brže potraži gdje æe plakati, i ušav u jednu sobu plaka ondje. Poslije umiv se izaðe, i ustežuæi se reèe: dajte objed. I donesoše njemu napose, i njima napose, i Misircima koji objedovahu u njega napose, jer ne mogahu Misirci jesti s Jevrejima, jer je to neèisto Misircima. A sjeðahu pred njim stariji po starješinstvu svojem a mlaði po mladosti svojoj. I zgledahu se od èuda. I uzimajuæi jela ispred sebe slaše njima, i Venijaminu dopade pet puta više nego drugima. I piše i napiše se s njim.