1. Mojsijeva 34:13-31
1. Mojsijeva 34:13-31 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада синови Јаковљеви одговорише притворно Сихему и Емору, оцу његовом, јер осрамоти сестру њихову Дину. Рекоше им: „Не можемо то да учинимо, да дамо сестру своју човеку необрезаном, јер је то за нас срамота. Једино ћемо вам испунити жељу ако постанете као и ми и обрежу се сви мушкарци. Онда ћемо вам давати своје ћерке и узимати за нас ваше, становаћемо с вама и бићемо један народ. Ако не пристанете да се обрежете, узећемо девојку и отићи ћемо.” Ове се речи свидеше Емору и Сихему, Еморовом сину. Младић није оклевао то да учини јер је веома волео Јаковљеву ћерку. Тада Емор и његов син Сихем отидоше на врата свога града и рекоше грађанима овако: „Ови су људи мирни. Нека се настане код нас и нека стичу имовину, а имамо и земље за њих. Узимаћемо њихове ћерке за жене, а своје ћемо давати њима. Међутим, они ће пристати да живе с нама и постанемо један народ само ако се сви наши мушкарци обрежу као што су они обрезани. Зар неће њихова стада, њихова добра и њихова стока бити и наша? Прихватимо то, па нека се код нас населе!” Тада послушаше Емора и његовог сина Сихема сви мушкарци који су излазили на градска врата и обрезаше се. Трећег дана, док су они још били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Левије, браћа Динина, узеше сваки свој мач, несметано уђоше у град и побише све мушкарце. Посекоше и Емора и његовог сина Сихема оштрицом мача, узеше Дину из Сихемове куће и отидоше. Тада дођоше синови Јаковљеви да прегледају побијене и опљачкаше град јер је у њему била осрамоћена њихова сестра. Узеше све њихове овце, говеда, магарце и све што је њихово било у граду и пољу. Све благо њихово узеше, а сву децу и жене и сваког ко се нашао у кући заробише. Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалисте ме у неприлику јер ме замрзеше народи ове земље, Хананци и Ферезеји. Нас је мало. Ако се они уједине против мене, истребиће и мене и мој дом.” Они одговорише: „Зар да према нашој сестри поступају као с блудницом?”
1. Mojsijeva 34:13-31 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јаковљеви синови одговорише Сихему и његовом оцу Хамору притворно, јер је Сихем обешчастио њихову сестру Дину, и овако им рекоше: »Не можемо то да учинимо – да дамо своју сестру необрезаном човеку – јер би то за нас била срамота. Даћемо вам свој пристанак само ако постанете као ми тако што ћете обрезати свако своје мушко. Тек тада ћемо вам давати своје кћери и узимати ваше кћери за себе, живети међу вама и с вама постати један народ. Али, ако нас не послушате и не обрежете се, онда ћемо ми узети своју сестру и отићи.« Њихов предлог се свиде Хамору и његовом сину Сихему. Младић, који је био најугледнији од свих у дому свога оца, није нимало оклевао да уради оно што су тражили, јер је жудео за Јаковљевом кћери. Стога Хамор и Сихем одоше на капију свога града да разговарају са својим суграђанима. »Ти људи су пријатељски расположени према нама«, рекоше. »Пустимо их да живе у нашој земљи и да у њој тргују – има за њих довољно простора у овој земљи. Ми можемо да се женимо њиховим кћерима, а они могу да се жене нашим кћерима. Али ови људи ће пристати да живе с нама као један народ само ако се свако мушко међу нама обреже као што се они обрезују. Зар неће њихова стока, њихова имовина и све њихове остале животиње тако постати наше? Зато им дајмо свој пристанак, и они ће живети међу нама.« И сви се њихови суграђани сложише са Хамором и његовим сином Сихемом, па се свако мушко у граду обреза. Трећега дана, док су сви они још имали болове, два Јаковљева сина, Симеон и Левије, Динина браћа, узеше своје мачеве, несметано уђоше у град и убише свако мушко. Мачем погубише Хамора и његовог сина Сихема, узеше Дину из Сихемове куће и одоше. Остали Јаковљеви синови дођоше на место покоља и опљачкаше град зато што им је сестра била обешчашћена. Узеше њихову ситну и крупну стоку, магарце и све њихово што је било у граду и на пољу. Однеше све њихово богатство, одведоше све њихове жене и нејач и опљачкаше све што је било у кућама. Тада Јаков рече Симеону и Левију: »Увалили сте ме у невољу, јер су ме становници ове земље, Ханаанци и Перижани, замрзели. Мало нас је, па ако се они удруже против мене и нападну ме, бићемо истребљени и ја и моји укућани.« Али они рекоше: »Не може он с нашом сестром да поступа као са блудницом.«
1. Mojsijeva 34:13-31 Novi srpski prevod (NSPL)
Pošto je njihova sestra Dina bila obeščašćena, Jakovljevi sinovi odgovore Sihemu i njegovom ocu, Emoru, s prevarom na umu: „Takvu stvar ne možemo učiniti. Za nas bi, naime, bila sramota dati našu sestru neobrezanome. Pristaćemo na to samo ako postanete kao mi, to jest, ako se svaki muškarac među vama obreže. Onda ćemo vam davati naše ćerke, i uzimati vaše ćerke sebi, te se nastaniti među vama i postati jedan narod. A ako nas ne poslušate i ne obrežete se, mi ćemo uzeti našu sestru i otići.“ Emoru i njegovom sinu Sihemu se ovaj zahtev učinio povoljnim. Mladić, koji je bio najuvaženiji čovek u domu svoga oca, nije oklevao da ispuni ovaj zahtev, jer je voleo Jakovljevu ćerku. Emor i Sihem odu pred kapiju svoga grada i obrate se svojim sugrađanima: „Ovi ljudi su prijateljski raspoloženi prema nama. Zato neka se nasele u zemlji, i neka trguju u njoj. Zemlja je dovoljno velika i za njih. Mi ćemo moći da uzimamo njihove ćerke za žene, a mi ćemo im davati svoje. Međutim, ljudi će pristati da se nasele među nama i postanu s nama jedan narod samo ako se svaki muškarac među nama obreže kao što su oni obrezani. Neće li tako njihova stada, njihova imovina i sva njihova stoka postati naši? Dajmo im naš pristanak, pa će se naseliti među nama.“ Svi koji su izašli pred gradsku kapiju su poslušali Emora i njegovog sina Sihema, te su svi muškarci koji su došli pred gradsku kapiju bili obrezani. Ali trećeg dana, dok su oni bili u bolovima, dva Jakovljeva sina, Simeun i Levi, Dinina braća, uzmu svoje mačeve i nesmetano dođu u grad, te pobiju sve muškarce. Poseku mačem i Emora i njegovog sina Sihema, odvedu Dinu iz Sihemove kuće, pa odu. Ostali sinovi Jakovljevi dođu, pa opljačkaju grad gde je njihova sestra bila obeščašćena. Uzeli su i njihovu sitnu i krupnu stoku, magarce i sve što je bilo u gradu i na poljima, kao i sve što je bilo od vrednosti. Decu i žene su odveli u ropstvo, a sve što je bilo u kućama su opljačkali. Tada Jakov reče Simeunu i Leviju: „Uvalili ste me u neprilike učinivši me mrskim stanovnicima zemlje, Hanancima i Ferežanima. Ja imam tek šaku ljudi; ako se oni udruže protiv mene i napadnu me, istrebiće i mene i moj dom.“ Oni odgovoriše: „Zar da s našom sestrom postupaju kao sa bludnicom?“
1. Mojsijeva 34:13-31 Нови српски превод (NSP)
Пошто је њихова сестра Дина била обешчашћена, Јаковљеви синови одговоре Сихему и његовом оцу, Емору, с преваром на уму: „Такву ствар не можемо учинити. За нас би, наиме, била срамота дати нашу сестру необрезаноме. Пристаћемо на то само ако постанете као ми, то јест, ако се сваки мушкарац међу вама обреже. Онда ћемо вам давати наше ћерке, и узимати ваше ћерке себи, те се настанити међу вама и постати један народ. А ако нас не послушате и не обрежете се, ми ћемо узети нашу сестру и отићи.“ Емору и његовом сину Сихему се овај захтев учинио повољним. Младић, који је био најуваженији човек у дому свога оца, није оклевао да испуни овај захтев, јер је волео Јаковљеву ћерку. Емор и Сихем оду пред капију свога града и обрате се својим суграђанима: „Ови људи су пријатељски расположени према нама. Зато нека се населе у земљи, и нека тргују у њој. Земља је довољно велика и за њих. Ми ћемо моћи да узимамо њихове ћерке за жене, а ми ћемо им давати своје. Међутим, људи ће пристати да се населе међу нама и постану с нама један народ само ако се сваки мушкарац међу нама обреже као што су они обрезани. Неће ли тако њихова стада, њихова имовина и сва њихова стока постати наши? Дајмо им наш пристанак, па ће се населити међу нама.“ Сви који су изашли пред градску капију су послушали Емора и његовог сина Сихема, те су сви мушкарци који су дошли пред градску капију били обрезани. Али трећег дана, док су они били у боловима, два Јаковљева сина, Симеун и Леви, Динина браћа, узму своје мачеве и несметано дођу у град, те побију све мушкарце. Посеку мачем и Емора и његовог сина Сихема, одведу Дину из Сихемове куће, па оду. Остали синови Јаковљеви дођу, па опљачкају град где је њихова сестра била обешчашћена. Узели су и њихову ситну и крупну стоку, магарце и све што је било у граду и на пољима, као и све што је било од вредности. Децу и жене су одвели у ропство, а све што је било у кућама су опљачкали. Тада Јаков рече Симеуну и Левију: „Увалили сте ме у неприлике учинивши ме мрским становницима земље, Хананцима и Фережанима. Ја имам тек шаку људи; ако се они удруже против мене и нападну ме, истребиће и мене и мој дом.“ Они одговорише: „Зар да с нашом сестром поступају као са блудницом?“
1. Mojsijeva 34:13-31 Sveta Biblija (SRP1865)
A sinovi Jakovljevi odgovoriše Sihemu i Emoru ocu njegovu prijevarno, jer osramoti Dinu sestru njihovu. I rekoše im: ne možemo to uèiniti ni dati sestre svoje za èovjeka neobrezana, jer je to sramota nama. Nego æemo vam uèiniti po volji, ako æete se izjednaèiti s nama i obrezati sve muškinje izmeðu sebe. Onda æemo udavati svoje kæeri za vas i ženiæemo se vašim kæerima, i postaæemo jedan narod. Ako li ne pristanete da se obrežete, mi æemo uzeti svoju djevojku i otiæi æemo. I po volji biše rijeèi njihove Emoru i Sihemu sinu Emorovu. I momak ne oklijevaše uèiniti to; jer mu kæi Jakovljeva omilje veoma; i on bješe najviše poštovan izmeðu svijeh u kuæi oca svojega. I otide Emor i sin mu Sihem na vrata grada svojega, i rekoše graðanima govoreæi: Ovi ljudi hoæe mirno da žive s nama, da se nastane u ovoj zemlji i da trguju po njoj; a evo zemlja je široka i za njih; pa æemo se kæerima njihovijem ženiti i svoje æemo kæeri udavati za njih. Ali æe tako pristati da žive s nama i da postanemo jedan narod, ako se sve muškinje meðu nama obreže, kao što su oni obrezani. Njihova stoka i njihovo blago i sva goveda njihova neæe li biti naša? složimo se samo s njima, pa æe ostati kod nas. I koji god izlažahu na vrata grada njegova, svi poslušaše Emora i Sihema sina njegova; i obreza se sve muškinje, svi koji izlažahu na vrata grada njegova. A treæi dan kad oni bijahu u bolovima, uzeše dva sina Jakovljeva, Simeun i Levije, braæa Dinina, svaki svoj maè i uðoše slobodno u grad i pobiše sve muškinje. Ubiše i Emora i sina mu Sihema oštrim maèem, i uzevši Dinu iz kuæe Sihemove otidoše. Tada doðoše sinovi Jakovljevi na pobijene, i oplijeniše grad, jer u njemu bi osramoæena sestra njihova. I uzeše ovce njihove i goveda njihova i magarce njihove, što god bješe u gradu i što god bješe u polju. I sve blago njihovo, i svu djecu i žene njihove pohvataše i odvedoše, i što god bješe u kojoj kuæi. A Jakov reèe Simeunu i Leviju; smetoste me, i omraziste me narodu ove zemlje, Hananejima i Ferezejima; u mene ima malo ljudi, pa ako se skupe na me, hoæe me ubiti te æu se istrijebiti ja i dom moj. A oni rekoše: zar sa sestrom našom da rade kao s kurvom?