1. Mojsijeva 31:1-55
1. Mojsijeva 31:1-55 Novi srpski prevod (NSPL)
Čuo je Jakov da Lavanovi sinovi govore: „Jakov je prisvojio sve što pripada našem ocu. Sve ovo bogatstvo je stekao od imovine našeg oca.“ Jakov je primetio i po Lavanovom licu da se ovaj prema njemu ne drži kao ranije. Tada Gospod reče Jakovu: „Vrati se u zemlju svojih otaca, u svoj rodni kraj, i ja ću biti s tobom.“ Jakov je tada pozvao Rahilju i Liju u polje gde je bilo njegovo stado, i rekao im: „Vidim po licu vašeg oca da se ne drži prema meni kao ranije. Ali sa mnom je bio Bog moga oca. Vi i same znate da sam za vašeg oca radio svom svojom snagom. Međutim, vaš otac me je varao i deset puta mi menjao platu. Ipak, Bog mu nije dopustio da mi nanese štetu. Ako bi on rekao: ’Svako šareno grlo će ti biti plata’, onda bi celo stado mladilo šarenu mladunčad. A ako bi rekao: ’Svako prugasto grlo će ti biti plata’, onda bi stado mladilo prugastu mladunčad. Tako je Bog uzimao stoku od vašeg oca i davao je meni. Jednom, kad se stado parilo, u snu sam video da su jarci koji su se parili s kozama bili prugasti, mestimično beli i šareni. Tada me je Anđeo Božiji pozvao u snu: ’Jakove!’ Ja se odazvah: ’Evo me!’ Anđeo mi reče: ’Podigni svoj pogled i uoči da su svi jarci koji se pare s kozama, prugasti, mestimično beli i šareni. Video sam, naime, sve što ti je Lavan učinio. Ja sam Bog koji ti se objavio u Vetilju, gde si pomazao stub i gde si učinio zavet sa mnom. Zato se sad spremi i napusti ovu zemlju, pa se vrati u svoju rodnu zemlju.’“ Rahilja i Lija mu odgovore na to: „Zar mi još imamo ikakav deo nasledstva u domu našeg oca? Nije li na nas gledao kao na tuđinke? Nas je prodao, a novac koji je za nas dobio je potrošio! Sve to bogatstvo što ga je Bog uzeo od našeg oca pripada nama i našoj deci. Zato učini sve što ti je Bog rekao.“ Tada se Jakov spremi, te posadi svoju decu i svoje žene na kamile. Zatim potera svu svoju stoku pred sobom, svu svoju imovinu koju je stekao, stoku koju je sabrao u Padan-Aramu, pa se zaputi k svome ocu, Isaku, u hanansku zemlju. Kad je Lavan otišao da striže svoje ovce, Rahilja je ukrala kućne idole koji su pripadali njenom ocu. Jakov je, pak, zavarao Lavana Aramejca time što nije dao da ovaj nasluti da će on pobeći. Tako je Jakov pobegao sa svim što je bilo njegovo. Prešao je reku Eufrat i zaputio se prema galadskom gorju. Trećeg dana su javili Lavanu da je Jakov pobegao. Ovaj je tada poveo svoje rođake i krenuo u poteru za Jakovom sedam dana hoda. Stigao ga je kod brda Galad. Ali Bog je došao k Aramejcu Lavanu noću, u snu i rekao mu: „Pazi da ne preduzimaš ništa protiv Jakova, ni dobro ni zlo.“ Lavan je, dakle, stigao Jakova. Jakov je postavio svoj šator na jednom brdu, a Lavan je sa svojim rođacima postavio svoj šator na brdu Galad. Lavan reče Jakovu: „Šta si to uradio? Obmanuo si me i pobegao sa mojim ćerkama kao da su ratne zarobljenice. Zašto si tajno pobegao i obmanuo me? Da si mi rekao da ideš ja bih te ispratio s veseljem i pesmom, uz bubnjeve i lire. A nisi mi dao ni da izljubim svoju unučad i svoje ćerke. Zaista si ludo postupio. U mojoj je moći da vam naudim. Ali Bog tvoga oca mi je prošle noći rekao: ’Pazi da ne preduzimaš ništa protiv Jakova, ni dobro, ni zlo.’ U redu, sad, otišao si jer si čeznuo za očinskim domom, ali zašto si ukrao moje bogove?“ Jakov odgovori Lavanu: „Bio sam se uplašio, jer sam mislio da ćeš oteti svoje ćerke od mene. A ako kod koga nađeš svoje bogove, taj neće ostati na životu. Pokaži ovde pred našim rođacima šta ja to imam kod sebe što je tvoje, pa nosi!“ Jakov, naime, nije znao da je Rahilja ukrala idole. Lavan je ušao u Jakovljev šator, pa u šator Lije, te u šator dveju sluškinja, ali tamo ništa nije našao. Onda je izašao iz Lijinog šatora i ušao u Rahiljin. Rahilja je, pak, uzela idole i stavila ih u sedlo svoje kamile i sela na njih. Lavan je pretražio celi šator, ali idole nije našao. A Rahilja je rekla svome ocu: „Neka se ne ljuti moj gospodar što ne mogu da ustanem pred njim; snašlo me je, naime, ono što običava u žena.“ Tako je Lavan tražio, ali nije mogao da nađe idole. Tada je Jakov planuo i stao da se prepire s Lavanom: „Koje je to moje zlodelo i koja je moja krivica, te me tako proganjaš? Evo, ispremetao si celo moje pokućstvo, pa kakav si predmet iz svoga doma pronašao? Stavi ga ovde, pred moju i tvoju rodbinu, pa nek oni presude između nas dvojice. Za ovih dvadeset godina koliko sam bio s tobom, tvoje ovce i koze se nisu jalovile, niti sam jeo od ovnova iz tvoga stada. Ono što bi divlja zver rastrgla, tebi nisam donosio, nego bih gubitak sam nadoknadio. To si zahtevao od mene bez obzira da li je grlo bilo ukradeno danju ili noću. Danju me je satirala žega, a noću hladnoća. San se nije spuštao na moje oči. Od ovih dvadeset godina koje sam proveo u tvojoj kući, četrnaest godina sam ti služio za tvoje dve ćerke, a šest godina za tvoje stado, iako si mi menjao platu deset puta. Da sa mnom nije bio Bog moga oca, Bog Avrahamov i Strah Isakov, ti bi me otpustio praznih ruku. Ali Bog je video moju muku i trud mojih ruku, te je sinoć presudio.“ Lavan odgovori Jakovu: „Ćerke su moje ćerke, deca su moja deca, stado je moje stado i sve što vidiš je moje. A ipak, šta danas mogu da učinim ovim svojim ćerkama ili deci koju su rodile? Stoga, hajde da ja i ti sklopimo savez, pa da to bude svedok između mene i tebe.“ Jakov je tada uzeo jedan kamen i uspravio ga kao stub. Onda je rekao svojim rođacima: „Sakupite kamenje.“ Oni su uzeli kamenje i načinili od njega gomilu. Zatim su zajedno jeli kod te gomile. Lavan ju je nazvao Jegar-Sahaduta , a Jakov je nazvao Galed . Onda Lavan reče: „Neka ova gomila danas bude svedok između tebe i mene.“ Zato je nazvana Galed , ali i Mispa , jer je Lavan rekao: „Neka Gospod motri na mene i na tebe kad ne budemo videli jedan drugoga. Ako budeš zlostavljao moje ćerke, ili ako pored mojih ćerki uzmeš sebi druge žene, pa da i niko ne bude bio s nama, pazi: Gospod je svedok između mene i tebe.“ Lavan još reče Jakovu: „Evo, ovde je gomila a ovde je stub koji sam uspravio da bude međa između mene i tebe. Svedok je ova gomila, a svedok je i ovaj stub, da ja neću prelaziti ovu gomilu da ti naudim, niti da ćeš ti prelaziti ovaj stub i ovu gomilu da meni naudiš. Neka Bog Avrahamov i bog Nahorov, i bog njihovog oca, sude među nama.“ Jakov se tada zakleo Strahom svoga oca Isaka. Zatim je Jakov prineo žrtvu na brdu i pozvao svoju rodbinu na obed. Nakon obeda su prenoćili na brdu. U rano jutro Lavan ustane, izljubi svoje unuke i ćerke i blagoslovi ih. Zatim krene i vrati se u svoje mesto.
1. Mojsijeva 31:1-55 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Јаков сазнаде да синови Лаванови говоре: „Јаков узе сва добра нашег оца и од његовог добра стече све оно богатство.” Примети Јаков и на лицу Лавановом да није као што је било раније. Тада Господ рече Јакову: „Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.” Онда Јаков позва Рахиљу и Лију у поље код свога стада. Рече им: „Ја видим на лицу вашега оца да није према мени као раније, али је Бог оца мога био са мном. Ви знате да сам оцу вашем служио колико сам могао. Ваш отац ме је ипак варао и мењао ми плату десет пута. Међутим, Бог му не даде да ме оштети. Кад је он рекао: ‘Свака шарена нека ти буде плата’, онда се младило све шарено, а кад је рекао: ‘Све тачкасто нека ти буде плата’, онда се младило све тачкасто. Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени. Једном, кад се стока парила, видех у сну да јарци који су наскакали бејаху пругасти, тачкасти и шарени. Тада ми у сну рече анђео Божји: ‘Јакове!’ Ја одговорих: ‘Ево ме!’ Он онда рече: ‘Подигни очи и погледај: сви јарци који наскачу су пругасти, тачкасти и шарени. Ја сам видео шта ти све ради Лаван. Ја сам Бог из Ветиља, где си прелио камен и где си ми учинио завет. Устани сада, иди из ове земље и врати се у свој завичај.’” Тада рекоше Рахиља и Лија: „Зар имамо још наследства у дому оца свога? Зар нас није гледао као туђине кад нас је продао, а онда је јео и наш новац? Све богатство које је Бог узео оцу нашем, наше је и наше деце. Зато учини како ти је Бог казао.” Тада се Јаков подиже и стави своју децу и своје жене на камиле. Онда поведе сву стоку своју и све своје благо које је стекао у Падан-Араму и пође к Исаку, оцу своме, у земљу хананску. Лаван је био отишао да стриже своје овце, а Рахиља украде божанске кипове свога оца. Јаков је преварио Лавана Арамејца, јер му није наговестио да хоће да оде. Он побеже са свим што му је припадало, пређе реку и упути се према гори Галаду. Трећег дана јавише Лавану да је Јаков побегао. Он поведе са собом своју браћу, пође за њим у потеру и сустиже га на гори Галаду. Међутим, Бог се јави Лавану Арамејцу у сну и рече му: „Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.” Уто Лаван стиже Јакова. Јаков беше разапео свој шатор на гори, а Лаван са својом браћом разапе свој на гори Галаду. Тада Лаван рече Јакову: „Шта то уради? Зашто ме превари и одведе моје ћерке као да су мачем отете? Зашто кришом побеже, превари ме и не обавести ме? Испратио бих те с весељем, песмама, бубњевима и тамбурама. Ниси ми дао ни да изљубим своје унуке и ћерке! Глупо си урадио! Могао бих вам наудити, али Бог оца вашег ноћас ми рече: ‘Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.’ Сад кад си већ отишао јер си се ужелео дома оца свога, зашто си украо моје кипове?” Јаков одговори Лавану: „Бојао сам се да ћеш силом отети своје ћерке. А кипове у кога нађеш, тај нека погине! Пред нашом браћом тражи шта је твоје и узми!” Јаков није знао да их је Рахиља украла. Лаван уђе у Јаковљев шатор, па у Лијин шатор, у шатор две слушкиње, али ништа не нађе. Изашавши из Лијиног шатора, уђе у Рахиљин шатор. Рахиља је била узела кипове и сакрила их под седло своје камиле, па седе на њих. Лаван је преметао по шатору и не нађе их. Она рече своме оцу: „Немој се љутити, господару, што не могу да стојим пред тобом из женских разлога.” Он је тражио, али не нађе кипове. Тада се Јаков расрди, прекори Лавана и рече му: „Шта сам учинио, шта сам скривио да ме тако прогањаш? Претурао си све моје ствари и шта си нашао из своје куће? Стави то пред мој и свој род, па нека они пресуде међу нама. Ево, двадесет година сам провео код тебе. Твоје овце и твоје козе нису се јаловиле, нити сам јео овнова из твога стада. Што су звери растргле, нисам доносио, већ сам накнађивао. Тражио си од мене што је украдено дању или ноћу. Дању ме притискала врућина, а ноћу хладноћа, и ниједном не заспах. Ево, двадесет година сам био у твојој кући! Служио сам ти четрнаест година за твоје две ћерке, а шест година за твоју стоку! Десет пута си ми мењао плату! Да није са мном био Бог оца мога, Бог Авраамов, Онај кога се бојао Исак, отпустио би ме празних руку. Само, Бог је видео моју муку и дело мојих руку, па је ноћас пресудио.” Тада Лаван одговори Јакову: „Ове ћерке су моје ћерке, ова деца су моја деца, ова стада су моја стада и све што видиш и моје је! Па шта бих ја данас чинио овим својим ћеркама или њиховој деци, коју су родиле? Хајде да склопимо савез, ја и ти, да то буде сведочанство између мене и тебе!” На то Јаков узе један камен и усправи га као споменик. Тада Јаков рече својој родбини: „Скупите камења!” Они накупише, поређаше на гомилу и на њој једоше. Лаван га прозва Јегар Сахадута, а Јаков га назва Галед. Онда Лаван рече: „Нека овај споменик буде данас сведочанство између мене и тебе!” Зато се прозва Галед. Прозва се и Миста, јер Лаван рече: „Нека Господ гледа између тебе и мене кад будемо раздвојени. Ако будеш угњетавао моје ћерке или ако узмеш још жена, пази се, неће човек бити међу нама, већ ће Бог бити сведок између мене и тебе!” Затим Лаван рече Јакову: „Гледај ову гомилу, то је споменик који сам подигао између себе и тебе. Ова гомила и овај стуб нека буду јемац да ни ја нећу прећи преко к теби са злом намером нити ти к мени преко ове гомиле и овог стуба. Нека Бог Авраамов и Бог Нахоров, Бог њихових отаца, нама буду судије!” Јаков се још закле Оним кога се бојао његов отац Исак. Тада Јаков принесе жртву на гори и позва своју родбину да једе. После јела проведоше ноћ на гори. Рано ујутру уста Лаван, изљуби своју унучад и ћерке своје и благослови их, па затим пође да се врати у свој крај.
1. Mojsijeva 31:1-55 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Јаков чу како Лаванови синови говоре: »Јаков је узео све што је наш отац имао. Све ово богатство стекао је на рачун онога што је припадало нашем оцу.« А Јаков примети и да се Лаван према њему више не односи као пре. Тада ГОСПОД рече Јакову: »Врати се у земљу својих праотаца, својој родбини. Ја ћу бити с тобом.« Јаков поручи Рахиљи и Лији да дођу на поље где су му била стада, па им рече: »Видим да се ваш отац више не односи према мени као пре. Али Бог мога оца био је са мном. Ви знате да сам вашем оцу служио свом својом снагом, а он ме је ипак варао – десет пута ми је мењао плату. Али Бог му није дао да ми науди. Кад год је Лаван рекао: ‚Пегави ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пегави млади. А кад год је рекао: ‚Пругасти ће ти бити плата‘, у свим стадима су се рађали пругасти млади. Тако је Бог вашем оцу одузео стоку и дао је мени. »Једном сам, у време парења стада, у сну видео да су јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. Божији анђео ми рече у сну: ‚Јакове.‘ ‚Молим?‘ одговорих, а он рече: ‚Погледај и видећеш да су сви јарци који се паре са стадом пругасти, пегави или шарени. Јер, видео сам шта ти Лаван ради. Ја сам Бог Бетела, где си уљем помазао камени стуб и заветовао ми се. А сад се спреми, па иди из ове земље и врати се у свој завичај.‘« Рахиља и Лија одговорише: »Зар ми још имамо део наследства у кући свога оца? Зар нас он не сматра странкињама? Не само што нас је продао већ је потрошио и сав новац који је за нас добио. Све богатство које је Бог одузео нашем оцу свакако припада нама и нашој деци. Зато уради све што ти је Бог рекао.« Тада Јаков попе своју децу и жене на камиле, испред себе потера сву своју стоку и сва добра која је стекао у Падан-Араму, па крену у Ханаан, свом оцу Исааку. Када је Лаван био отишао да стриже овце, Рахиља је украла његове кућне богове. Поврх тога, Јаков је заварао Лавана Арамејца, не рекавши му да одлази. Тако је побегао са свиме што је имао. Када је прешао преко реке Еуфрат, запути се у горски крај Гилад. Трећега дана јавише Лавану да је Јаков побегао. Лаван са собом поведе своје рођаке, па је седам дана гонио Јакова пре него што га је сустигао у горском крају Гиладу. Тада Бог дође Лавану Арамејцу ноћу у сну, па му рече: »Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.« Када га је Лаван сустигао, Јаков је већ био разапео свој шатор у горском крају Гиладу, па се и Лаван и његови рођаци тамо утаборише. Лаван рече Јакову: »Шта си то урадио? Заварао си ме и одвео ми кћери као да си их заробио мачем у рату. Зашто си побегао кришом и заварао ме, ништа ми не рекавши? Био бих те испратио с весељем и с песмама уз даире и харфе. Ниси ми дао ни да на растанку изљубим своје унуке и кћери. Заиста си безумно поступио. Могао бих да ти наудим, али ми је Бог твога оца ноћас рекао: ‚Пази да Јакова не угрозиш ни на који начин.‘ Ти си свакако отишао јер си чезнуо за домом свога оца. Али зашто си ми украо богове?« Јаков одговори Лавану: »Бојао сам се да ћеш ми силом одузети своје кћери. Код кога нађеш своје богове, тај нека не остане у животу. Сâм погледај овде пред нашим рођацима да ли је нешто твоје код мене, па ако јесте, узми.« А Јаков није знао да је Рахиља украла богове. Лаван уђе у Јаковљев шатор, у Лијин шатор и у шатор двеју слушкиња, али не нађе богове. Када је изашао из Лијиног шатора, уђе у Рахиљин. А када је Рахиља украла кућне богове, сакрила их је у камиље седло, па је сада седела на њима. Лаван претражи цео шатор, али ништа не нађе. Рахиља рече свом оцу: »Не љути се на мене, господару, што не могу да устанем пред тобом, јер имам месечницу.« Тако је Лаван тражио, али није могао да нађе кућне богове. Тада се Јаков наљути, па поче да грди Лавана. »Који сам то злочин извршио?« упита он Лавана. »Који грех сам починио да ме прогониш? Сад кад си претражио све моје ствари, шта си нашао што припада твом дому? Стави то овде пред своје и моје рођаке, па нека они пресуде између нас двојице. »За ових двадесет година колико сам био код тебе, твоје овце и козе нису се јаловиле, нити сам ја јео овнове из твојих стада. Нисам ти доносио животињу коју су растргле дивље звери, него сам сâм надокнађивао губитак. Ти си од мене тражио да ти платим за све што је украдено било дању или ноћу. Ево како ми је било: дању ме морила врућина, а ноћу студен, па нисам могао да спавам. Двадесет година сам био код тебе. Четрнаест година сам ти служио за твоје две кћери и шест за стадо, а плату си ми мењао десет пута. Да Бог мога оца, Бог Авраамов и Страх Исааков, није био са мном, ти би ме сигурно отпремио празних руку. Али Бог је видео моју муку и труд који сам уложио, и ноћас те је укорио.« Лаван одговори Јакову: »Ове жене су моје кћери, ова деца су моја деца и ова стада су моја стада. Све што видиш, моје је. А ипак, шта бих ја данас могао да учиним својим кћерима или деци коју су родиле? Зато хајде да сада склопимо савез, ти и ја, да буде сведок између мене и тебе.« Тада Јаков узе један камен и усправи га као стуб, па рече својим рођацима: »Накупите камења.« И они узеше камења и направише гомилу, па су поред ње јели. Лаван гомилу назва Јегар Сахадута, а Јаков је назва Галед. Лаван рече: »Ова гомила је данас сведок између тебе и мене.« Зато су јој дали име Галед. А назваше је и Мицпа, јер је Лаван рекао: »Нека ГОСПОД стражари нада мном и над тобом кад будемо далеко један од другог. Ако будеш рђаво поступао с мојим кћерима, или ако поред њих будеш узимао и друге жене, макар ја за то и не знао, имај на уму да је Бог сведок између тебе и мене.« Лаван још рече Јакову: »Ево ове гомиле и ево овог каменог стуба који сам поставио између нас. Ова гомила је сведок и овај стуб је сведок да нећу прећи поред ове гомиле на твоју страну да ти наудим и да ти нећеш поред ове гомиле и овог стуба прећи на моју страну да наудиш мени. Нека Бог Авраамов и Бог Нахоров, Бог њиховог оца, пресуди међу нама.« И Јаков се закле Страхом свог оца Исаака, па тамо, у горском крају, принесе жртву и позва своје рођаке да једу. Пошто су јели, тамо преноћише. Лаван сутрадан порани, пољуби своје унуке и кћери и благослови их, па се врати кући.
1. Mojsijeva 31:1-55 Novi srpski prevod (NSPL)
Čuo je Jakov da Lavanovi sinovi govore: „Jakov je prisvojio sve što pripada našem ocu. Sve ovo bogatstvo je stekao od imovine našeg oca.“ Jakov je primetio i po Lavanovom licu da se ovaj prema njemu ne drži kao ranije. Tada Gospod reče Jakovu: „Vrati se u zemlju svojih otaca, u svoj rodni kraj, i ja ću biti s tobom.“ Jakov je tada pozvao Rahilju i Liju u polje gde je bilo njegovo stado, i rekao im: „Vidim po licu vašeg oca da se ne drži prema meni kao ranije. Ali sa mnom je bio Bog moga oca. Vi i same znate da sam za vašeg oca radio svom svojom snagom. Međutim, vaš otac me je varao i deset puta mi menjao platu. Ipak, Bog mu nije dopustio da mi nanese štetu. Ako bi on rekao: ’Svako šareno grlo će ti biti plata’, onda bi celo stado mladilo šarenu mladunčad. A ako bi rekao: ’Svako prugasto grlo će ti biti plata’, onda bi stado mladilo prugastu mladunčad. Tako je Bog uzimao stoku od vašeg oca i davao je meni. Jednom, kad se stado parilo, u snu sam video da su jarci koji su se parili s kozama bili prugasti, mestimično beli i šareni. Tada me je Anđeo Božiji pozvao u snu: ’Jakove!’ Ja se odazvah: ’Evo me!’ Anđeo mi reče: ’Podigni svoj pogled i uoči da su svi jarci koji se pare s kozama, prugasti, mestimično beli i šareni. Video sam, naime, sve što ti je Lavan učinio. Ja sam Bog koji ti se objavio u Vetilju, gde si pomazao stub i gde si učinio zavet sa mnom. Zato se sad spremi i napusti ovu zemlju, pa se vrati u svoju rodnu zemlju.’“ Rahilja i Lija mu odgovore na to: „Zar mi još imamo ikakav deo nasledstva u domu našeg oca? Nije li na nas gledao kao na tuđinke? Nas je prodao, a novac koji je za nas dobio je potrošio! Sve to bogatstvo što ga je Bog uzeo od našeg oca pripada nama i našoj deci. Zato učini sve što ti je Bog rekao.“ Tada se Jakov spremi, te posadi svoju decu i svoje žene na kamile. Zatim potera svu svoju stoku pred sobom, svu svoju imovinu koju je stekao, stoku koju je sabrao u Padan-Aramu, pa se zaputi k svome ocu, Isaku, u hanansku zemlju. Kad je Lavan otišao da striže svoje ovce, Rahilja je ukrala kućne idole koji su pripadali njenom ocu. Jakov je, pak, zavarao Lavana Aramejca time što nije dao da ovaj nasluti da će on pobeći. Tako je Jakov pobegao sa svim što je bilo njegovo. Prešao je reku Eufrat i zaputio se prema galadskom gorju. Trećeg dana su javili Lavanu da je Jakov pobegao. Ovaj je tada poveo svoje rođake i krenuo u poteru za Jakovom sedam dana hoda. Stigao ga je kod brda Galad. Ali Bog je došao k Aramejcu Lavanu noću, u snu i rekao mu: „Pazi da ne preduzimaš ništa protiv Jakova, ni dobro ni zlo.“ Lavan je, dakle, stigao Jakova. Jakov je postavio svoj šator na jednom brdu, a Lavan je sa svojim rođacima postavio svoj šator na brdu Galad. Lavan reče Jakovu: „Šta si to uradio? Obmanuo si me i pobegao sa mojim ćerkama kao da su ratne zarobljenice. Zašto si tajno pobegao i obmanuo me? Da si mi rekao da ideš ja bih te ispratio s veseljem i pesmom, uz bubnjeve i lire. A nisi mi dao ni da izljubim svoju unučad i svoje ćerke. Zaista si ludo postupio. U mojoj je moći da vam naudim. Ali Bog tvoga oca mi je prošle noći rekao: ’Pazi da ne preduzimaš ništa protiv Jakova, ni dobro, ni zlo.’ U redu, sad, otišao si jer si čeznuo za očinskim domom, ali zašto si ukrao moje bogove?“ Jakov odgovori Lavanu: „Bio sam se uplašio, jer sam mislio da ćeš oteti svoje ćerke od mene. A ako kod koga nađeš svoje bogove, taj neće ostati na životu. Pokaži ovde pred našim rođacima šta ja to imam kod sebe što je tvoje, pa nosi!“ Jakov, naime, nije znao da je Rahilja ukrala idole. Lavan je ušao u Jakovljev šator, pa u šator Lije, te u šator dveju sluškinja, ali tamo ništa nije našao. Onda je izašao iz Lijinog šatora i ušao u Rahiljin. Rahilja je, pak, uzela idole i stavila ih u sedlo svoje kamile i sela na njih. Lavan je pretražio celi šator, ali idole nije našao. A Rahilja je rekla svome ocu: „Neka se ne ljuti moj gospodar što ne mogu da ustanem pred njim; snašlo me je, naime, ono što običava u žena.“ Tako je Lavan tražio, ali nije mogao da nađe idole. Tada je Jakov planuo i stao da se prepire s Lavanom: „Koje je to moje zlodelo i koja je moja krivica, te me tako proganjaš? Evo, ispremetao si celo moje pokućstvo, pa kakav si predmet iz svoga doma pronašao? Stavi ga ovde, pred moju i tvoju rodbinu, pa nek oni presude između nas dvojice. Za ovih dvadeset godina koliko sam bio s tobom, tvoje ovce i koze se nisu jalovile, niti sam jeo od ovnova iz tvoga stada. Ono što bi divlja zver rastrgla, tebi nisam donosio, nego bih gubitak sam nadoknadio. To si zahtevao od mene bez obzira da li je grlo bilo ukradeno danju ili noću. Danju me je satirala žega, a noću hladnoća. San se nije spuštao na moje oči. Od ovih dvadeset godina koje sam proveo u tvojoj kući, četrnaest godina sam ti služio za tvoje dve ćerke, a šest godina za tvoje stado, iako si mi menjao platu deset puta. Da sa mnom nije bio Bog moga oca, Bog Avrahamov i Strah Isakov, ti bi me otpustio praznih ruku. Ali Bog je video moju muku i trud mojih ruku, te je sinoć presudio.“ Lavan odgovori Jakovu: „Ćerke su moje ćerke, deca su moja deca, stado je moje stado i sve što vidiš je moje. A ipak, šta danas mogu da učinim ovim svojim ćerkama ili deci koju su rodile? Stoga, hajde da ja i ti sklopimo savez, pa da to bude svedok između mene i tebe.“ Jakov je tada uzeo jedan kamen i uspravio ga kao stub. Onda je rekao svojim rođacima: „Sakupite kamenje.“ Oni su uzeli kamenje i načinili od njega gomilu. Zatim su zajedno jeli kod te gomile. Lavan ju je nazvao Jegar-Sahaduta , a Jakov je nazvao Galed . Onda Lavan reče: „Neka ova gomila danas bude svedok između tebe i mene.“ Zato je nazvana Galed , ali i Mispa , jer je Lavan rekao: „Neka Gospod motri na mene i na tebe kad ne budemo videli jedan drugoga. Ako budeš zlostavljao moje ćerke, ili ako pored mojih ćerki uzmeš sebi druge žene, pa da i niko ne bude bio s nama, pazi: Gospod je svedok između mene i tebe.“ Lavan još reče Jakovu: „Evo, ovde je gomila a ovde je stub koji sam uspravio da bude međa između mene i tebe. Svedok je ova gomila, a svedok je i ovaj stub, da ja neću prelaziti ovu gomilu da ti naudim, niti da ćeš ti prelaziti ovaj stub i ovu gomilu da meni naudiš. Neka Bog Avrahamov i bog Nahorov, i bog njihovog oca, sude među nama.“ Jakov se tada zakleo Strahom svoga oca Isaka. Zatim je Jakov prineo žrtvu na brdu i pozvao svoju rodbinu na obed. Nakon obeda su prenoćili na brdu. U rano jutro Lavan ustane, izljubi svoje unuke i ćerke i blagoslovi ih. Zatim krene i vrati se u svoje mesto.
1. Mojsijeva 31:1-55 Нови српски превод (NSP)
Чуо је Јаков да Лаванови синови говоре: „Јаков је присвојио све што припада нашем оцу. Све ово богатство је стекао од имовине нашег оца.“ Јаков је приметио и по Лавановом лицу да се овај према њему не држи као раније. Тада Господ рече Јакову: „Врати се у земљу својих отаца, у свој родни крај, и ја ћу бити с тобом.“ Јаков је тада позвао Рахиљу и Лију у поље где је било његово стадо, и рекао им: „Видим по лицу вашег оца да се не држи према мени као раније. Али са мном је био Бог мога оца. Ви и саме знате да сам за вашег оца радио свом својом снагом. Међутим, ваш отац ме је варао и десет пута ми мењао плату. Ипак, Бог му није допустио да ми нанесе штету. Ако би он рекао: ’Свако шарено грло ће ти бити плата’, онда би цело стадо младило шарену младунчад. А ако би рекао: ’Свако пругасто грло ће ти бити плата’, онда би стадо младило пругасту младунчад. Тако је Бог узимао стоку од вашег оца и давао је мени. Једном, кад се стадо парило, у сну сам видео да су јарци који су се парили с козама били пругасти, местимично бели и шарени. Тада ме је Анђео Божији позвао у сну: ’Јакове!’ Ја се одазвах: ’Ево ме!’ Анђео ми рече: ’Подигни свој поглед и уочи да су сви јарци који се паре с козама, пругасти, местимично бели и шарени. Видео сам, наиме, све што ти је Лаван учинио. Ја сам Бог који ти се објавио у Ветиљу, где си помазао стуб и где си учинио завет са мном. Зато се сад спреми и напусти ову земљу, па се врати у своју родну земљу.’“ Рахиља и Лија му одговоре на то: „Зар ми још имамо икакав део наследства у дому нашег оца? Није ли на нас гледао као на туђинке? Нас је продао, а новац који је за нас добио је потрошио! Све то богатство што га је Бог узео од нашег оца припада нама и нашој деци. Зато учини све што ти је Бог рекао.“ Тада се Јаков спреми, те посади своју децу и своје жене на камиле. Затим потера сву своју стоку пред собом, сву своју имовину коју је стекао, стоку коју је сабрао у Падан-Араму, па се запути к своме оцу, Исаку, у хананску земљу. Кад је Лаван отишао да стриже своје овце, Рахиља је украла кућне идоле који су припадали њеном оцу. Јаков је, пак, заварао Лавана Арамејца тиме што није дао да овај наслути да ће он побећи. Тако је Јаков побегао са свим што је било његово. Прешао је реку Еуфрат и запутио се према галадском горју. Трећег дана су јавили Лавану да је Јаков побегао. Овај је тада повео своје рођаке и кренуо у потеру за Јаковом седам дана хода. Стигао га је код брда Галад. Али Бог је дошао к Арамејцу Лавану ноћу, у сну и рекао му: „Пази да не предузимаш ништа против Јакова, ни добро ни зло.“ Лаван је, дакле, стигао Јакова. Јаков је поставио свој шатор на једном брду, а Лаван је са својим рођацима поставио свој шатор на брду Галад. Лаван рече Јакову: „Шта си то урадио? Обмануо си ме и побегао са мојим ћеркама као да су ратне заробљенице. Зашто си тајно побегао и обмануо ме? Да си ми рекао да идеш ја бих те испратио с весељем и песмом, уз бубњеве и лире. А ниси ми дао ни да изљубим своју унучад и своје ћерке. Заиста си лудо поступио. У мојој је моћи да вам наудим. Али Бог твога оца ми је прошле ноћи рекао: ’Пази да не предузимаш ништа против Јакова, ни добро, ни зло.’ У реду, сад, отишао си јер си чезнуо за очинским домом, али зашто си украо моје богове?“ Јаков одговори Лавану: „Био сам се уплашио, јер сам мислио да ћеш отети своје ћерке од мене. А ако код кога нађеш своје богове, тај неће остати на животу. Покажи овде пред нашим рођацима шта ја то имам код себе што је твоје, па носи!“ Јаков, наиме, није знао да је Рахиља украла идоле. Лаван је ушао у Јаковљев шатор, па у шатор Лије, те у шатор двеју слушкиња, али тамо ништа није нашао. Онда је изашао из Лијиног шатора и ушао у Рахиљин. Рахиља је, пак, узела идоле и ставила их у седло своје камиле и села на њих. Лаван је претражио цели шатор, али идоле није нашао. А Рахиља је рекла своме оцу: „Нека се не љути мој господар што не могу да устанем пред њим; снашло ме је, наиме, оно што обичава у жена.“ Тако је Лаван тражио, али није могао да нађе идоле. Тада је Јаков плануо и стао да се препире с Лаваном: „Које је то моје злодело и која је моја кривица, те ме тако прогањаш? Ево, испреметао си цело моје покућство, па какав си предмет из свога дома пронашао? Стави га овде, пред моју и твоју родбину, па нек они пресуде између нас двојице. За ових двадесет година колико сам био с тобом, твоје овце и козе се нису јаловиле, нити сам јео од овнова из твога стада. Оно што би дивља звер растргла, теби нисам доносио, него бих губитак сам надокнадио. То си захтевао од мене без обзира да ли је грло било украдено дању или ноћу. Дању ме је сатирала жега, а ноћу хладноћа. Сан се није спуштао на моје очи. Од ових двадесет година које сам провео у твојој кући, четрнаест година сам ти служио за твоје две ћерке, а шест година за твоје стадо, иако си ми мењао плату десет пута. Да са мном није био Бог мога оца, Бог Аврахамов и Страх Исаков, ти би ме отпустио празних руку. Али Бог је видео моју муку и труд мојих руку, те је синоћ пресудио.“ Лаван одговори Јакову: „Ћерке су моје ћерке, деца су моја деца, стадо је моје стадо и све што видиш је моје. А ипак, шта данас могу да учиним овим својим ћеркама или деци коју су родиле? Стога, хајде да ја и ти склопимо савез, па да то буде сведок између мене и тебе.“ Јаков је тада узео један камен и усправио га као стуб. Онда је рекао својим рођацима: „Сакупите камење.“ Они су узели камење и начинили од њега гомилу. Затим су заједно јели код те гомиле. Лаван ју је назвао Јегар-Сахадута , а Јаков је назвао Галед . Онда Лаван рече: „Нека ова гомила данас буде сведок између тебе и мене.“ Зато је названа Галед , али и Миспа , јер је Лаван рекао: „Нека Господ мотри на мене и на тебе кад не будемо видели један другога. Ако будеш злостављао моје ћерке, или ако поред мојих ћерки узмеш себи друге жене, па да и нико не буде био с нама, пази: Господ је сведок између мене и тебе.“ Лаван још рече Јакову: „Ево, овде је гомила а овде је стуб који сам усправио да буде међа између мене и тебе. Сведок је ова гомила, а сведок је и овај стуб, да ја нећу прелазити ову гомилу да ти наудим, нити да ћеш ти прелазити овај стуб и ову гомилу да мени наудиш. Нека Бог Аврахамов и бог Нахоров, и бог њиховог оца, суде међу нама.“ Јаков се тада заклео Страхом свога оца Исака. Затим је Јаков принео жртву на брду и позвао своју родбину на обед. Након обеда су преноћили на брду. У рано јутро Лаван устане, изљуби своје унуке и ћерке и благослови их. Затим крене и врати се у своје место.
1. Mojsijeva 31:1-55 Sveta Biblija (SRP1865)
A Jakov èu gdje sinovi Lavanovi govore: Jakov uze sve što bješe našega oca, i od onoga što bješe našega oca steèe sve ovo blago. I vidje Jakov gdje lice Lavanovo nije prema njemu kao prije. I Gospod reèe Jakovu: vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja æu biti s tobom. I poslav Jakov dozva Rahilju i Liju u polje k stadu svojemu. I reèe im: vidim gdje lice oca vašega nije prema meni kao prije; ali je Bog oca mojega bio sa mnom. I vi znate da sam služio ocu vašemu kako sam god mogao; A otac me je vaš varao i mijenjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me ošteti; Kad on reèe: što bude šareno neka ti je plata, onda se mladilo sve šareno; a kad reèe: s biljegom što bude neka ti je plata, onda se mladilo sve s biljegom. Tako Bog uze stoku ocu vašemu i dade je meni; Jer kad se upaljivaše stoka, podigoh oèi svoje i vidjeh u snu, a to ovnovi i jarci što skaèu na ovce i koze bijahu šareni, s biljegama prutastim i kolastim. A anðeo Gospodnji reèe mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: evo me. A on reèe: podigni sad oèi svoje i gledaj, ovnovi i jarci što skaèu na ovce i koze, šareni su, s biljegama prutastim i kolastim; jer vidjeh sve što ti èini Lavan. Ja sam Bog od Vetilja, gdje si prelio kamen i uèinio mi zavjet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju. Tada odgovori Rahilja i Lija, i rekoše mu: eda li još imamo kakav dio i našljedstvo u domu oca svojega? Nije li nas držao kao tuðinke kad nas je prodao? pa je još i naše novce jednako jeo. Jer sve ovo blago što uze Gospod ocu našemu, naše je i naše djece. Zato èini sve što ti je Gospod kazao. I podiže se Jakov, i metnu djecu svoju i žene svoje na kamile; I odvede svu stoku svoju i sve blago što bješe stekao, stoku koju bješe stekao u Padan-Aramu, i poðe k Isaku ocu svojemu u zemlju Hanansku. A Lavan bješe otišao da striže ovce svoje; i Rahilja ukrade idole ocu svojemu. I Jakov otide kradom od Lavana Sirina ne javivši mu da hoæe da ide. I pobježe sa svijem blagom svojim, i podiže se te prijeðe preko vode, i uputi se ka gori Galadu. A treæi dan javiše Lavanu da je pobjegao Jakov. I uze sa sobom braæu svoju, i poðe za njim u potjeru, i za sedam dana stiže ga na gori Galadu. Ali Bog doðe Lavanu Sirinu noæu u snu, i reèe mu: èuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni lijepo ni ružno. I stiže Lavan Jakova; a Jakov bješe razapeo šator svoj na gori, pa i Lavan takoðer razape svoj s braæom svojom na gori Galadu. I Lavan reèe Jakovu: šta uèini te kradom pobježe od mene i odvede kæeri moje kao na maè otete? Zašto tajno pobježe i kradom otide od mene? niti mi reèe da te ispratim s veseljem i s pjesmama, s bubnjima i guslama? Niti mi dade da izljubim sinove svoje i kæeri svoje? ludo si radio. Mogao bih vam dosaditi; ali Bog oca vašega noæas mi reèe govoreæi: èuvaj se da ne govoriš s Jakovom ni lijepo ni ružno. Idi dakle kad si se tako uželio kuæe oca svojega; ali zašto ukrade bogove moje? A Jakov odgovori i reèe: bojah se i mišljah: hoæeš silom oteti kæeri svoje od mene. A bogove svoje u koga naðeš, onaj neka ne živi više; pred našom braæom traži što je tvoje u mene, pa uzmi. Jer Jakov nije znao da ih je ukrala Rahilja. I uðe Lavan u šator Jakovljev i u šator Lijin i u šator dviju robinja, i ne naðe ih; i izašav iz šatora Lijina uðe u šator Rahiljin. A Rahilja uze idole i sakri ih pod samar kamile svoje i sjede ozgo; i Lavan pipaše po cijelom šatoru, i ne naðe. A ona reèe ocu svojemu: nemoj se srditi, gospodaru, što ti ne mogu ustati, jer mi je što u žena biva. Traživ dakle ne naðe idola svojih. I Jakov se rasrdi, i stade koriti Lavana, i govoreæi reèe mu: šta sam uèinio, šta sam skrivio, te si me tako žestoko tjerao? Pipao si sav prtljag moj, pa šta si našao iz svoje kuæe? daj ovamo pred moju i svoju braæu, neka rasude izmeðu nas dvojice. Evo dvadeset godina bijah kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jaloviše se, a ovnova iz stada tvojega ne jedoh. Što bi zvijerje zaklalo nijesam ti donosio, sam sam podmirivao; od mene si iskao što bi mi bilo ukradeno danju ili noæu. Danju me ubijaše vruæina a noæu mraz; i san mi ne padaše na oèi. Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kuæi; služio sam ti èetrnaest godina za dvije kæeri tvoje i šest godina za stoku tvoju, i platu si mi mijenjao deset puta. Da nije Bog oca mojega, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom, bi me zacijelo otpustio prazna. Ali je Bog vidio nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori noæas. A Lavan odgovori Jakovu i reèe: ove su kæeri moje kæeri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova stoka moja stoka, i što god vidiš sve je moje; pa šta bih uèinio danas kæerima svojim ili sinovima njihovijem koje rodiše? Nego hajde da uhvatimo vjeru, ja i ti, da bude svjedoèanstvo izmeðu mene i tebe. I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen. I reèe Jakov braæi svojoj: nakupite kamenja. I nakupiše kamenja i složiše na gomilu, i jedoše na gomili. I Lavan ga nazva Jegar-Sahadut, a Jakov ga nazva Galed. I reèe Lavan: ova gomila neka bude svjedok izmeðu mene i tebe danas. Zato se prozva Galed. A prozva se i Mispa, jer reèe Lavan: neka Gospod gleda izmeðu mene i tebe, kad ne uzmožemo vidjeti jedan drugoga. Ako ucvijeliš kæeri moje i ako uzmeš žene preko mojih kæeri, neæe èovjek biti izmeðu nas, nego gle Bog svjedok izmeðu mene i tebe. I još reèe Lavan Jakovu: gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik, koji podigoh izmeðu sebe i tebe. Svjedok je ova gomila i svjedok je ovaj spomenik: da ni ja neæu prijeæi preko ove gomile k tebi ni ti k meni da neæeš prijeæi preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo. Bog Avramov i bogovi Nahorovi, bogovi oca njihova, neka sude meðu nama. A Jakov se zakle strahom oca svojega Isaka. I Jakov prinese žrtvu na gori, i sazva braæu svoju na veèeru; i jedoše pa noæiše na gori. A ujutru rano usta Lavan, i izljubi svoju unuèad i kæeri svoje, i blagoslovi ih, pa otide i vrati se u svoje mjesto.