1. Mojsijeva 3:7-10
1. Mojsijeva 3:7-10 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада им се обома отворише очи и спознаше да су голи, па исплетоше од смоквиног лишћа прегаче. Потом зачуше корак Господа Бога, који је ишао вртом у смирај дана, и сакрише се човек и жена његова од Господа Бога међу дрвећем у врту. Тада Господ Бог позва човека и рече му: „Где си?” Он одговори: „Чух корак твој у врту и уплаших се јер сам го, па се сакрих.”
1. Mojsijeva 3:7-10 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче. Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту. ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?« А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.«
1. Mojsijeva 3:7-10 Novi srpski prevod (NSPL)
Uto im se oboma otvore oči i oni shvate da su goli. Zato su spleli smokvino lišće i napravili sebi pregače. Tada su začuli korak Gospoda Boga, koji je šetao vrtom pri dnevnom povetarcu, pa su se sakrili među drvećem u vrtu. Gospod Bog pozva čoveka: „Gde si!“ „Čuo sam tvoj korak u vrtu, ali sam se uplašio zato što sam go, pa sam se sakrio“ – odazva se čovek.
1. Mojsijeva 3:7-10 Нови српски превод (NSP)
Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче. Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту. Господ Бог позва човека: „Где си!“ „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.
1. Mojsijeva 3:7-10 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada im se otvoriše oèi, i vidješe da su goli; pa spletoše lišæa smokova i naèiniše sebi pregaèe. I zaèuše glas Gospoda Boga, koji iðaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga meðu drveta u vrtu. A Gospod Bog viknu Adama i reèe mu: gdje si? A on reèe: èuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.