1. Mojsijeva 24:1-51
1. Mojsijeva 24:1-51 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Авраам остари, зађе у године, али Господ Авраама благослови у свему. Тада Авраам рече главном слуги у кући, који је управљао свим његовим добрима: „Стави руку своју на бедро моје! Заклињем те Господом Богом неба и Богом земље да нећеш довести жену сину моме од кћери Хананаца, међу којима живим. Отићи ћеш у земљу моју и крај мој и довести жену сину моме Исаку.” Слуга му рече: „А ако жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу, да ли да одведем сина твога у земљу из које си ти дошао?” Авраам му рече: „Пази да не одведеш сина мога онамо! Господ Бог небески, који ме је извео из дома оца мога и из родног краја, под заклетвом је рекао: ‘Потомству твоме даћу земљу ову.’ Он ће послати анђела свога пред тобом да оданде доведеш жену сину моме. А ако жена не буде хтела да пође с тобом, разрешавам те заклетве, само сина мога немој да одведеш онамо.” Тада слуга стави руку своју на бедро Аврааму, господару своме, и закле му се тако. Затим слуга узе десет камила од камила господара свога и све најбоље од иметка господара свога и ишавши дође у Арам у Међуречју у род Нахоров. Он пусти камиле да полежу изван града, крај студенца пред вече, кад су жене излазиле да захватају воду. Он рече: „Господе, Боже господара мога Авраама! Изађи ми у сусрет и смилуј се господару моме Аврааму. Ево, ја ћу стајати поред овог студенца, а ћерке људи из града доћи ће да захвате воду. Она девојка којој кад кажем: ‘Нагни крчаг свој да се напијем’ каже: ‘Ево, пиј и камиле ћу ти напојити’, нека буде она коју си наменио слуги своме Исаку. Тако ћу познати да си се смиловао на господара мога!” И он још не заврши те речи кад Ревека, ћерка Ватуилова, сина Мелхе, жене Авраамовог брата Нахора, дође с крчагом на рамену. Девојка је била врло лепог изгледа, девица, коју човек није спознао. Она сиђе до извора, напуни крчаг и попе се. Тада слуга дотрча пред њу и рече: „Молим те, дај ми да пијем мало из твога крчага.” „Пиј, господине, одговори она.” Брзо спусти крчаг на руку и напоји га. Кад га напоји, рече: „И камилама ћу твојим налити да се напију.” Она брзо изручи воду у појило, па отрча до студенца да поново захвати и тако нали свим његовим камилама. Човек је ћутке посматрао да би сазнао да ли је Господ његов пут учинио успешним или није. Кад су се камиле напојиле, човек извади златне наноснице од пола сикла и стави јој две наруквице на руке од десет сикала злата. Затим јој рече: „Кажи ми чија си ћерка? Има ли у кући оца твога места за нас, да преноћимо?” Она му одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина Мелхиног, кога роди Нахору.” Још додаде: „Има у нас доста сламе и хране и места за ноћење.” Тада се човек поклони Господу и рече: „Нека је благословен Господ Бог господара мога Авраама што није ускратио своје милосрђе и верност господару моме и што ме је Господ водио путем до куће брата господара мога.” Девојка отрча и све ово исприча у кући своје мајке. Ревека је имала брата коме је име било Лаван. Лаван истрча напоље ка човеку код студенца. Кад је видео наноснице и наруквице на рукама своје сестре и чуо како је његова сестра Ревека рекла: „Овако ми је човек рекао”, он пође човеку који је стајао поред камила крај студенца. Он му рече: „Дођи, који си благословен од Господа. Зашто стојиш напољу кад сам ја спремио кућу и место за камиле?” Затим доведе човека у кућу и растоварише камиле. Дадоше им сламе и хране и донесоше њему и људима који беху с њим воде да оперу ноге. Затим му поставише да једе. Међутим, он рече: „Нећу јести док не кажем оно што имам да кажем.” Лаван му рече: „Кажи!” Тада рече: „Ја сам слуга Авраамов. Господ је веома благословио мога господара, те је постао моћан. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слуга и слушкиња, камила и магараца. Саара, жена мога господара, родила му је сина у старости и он му је предао све што има. Потом је мене заклео мој господар рекавши: ‘Немој да узмеш за жену моме сину неку од кћери хананских, међу којима живим. Него иди у кућу оца мога и у моју родбину да доведеш жену сину моме.’ На то сам рекао своме господару: ‘Можда жена неће хтети да пође са мном?’ Тада ми је он рекао: ‘Господ, пред којим сам ишао, послаће анђела свога с тобом, твој пут ће успети и довешћеш жену сину моме из родбине моје и из куће оца мога. Бићеш разрешен заклетве ако одеш у родбину моју и ако те одбију. Тада си разрешен своје заклетве.’ Кад сам данас дошао на студенац, рекао сам: ‘Господе, Боже господара мога Авраама! Ако ћеш учинити успешним пут који сам започео. Ево, ја стојим крај студенца. Девојка која дође да захвати воде и ја јој кажем да ми да да се напијем из њеног крчага, па она одговори: Пиј ти, и камилама ћу твојим налити, та нека буде жена коју је Господ наменио сину господара мога.’ Још док сам то у себи говорио – гле, дође Ревека с крчагом на рамену и сиђе да захвати воде. Ја јој рекох: ‘Дај ми да се напијем.’ Она брзо спусти крчаг и рече: ‘Пиј ти, а напојићу и твоје камиле.’ Тако сам ја пио, а она је напојила и моје камиле. Тада сам је запитао: ‘Чија си ћерка?’, она је одговорила: ‘Ја сам ћерка Ватуилова, сина Нахоровог, којег му роди Мелха.’ Тада јој ставих алке у носнице и наруквице на руке. Затим се поклоних и помолих Господу и благослових Господа, Бога господара мога, који ме је правим путем водио да узмем за његовог сина кћер брата мога господара. Сада, ако хоћете да покажете љубав и верност моме господару, кажите ми. Ако нећете, реците ми да пођем десно или лево.” Тада Лаван и Ватуило одговорише: „Од Господа ово долази. Ми ти не можемо казати ни зло ни добро. Ево, Ревека је пред тобом. Узми је и иди. Нека буде жена сину твога господара, као што је Господ казао.”
1. Mojsijeva 24:1-51 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио. Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим, него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.« »А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?« »Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам. »ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина. А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!« Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се. Потом узе десет камила из крда свога господара и оде, носећи са собом сваковрсних добара свога господара, па се запути у Арам Нахарајим, у Нахоров град. Испред града натера камиле да клекну поред једног бунара. Било је предвечерје, време када жене излазе да захвате воде. Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму. Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде. Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ – нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.« И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора. Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе. Слуга јој потрча у сусрет, па јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага.« »Пиј, господару«, рече она, па брзо спусти крчаг на руку и даде му да пије. Када се напио, она рече: »И твојим камилама ћу захватати воде док се не напију«. И она брзо испразни крчаг у појило, па отрча назад до бунара да захвати још воде. Тако је захватила воде за све његове камиле. А слуга је ћутао и помно је посматрао, да види да ли је ГОСПОД учинио да његов пут буде успешан или није. Када су се камиле напојиле, човек извади златан носни прстен тежак једну беку и две златне наруквице тешке десет шекела, па је упита: »Молим те, реци ми чија си кћи? Има ли у дому твога оца места за нас да преноћимо?« Она му одговори: »Ја сам кћи Бетуела, кога је Милка родила Нахору«, па додаде: »Код нас има сламе и крме у изобиљу, а и места за вас да преноћите.« Слуга се тада дубоко поклони ГОСПОДУ, говорећи: »Благословен ГОСПОД, Бог мога господара Авраама, што мога господара није лишио своје љубави и верности. ГОСПОД ме је водио путем до дома рођакâ мога господара.« Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке. А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору, јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора, па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.« И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге. Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.« А Лаван рече: »Кажи.« Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘ Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘ А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу, послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца. Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘ »Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан. Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«, а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘ И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле. Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке, па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина. А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.« »Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако. Ево Ревеке пред тобом – узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.«
1. Mojsijeva 24:1-51 Novi srpski prevod (NSPL)
Avraham je bio već star i dobro odmakao u godinama. Gospod ga je bio blagoslovio u svemu. Avraham reče najstarijem sluzi u svom domu, pod čijom upravom je bila sva njegova imovina: „Stavi ruku pod moje bedro, da te zakunem Gospodom, Bogom neba i zemlje, da mome sinu nećeš dovesti za ženu jednu od ćerki Hananaca među kojima živim, nego da ćeš otići u moju zemlju, u moj rodni kraj, te dovesti ženu za mog sina Isaka.“ Sluga reče Avrahamu: „A šta ako žena neće da pođe u ovu zemlju? Treba li da se vratim i povedem tvoga sina u zemlju iz koje si ti došao?“ Avraham mu odgovori: „Pazi da ne odvedeš tamo moga sina! Gospod, Bog nebeski, koji me je izveo iz doma moga oca i iz moje rodne zemlje, mi je govorio i zakleo se samim sobom, rekavši: ’Tvome potomstvu ću dati ovu zemlju.’ On će poslati anđela pred tobom, pa ćeš dovesti odande ženu za mog sina. A ako žena neće da pođe s tobom, onda te moja zakletva više ne obavezuje. Samo pazi da tamo ne vodiš moga sina.“ Tada je sluga stavio ruku pod Avrahamovo bedro, pa mu se zakleo da će učiniti što mu je Avraham rekao. Sluga je uzeo deset kamila svoga gospodara, i poneo svakovrsna dobra svoga gospodara. Onda je ustao i krenuo u Aram-Naharajim, u Nahorov grad. Kod bunara, izvan grada, je pustio kamile da poležu. Bilo je veče, vreme kad žene dolaze da zahvataju vodu. Onda se pomolio: „O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, izađi mi danas u susret i iskaži milost mome gospodaru Avrahamu. Evo, stojim ovde kod izvora, a ćerke meštana dolaze da zahvataju vodu. Reći ću jednoj devojci: ’Spusti svoj krčag da se napijem.’ Ako ona odgovori: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile’, neka ona bude ta koju si odredio za tvoga slugu Isaka. Po tome ću znati da si iskazao milost mome gospodaru.“ On još nije bio dorekao molitvu, kad dođe Reveka, koja se rodila Vatuilu, sinu Melhe, žene Avrahamovog brata Nahora, noseći krčag na ramenu. Devojka je bila predivnog izgleda, devica koju muškarac nije dotakao. Sišla je k izvoru, napunila krčag, pa se vratila gore. Sluga joj tada potrča u susret i reče joj: „Daj mi, molim te, malo vode iz tvog krčaga!“ Ona mu odgovori: „Pij, gospodaru!“, pa je hitro spustila krčag na ruku i dala mu da pije. Kad ga je napojila, rekla je: „Naliću i tvojim kamilama da se napoje.“ Brzo je izlila krčag u pojilo, pa se požurila k bunaru da ponovo zahvati vode. Zatim je napojila sve njegove kamile. Čovek ju je ćutke posmatrao, ne bi li saznao da li je Gospod učinio njegov put uspešnim ili nije. Kad su se kamile napojile, čovek je uzeo zlatnu grivnu za njen nos tešku pola šekela, a za njene ruke dve zlatne narukvice teške deset šekela. Sluga joj tada reče: „Reci mi, molim te, čija si ćerka? Ima li u kući tvoga oca mesta za nas da prenoćimo?“ Ona odgovori: „Ja sam ćerka Vatuila, sina koga je Melha rodila Nahoru.“ Još mu je rekla: „Kod nas ima puno slame i stočne hrane, a ima i mesta da se prenoći.“ Čovek se tada poklonio i pao ničice pred Gospodom, govoreći: „Neka je blagosloven Gospod, Bog moga gospodara Avrahama, što nije uskratio svoju milost i vernost mome gospodaru. Gospod me je doveo pravo u kuću rođaka moga gospodara!“ Devojka je onda otrčala i ispričala sve ovo u kući svoje majke. Reveka je imala brata koji se zvao Lavan. Lavan je otrčao napolje, ka čoveku kod studenca. Čim je video grivnu i narukvice na rukama svoje sestre, i kad je čuo reči njegove sestre Reveke: „Ovako mi je govorio taj čovek“, otišao je k čoveku koji je stajao kod kamila na studencu. Rekao mu je: „Dođi, blagosloveni od Gospoda! Zašto stojiš napolju? Ja sam već spremio kuću i mesto za kamile.“ Čovek je došao u kuću i rastovario kamile. Lavan je onda dao stočne hrane i slame kamilama, a sluzi i ljudima koji su bili s njim je doneo vode da operu noge. Kad je postavio pred njega da jede, sluga reče: „Neću jesti dok ne kažem što imam da kažem.“ Lavan mu reče: „Govori onda!“ Sluga je počeo da priča: „Ja sam Avrahamov sluga. Gospod je obilato blagoslovio moga gospodara, te je postao bogat. Dao mu je ovaca i goveda, srebra i zlata, slugu i sluškinja, kamila i magaraca. Sara, žena moga gospodara, mu je rodila sina u njegovoj starosti, kome je dao svu svoju imovinu. Moj me je gospodar zakleo, rekavši: ’Ne uzimaj za ženu mome sinu neku devojku od Hananejaca, u čijoj zemlji živim. Nego idi k porodici moga oca, k mojoj rodbini, da nađeš ženu za moga sina.’ Ja sam onda upitao svoga gospodara: ’A šta ako žena neće da pođe sa mnom?’ On mi odgovori: ’Gospod, čiji put sledim, poslaće svog anđela s tobom, i učiniti tvoj put uspešnim, pa ćeš dovesti ženu za moga sina od moje rodbine, iz porodice moga oca. Zakletve ćeš biti razrešen kad odeš k mojoj rodbini. Ako ti oni ne daju devojku, onda te moja zakletva više ne obavezuje. Danas, kad sam došao kod izvora, rekao sam Gospodu: ’O, Gospode, Bože moga gospodara Avrahama, ako ti je po volji, molim te učini uspešnim put na koji sam krenuo. Evo, stojim kod izvora i devojci koja dođe da crpi vodu, reći ću: ’Daj mi da popijem malo vode iz tvoga krčaga.’ Ako ona kaže: ’Pij! Izvući ću vode i za tvoje kamile’, to će biti ona koju je Gospod odredio za sina moga gospodara. Ja još nisam bio dorekao molitvu u sebi, kad eto Reveke sa krčagom na ramenu. Sišla je k izvoru da zahvati vode. Ja joj rekoh: ’Daj mi, molim te, da pijem!’ Ona je brzo spustila krčag s ramena i rekla: ’Pij! Napojiću i tvoje kamile.’ Ja sam pio, a ona je napojila kamile. Onda sam je upitao: ’Čija si ti ćerka?’ Ona odgovori: ’Ćerka sam Vatuila, koga je Nahoru rodila Melha.’ Tada sam joj stavio grivnu na nos, a narukvice na njene ruke. Zatim sam pao ničice pred Gospodom i blagoslovio Gospoda, Boga moga gospodara Avrahama, koji me je vodio pravim putem da uzmem ćerku brata moga gospodara za njegovog sina. A sad, recite mi ako nameravate da iskažete milost i vernost mome gospodaru; ako ne nameravate, i to mi recite, tako da znam hoću li poći na desno ili na levo.“ Tada Lavan i Vatuilo odgovore: „Od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo reći ni da ni ne. Evo, Reveka je tu: uzmi je i idi, pa neka bude žena tvome gospodaru, kako je Gospod rekao.“
1. Mojsijeva 24:1-51 Нови српски превод (NSP)
Аврахам је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему. Аврахам рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“ Слуга рече Аврахаму: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“ Аврахам му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“ Тада је слуга ставио руку под Аврахамово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Аврахам рекао. Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду. Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Аврахама, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Аврахаму. Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“ Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Аврахамовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе. Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“ Она му одговори: „Пиј, господару!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије. Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није. Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела, а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела. Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“ Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“ Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Аврахама, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“ Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“ Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“ Лаван му рече: „Говори онда!“ Слуга је почео да прича: „Ја сам Аврахамов слуга. Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’ Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’ Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује. Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Аврахама, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара. Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’ Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле. Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’ Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’ Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Аврахама, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“ Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“
1. Mojsijeva 24:1-51 Sveta Biblija (SRP1865)
A Avram bješe star i vremenit, i Gospod bješe blagoslovio Avrama u svemu; I reèe Avram sluzi svojemu najstarijemu u kuæi svojoj, koji bješe nad svijem dobrom njegovijem: metni ruku svoju pod stegno moje, Da te zakunem Gospodom Bogom nebeskim i Bogom zemaljskim da neæeš dovesti žene sinu mojemu izmeðu kæeri ovijeh Hananeja, meðu kojima živim; Nego da æeš otiæi u zemlju moju i u rod moj i dovesti ženu sinu mojemu Isaku. A sluga mu reèe: i ako djevojka ne htjedbude poæi sa mnom u ovu zemlju; hoæu li odvesti sina tvojega u zemlju iz koje si se iselio? A Avram mu reèe: pazi da ne odvedeš sina mojega onamo. Gospod Bog nebeski, koji me je uzeo iz doma oca mojega i iz zemlje roda mojega, i koji mi je rekao i zakleo mi se govoreæi: sjemenu æu tvojemu dati zemlju ovu, on æe poslati anðela svojega pred tobom da dovedeš ženu sinu mojemu odande. Ako li djevojka ne htjedbude poæi s tobom, onda da ti je prosta zakletva moja; samo sina mojega nemoj odvesti onamo. I metnu sluga ruku svoju pod stegno Avramu gospodaru svojemu, i zakle mu se za ovo. Tada sluga uze deset kamila izmeðu kamila gospodara svojega da ide, jer sve blago gospodara njegova bješe pod njegovom rukom; i otišav doðe u Mesopotamiju do grada Nahorova. I pusti kamile da poliježu iza grada kod studenca pred veèe kad izlaze graðanke da zahvataju vode; I reèe: Gospode Bože gospodara mojega Avrama, daj mi sreæu danas i uèini milost gospodaru mojemu Avramu. Evo, ja æu stajati kod ovoga studenca, a graðanke æe doæi da zahvataju vode. Kojoj djevojci reèem: nagni krèag svoj da se napijem, a ona reèe: na pij, i kamile æu ti napojiti; daj to da bude ona koju si namijenio sluzi svojemu Isaku; i po tome da poznam da si uèinio milost gospodaru mojemu. I on još ne izgovori, a to Reveka, kæi Vatuila sina Melhe žene Nahora brata Avramova, doðe s krèagom na ramenu. I bješe vrlo lijepa, još djevojka, još je èovjek ne bješe poznao. Ona siðe na izvor, i natoèi krèag, i poðe; A sluga iskoèi pred nju i reèe: daj mi da se napijem malo vode iz krèaga tvojega. A ona reèe: na pij, gospodaru. I brže spusti krèag na ruku svoju, i napoji ga. I kad ga napoji, reèe: i kamilama æu tvojim naliti neka se napiju. I brže izruèi krèag svoj u pojilo, pa opet otrèa na studenac da nalije, i nali svijem kamilama njegovijem. A èovjek joj se divljaše, i æutaše, neæe li poznati je li Gospod dao sreæu putu njegovu ili nije. A kad se kamile napiše, izvadi èovjek zlatnu grivnu od po sikla i metnu joj oko èela, i dvije narukvice metnu joj na ruke od deset sikala zlata. I reèe: èija si kæi? kaži mi. Ima li u kuæi oca tvojega mjesta za nas da prenoæimo? A ona mu reèe: ja sam kæi Vatuila sina Melšina, kojega rodi Nahoru. Još reèe: ima u nas mnogo slame i piæe i mjesta za noæište. Tada èovjek savivši se pokloni se Gospodu, I reèe: blagosloven da je Gospod Bog gospodara mojega Avrama, što ne ostavi milosti svoje i vjere svoje prema gospodaru mojem, i putem dovede me Gospod u dom rodbine gospodara mojega. A djevojka otrèa i sve ovo kaza u domu matere svoje. A Reveka imaše brata, kojemu ime bješe Lavan; i istrèa Lavan k èovjeku na studenac, Kako vidje grivnu i narukvice na rukama sestre svoje i èu gdje Reveka sestra mu reèe: tako mi kaza èovjek; doðe k èovjeku; a on stajaše kod kamila na studencu. I reèe: hodi, koji si blagosloven od Gospoda; što bi stajao napolju? spremio sam kuæu, ima mjesta i za kamile. I dovede èovjeka u kuæu, i rastovari kamile; i dadoše slame i piæe kamilama, i donesoše vode za noge njemu i ljudima što bijahu s njim; I postaviše mu da jede; ali on reèe: neæu jesti dokle ne kažem stvar svoju. A Lavan mu reèe: govori. Tada reèe: ja sam sluga Avramov. A Gospod je blagoslovio gospodara mojega veoma, te je postao velik, i dao mu je ovaca i goveda, i srebra i zlata, i sluga i sluškinja, i kamila i magaraca. I još Sara žena gospodara mojega rodi sina gospodaru mojemu u starosti njegovoj, i on mu dade sve što ima. A mene zakle gospodar moj govoreæi: nemoj dovesti sinu mojemu žene izmeðu kæeri ovijeh Hananeja, meðu kojima živim; Nego idi u dom oca mojega i u rod moj, da dovedeš ženu sinu mojemu. A ja rekoh gospodaru svojemu: može biti da djevojka neæe htjeti poæi sa mnom. A on mi reèe: Gospod, po èijoj volji svagda življah, poslaæe anðela svojega s tobom, i daæe sreæu tvojemu putu da dovedeš ženu sinu mojemu od roda mojega, iz doma oca mojega. Onda æe ti biti prosta zakletva moja, kad otideš u rod moj; ako ti je i ne dadu, opet æe ti biti prosta zakletva moja. I kad doðoh danas na studenac, rekoh: Gospode Bože gospodara mojega Avrama, ako si dao sreæu putu mojemu, kojim idem, Evo, ja æu stajati kod studenca: koja djevojka doðe da zahvati vode, i ja joj kažem: daj mi da se napijem malo vode iz krèaga tvojega, A ona mi odgovori: i ti pij i kamilama æu tvojim naliti; to neka bude žena koju je namijenio Gospod sinu gospodara mojega. Ja još ne izgovorih u srcu svojem, a doðe Reveka s krèagom na ramenu, i sišavši na izvor zahvati; i ja joj rekoh: daj mi da se napijem. A ona brže spustivši sa sebe krèag reèe: na pij, i kamile æu ti napojiti. I kad se napih, napoji i kamile moje. I zapitah je govoreæi: èija si kæi? A ona odgovori: ja sam kæi Vatuila sina Nahorova, kojega mu rodi Melha. Tada joj metnuh grivnu oko èela i narukvice na ruke; I padoh i poklonih se Gospodu, i zahvalih Gospodu Bogu gospodara mojega Avrama, što me dovede pravijem putem da naðem kæer brata gospodara svojega za sina njegova. Ako æete dakle uèiniti ljubav i vjeru gospodaru mojemu, kažite mi; ako li neæete, kažite mi, da idem na desno ili na lijevo. A Lavan i Vatuilo odgovarajuæi rekoše: od Gospoda je ovo došlo; mi ti ne možemo kazati ni zlo ni dobro. Eto, Reveka je u tvojoj vlasti, uzmi je pa idi, i neka bude žena sinu tvojega gospodara, kao što kaza Gospod.