1. Mojsijeva 22:1-12
1. Mojsijeva 22:1-12 Novi srpski prevod (NSPL)
Posle ovih događaja Bog je iskušao Avrahama. Bog ga zovnu: „Avrahame!“ „Evo me!“ – odazva se Avraham. Bog mu onda reče: „Uzmi svoga sina Isaka, tvoga jedinca koga voliš, i pođi s njim u zemlju Moriju, pa ga prinesi kao žrtvu svespalnicu na brdu koje ću ti pokazati.“ Ustane Avraham u rano jutro i osamari magarca. Sa sobom je poveo dva momka i svoga sina Isaka, i pošto je nasekao drva za svespalnicu, digao se i krenuo na mesto koje mu je Bog rekao. Trećega dana Avraham podigne pogled i izdaleka ugleda ono mesto. Avraham reče momcima: „Vi ostanite ovde s magarcem, a ja i dečak idemo gore. Kad se pomolimo, vratićemo se k vama.“ Avraham uzme drva za žrtvu svespalnicu, natovari ih na svoga sina Isaka, a sam je poneo vatru i nož. Onda su obojica krenula. Isak reče svome ocu Avrahamu: „Oče!“ Avraham se odazva: „Evo me, sine!“ Isak mu reče: „Evo, tu su vatra i drva, ali gde je jagnje za žrtvu svespalnicu?“ Avraham odgovori: „Bog će se postarati za jagnje za žrtvu svespalnicu, sine moj.“ Tako njih dvojica nastave put. Kad su stigli na mesto za koje im je Bog rekao, Avraham podigne žrtvenik, naslaže drva, pa sveže svoga sina Isaka i položi ga na žrtvenik povrh drva. Tad Avraham uze nož da zakolje svoga sina. Ali Anđeo Gospodnji ga pozva s neba i reče mu: „Avrahame! Avrahame!“ On odgovori: „Evo me!“ Anđeo Gospodnji reče: „Ne diži ruku na dečaka, niti mu šta čini! Sad znam da se bojiš Boga, jer mi nisi uskratio ni svoga sina jedinca.“
1. Mojsijeva 22:1-12 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После ових догађаја Бог хтеде да искуша Авраама, па га позва: „Аврааме!” Он одговори: „Ево ме!” Бог му рече: „Узми сина свога јединца Исака, кога волиш, иди у земљу Морију, па га принеси као жртву паљеницу на брду које ћу ти показати.” Сутрадан Авраам урани, осамари магарца, поведе двојицу момака и сина свога Исака. Нацепа дрва за жртву и пође на место које му Бог показа. Трећег дана Авраам подиже очи и угледа место у долини. Онда Авраам рече момцима: „Останите ви овде с магарцем, а ја и дечак идемо онамо да се помолимо, па ћемо се вратити к вама.” Авраам узе дрва за жртву паљеницу, стави их на сина Исака, а у своју руку узе огањ и нож, па пођоше обојица заједно. Тада рече Исак своме оцу Аврааму: „Оче!” А он одговори: „Ево ме, сине!” Он рече: „Ево огња и дрва, али где је јагње за жртву?” Авраам одговори: „Бог ће се, сине, постарати за жртвено јагње”, и иђаху обојица заједно. Кад дођоше на место које му Бог каза, Авраам подиже жртвеник и наређа дрва, па свеза свога сина Исака и положи га преко дрва на жртвеник. Затим узе нож и замахну да закоље сина свога. Тад га анђео Господњи викну с неба и рече: „Аврааме, Аврааме!” Он одговори: „Ево ме!” Онда анђео рече: „Не спуштај руку своју на дечака и не чини му ништа, јер увидех да се бојиш Бога кад ниси хтео да поштедиш сина, јединца свога, мене ради!”
1. Mojsijeva 22:1-12 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После тога Бог искуша Авраама. Позва га: »Аврааме!« А Авраам одговори: »Молим?« Бог рече: »Узми свог сина, свог јединца Исаака, кога волиш, и иди у земљу Морију. Тамо га принеси као жртву паљеницу на једној од планина за коју ти будем рекао.« Авраам устаде рано ујутро, оседла магарца и поведе са собом двојицу слугу и свога сина Исаака. Када је насекао дрва за жртву паљеницу, крену ка месту о коме му је Бог говорио. Трећега дана Авраам диже поглед и угледа то место у даљини, па рече својим слугама: »Останите овде поред магарца, а ја и дечак идемо онамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити к вама.« Авраам узе дрва за жртву паљеницу и напрти их на свога сина Исаака, а он понесе ватру и нож, па њих двојица одоше заједно даље. Исаак рече свом оцу Аврааму: »Оче!« »Молим, сине?« одговори Авраам. »Ватра и дрва су овде«, рече Исаак, »али где је јагње за жртву паљеницу?« Авраам одговори: »Бог ће се сам постарати за јагње за жртву паљеницу, сине мој.« И њих двојица одоше заједно даље. Када су стигли до места о коме му је Бог говорио, Авраам подиже жртвеник и на њега наслага дрва. Затим свеза свога сина Исаака и положи га на жртвеник преко дрва, па пружи руку и узе нож да закоље свога сина. Али анђео ГОСПОДЊИ га позва са неба: »Аврааме! Аврааме!« А Авраам рече: »Молим?« »Не спуштај руку на дечака«, рече, »и немој ништа да му урадиш. Сада знам да се бојиш Бога, пошто ми ниси ускратио свога сина, свога јединца.«
1. Mojsijeva 22:1-12 Нови српски превод (NSP)
После ових догађаја Бог је искушао Аврахама. Бог га зовну: „Аврахаме!“ „Ево ме!“ – одазва се Аврахам. Бог му онда рече: „Узми свога сина Исака, твога јединца кога волиш, и пођи с њим у земљу Морију, па га принеси као жртву свеспалницу на брду које ћу ти показати.“ Устане Аврахам у рано јутро и осамари магарца. Са собом је повео два момка и свога сина Исака, и пошто је насекао дрва за свеспалницу, дигао се и кренуо на место које му је Бог рекао. Трећега дана Аврахам подигне поглед и издалека угледа оно место. Аврахам рече момцима: „Ви останите овде с магарцем, а ја и дечак идемо горе. Кад се помолимо, вратићемо се к вама.“ Аврахам узме дрва за жртву свеспалницу, натовари их на свога сина Исака, а сам је понео ватру и нож. Онда су обојица кренула. Исак рече своме оцу Аврахаму: „Оче!“ Аврахам се одазва: „Ево ме, сине!“ Исак му рече: „Ево, ту су ватра и дрва, али где је јагње за жртву свеспалницу?“ Аврахам одговори: „Бог ће се постарати за јагње за жртву свеспалницу, сине мој.“ Тако њих двојица наставе пут. Кад су стигли на место за које им је Бог рекао, Аврахам подигне жртвеник, наслаже дрва, па свеже свога сина Исака и положи га на жртвеник поврх дрва. Тад Аврахам узе нож да закоље свога сина. Али Анђео Господњи га позва с неба и рече му: „Аврахаме! Аврахаме!“ Он одговори: „Ево ме!“ Анђео Господњи рече: „Не дижи руку на дечака, нити му шта чини! Сад знам да се бојиш Бога, јер ми ниси ускратио ни свога сина јединца.“
1. Mojsijeva 22:1-12 Sveta Biblija (SRP1865)
Poslije toga šæaše Bog okušati Avrama, pa mu reèe: Avrame! A on odgovori: evo me. I reèe mu Bog: uzmi sada sina svojega, jedinca svojega miloga, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gdje æu ti kazati. I sjutradan rano ustavši Avram osamari magarca svojega, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svojega; i nacijepavši drva za žrtvu podiže se i poðe na mjesto koje mu kaza Bog. Treæi dan podigavši oèi svoje Avram ugleda mjesto izdaleka. I reèe Avram momcima svojim: ostanite vi ovdje s magarcem, a ja i dijete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratiæemo se k vama. I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svojemu, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno. Tada reèe Isak Avramu ocu svojemu: oèe! A on reèe: što, sine! I reèe Isak: eto ognja i drva, a gdje je jagnje za žrtvu? A Avram odgovori: Bog æe se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iðahu obojica zajedno. A kad doðoše na mjesto koje mu Bog kaza, Avram naèini ondje žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svojega metnu ga na žrtvenik vrh drva; I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svojega. Ali anðeo Gospodnji viknu ga s neba, i reèe: Avrame! Avrame! A on reèe: evo me. A anðeo reèe: ne diži ruke svoje na dijete, i ne èini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nijesi požalio sina svojega, jedinca svojega, mene radi.