1. Mojsijeva 2:1-20
1. Mojsijeva 2:1-20 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тако се довршише небо и земља и сва војска њихова. Бог доврши до седмог дана своје дело које учини и почину у седми дан од свега дела свога које учини. Бог благослови седми дан и посвети га, јер у тај дан почину од свег дела свога које учини. То је постанак неба и земље, кад су стварани. Кад Господ Бог створи земљу и небо, не беше на земљи никаквог пољског растиња, нити је никло икакво пољско биље, јер Господ Бог још не пусти дажд на земљу, нити беше човека да обрађује земљу. Међутим, пара се подизала са земље и натапала сву земљу. Потом Господ Бог начини човека од праха земаљског, дуну му у нос дух животни и поста човек душа жива. И засади Господ Бог врт у Едену, на истоку, и у њега постави човека кога начини. Тада Господ Бог учини да никну из земље свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело и дрво живота усред врта и дрво познања добра и зла. Вода је истицала из Едена и натапала врт, а одатле се гранала у четири реке. Првој је име било Фисон и она тече свом земљом евилском, у којој има злата. Злато те земље је добро, а тамо има и бдела и оникса. Другој реци је име Геон и она тече кроз сву земљу Хус. Трећој реци је име Хидекел и тече источно од Асирије, а четврта је Еуфрат. Господ Бог узе човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да га чува. Тада Господ Бог заповеди човеку: „Једи слободно са сваког дрвета у врту. Међутим, с дрвета познања добра и зла нипошто не једи, јер у који дан с њега окусиш сигурно ћеш умрети!” Потом рече Господ Бог: „Није добро да човек буде сам; да му начиним помоћника сличног њему.” Јер, Господ Бог начини од земље све животиње пољске и све птице небеске и приведе их човеку да види како ће коју назвати, па како их човек назове, тако да им буде име. Тако човек надену име свој стоци, свим птицама небеским и свакој звери пољској. Међутим, човеку се не нађе помоћник сличан њему.
1. Mojsijeva 2:1-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тако су довршени небо и земља и све на њима. До седмога дана Бог доврши своја дела, а седмога дана се одмори од свих својих дела. Бог благослови седми дан и учини га светим, јер се седмога дана одмарао од свих својих дела стварања. То је повест о небу и земљи – како су створени када је ГОСПОД, Бог, начинио земљу и небо. Још није било пољског грмља на земљи и нису још никле пољске биљке, јер ГОСПОД, Бог, још није пустио кишу на земљу и није било човека да земљу обрађује, него се магла дизала са земље и натапала сву површину тла. ГОСПОД, Бог, обликова човека од земљиног праха, у ноздрве му удахну дах живота, и човек постаде живо биће. Потом ГОСПОД, Бог, засади врт у Едену, на истоку, и тамо смести човека кога је обликовао. ГОСПОД, Бог, учини да из земље израсте сваковрсно дрвеће примамљивог изгледа и добро за јело, а насред врта дрво живота и дрво спознања добра и зла. Из Едена је текла река да наводњава врт, а оданде се гранала на четири главне реке. Прва се зове Пишон и тече око целе земље Хавиле, у којој има злата. Злато те земље је изврсно, а у њој има и мирисних смола и оникса. Друга река се зове Гихон и тече око целе земље Куш. Трећа река се зове Тигар и тече источно од Асирије. Четврта река је Еуфрат. ГОСПОД, Бог, узе човека и стави га у еденски врт, да га обрађује и стара се о њему. ГОСПОД, Бог, заповеди човеку: »Са сваког дрвета у врту слободно једи, али са дрвета спознања добра и зла да ниси јео! Јер, када будеш са њега јео, сигурно ћеш умрети.« Онда ГОСПОД, Бог, рече: »Није добро за човека да буде сам. Начинићу му помагача као што је он.« Тада ГОСПОД, Бог, од земље обликова све животиње и све птице, па их доведе пред човека, да види како ће их овај назвати. И како год је човек назвао неко живо биће – тако му је било име. Тако човек даде имена свакој врсти стоке, птица и дивљих животиња. Али за човека се не нађе помагач као што је он.
1. Mojsijeva 2:1-20 Novi srpski prevod (NSPL)
Tako je dovršeno nebo i zemlja sa svim svojim mnoštvom. Do sedmoga dana je Bog dovršio svoje delo koje je stvorio; sedmoga dana je počinuo od svih svojih dela. Tada je Bog blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je do tog dana dovršio stvaranje svih svojih dela koja je stvorio. To je izveštaj o poreklu neba i zemlje kad su bili stvoreni. Kada je Gospod Bog stvorio zemlju i nebo, još nije bilo nikakvog poljskog rastinja, niti je bilo izniklo ikakvo bilje po poljima. Gospod Bog, naime, još nije pustio kišu na zemlju, a nije bilo ni čoveka da obrađuje zemlju. Ipak, voda je izvirala iz zemlje i natapala tle. Tada Gospod Bog načini čoveka od zemnog praha i udahnu mu u nosnice dah života, te posta čovek živo biće. Onda je Gospod Bog zasadio vrt na istoku, u Edenu, i u njega smestio čoveka koga je načinio. Gospod Bog je učinio da iz zemlje izrastu svakovrsna drveta primamljivog izgleda i dobra za hranu, te drvo života i drvo poznanja dobra i zla. U Edenu je izvirala reka koja je napajala vrt. Odande se granala u četiri reke. Prvoj je ime Fison; ona protiče svom zemljom evilskom, u kojoj ima zlata. Zlato te zemlje je dobro, a ima tamo i smole i oniksa. Drugoj reci je ime Gion; ona protiče celom kuškom zemljom. Trećoj reci je ime Tigar; ona teče istočnim delom Asirije. Četvrta je Eufrat. Gospod Bog uzme čoveka i postavi ga u edenski vrt da ga obrađuje i da se stara o njemu. Gospod Bog zapovedi čoveku: „Sa svakog drveta u vrtu slobodno jedi, ali sa drveta poznanja dobra i zla ne smeš jesti! Jer, toga dana kada budeš okusio s njega, sigurno ćeš umreti.“ Zatim Gospod Bog reče: „Nije dobro da je čovek sam. Načiniću mu pomoćnika koji će mu priličiti.“ Gospod Bog je načinio iz zemlje sve divlje životinje, i sve ptice na nebu, pa ih je doveo čoveku da vidi kako će koju nazvati. Svako živo biće trebalo je da se zove onako kako ga je čovek nazvao. Čovek je dao imena svoj stoci, svim pticama na nebu i divljim životinjama. Ipak, za čoveka se nije našao pomoćnik koji bi mu priličio.
1. Mojsijeva 2:1-20 Нови српски превод (NSP)
Тако је довршено небо и земља са свим својим мноштвом. До седмога дана је Бог довршио своје дело које је створио; седмога дана је починуо од свих својих дела. Тада је Бог благословио седми дан и посветио га, јер је до тог дана довршио стварање свих својих дела која је створио. То је извештај о пореклу неба и земље кад су били створени. Када је Господ Бог створио земљу и небо, још није било никаквог пољског растиња, нити је било изникло икакво биље по пољима. Господ Бог, наиме, још није пустио кишу на земљу, а није било ни човека да обрађује земљу. Ипак, вода је извирала из земље и натапала тле. Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће. Онда је Господ Бог засадио врт на истоку, у Едену, и у њега сместио човека кога је начинио. Господ Бог је учинио да из земље израсту сваковрсна дрвета примамљивог изгледа и добра за храну, те дрво живота и дрво познања добра и зла. У Едену је извирала река која је напајала врт. Оданде се гранала у четири реке. Првој је име Фисон; она протиче свом земљом евилском, у којој има злата. Злато те земље је добро, а има тамо и смоле и оникса. Другој реци је име Гион; она протиче целом кушком земљом. Трећој реци је име Тигар; она тече источним делом Асирије. Четврта је Еуфрат. Господ Бог узме човека и постави га у еденски врт да га обрађује и да се стара о њему. Господ Бог заповеди човеку: „Са сваког дрвета у врту слободно једи, али са дрвета познања добра и зла не смеш јести! Јер, тога дана када будеш окусио с њега, сигурно ћеш умрети.“ Затим Господ Бог рече: „Није добро да је човек сам. Начинићу му помоћника који ће му приличити.“ Господ Бог је начинио из земље све дивље животиње, и све птице на небу, па их је довео човеку да види како ће коју назвати. Свако живо биће требало је да се зове онако како га је човек назвао. Човек је дао имена свој стоци, свим птицама на небу и дивљим животињама. Ипак, за човека се није нашао помоћник који би му приличио.
1. Mojsijeva 2:1-20 Sveta Biblija (SRP1865)
Tako se dovrši nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svrši Bog do sedmoga dana djela svoja, koja uèini; i poèinu u sedmi dan od svijeh djela svojih, koja uèini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan poèinu od svijeh djela svojih, koja uèini; To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad Gospod Bog stvori zemlju i nebo, I svaku biljku poljsku, dokle je još ne bješe na zemlji, i svaku travku poljsku, dokle još ne nicaše; jer Gospod Bog još ne pusti dažda na zemlju, niti bješe èovjeka da radi zemlju, Ali se podizaše para sa zemlje da natapa svu zemlju. A stvori Gospod Bog èovjeka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni; i posta èovjek duša živa. I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku; i ondje namjesti èovjeka, kojega stvori. I uèini Gospod Bog, te nikoše iz zemlje svakojaka drveta lijepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo od života usred vrta i drvo od znanja dobra i zla. A voda tecijaše iz Edema natapajuæi vrt, i odande se dijeljaše u èetiri rijeke. Jednoj je ime Fison, ona teèe oko cijele zemlje Evilske, a ondje ima zlata, I zlato je one zemlje vrlo dobro; ondje ima i bdela i dragoga kamena oniha. A drugoj je rijeci ime Geon, ona teèe oko cijele zemlje Huske. A treæoj je rijeci ime Hidekel, ona teèe k Asirskoj. A èetvrta je rijeka Efrat. I uzevši Gospod Bog èovjeka namjesti ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga èuva. I zaprijeti Gospod Bog èovjeku govoreæi: jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrijeæeš. I reèe Gospod Bog: nije dobro da je èovjek sam; da mu naèinim druga prema njemu. Jer Gospod Bog stvori od zemlje sve zvijeri poljske i sve ptice nebeske, i dovede k Adamu da vidi kako æe koju nazvati, pa kako Adam nazove koju životinju onako da joj bude ime; I Adam nadjede ime svakom živinèetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zvijeri poljskoj; ali se ne naðe Adamu drug prema njemu.
