1. Mojsijeva 11:1-4
1. Mojsijeva 11:1-4 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада су на целој земљи били један језик и исте речи. Кад су се људи селили са истока, нађоше равницу у земљи сенарској и ту се настанише. Тада рекоше један другом: „Хајде да правимо плоче и да их печемо!” Те опеке су им служиле уместо камена, а асфалт уместо малтера. Потом рекоше: „Сазидајмо себи град и кулу којој ће врх бити до неба, да стекнемо име да се не бисмо расејали по земљи.”
1. Mojsijeva 11:1-4 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
На целом свету био је само један језик и исте речи. Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише. »Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.« Тако су користили циглу место камена и катран место малтера. Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«
1. Mojsijeva 11:1-4 Novi srpski prevod (NSPL)
U ono vreme je sva zemlja imala isti jezik i iste reči. No, seleći se na istok, ljudi naiđu na dolinu u zemlji Senar, i tu se nastane. Tada rekoše jedan drugome: „Hajde da pravimo opeke i da ih valjano ispečemo!“ Opeke su im bile umesto kamena, a smola im je služila umesto maltera. Zatim rekoše: „Hajde da sagradimo sebi grad i kulu s vrhom do nebesa. Stecimo time sebi ugled, da se ne bismo rasejali po zemlji.“
1. Mojsijeva 11:1-4 Нови српски превод (NSP)
У оно време је сва земља имала исти језик и исте речи. Но, селећи се на исток, људи наиђу на долину у земљи Сенар, и ту се настане. Тада рекоше један другоме: „Хајде да правимо опеке и да их ваљано испечемо!“ Опеке су им биле уместо камена, а смола им је служила уместо малтера. Затим рекоше: „Хајде да саградимо себи град и кулу с врхом до небеса. Стецимо тиме себи углед, да се не бисмо расејали по земљи.“
1. Mojsijeva 11:1-4 Sveta Biblija (SRP1865)
A bijaše na cijeloj zemlji jedan jezik i jednake rijeèi. A kad otidoše od istoka, naðoše ravnicu u zemlji Senarskoj, i naseliše se ondje. Pa rekoše meðu sobom: hajde da pravimo ploèe i da ih u vatri peèemo. I bjehu im opeke mjesto kamena i smola zemljana mjesto kreèa. Poslije rekoše: hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj æe vrh biti do neba, da steèemo sebi ime, da se ne bismo rasijali po zemlji.