Jezdrina 9:5-15
Jezdrina 9:5-15 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
О вечерњој жртви устадох потресен, раздеране одеће и огртача, падох на колена и раширих руке своје ка Господу, Богу своме. Тада рекох: „Боже мој! Стидим се и бојим се да подигнем очи своје ка теби, Боже мој! Безакоња наша намножише се преко главе и греси наши нарастоше до неба. Од времена отаца својих до данас над нама је кривица велика. Због грехова наших били смо предани ми, цареви наши и свештеници наши у руке царева земаљских, под мач, у ропство, опљачкани и осрамоћени као што је и данас. А сада, за кратко време, дође нам милост Господа, Бога нашег, да нас остане остатак и даде нам уточиште у свом месту светом, да би нам просветлио очи наше Бог наш и дао нам мало живота у ропству нашем. Ми смо робови, али у ропству нашем није нас оставио Бог наш, него нам даде те нађосмо милост пред царевима персијским. Подигли смо храм Бога свога, обновили рушевине и добили уточиште у Јудеји и у Јерусалиму. Шта сада да кажемо, Боже наш, после свега? Оставили смо заповести своје, које си нам наредио преко слугу својих, пророка, речима: ‘Земља у коју идете да је наследите нечиста је земља због гадости народа земаљских, због гнусоба којим су је испунили до краја у нечистоти својој. Зато кћери своје не дајте за синове њихове и кћери њихове не узимајте за синове своје. Немојте да тражите њихов мир и срећу никада да бисте се оснажили, јели најбоље плодове земље и оставили је у наслеђе синовима својим довека.’ После свега што дође на нас због злих дела наших и велике кривице наше, ти си нас, Боже наш, прекорео мање него што греси наши заслужују. Оставио си нам овај остатак. Зар ћемо и даље преступати заповести своје и дружити се с гадним народима овим? Господе, Боже Израиљев! Ти си праведан јер је претекао остатак данас. Ево, ми смо пред тобом с кривицом својом, иако због ње не бисмо могли стајати пред тобом!”
Jezdrina 9:5-15 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Онда, за вечерње жртве, устадох у свом понижењу, раздеране кошуље и огртача, па падох на колена и раширих руке ка ГОСПОДУ, своме Богу, говорећи: »Боже мој! Срамота ме је и стидим се да подигнем своје лице к теби, Боже мој, јер су нам се греси намножили преко главе и наша кривица нарасла до неба. Од времена наших праотаца па до данас, велика је наша кривица. Због наших греха, нас, наше цареве и наше свештенике земаљски цареви подвргавали су мачу и сужањству, пљачки и понижењу, као што је и данас. »А сада је, тек на трен, ГОСПОД, наш Бог, био милостив према нама јер нам је оставио Остатак и дао нам чврсто упориште на свом светом месту. Бог је дао светлост нашим очима и мало олакшања у нашем ропству. Јер, робови смо, али наш Бог нас није оставио у ропству. Показао је љубав према нама наочиглед царева Персије: дао нам је нови живот, да бисмо поново сазидали Дом свога Бога и обновили његове рушевине, и дао нам је уточиште у Јуди и Јерусалиму. »Али сада, Боже наш, шта да кажемо после овога? Јер, занемарили смо твоје заповести, које си дао преко својих слугу пророка када си рекао: ‚Земља у коју улазите да је запоседнете нечиста је од искварености својих народа. Својим гнусобама испунили су земљу нечистотом с краја на крај. Стога не дајте своје кћери за жене њиховим синовима нити узимајте њихове кћери за жене својим синовима. Никад не жудите за њиховим миром или благостањем, да бисте били јаки и јели добре плодове земље и да бисте је оставили у наследство својој деци довека.‘ »Све што нас је снашло, снашло нас је због наших злих дела и наше велике кривице, а ти си нас, Боже наш, казнио блаже него што наши греси заслужују и дао си нам овакав Остатак. Па зар да опет кршимо твоје заповести и склапамо бракове са народима који чине такве гнусобе? Зар се не би разгневио на нас толико да нас затреш, да не буде ни Остатка ни иког живог? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ти си праведан. Ми смо данас остављени као Остатак. Ево нас пред тобом у својој кривици, иако због ње нико не може да стане пред тебе.«
Jezdrina 9:5-15 Novi srpski prevod (NSPL)
A tokom večernje žrtve sam ustao iz svoje poniženosti, pa sam razderane odeće i plašta, pao na kolena i raširio ruke Gospodu, mom Bogu. Rekao sam: „O, moj Bože! Sramota me je i postiđen sam da bih podigao, o, moj Bože, svoje lice k tebi, jer su naše krivice narasle preko glave i greh je naš velik do nebesa. Još od vremena naših očeva u grehu smo velikom sve do ovih dana. Zbog naših krivica smo bili dani mi, naši carevi i naši sveštenici u ruke careva zemaljskih – pod mač, u izgnanstvo, za otimačinu i sramotu sve do danas. A sada, na tren nam je došla milost od Gospoda, Boga našeg: da nam ostavi ostatak; da nam da uporište u mestu svoje svetosti; da nam prosvetli oči naše Bog naš, i da nam da malo živnemo u svom robovanju. Jer, mi smo roblje, ali u našem robovanju naš nas Bog nije napustio: smilovao nam se pred carevima Persije da oživimo, da se podigne Dom našeg Boga i poprave njegove ruševine, da nam da zid u Judi i u Jerusalimu. I šta sad da kažemo, o, Bože naš, posle ovog?! Jer, napustili smo tvoje zapovesti koje si nam zapovedio preko svojih slugu, proroka: ’Zemlja u koju idete da je zaposednete je nečista zemlja zbog nečistoće zemaljskih naroda. Napunili su je svojim odvratnostima i nečistoćama s kraja na kraj. Zato ne udajite svoje ćerke za njihove sinove niti uzimajte njihove ćerke za svoje sinove. Ne tražite trajni mir i korist sa njima, da biste ostali jaki, da biste jeli dobra zemlje i ostavili je u nasledstvo svojim sinovima doveka.’ I posle svega toga što je došlo na nas, zbog naših zlodela i naših velikih greha, ipak si nas, Bože naš, poštedeo više nego što su naše krivice zaslužile, i dao nam ostatak kao što je ovaj. Zar da uzvratimo kršenjem tvojih zapovesti i orođavamo se sa narodima ovakvih odvratnosti? Zar se ne bi razgnevio na nas i dokrajčio nas tako da više ne bude ni ostatka ni preživelih? O, Gospode, Bože Izrailjev, ti si pravedan jer smo preostali kao ostatak, kao što je danas. Evo nas pred tobom u našim gresima i zbog toga ne možemo da stojimo pred tobom.“
Jezdrina 9:5-15 Нови српски превод (NSP)
А током вечерње жртве сам устао из своје понижености, па сам раздеране одеће и плашта, пао на колена и раширио руке Господу, мом Богу. Рекао сам: „О, мој Боже! Срамота ме је и постиђен сам да бих подигао, о, мој Боже, своје лице к теби, јер су наше кривице нарасле преко главе и грех је наш велик до небеса. Још од времена наших очева у греху смо великом све до ових дана. Због наших кривица смо били дани ми, наши цареви и наши свештеници у руке царева земаљских – под мач, у изгнанство, за отимачину и срамоту све до данас. А сада, на трен нам је дошла милост од Господа, Бога нашег: да нам остави остатак; да нам да упориште у месту своје светости; да нам просветли очи наше Бог наш, и да нам да мало живнемо у свом робовању. Јер, ми смо робље, али у нашем робовању наш нас Бог није напустио: смиловао нам се пред царевима Персије да оживимо, да се подигне Дом нашег Бога и поправе његове рушевине, да нам да зид у Јуди и у Јерусалиму. И шта сад да кажемо, о, Боже наш, после овог?! Јер, напустили смо твоје заповести које си нам заповедио преко својих слугу, пророка: ’Земља у коју идете да је запоседнете је нечиста земља због нечистоће земаљских народа. Напунили су је својим одвратностима и нечистоћама с краја на крај. Зато не удајите своје ћерке за њихове синове нити узимајте њихове ћерке за своје синове. Не тражите трајни мир и корист са њима, да бисте остали јаки, да бисте јели добра земље и оставили је у наследство својим синовима довека.’ И после свега тога што је дошло на нас, због наших злодела и наших великих греха, ипак си нас, Боже наш, поштедео више него што су наше кривице заслужиле, и дао нам остатак као што је овај. Зар да узвратимо кршењем твојих заповести и орођавамо се са народима оваквих одвратности? Зар се не би разгневио на нас и докрајчио нас тако да више не буде ни остатка ни преживелих? О, Господе, Боже Израиљев, ти си праведан јер смо преостали као остатак, као што је данас. Ево нас пред тобом у нашим гресима и због тога не можемо да стојимо пред тобом.“
Jezdrina 9:5-15 Sveta Biblija (SRP1865)
A o veèernjoj žrtvi ustah od jada svojega u razdrtoj haljini i plaštu, i klekavši na koljena svoja raširih ruke svoje ka Gospodu Bogu svojemu, I rekoh: Bože moj! stidim se i sramim se podignuti oèi svoje k tebi, Bože moj; jer bezakonja naša namnožiše se svrh glave i krivice naše narastoše do neba. Od vremena otaca svojih do danas pod krivicom smo velikom, i za bezakonja svoja bismo predani mi i carevi naši i sveštenici naši u ruke carevima zemaljskim pod maè, u ropstvo, u grabež i u sramotu, kao što se vidi danas. A sada zaèas doðe nam milost od Gospoda Boga našega, te nam ostavi ostatak i dade nam klin u svetom mjestu svom da bi prosvijetlio oèi naše Bog naš i dao nam da malo odahnemo u ropstvu svojem. Jer roblje smo, ali u ropstvu našem nije nas ostavio Bog naš, nego nam dade te naðosmo milost pred carevima Persijskim davši nam da odahnemo da podignemo dom Boga svojega i opravimo pustoline njegove, i davši nam ogradu u Judeji u Jerusalimu. Sada dakle šta da kažemo, Bože naš, poslije toga? jer ostavismo zapovijesti tvoje, Koje si zapovjedio preko sluga svojih proroka govoreæi: zemlja u koju idete da je naslijedite zemlja je neèista od neèistote naroda zemaljskih, s gadova njihovijeh, kojima je napuniše od kraja do kraja u neèistoti svojoj. I zato kæeri svojih ne dajite za sinove njihove, i kæeri njihovijeh ne uzimajte za sinove svoje, i ne tražite mira njihova ni dobra njihova dovijeka da biste se okrijepili i jeli dobra one zemlje i ostavili je u našljedstvo sinovima svojim dovijeka. I poslije svega što doðe na nas za zla djela naša i za veliku krivicu našu, jer si nas, Bože naš, pokarao manje nego što grijesi naši zaslužuju, i dao si nam ostatak ovaki, Eda li æemo opet prestupati zapovijesti tvoje i prijateljiti se s ovijem gadnijem narodima? Ne bi li se razgnjevio na nas dokle nas ne bi potro da nijedan ne ostane i ne izbavi se? Gospode Bože Izrailjev! ti si pravedan, jer ostasmo ostatak, kao što se vidi danas. Evo mi smo pred tobom s krivicom svojom, premda se ne može stajati pred tobom za to.