2. Mojsijeva 9:1-35
2. Mojsijeva 9:1-35 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада рече Господ Мојсију: „Иди к фараону и реци му да овако вели Господ, Бог јеврејски: ‘Пусти народ мој да ми служи. Ако га не пустиш, него га и даље будеш задржавао, ево, рука Господња удариће великим помором стоку твоју у пољу, коње, магарце, камиле, говеда и овце. Међутим, Господ ће разликовати стоку израиљску од стоке египатске, тако да ништа што припада Израиљцима неће пропасти.’ Господ је одредио и време рекавши: ‘Сутра ће Господ то земљи учинити.’” Сутрадан Господ то и учини, тако да сва стока египатска угину, а од стоке синова Израиљевих не угину ниједно грло. Фараон се распитивао шта се десило и, гле, од стоке израиљске није угинуло ниједно грло! Ипак, фараоново срце отврдну и не пусти народ. Тада рече Господ Мојсију и Арону: „Узмите из пећи прегршт пепела и Мојсије нека га баци према небу пред очима фараоновим. Од тога ће постати прах по свој земљи египатској, а од њега ће настати гнојни чиреви на људима и животињама по свој земљи египатској.” Они узеше пепела из пећи и дођоше пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу и посташе гнојави чиреви на људима и на стоци. Ни врачеви не могаше да се појаве пред Мојсијем од чирева којим су били прекривени, као и сви Египћани. Међутим, Господ отврдну срце фараоново и не послуша их, као што је Господ и рекао Мојсију. Потом рече Господ Мојсију: „Устани рано, изађи пред фараона и реци му да овако говори Господ, Бог јеврејски: ‘Пусти народ мој да ми служи. Иначе, овог пута пустићу све невоље на срце твоје, на слуге твоје и народ твој, да увидиш да нико није као ја на целој земљи. Да сам руку своју спустио и ударио тебе и народ твој помором, нестало би те са земље. Међутим, поштедео сам те да се на теби покаже сила моја и да се објави име моје по свој земљи. Ти се још увек уздижеш над народом мојим и нећеш да га пустиш! Ево, сутра у ово доба пустићу град тако велики каквог није било у Египту од када је постао па до сада. Зато пошаљи да склоне стоку твоју и све што је напољу јер ће пасти град на људе и на стоку у пољу. Све што се не склони у куће изгинуће.’” Оне фараонове слуге које су се побојале речи Господње утераше људе своје и стоку унутра. Они који нису марили за реч Господњу оставише напољу и своје људе и стоку. Тада рече Господ Мојсију: „Пружи руку своју према небу и нека падне град по свој земљи египатској, на људе, животиње и на све биље у земљи египатској.” Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пусти громове и град тако да варнице врцаху по земљи. Тако Господ удари градом земљу египатску. Падао је град и муње су се мешале с градом каквог није било у свој земљи египатској откако је људи у њој. Град поби по свој земљи египатској све што је било напољу, од људи до животиња, уништи све биље по пољима и дрвета пољска поломи. Само у гесемском крају, где су живели синови Израиљеви, не беше града. Тада посла фараон и дозва Мојсија и Арона, па им рече: „Овог пута сам погрешио. Господ је праведан, а ја и мој народ смо криви. Помолите се Господу да престану громови и град, а ја ћу вас пустити, тако да нећете дуго остати.” Мојсије му одговори: „Кад изађем из града, дићи ћу руке ка Господу, па ће громови престати, а ни града неће више бити, тако да спознаш да је земља Господња. Међутим, знам ја да се ни ти ни слуге твоје још не бојите Господа Бога.” Тако пропадоше лан и јечам, јер јечам беше класао, а лан се главичио. Пшеница и раж нису страдали јер су озима жита. Мојсије отиде од фараона, изађе из града, рашири руке своје ка Господу и престадоше громови и град, а ни киша више није падала на земљу. Међутим, кад фараон виде да су престали киша, град и громови, стаде опет грешити и отврдну срце и њему и слугама његовим. Отврдну срце фараону и не пусти синове Израиљеве, баш као што је и рекао Господ преко Мојсија.
2. Mojsijeva 9:1-35 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Иди фараону и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи. Јер, ако одбијеш да га пустиш и наставиш да га задржаваш, ГОСПОДЊА рука ће послати страшан помор на твоју стоку у пољима – на твоје коње, магарце и камиле, на твоја говеда, овце и козе. Али ГОСПОД ће направити разлику између стоке Израелаца и стоке Египћана, па ниједно грло стоке која припада Израелцима неће угинути.‘« А ГОСПОД одреди и време, рекавши: »ГОСПОД ће то сутра учинити у овој земљи.« И ГОСПОД то сутрадан и учини: Египћанима угину сва стока, а не угину ниједно грло стоке која је припадала Израелцима. Фараон посла људе и утврди да Израелцима ни једно једино грло није угинуло. Али фараоново срце ипак отврдну и он не хтеде да пусти народ. Тада ГОСПОД рече Мојсију и Аарону: »Узмите прегршти пепела из пећи, па нека Мојсије пред фараоном баци пепео према небу. Од тога ће по целом Египту настати ситна прашина која ће и на људима и на животињама по целом Египту изазивати гнојне чиреве.« И они узеше пепела из пећи и стадоше пред фараона. Мојсије баци пепео према небу, и гнојни чиреви избише на људима и на животињама. А чаробњаци нису могли да изађу пред Мојсија због чирева којима су били прекривени као и сви Египћани. Али ГОСПОД отврдну фараоново срце и он не хтеде да послуша Мојсија и Аарона, баш као што је ГОСПОД и рекао Мојсију. Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Устани рано ујутро, па изађи пред фараона и реци му: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог Јевреја: Пусти мој народ да иде да ми служи, иначе ћу овога пута све своје пошасти послати на тебе, на твоје службенике и на твој народ, да спознаш да на целом свету нема никога као што сам ја. Јер, до сада сам могао да пружим руку и да тебе и твој народ ударим помором који би те збрисао са земље. Али поштедео сам те ради тога да ти покажем своју силу и да се о мом имену говори по целом свету. А ти се још уздижеш над мојим народом и не даш му да оде. Сутра у ово време оборићу на тебе страшан грȁд, каквог није било у Египту откад је настао. Зато сада нареди да се склони стока и све што имаш у пољима, јер ће се грȁд сручити на сваког човека и животињу који се затекну напољу, па ће погинути.‘« Они фараонови службеници који се уплашише речи ГОСПОДЊЕ, утераше своје робове и стоку унутра, а они који не примише реч ГОСПОДЊУ к срцу, оставише своје робове и стоку напољу. Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Пружи руку ка небу, да се грȁд сручи на сав Египат, на људе и на животиње, и на све што расте на пољима Египта.« Када је Мојсије пружио штап према небу, ГОСПОД посла громове и грȁд, а муње се саставише са земљом. Тако је ГОСПОД сипао грȁд по Египту, и грȁд је падао, а муње се мешале с њим. Такво страшно невреме није задесило Египат откад је постао народ. Грȁд по целом Египту поби све што се нашло напољу од људи до животиња, помлати све што је расло у пољу и скрши свако дрво. Само у гошенском крају, где су живели Израелци, није било грȁда. Тада фараон позва Мојсија и Аарона и рече им: »Овог пута сам згрешио. ГОСПОД је у праву, а ја и мој народ нисмо. Помолите се ГОСПОДУ, јер нам је доста грмљавине и грȁда, и ја ћу вас пустити – не морате више да останете.« »Чим изађем из града«, рече му Мојсије, »раширићу руке ка ГОСПОДУ, и грмљавина ће престати, а ни грȁд више неће падати – да спознаш да земља припада ГОСПОДУ. Али ја знам да се ти и твоји службеници још не бојите ГОСПОДА, Бога.« Тако пропадоше лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан у цвету. Али пшеница и крупник не пропадоше, јер касније дозревају. Мојсије оде од фараона и изађе из града, па рашири руке ка ГОСПОДУ. Грмљавина и грȁд престадоше, а ни киша више није падала на земљу. Када је фараон видео да су киша, грȁд и грмљавина престали, поново згреши: њему и његовим службеницима отврдну срце. Фараоново срце отврдну и он не хтеде да пусти Израелце, баш као што је ГОСПОД и рекао преко Мојсија.
2. Mojsijeva 9:1-35 Novi srpski prevod (NSPL)
Tada Gospod reče Mojsiju: „Idi k faraonu i reci mu: ’Ovako kaže Gospod, Bog Jevreja: pusti moj narod da mi služi. Jer ako odbiješ da ih pustiš, te ih i dalje budeš zadržavao, čuvaj se: ruka će Gospodnja udariti velikim pomorom tvoju stoku u poljima: tvoje konje, magarce, kamile, krupnu i sitnu stoku. Ali Gospod će napraviti razliku između stoke Izrailjaca i stoke Egipćana, tako da ništa što pripada Izrailjcima neće uginuti.’“ Gospod je odredio i vreme za to, rekavši: „Sutra će Gospod učiniti ovo u zemlji.“ Gospod je to i učinio sutradan: sva egipatska stoka je uginula, dok od izrailjske stoke nijedno grlo nije uginulo. Faraon pošalje ljude da se raspitaju, i zaista, ni jedno grlo koje pripada Izrailjcima nije uginulo. Ipak, faraonovo srce je ostalo tvrdo, pa nije pustio narod da ide. Tada Gospod reče Mojsiju i Aronu: „Uzmite iz peći nekoliko punih šaka pepela, pa neka ga Mojsije, na faraonove oči, baci prema nebu. Od toga će nastati sitna prašina koja će se razleteti po celoj egipatskoj zemlji, i od koje će po ljudima i životinjama izbijati veliki čirevi puni gnoja širom Egipta.“ Oni uzmu pepela iz peći i stanu pred faraona. Onda Mojsije baci pepeo prema nebu, i čirevi puni gnoja izbiju po ljudima i životinjama. Gatari nisu mogli da se pojave pred Mojsijem zbog čireva, jer su i po gatarima izbili čirevi, kao i po ostalim Egipćanima. No, Gospod je otvrdnuo faraonovo srce, pa ih nije poslušao, baš kako je Gospod rekao Mojsiju. Tada Gospod reče Mojsiju: „Porani ujutro i stani pred faraona, pa mu reci: ’Ovako kaže Gospod, Bog Jevreja: pusti moj narod da mi služi. Naime, ovaj put ću poslati sve svoje pošasti na tebe, na tvoje dvorane i na tvoj narod, tako da znaš da na celoj zemlji nema nikoga kao što sam ja. Jer, da sam već ispružio svoju ruku i udario pomorom tebe i tvoj narod, nestalo bi te s lica zemlje. Baš zato sam te i postavio da na tebi pokažem svoju silu, i da se moje ime razglasi po celom svetu. Ti, dakle, još uvek ugnjetavaš moj narod i ne puštaš ga da ide. Evo, sutra ću pustiti tako strašan grad kakvog nije bilo u Egiptu od kako je postao, pa sve do sad. Zato pošalji ljude da uteraju unutra tvoju stoku i sve što je tvoje na polju. Svaki čovek ili životinja koji se nađu na polju, a ne sklone se pod krov, poginuće kad grad počne da pljušti po njima.’“ Oni faraonovi dvorani, koji su se pobojali Gospodnje reči, uteraju svoje sluge i stoku pod krov. A oni koji nisu marili za Gospodnju reč, ostavili su svoje sluge i stoku u polju. Tada Gospod reče Mojsiju: „Pruži svoju ruku prema nebu, pa neka zapljušti grad po celom Egiptu, po ljudima, životinjama i po svem bilju u Egiptu.“ Mojsije pruži svoj štap prema nebu. Gospod pošalje gromove i grad, a munje se obore na zemlju. Gospod je zasuo gradom zemlju Egipćana. Grad je pljuštao, a kroz njega su parale munje. Tako teškog grada nikada nije bilo u Egiptu otkako je naroda u njemu. Grad je pobio u celom Egiptu sve što se našlo napolju, ljude i životinje; uništio je i sve bilje na poljima i polomio sve poljsko drveće. Samo u gosenskom kraju, gde su živeli Izrailjci, nije bilo grada. Tada je faraon pozvao Mojsija i Arona i rekao im: „Ovaj put sam sagrešio. Gospod je u pravu, a ja i moj narod smo krivi. Pomolite se Gospodu da prestanu ovi gromovi i grad, a ja ću vas pustiti da idete. Ne morate se duže zadržavati.“ Mojsije mu odgovori: „Čim izađem iz grada, podići ću svoje ruke k Gospodu i gromovi će prestati, a ni grada više neće biti, tako da znaš da zemlja pripada Gospodu. Ipak, ja znam da se ni ti ni tvoji dvorani još uvek ne bojite Gospoda Boga.“ Tako su propali lan i ječam, jer je ječam bio u klasu, a lan je tek propupeo. Pšenica i raž nisu stradali, jer su pozna žita. Mojsije je otišao od faraona, izašao iz grada, te podigao ruke k Gospodu. Gromovi i grad su prestali, a ni kiša više nije padala na zemlju. Kad je faraon video da su prestali gromovi, grad i kiša, ponovo je zgrešio; otvrdnuli su srce i on i njegovi dvorani. Pošto je faraonovo srce otvrdnulo, on nije pustio Izrailjce da idu, baš kako je Gospod rekao preko Mojsija.
2. Mojsijeva 9:1-35 Нови српски превод (NSP)
Тада Господ рече Мојсију: „Иди к фараону и реци му: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. Јер ако одбијеш да их пустиш, те их и даље будеш задржавао, чувај се: рука ће Господња ударити великим помором твоју стоку у пољима: твоје коње, магарце, камиле, крупну и ситну стоку. Али Господ ће направити разлику између стоке Израиљаца и стоке Египћана, тако да ништа што припада Израиљцима неће угинути.’“ Господ је одредио и време за то, рекавши: „Сутра ће Господ учинити ово у земљи.“ Господ је то и учинио сутрадан: сва египатска стока је угинула, док од израиљске стоке ниједно грло није угинуло. Фараон пошаље људе да се распитају, и заиста, ни једно грло које припада Израиљцима није угинуло. Ипак, фараоново срце је остало тврдо, па није пустио народ да иде. Тада Господ рече Мојсију и Арону: „Узмите из пећи неколико пуних шака пепела, па нека га Мојсије, на фараонове очи, баци према небу. Од тога ће настати ситна прашина која ће се разлетети по целој египатској земљи, и од које ће по људима и животињама избијати велики чиреви пуни гноја широм Египта.“ Они узму пепела из пећи и стану пред фараона. Онда Мојсије баци пепео према небу, и чиреви пуни гноја избију по људима и животињама. Гатари нису могли да се појаве пред Мојсијем због чирева, јер су и по гатарима избили чиреви, као и по осталим Египћанима. Но, Господ је отврднуо фараоново срце, па их није послушао, баш како је Господ рекао Мојсију. Тада Господ рече Мојсију: „Порани ујутро и стани пред фараона, па му реци: ’Овако каже Господ, Бог Јевреја: пусти мој народ да ми служи. Наиме, овај пут ћу послати све своје пошасти на тебе, на твоје дворане и на твој народ, тако да знаш да на целој земљи нема никога као што сам ја. Јер, да сам већ испружио своју руку и ударио помором тебе и твој народ, нестало би те с лица земље. Баш зато сам те и поставио да на теби покажем своју силу, и да се моје име разгласи по целом свету. Ти, дакле, још увек угњетаваш мој народ и не пушташ га да иде. Ево, сутра ћу пустити тако страшан град каквог није било у Египту од како је постао, па све до сад. Зато пошаљи људе да утерају унутра твоју стоку и све што је твоје на пољу. Сваки човек или животиња који се нађу на пољу, а не склоне се под кров, погинуће кад град почне да пљушти по њима.’“ Они фараонови дворани, који су се побојали Господње речи, утерају своје слуге и стоку под кров. А они који нису марили за Господњу реч, оставили су своје слуге и стоку у пољу. Тада Господ рече Мојсију: „Пружи своју руку према небу, па нека запљушти град по целом Египту, по људима, животињама и по свем биљу у Египту.“ Мојсије пружи свој штап према небу. Господ пошаље громове и град, а муње се оборе на земљу. Господ је засуо градом земљу Египћана. Град је пљуштао, а кроз њега су парале муње. Тако тешког града никада није било у Египту откако је народа у њему. Град је побио у целом Египту све што се нашло напољу, људе и животиње; уништио је и све биље на пољима и поломио све пољско дрвеће. Само у госенском крају, где су живели Израиљци, није било града. Тада је фараон позвао Мојсија и Арона и рекао им: „Овај пут сам сагрешио. Господ је у праву, а ја и мој народ смо криви. Помолите се Господу да престану ови громови и град, а ја ћу вас пустити да идете. Не морате се дуже задржавати.“ Мојсије му одговори: „Чим изађем из града, подићи ћу своје руке к Господу и громови ће престати, а ни града више неће бити, тако да знаш да земља припада Господу. Ипак, ја знам да се ни ти ни твоји дворани још увек не бојите Господа Бога.“ Тако су пропали лан и јечам, јер је јечам био у класу, а лан је тек пропупео. Пшеница и раж нису страдали, јер су позна жита. Мојсије је отишао од фараона, изашао из града, те подигао руке к Господу. Громови и град су престали, а ни киша више није падала на земљу. Кад је фараон видео да су престали громови, град и киша, поново је згрешио; отврднули су срце и он и његови дворани. Пошто је фараоново срце отврднуло, он није пустио Израиљце да иду, баш како је Господ рекао преко Мојсија.
2. Mojsijeva 9:1-35 Sveta Biblija (SRP1865)
Tada reèe Gospod Mojsiju: idi k Faraonu, i reci mu: ovako veli Gospod Bog Jevrejski: pusti narod moj da mi posluži; Ako li ih ne pustiš nego ih još staneš zadržavati, Evo, ruka Gospodnja doæi æe na stoku tvoju u polju, na konje, na magarce, na kamile, na volove i na ovce, s pomorom vrlo velikim. A odvojiæe Gospod stoku Izrailjsku od stoke Misirske; te od svega što je sinova Izrailjevijeh neæe poginuti ništa. I postavio je Gospod rok rekavši: sjutra æe to uèiniti na zemlji Gospod. I Gospod uèini to sjutradan, i sva stoka Misirska uginu; a od stoke sinova Izrailjevijeh ne uginu nijedno. I posla Faraon da vide, i gle, od stoke Izrailjske ne uginu nijedno; ipak otvrdnu srce Faraonu, i ne pusti naroda. Tada reèe Gospod Mojsiju i Aronu: uzmite pepela iz peæi pune pregršti, i Mojsije neka ga baci u nebo pred Faraonom; I postaæe prah po svoj zemlji Misirskoj, a od njega æe postati kraste pune gnoja i na ljudima i na stoci po svoj zemlji Misirskoj. I uzeše pepela iz peæi, i stadoše pred Faraona, i baci ga Mojsije u nebo, i postaše kraste pune gnoja po ljudima i po stoci. I vraèari ne mogoše stajati pred Mojsijem od krasta; jer bijahu kraste i na vraèarima i na svijem Misircima. I Gospod uèini te otvrdnu srce Faraonovo, i ne posluša ih, kao što bješe kazao Gospod Mojsiju. Poslije reèe Gospod Mojsiju: ustani rano i izaði pred Faraona, i reci mu: ovako veli Gospod Bog Jevrejski: pusti narod moj da mi posluži. Jer æu sada pustiti sva zla svoja na srce tvoje i na sluge tvoje i na narod tvoj, da znaš da niko nije kao ja na cijeloj zemlji. Jer sada kad pružih ruku svoju, mogah i tebe i narod tvoj udariti pomorom, pa te ne bi više bilo na zemlji; Ali te ostavih da pokažem na tebi silu svoju, i da se pripovijeda ime moje po svoj zemlji. I ti se još podižeš na moj narod, i neæeš da ga pustiš? Evo, sjutra æu u ovo doba pustiti grad vrlo velik, kakoga nije bilo u Misiru otkako je postao pa do sada. Zato sada pošlji, te skupi stoku svoju i što god imaš u polju, jer æe pasti grad na sve ljude i na stoku što se zateèe u polju i ne bude skupljeno u kuæu, i izginuæe. Koji se god izmeðu sluga Faraonovijeh poboja rijeèi Gospodnje, on brže skupi sluge svoje i stoku svoju u kuæu; A koji ne maraše za rijeè Gospodnju, on ostavi sluge svoje i stoku svoju u polju. I Gospod reèe Mojsiju: pruži ruku svoju k nebu, neka udari grad po svoj zemlji Misirskoj, na ljude i na stoku i na sve bilje po polju u zemlji Misirskoj. I Mojsije pruži štap svoj k nebu, i Gospod pusti gromove i grad, da oganj skakaše na zemlju. I tako Gospod uèini, te pade grad na zemlju Misirsku. A bješe grad i oganj smiješan s gradom silan veoma, kakoga ne bješe u svoj zemlji Misirskoj otkako je ljudi u njoj. I pobi grad po svoj zemlji Misirskoj što god bješe u polju od èovjeka do živinèeta; i sve bilje u polju potr grad, i sva drveta u polju polomi. Samo u zemlji Gesemskoj, gdje bijahu sinovi Izrailjevi, ne bješe grada. Tada posla Faraon, te dozva Mojsija i Arona, i reèe im: sada zgriješih; Gospod je pravedan, a ja i moj narod jesmo bezbožnici. Molite se Gospodu, jer je dosta, neka prestanu gromovi Božji i grad, pa æu vas pustiti, i više vas neæe niko ustavljati. A Mojsije mu reèe: kad izaðem iza grada, raširiæu ruke svoje ka Gospodu, a gromovi æe prestati i grada neæe više biti, da znaš da je Gospodnja zemlja. A ti i sluge tvoje znam da se još neæete bojati Gospoda Boga. I propade lan i jeèam, jer jeèam bješe klasao, a lan se glavièio. A pšenica i krupnik ne propade, jer bješe pozno žito. I Mojsije otišav od Faraona iza grada raširi ruke svoje ka Gospodu, i prestaše gromovi i grad, i dažd ne padaše na zemlju. Ali Faraon vidjev gdje presta dažd i grad i gromovi, stade opet griješiti, i srce mu otvrdnu i njemu i slugama njegovijem. Otvrdnu srce Faraonu, te ne pusti sinova Izrailjevijeh, kao što bješe kazao Gospod preko Mojsija.