2. Mojsijeva 5:1-23
2. Mojsijeva 5:1-23 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
После тога одоше Мојсије и Арон пред фараона и рекоше му: „Овако говори Господ, Бог Израиљев: ‘Пусти народ мој у пустињу да прослави празник у моје име.’” Фараон одговори: „Ко је тај Господ да послушам глас његов и пустим Израиљце? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиљце!” Они му рекоше: „Бог Јевреја нам се јавио. Пусти да одемо три дана хода у пустињу, да принесемо жртву Господу, Богу своме, да нас не удари кугом или мачем.” Египатски цар одговори: „Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од посла његовог? Идите на свој посао!” Фараон настави: „Ево, народ се намножио у земљи, а ви хоћете да прекине да ради!” Истог дана фараон заповеди надзорницима и писарима над народом говорећи: „Од сада немојте више давати народу плеве да прави опеке као до сада. Нека иду сами нека купе плеву. Тражите од њих исту количину опеке коју су правили до сада. Не смањујте је! Они су лењи и зато вичу: ‘Хајдемо да принесемо жртву Богу своме!’ Притисните послом те људе да раде, па неће слушати лажне речи!” Тада дођоше надзорници и писари народни, па рекоше народу: „Овако каже фараон: ‘Нећу вам више давати плеве! Идите сами и тражите је где има, али посао вам нећу смањити.’” Народ се разиђе по свој земљи египатској да скупља стрњику уместо плеве. Надзорници су их гонили говорећи: „Завршавајте сваког дана посао као и док сте добијали плеву!” Тукли су чак и писаре које су надзорници фараонови поставили над народом и грдили их: „Зашто ни јуче ни данас нисте направили опека колико је раније одређено?” Тада писари синова Израиљевих одоше и пожалише се фараону: „Зашто овако поступаш са слугама својим? Твоје слуге више не добијају плеву, а ипак нам кажу: ‘Правите опеке!’ Ево, чак и туку слуге твоје, а крив је твој народ!” Он им одговори: „Ленштине сте ви, ленштине! Зато говорите: ‘Хајдемо да принесемо жртву Господу!’ Одлазите на посао! Плева вам се неће давати, али тражени број опека морате да направите!” Тада писари синова Израиљевих видеше да је лоше због наредбе: „Одређен број опека морате да направите, не мање.” Отишавши од фараона, сретоше Мојсија и Арона, који су их чекали. Рекоше им: „Господ нека вас види и нека вам суди што нас намрзоше фараон и његови дворани. Дали сте им мач у руке да нас побију!” Мојсије се врати Господу и рече: „Господе, зашто си навукао ово зло на народ? Зашто си ме послао? Откад сам изашао пред фараона и проговорио у твоје име, он још горе поступа са овим народом, а ти га не избављаш!”
2. Mojsijeva 5:1-23 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
После тога Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пусти мој народ да оде и у пустињи одржи моју светковину.‘« »Ко је тај ГОСПОД да бих га ја послушао и пустио Израел?« рече фараон. »Не познајем тог ГОСПОДА и нећу да пустим Израел.« »Бог Јевреја састао се с нама«, рекоше они. »Зато нас пусти да одемо три дана хода далеко у пустињу и принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, да нас не удари помором или мачем.« На то им египатски цар рече: »Мојсије и Аароне, зашто одвлачите народ од рада? Вратите се на посао!« И додаде: »Сад кад је народ у земљи многобројан, ви га одвраћате од посла.« Истог дана фараон овако заповеди својим гоничима робова и надзорницима: »Немојте овом народу више да набављате сламу за прављење цигала као раније. Нека иду и сами је сакупљају, али захтевајте од њих да праве исти број цигала као и пре – не смањујте га! Лењи су, па зато вичу: ‚Хајде да принесемо жртву нашем Богу!‘ Притисните те људе послом, да раде, а не да обраћају пажњу на лажи.« Тада гоничи робова и надзорници одоше и рекоше Израелцима: »Овако каже фараон: ‚Нећу вам више давати сламу. Идите и сами је сакупљајте где год можете да је нађете, али вам се посао неће нимало смањити.‘« Тако се народ раштрка по читавом Египту да сакупља стрњику место сламе. А гоничи су их терали да раде, говорећи: »Сваког дана завршите исто онолико посла колико и онда кад је било сламе.« Фараонови гоничи робова били су поставили неке Израелце за надзорнике, а сада су их тукли и питали: »Зашто ни јуче ни данас нисте направили онолико цигала колико и раније?« Тада надзорници Израелци одоше фараону и завапише: »Зашто тако поступаш с нама, својим слугама? Нама, твојим слугама, више не дају сламу, а ипак нам говоре: ‚Правите цигле!‘ Ми, твоје слуге, чак добијамо и батине, а крив је твој народ.« »Лењи сте ви, лењи«, рече фараон, »и зато говорите: ‚Хајде да принесемо жртву ГОСПОДУ.‘ А сад, на посао! Нећете добити сламу, али морате да направите онолико цигала колико вам је одређено.« Када им је речено: »Не смањујте дневну количину цигала«, надзорници Израелци увидеше да их је снашло зло. Одлазећи од фараона, наиђоше на Мојсија и Аарона, који су их чекали, па им рекоше: »Нека вас сада ГОСПОД погледа и нека вам суди јер су нас фараон и његови службеници замрзели због вас! Ставили сте им мач у руке, да нас побију.« Мојсије се врати ГОСПОДУ и рече: »Господе, зашто тако зло поступаш с овим народом? Зашто си ме послао овамо? Откад сам отишао да у твоје име говорим фараону, он још горе поступа с овим народом, а ти никако да избавиш свој народ.«
2. Mojsijeva 5:1-23 Novi srpski prevod (NSPL)
Nakon toga Mojsije i Aron odu k faraonu i reknu mu: „Govori Gospod, Bog Izrailjev: ’Pusti moj narod da ode i u moju čast proslavi praznik u pustinji.’“ Ali faraon odgovori: „Ko je taj Gospod, pa da poslušam šta on kaže, i da pustim Izrailjce da odu? Ja tog Gospoda ne znam, a niti ću pustiti Izrailjce da odu.“ „Bog Jevreja se sreo sa nama – odgovore oni. Zato nas pusti da odemo tri dana hoda u pustinju i prinesemo žrtvu Gospodu, Bogu svojemu, da nas ne udari pomorom ili mačem.“ Nato egipatski car reče: „Mojsije i Arone, zašto odvraćate narod od njegovog posla? Vratite se svome poslu!“ Faraon još reče: „Eto, sad kad se narod u zemlji toliko umnožio, vi ih sprečavate u poslu.“ Tog istog dana faraon naredi upravnicima ropske tlake i njihovim nadzornicima: „Ne opskrbljujte više narod slamom za pravljenje opeke kao do sada. Neka idu sami i skupljaju slamu. Ipak, zahtevajte od njih istu količinu opeke koju su pravili do sad. Ne smanjujte je. To su lenštine! Zato i viču: ’Idemo da prinesemo žrtvu svome Bogu!’ Naterajte taj svet da još teže radi; kad budu radili, neće obraćati pažnju na izmišljotine.“ Upravnici ropske tlake i nadzornici dođu i objave narodu: „Ovako kaže faraon: ’Neću vas više opskrbljivati slamom. Idite sami i skupljajte je gde god je nađete. Ipak, posao vam neću olakšati.’“ Zato se narod raziđe po celoj egipatskoj zemlji da skuplja strnjiku umesto slame. Upravnici ropske tlake su ih terali govoreći: „Dovršite svoj dnevni posao, kao kad ste dobijali slamu.“ A izrailjske nadzornike, koje su faraonovi upravnici ropske tlake postavili, tukli su i ispitivali: „Zašto ni juče ni danas niste napravili propisanu količinu opeke kao ranije?“ Izrailjski nadzornici dođu i zavape k faraonu: „Zašto ovako postupaš sa svojim slugama? Slama se više ne daje tvojim slugama, a ipak se od nas traži: ’Napravite opeku!’ Evo, sad i tuku tvoje sluge, a kriv je tvoj narod.“ Ali faraon reče: „Lenštine ste vi, lenštine! Zato i kažete: ’Idemo da prinesemo žrtvu Gospodu.’ Vraćajte se na posao! Slama vam se neće davati, ali morate napraviti istu količinu opeke.“ Izrailjski nadzornici su videli da im se loše piše zbog naredbe: „Ne smanjujte dnevnu količinu opeke.“ Kad su otišli od faraona, nabasali su na Mojsija i Arona, koji su ih čekali. Nadzornici im rekoše: „Neka vas Gospod ima na oku i sudi vam, jer ste nas omrazili kod faraona i njegovih dvorana; dali ste im mač u ruke da nas pobiju.“ Mojsije se obrati Gospodu i reče: „O, Gospode, zašto si uvalio u nevolju ovaj narod? Zašto si me poslao? Od kako sam stupio pred faraona da govorim u tvoje ime, on sve gore postupa s ovim narodom, a ti ništa ne činiš da izbaviš svoj narod.“
2. Mojsijeva 5:1-23 Нови српски превод (NSP)
Након тога Мојсије и Арон оду к фараону и рекну му: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Пусти мој народ да оде и у моју част прослави празник у пустињи.’“ Али фараон одговори: „Ко је тај Господ, па да послушам шта он каже, и да пустим Израиљце да оду? Ја тог Господа не знам, а нити ћу пустити Израиљце да оду.“ „Бог Јевреја се срео са нама – одговоре они. Зато нас пусти да одемо три дана хода у пустињу и принесемо жртву Господу, Богу својему, да нас не удари помором или мачем.“ Нато египатски цар рече: „Мојсије и Ароне, зашто одвраћате народ од његовог посла? Вратите се своме послу!“ Фараон још рече: „Ето, сад кад се народ у земљи толико умножио, ви их спречавате у послу.“ Тог истог дана фараон нареди управницима ропске тлаке и њиховим надзорницима: „Не опскрбљујте више народ сламом за прављење опеке као до сада. Нека иду сами и скупљају сламу. Ипак, захтевајте од њих исту количину опеке коју су правили до сад. Не смањујте је. То су ленштине! Зато и вичу: ’Идемо да принесемо жртву своме Богу!’ Натерајте тај свет да још теже ради; кад буду радили, неће обраћати пажњу на измишљотине.“ Управници ропске тлаке и надзорници дођу и објаве народу: „Овако каже фараон: ’Нећу вас више опскрбљивати сламом. Идите сами и скупљајте је где год је нађете. Ипак, посао вам нећу олакшати.’“ Зато се народ разиђе по целој египатској земљи да скупља стрњику уместо сламе. Управници ропске тлаке су их терали говорећи: „Довршите свој дневни посао, као кад сте добијали сламу.“ А израиљске надзорнике, које су фараонови управници ропске тлаке поставили, тукли су и испитивали: „Зашто ни јуче ни данас нисте направили прописану количину опеке као раније?“ Израиљски надзорници дођу и завапе к фараону: „Зашто овако поступаш са својим слугама? Слама се више не даје твојим слугама, а ипак се од нас тражи: ’Направите опеку!’ Ево, сад и туку твоје слуге, а крив је твој народ.“ Али фараон рече: „Ленштине сте ви, ленштине! Зато и кажете: ’Идемо да принесемо жртву Господу.’ Враћајте се на посао! Слама вам се неће давати, али морате направити исту количину опеке.“ Израиљски надзорници су видели да им се лоше пише због наредбе: „Не смањујте дневну количину опеке.“ Кад су отишли од фараона, набасали су на Мојсија и Арона, који су их чекали. Надзорници им рекоше: „Нека вас Господ има на оку и суди вам, јер сте нас омразили код фараона и његових дворана; дали сте им мач у руке да нас побију.“ Мојсије се обрати Господу и рече: „О, Господе, зашто си увалио у невољу овај народ? Зашто си ме послао? Од како сам ступио пред фараона да говорим у твоје име, он све горе поступа с овим народом, а ти ништа не чиниш да избавиш свој народ.“
2. Mojsijeva 5:1-23 Sveta Biblija (SRP1865)
A poslije izide Mojsije i Aron pred Faraona, i rekoše mu: ovako veli Gospod Bog Izrailjev: pusti narod moj da mi praznuju praznik u pustinji. Ali Faraon reèe: ko je Gospod da poslušam glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam Gospoda, niti æu pustiti Izrailja. A oni rekoše: Bog Jevrejski srete nas; molimo ti se da otidemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu Bogu svojemu, da ne pošlje na nas pomor ili maè. A car Misirski reèe im: Mojsije i Arone, zašto odvlaèite narod od rada njegova? Idite na svoj posao. Još reèe Faraon: eto, naroda je mnogo u zemlji; a vi još hoæete da ostavlja svoje poslove. I u isti dan zapovjedi Faraon nastojnicima nad narodom i upraviteljima njegovijem, i reèe: Otsele nemojte davati narodu pljeve za opeke kao doslije, neka idu sami i kupe sebi pljevu. A koliko su opeka doslije naèinjali toliko izgonite i otsele, niti što smanjite; jer besposlièe, i zato vièu govoreæi: da idemo da prinesemo žrtvu Bogu svojemu. Valja navaliti poslove na te ljude, pa æe raditi i neæe slušati lažljivijeh rijeèi. I izašavši nastojnici narodni i upravitelji rekoše narodu govoreæi: tako veli Faraon: ja vam neæu davati pljeve. Idite sami i kupite sebi pljeve gdje naðete, a od posla vam se neæe popustiti ništa. I razide se narod po svoj zemlji Misirskoj da èupa strnjiku mjesto pljeve. A nastojnici navaljivahu govoreæi: svršujte poslove svoje koliko dolazi na dan, kao kad je bilo pljeve. I upravitelji sinova Izrailjevijeh, koje postaviše nad njima nastojnici Faraonovi, dopadahu boja, i govoraše im se: zašto ni juèe ni danas ne naèiniste onoliko opeka koliko vam je odreðeno, kao prije? I otidoše upravitelji sinova Izrailjevijeh, i povikaše k Faraonu govoreæi: zašto èiniš tako slugama svojim? Pljeva se ne daje slugama tvojim, pa opet kažu nam: gradite opeke. I evo biju sluge tvoje, a kriv je tvoj narod. A on reèe: besposlièite, besposlièite, i zato govorite: da idemo da prinesemo žrtvu Gospodu. Nego idite, radite; pljeva vam se neæe davati, a opeke da dajete na broj. I upravitelji sinova Izrailjevijeh vidješe da je zlo po njih što im se kaza: da ne bude opeka manje na dan. I otišavši od Faraona sretoše Mojsija i Arona, koji izidoše pred njih. Pa im rekoše: Gospod neka vas vidi i sudi, što nas omraziste Faraonu i slugama njegovijem, i dadoste im maè u ruku da nas pobiju. I Mojsije se vrati ka Gospodu i reèe: Gospode, zašto si navukao to zlo na narod? zašto si me poslao? Jer otkako izidoh pred Faraona i progovorih u tvoje ime, još gore postupa s narodom ovijem, a ti ne izbavi naroda svojega.