2. Mojsijeva 33:1-14
2. Mojsijeva 33:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Gospod reče Mojsiju: „Idi! Idi odavde gore, ti i narod koji si izveo iz Egipta, i pođi gore u zemlju za koju sam se zakleo Avrahamu, Isaku i Jakovu: ’Daću je tvom potomstvu.’ A ja ću poslati pred tobom Anđela i isteraću Hanance, Amorejce, Hetite, Ferežane, Evejce i Jevusejce i dovesti vas u zemlju kojom teku mleko i med. Ja neću poći gore s tobom, da vas ne bih istrebio na putu, jer ste narod tvrdovrat.“ Kad je narod čuo ove oštre reči, toliko se ožalostio da niko nije stavio na sebe nakit. Gospod reče Mojsiju: „Reci Izrailjcima: ’Vi ste narod tvrdovrat. Kad bih samo za tren išao gore sa vama, pobio bih vas. Zato skinite sa sebe nakit, a ja ću videti kako da postupim s vama.’“ Tako su Izrailjci poskidali sa sebe nakit kod gore Horiv. Mojsije je uzeo šator i postavio ga daleko izvan tabora. Nazvao ga je šator od sastanka. Ko god je hteo da traži volju Gospodnju, odlazio bi u šator od sastanka koji se nalazio izvan tabora. A kada bi Mojsije odlazio u šator, sav narod bi ustajao i svako bi stajao na ulazu u svoj šator i gledao za Mojsijem sve dok ovaj ne uđe u šator. Kad bi Mojsije ušao u šator, stub oblaka bi se spuštao i stajao na ulazu u šator, dok je Gospod razgovarao sa Mojsijem. Kada bi narod video da stub oblaka stoji na ulazu u šator, sav narod bi ustajao i svako bi se klanjao na ulazu svoga šatora. Gospod je razgovarao s Mojsijem licem u lice, kao što bi neko razgovarao sa svojim prijateljem. Mojsije bi se zatim vratio u tabor. Međutim, njegov pomoćnik Isus, sin Navinov, mladić, ne bi napuštao šator. Mojsije se obrati Gospodu: „Ti si mi rekao: ’Povedi ovaj narod’, ali mi nisi objavio koga ćeš poslati sa mnom. Ti si takođe rekao: ’Poznajem te po imenu, i ti si našao naklonost preda mnom.’ Ako sam, dakle, našao naklonost pred tobom, otkrij mi svoje puteve da bih te poznavao i da bih i dalje nalazio tvoju naklonost. Uzmi u obzir da je ovaj narod tvoj narod.“ Gospod na to reče: „Ja lično ću poći s tobom, i tako te uspokojiti.“
2. Mojsijeva 33:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом рече Господ Мојсију: „Идите одавде ти и народ који си извео из земље египатске у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исаку и Јакову говорећи: ‘Даћу је вашим потомцима.’ Послаћу пред тобом анђела и истераћу Хананце, Амореје, Хетеје, Ферезеје, Јевеје и Јевусеје. Иди у земљу у којој теку млеко и мед. Ја нећу ићи с тобом јер је народ тврдоврат. Кад бих сишао само на трен међу вас, сатро бих вас на путу.” Народ, чувши ову лошу вест, растужи се и нико не стави накит свој на себе, јер је Господ рекао Мојсију да каже синовима Израиљевим: „Ви сте народ тврдоврат. Доћи ћу одмах усред тебе и истребићу те. Сада скини накит свој са себе и знаћу шта ћу да чиним с тобом.” Синови Израиљеви поскидаше са себе накит код горе Хорив. Потом Мојсије узе шатор и разапе га изван логора, удаљен од логора, и назва га шатор састанка. Ко год би хтео да се обрати Господу, долазио је к шатору састанка изван логора. Кад год би Мојсије ишао у шатор, сав народ је устајао и свако је стајао код улаза у свој шатор и гледао Мојсија док улази у шатор. Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб од облака би се спустио и остајао на улазу у шатор док је Господ говорио с Мојсијем. Гледајући како стуб од облака стоји на улазу у шатор, сав народ је устајао и свако се клањао на улазу свога шатора. Тако је Господ говорио с Мојсијем лицем у лице, као што човек говори с пријатељем својим. Потом се Мојсије враћао у логор, али његов млади момак Исус, син Навинов, није излазио из шатора. Затим рече Мојсије Господу: „Види, Ти си ми рекао: ‘Води тај народ’, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си: ‘Знам те по имену и нашао си милост преда мном.’ Зато, ако сам нашао милост пред Тобом, поклони ми своје путеве да разумем и добијем Твоју благонаклоност и погледај ове људе као свој народ.” Он рече: „Ја ћу лично поћи с тобом и ја ћу те одморити.”
2. Mojsijeva 33:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
ГОСПОД рече Мојсију: »Иди одавде, ти и народ који си извео из Египта, и крени у земљу за коју сам се заклео Аврааму, Исааку и Јакову рекавши: ‚Даћу је вашим потомцима.‘ Пред тобом ћу послати анђела и истерати Ханаанце, Аморејце, Хетите, Перижане, Хивијце и Јевусејце. Идите у земљу којом тече мед и млеко. Али ја нећу поћи с вама, да вас путем не бих истребио, јер сте тврдоглав народ.« Када је чуо ове злослутне речи, народ поче да тугује и нико на себе не стави никакав накит. Јер, ГОСПОД је рекао Мојсију: »Реци Израелцима: ‚Ви сте тврдоглав народ и када бих само на тренутак путовао с вама, истребио бих вас. Сада поскидајте накит са себе, а ја ћу одлучити шта ћу с вама.‘« Тако Израелци скинуше са себе свој накит код горе Хорев. Мојсије је обично узимао шатор и разапињао га ван табора и далеко од њега, а назвао га је Шатор састанка. Ко год је хтео да потражи савет од ГОСПОДА, одлазио би до Шатора састанка ван табора. Кад год би Мојсије полазио у Шатор, сав народ би се дигао и стајао на улазима у своје шаторе, погледом пратећи Мојсија док он не уђе у Шатор. Када би Мојсије ушао, стуб од облака би се спустио и стајао на улазу у Шатор док је ГОСПОД разговарао с Мојсијем. Кад год би народ видео да стуб од облака стоји на улазу у Шатор, сви би се дигли и клањали се, свако на улазу у свој шатор. А ГОСПОД је с Мојсијем разговарао лицем у лице, као што човек разговара с пријатељем. Мојсије се онда враћао у табор, али његов млади помоћник Исус Навин није одлазио из Шатора. Мојсије рече ГОСПОДУ: »Говориш ми: ‚Поведи овај народ‘, али ми ниси рекао кога ћеш послати са мном. Рекао си ми: ‚Знам те по имену и ти си нашао милост у мојим очима.‘ Ако сам, дакле, нашао милост у твојим очима, обзнани ми свој пут, да те упознам и да и даље налазим милост у твојим очима. Сети се да је овај народ твој народ.« А ГОСПОД одврати: »Сâм ја поћи ћу с тобом и ја ћу ти дати починак.«
2. Mojsijeva 33:1-14 Нови српски превод (NSP)
Господ рече Мојсију: „Иди! Иди одавде горе, ти и народ који си извео из Египта, и пођи горе у земљу за коју сам се заклео Аврахаму, Исаку и Јакову: ’Даћу је твом потомству.’ А ја ћу послати пред тобом Анђела и истераћу Хананце, Аморејце, Хетите, Фережане, Евејце и Јевусејце и довести вас у земљу којом теку млеко и мед. Ја нећу поћи горе с тобом, да вас не бих истребио на путу, јер сте народ тврдоврат.“ Кад је народ чуо ове оштре речи, толико се ожалостио да нико није ставио на себе накит. Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима: ’Ви сте народ тврдоврат. Кад бих само за трен ишао горе са вама, побио бих вас. Зато скините са себе накит, а ја ћу видети како да поступим с вама.’“ Тако су Израиљци поскидали са себе накит код горе Хорив. Мојсије је узео шатор и поставио га далеко изван табора. Назвао га је шатор од састанка. Ко год је хтео да тражи вољу Господњу, одлазио би у шатор од састанка који се налазио изван табора. А када би Мојсије одлазио у шатор, сав народ би устајао и свако би стајао на улазу у свој шатор и гледао за Мојсијем све док овај не уђе у шатор. Кад би Мојсије ушао у шатор, стуб облака би се спуштао и стајао на улазу у шатор, док је Господ разговарао са Мојсијем. Када би народ видео да стуб облака стоји на улазу у шатор, сав народ би устајао и свако би се клањао на улазу свога шатора. Господ је разговарао с Мојсијем лицем у лице, као што би неко разговарао са својим пријатељем. Мојсије би се затим вратио у табор. Међутим, његов помоћник Исус, син Навинов, младић, не би напуштао шатор. Мојсије се обрати Господу: „Ти си ми рекао: ’Поведи овај народ’, али ми ниси објавио кога ћеш послати са мном. Ти си такође рекао: ’Познајем те по имену, и ти си нашао наклоност преда мном.’ Ако сам, дакле, нашао наклоност пред тобом, откриј ми своје путеве да бих те познавао и да бих и даље налазио твоју наклоност. Узми у обзир да је овај народ твој народ.“ Господ на то рече: „Ја лично ћу поћи с тобом, и тако те успокојити.“
2. Mojsijeva 33:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
I reèe Gospod Mojsiju: idi, digni se odatle ti i narod, koji si izveo iz zemlje Misirske, put zemlje za koju se zakleh Avramu, Isaku i Jakovu govoreæi: sjemenu tvojemu daæu je. I poslaæu pred tobom anðela, i izagnaæu Hananeje, Amoreje i Heteje i Ferezeje i Jeveje i Jevuseje. I odvešæe vas u zemlju gdje teèe mlijeko i med; jer neæu sam iæi s tobom zato što si narod tvrdovrat, pa bih te mogao satrti putem. A narod èuvši ovu zlu rijeè ožalosti se, i niko ne metnu na se svojega nakita. Jer Gospod reèe Mojsiju: kaži sinovima Izrailjevijem: vi ste narod tvrdovrat; doæi æu èasom usred tebe, i istrijebiæu te; a sada skini nakit svoj sa sebe, i znaæu šta æu èiniti s tobom. I poskidaše sa sebe sinovi Izrailjevi nakite svoje kod gore Horiva. A Mojsije uze šator i razape ga sebi iza okola daleko, i nazva ga šator od sastanka, i ko god tražaše Gospoda, dolažaše k šatoru od sastanka iza okola. I kad Mojsije iðaše u šator, sav narod ustajaše, i svak stajaše na vratima svojega šatora, i gledahu za Mojsijem dok ne uðe u šator. A kad Mojsije ulažaše u šator, spuštaše se stup od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i Gospod govoraše s Mojsijem. I sav narod videæi stup od oblaka gdje stoji na vratima od šatora, ustajaše sav narod, i svak se klanjaše na vratima od svojega šatora. I Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu kao što govori èovjek s prijateljem svojim. Potom se vraæaše Mojsije u oko, a sluga njegov Isus sin Navin, momak, ne izlažaše iz šatora. I reèe Mojsije Gospodu: gledaj, ti mi kažeš: vodi taj narod. A nijesi mi kazao koga æeš poslati sa mnom, a rekao si: znam te po imenu i našao si milost preda mnom. Ako sam dakle našao milost pred tobom, pokaži mi put svoj, da te poznam i naðem milost pred tobom; i vidi da je ovaj narod tvoj narod. I reèe Gospod: moje æe lice iæi naprijed, i daæu ti odmor.