YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

2. Mojsijeva 21:1-32

2. Mojsijeva 21:1-32 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)

„Ово су закони које треба да им прикажеш: Ако купиш роба Јеврејина, нека ти служи шест година, а седме нека оде без откупа, слободан. Ако дође сам, нека и оде сам. Ако је ожењен, нека с њим иде и његова жена. Ако га господар ожени и жена му роди синове или кћери, жена и њена деца нека припадну њеном господару, а он нека оде сам. Међутим, ако роб чврсто изјави: ‘Волим господара свога, жену своју и децу своју и нећу да будем слободан’, тада нека га господар доведе к Божјим судијама. Кад га доведе до врата или до довратка, нека му господар шилом пробуши уво и нека му служи довека. Ако неки човек прода своју кћер да буде робиња, нека се она не ослобађа као робови. Ако се она не свиди своме господару који је хтео њом да се ожени, нека јој дозволи да се откупи. Он нема право да је прода странцима кад није био веран. Ако је њу наменио сину своме, нека она има права као и његове ћерке. Ако се ожени другом, не сме првој да ускрати храну, одећу ни сједињавање. Ако јој не пружи ово троје, онда нека она оде без откупа, слободна. Ко удари човека и убије га, нека се погуби. Ако то није урадио намерно, него је Бог допустио да му падне шака, одредићу му место где се може склонити. Ако неко намерно устане на ближњега свога и подмукло га убије, одвуци га и од мога жртвеника и нека се погуби. Ко удари оца свога или мајку своју, нека се погуби. Ко отме човека да би га продао или за себе задржао, нека се погуби. Ко прокуне оца свога или мајку своју, нека се погуби. Ако се људи посвађају, па један удари другога каменом или песницом, али тај не умре, него падне у постељу, ако после устане и хода макар са штапом, нека се осуди онај који га је ударио, нека му надокнади изгубљено време и плати лечење. Ако неко удари роба свога или робињу штапом тако да му умре под руком, нека буде кажњен. Међутим, ако роб преживи дан или два, нека се не кажњава јер је роб његово власништво. Ако се људи посвађају, па неко удари трудну жену и плод изађе без повреде, онда онај који ју је ударио нека плати одштету коју одреди њен муж и нека плати пред судијама. Међутим, ако се догоди смрт, тада је казна: живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу. Ако неко роба свога или робињу своју удари по оку и повреди га, нека га ослободи због ока. Ако избије зуб робу своме или робињи својој, нека их ослободи због зуба. Ако во убоде човека или жену и усмрти их, нека се каменује, али нека се не једе његово месо, а власник нека буде крив. Међутим, ако је во и раније убадао и власник био опомињан, али га није чувао, па убије човека или жену, нека се во каменује, а власник погуби. Ако се власнику одреди откуп за његов живот, нека плати онолико колико му се одреди. Ако во убоде дечака или девојчицу, нека се поступи по истом закону. Ако во убоде роба или робињу, нека власник исплати господару њиховом тридесет сикала сребра, а во нека се каменује.

2. Mojsijeva 21:1-32 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

»Ово су закони које ћеш им изложити:« »Када купиш роба Јеврејина, нека ти служи шест година, а седме године нека оде као слободан човек, без откупнине. Ако дође сам, нека сам и оде, а ако је ожењен, нека с њим оде и његова жена. Ако му господар нађе жену, и она му роди синове или кћери, онда нека жена и њена деца припадну њеном господару, а он нека оде сам. Ако роб отворено каже: ‚Волим свога господара, своју жену и децу – нећу да будем слободан‘, нека га онда његов господар доведе пред Бога. Нека га доведе до врата или до довратка и нека му шилом пробуши ухо, а овај нека му служи до краја живота. »Када човек прода своју кћер као робињу, нека она не постане слободна као мушки робови. Ако не буде по вољи господару који ју је за себе одабрао, нека јој он дозволи да буде откупљена. Нема право да је прода странцима, пошто јој је отказао верност. Ако је одабере за свога сина, нека с њом поступа као са кћери. Ако себи узме другу жену, првој нека не ускраћује храну, одећу и брачна права. Ако јој то троје ускрати, онда она може да оде без откупнине.« »Ко удари човека, па овај умре, нека се погуби. Ако то не учини с предумишљајем, него Бог допусти да се то деси, одредићу ти место на које може да побегне. Али, ако неко с предумишљајем нападне свога ближњег и мучки га убије, одведи га од мог жртвеника и погуби га. »Ко удари свога оца или мајку, нека се погуби. »Ко отме човека, па било да га је продао или је овај још код њега када га ухвате, нека се погуби. »Ко прокуне свога оца или мајку, нека се погуби. »Ако се људи посвађају, па један удари другога каменом или песницом, а тај не умре, него падне у постељу и после устане и хода, макар и са штапом, онда онај који га је ударио није крив. Нека му само плати за изгубљено време и нека се постара да се сасвим излечи. »Ко батином удари свога роба, било мушког или женског, па роб одмах умре, нека се казни. Али, ако роб преживи дан или два, нека господар не буде кажњен, јер је роб његова својина. »Ако се људи потуку и ударе трудницу, па она побаци, али не претрпи друге повреде, нека онај који ју је ударио плати одштету коју њен муж затражи, а судије одобре. Али, ако има других повреда, онда нека казна буде живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу. »Ко свога роба, било мушког или женског, удари у око и упропасти му га, нека га ослободи, као накнаду за око. Ако робу, било мушком или женском, избије зуб, нека га ослободи, као накнаду за зуб. »Ако бик смртно прободе човека или жену, нека се каменује и нека се његово месо не једе, али његов власник није крив. Али, ако је тај бик и раније убадао људе, а његов власник га и поред опомена није чувао, па бик убије човека или жену, нека се каменује, а и власник нека се погуби. Али, ако се од власника тражи да плати откупнину за свој живот, нека плати колико му се одреди. Ако бик прободе дечака или девојчицу, нека се примени овај исти закон. Ако бик прободе роба, било мушког или женског, нека власник бика плати тридесет шекела сребра робовом гоподару, а бик нека се каменује.

2. Mojsijeva 21:1-32 Novi srpski prevod (NSPL)

Ovo su propisi koje ćeš im izložiti: Ako kupiš Jevrejina za roba, neka ti služi šest godina. Sedme godine neka ode kao slobodan čovek, bez ikakvog duga. Ako dođe sam, neka sam i ode. A ako ima ženu, neka njegova žena ode s njim. Ako mu njegov gospodar da ženu, i ona mu rodi sinove ili ćerke, žena i njena deca neka pripadnu gospodaru, a on neka ide sam. Ali ako rob kaže: ’Volim svoga gospodara, svoju ženu i svoju decu, neću da budem slobodan’, neka ga njegov gospodar dovede k Bogu. Zatim neka ga njegov gospodar privede k vratima ili dovratniku, i probuši mu šilom uho, pa neka mu služi zauvek. Proda li ko svoju ćerku za sluškinju, ona neće biti oslobođena kao muški robovi. Ako nije po volji svome gospodaru, koji ju je odredio za sebe, neka joj dopusti da se otkupi. Stranom narodu je ne sme prodavati, jer nije postupao s njom po dogovoru. A ako je odredi za svoga sina, mora postupati s njom kao s ćerkom. Ukoliko se oženi drugom ženom, ne sme prvoj uskraćivati hranu, odeću i bračne odnose. A ako joj uskrati ovo troje, slobodna je da ode bez otkupnine. Ako ko udari čoveka i ubije ga, neka se svakako kazni smrću. Ali ako to ne uradi namerno, nego Bog dopusti da mu ruka to učini, odrediću ti mesto gde može pobeći. Ako ko namerno napadne svoga bližnjeg i na prevaru ga ubije, odvuci ga i od moga žrtvenika, da se pogubi. Ko udari svoga oca ili svoju majku, neka se svakako kazni smrću. Ko otme čoveka i proda ga, ili ga drži u svojoj vlasti, neka se svakako kazni smrću. Ko prokune svoga oca ili svoju majku, neka se svakako kazni smrću. Ako se ljudi posvađaju, pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, ali ovaj ne umre, nego padne u postelju, ali se kasnije oporavi i počne da izlazi uz pomoć štapa, oprašta se onome koji ga je udario. Ipak, taj mora da mu plati za gubitak vremena i da se pobrine za njegovo potpuno ozdravljenje. Ko udari svoga slugu ili sluškinju štapom, i oni umru od njegovog udarca, taj nek se kazni. Ali ako se sluga oporavi nakon dan-dva, onda vlasnik neće biti kažnjen, jer je sluga njegova svojina. Ako se ljudi potuku i udare trudnu ženu, te ona pobaci, ali ne bude druge štete, krivac mora da plati odštetu koju njen muž zatraži, uz odobrenje sudija. Bude li kakve druge štete, kazna neka bude: život za život, oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu, opekotina za opekotinu, rana za ranu, modrica za modricu. Ako ko udari svoga roba ili robinju u oko i izbije ga, neka ga oslobodi zbog oka. Ako ko svome robu ili robinji izbije zub, neka ga oslobodi zbog zuba. Ako vo ubode čoveka ili ženu i usmrti ih, zaspi vola kamenjem. Njegovo meso ne sme da se jede. Njegov vlasnik oslobađa se krivice. Ali ako je vo ubadao i ranije, a njegov vlasnik, i pored toga što je bio opomenut nije pazio na vola, pa vo usmrti čoveka ili ženu, vo neka se zaspe kamenjem. Njegov vlasnik neka se takođe pogubi. Međutim, ako se od njega traži novčana nadoknada, on može da otkupi svoj život, ako plati sve što se od njega traži. Ako vo ubode dečaka ili devojčicu, na njemu će se primeniti isti zakonski postupak. Ako vo ubode roba ili robinju, njegov vlasnik neka isplati trideset srebrnih šekela njihovom gospodaru, a vo neka se kamenuje.

2. Mojsijeva 21:1-32 Нови српски превод (NSP)

Ово су прописи које ћеш им изложити: Ако купиш Јеврејина за роба, нека ти служи шест година. Седме године нека оде као слободан човек, без икаквог дуга. Ако дође сам, нека сам и оде. А ако има жену, нека његова жена оде с њим. Ако му његов господар да жену, и она му роди синове или ћерке, жена и њена деца нека припадну господару, а он нека иде сам. Али ако роб каже: ’Волим свога господара, своју жену и своју децу, нећу да будем слободан’, нека га његов господар доведе к Богу. Затим нека га његов господар приведе к вратима или довратнику, и пробуши му шилом ухо, па нека му служи заувек. Прода ли ко своју ћерку за слушкињу, она неће бити ослобођена као мушки робови. Ако није по вољи своме господару, који ју је одредио за себе, нека јој допусти да се откупи. Страном народу је не сме продавати, јер није поступао с њом по договору. А ако је одреди за свога сина, мора поступати с њом као с ћерком. Уколико се ожени другом женом, не сме првој ускраћивати храну, одећу и брачне односе. А ако јој ускрати ово троје, слободна је да оде без откупнине. Ако ко удари човека и убије га, нека се свакако казни смрћу. Али ако то не уради намерно, него Бог допусти да му рука то учини, одредићу ти место где може побећи. Ако ко намерно нападне свога ближњег и на превару га убије, одвуци га и од мога жртвеника, да се погуби. Ко удари свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу. Ко отме човека и прода га, или га држи у својој власти, нека се свакако казни смрћу. Ко прокуне свога оца или своју мајку, нека се свакако казни смрћу. Ако се људи посвађају, па један удари другог каменом или песницом, али овај не умре, него падне у постељу, али се касније опорави и почне да излази уз помоћ штапа, опрашта се ономе који га је ударио. Ипак, тај мора да му плати за губитак времена и да се побрине за његово потпуно оздрављење. Ко удари свога слугу или слушкињу штапом, и они умру од његовог ударца, тај нек се казни. Али ако се слуга опорави након дан-два, онда власник неће бити кажњен, јер је слуга његова својина. Ако се људи потуку и ударе трудну жену, те она побаци, али не буде друге штете, кривац мора да плати одштету коју њен муж затражи, уз одобрење судија. Буде ли какве друге штете, казна нека буде: живот за живот, око за око, зуб за зуб, рука за руку, нога за ногу, опекотина за опекотину, рана за рану, модрица за модрицу. Ако ко удари свога роба или робињу у око и избије га, нека га ослободи због ока. Ако ко своме робу или робињи избије зуб, нека га ослободи због зуба. Ако во убоде човека или жену и усмрти их, заспи вола камењем. Његово месо не сме да се једе. Његов власник ослобађа се кривице. Али ако је во убадао и раније, а његов власник, и поред тога што је био опоменут није пазио на вола, па во усмрти човека или жену, во нека се заспе камењем. Његов власник нека се такође погуби. Међутим, ако се од њега тражи новчана надокнада, он може да откупи свој живот, ако плати све што се од њега тражи. Ако во убоде дечака или девојчицу, на њему ће се применити исти законски поступак. Ако во убоде роба или робињу, његов власник нека исплати тридесет сребрних шекела њиховом господару, а во нека се каменује.

2. Mojsijeva 21:1-32 Sveta Biblija (SRP1865)

A ovo su zakoni koje æeš im postaviti: Ako kupiš roba Jevrejina, šest godina neka ti služi, a sedme nek otide slobodan bez otkupa. Ako bude došao inokosan, neka i otide inokosan; ako li bude imao ženu, neka ide i žena s njim. Ako ga gospodar njegov oženi, i žena mu rodi sinove ili kæeri, žena s djecom svojom neka bude gospodaru njegovu, a on neka otide sam. Ako li rob reèe tvrdo: ljubim gospodara svojega, ženu svoju i djecu svoju, neæu da idem da budem slobodan, Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi na vratima ili kod dovratka, i ondje neka mu gospodar probuši uho šilom, pa neka mu robuje dovijeka. Ako ko proda kæer svoju da bude robinja, da ne odlazi kao robovi što odlaze. Ako ne bude po volji gospodaru svojemu, i on je ne uzme za ženu, neka je pusti na otkupe; ali da nema vlasti prodati je u tuð narod uèinivši joj nevjeru. Ako li je zaruèi sinu svojemu, da joj uèini po pravu koje imaju kæeri. Ako li uzme drugu, da joj ne umali hrane ni odijela ni zajednice. Ako joj ovo troje ne uèini, onda nek otide bez otkupa. Ko udari èovjeka, te umre, da se pogubi. Ako li ne bude htio, nego mu ga Bog dade u ruke, odrediæu ti mjesto kuda može uteæi. Ako bi ko nahvalice ustao na bližnjega svojega da ga ubije iz prijevare, odvuci ga i od oltara mojega da se pogubi. Ko udari oca svojega ili mater svoju, da se pogubi. Ko ukrade èovjeka i proda ili se naðe u njegovijem rukama, da se pogubi. Ko opsuje oca svojega ili mater svoju, da se pogubi. Kad se svade ljudi, pa jedan udari drugoga kamenom ili pesnicom, ali onaj ne umre nego padne u postelju, Ako se pridigne i izaðe o štapu, da ne bude kriv onaj koji je udario, samo dangubu da mu naknadi i svu vidarinu da plati. Ko udari roba svojega ili robinju štapom tako da mu umre pod rukom, da je kriv; Ali ako preživi dan ili dva, da nije kriv, jer je njegov novac. Kad se svade ljudi, pa koji od njih udari trudnu ženu tako da izaðe iz nje dijete, ali se ne dogodi smrt, da plati globu koliko muž ženin reèe, a da plati preko sudija; Ako li se dogodi smrt, tada æeš uzeti život za život, Oko za oko, zub za zub, ruku za ruku, nogu za nogu, Užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu. Ako ko udari po oku roba svojega ili robinju svoju, te mu pokvari oko, da ga otpusti slobodna za oko njegovo. I ako izbije zub robu svojemu ili robinji svojoj, da ga pusti slobodna za zub njegov. Ako vo ubode èovjeka ili ženu, te umre, da se vo zaspe kamenjem i da se ne jede meso od njega, a gospodar od vola da nije kriv. Ali ako je vo prije bio bodaè i gospodar njegov znao za to pa ga nije èuvao, te ubije èovjeka ili ženu, vo da se zaspe kamenjem, i gospodar njegov da se pogubi. Ako mu se odredi da se otkupi, neka da otkup za život svoj, koliko mu se odredi. Ako ubode sina ili kæer, da mu bude po istom zakonu. Ako li roba ubode vo ili robinju, da da gospodaru njihovu trideset sikala srebra i vo da se zaspe kamenjem.