2. Mojsijeva 16:13-30
2. Mojsijeva 16:13-30 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Увече долетеше препелице и прекрише логор, а ујутру паде роса око логора. Кад се подиже роса, гле, по пустињи је лежало нешто као слана. Кад то видеше синови Израиљеви, питаху се међу собом: „Шта је ово?” Нису знали шта је то. Тада им Мојсије рече: „То је хлеб који вам Господ даде да једете. То је оно за шта је Господ заповедио: ‘Скупљајте колико коме треба за јело, по особи, свако према броју душа које су му у шатору.’” Синови Израиљеви урадише тако. Неки накупише више, неки мање. Кад су измерили на гомор, показа се да ништа није претекло ономе ко накупи више, нити је недостало ономе ко накупи мање, него је свакоме било колико му је требало да једе. Тада им рече Мојсије: „Нека нико не оставља од тога за ујутру!” Међутим, они не послушаше Мојсија, већ неки оставише од тога за сутра, али им се уцрвља и усмрде. Мојсије се наљути на њих. Тако су скупљали свако јутро колико је коме требало за јело, а кад би сунце огрејало, то се топило. Шестога дана накупише хране двоструко, по два гомора на свакога. Тада дођоше старешине збора и известише Мојсија. Он им рече: „Господ је ово заповедио: ‘Сутра је дан одмора, субота света Господу. Испеците шта желите да печете и скувајте шта хоћете да кувате. Све што вам претекне оставите за сутра.’” Они оставише то за сутра, како им заповеди Мојсије, и не усмрде се, нити се појавише црви. Тада рече Мојсије: „Једите то данас јер је данас субота Господња. Данас нећете ништа наћи у пољу. Шест дана скупљајте, а седми дан је субота. Ничега неће бити.” Седмог дана изађоше неки да купе, али ништа не нађоше. Тада рече Господ Мојсију: „Докле ћете одбијати да држите заповести моје и законе моје? Погледајте! Зато што вам је Господ дао суботу, даје вам шестога дана хране за два дана. Нека свако стоји где јесте, нека нико не излази седмог дана из свог стана.” Тако се седмог дана народ одмарао.
2. Mojsijeva 16:13-30 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је. Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете. Ево шта је ГОСПОД заповедио: ‚Свако нека сакупи онолико колико му треба. Узмите један омер по човеку, према броју чељади у шатору.‘« Израелци тако и учинише. Неки сакупише много, а неки мало. Када су то измерили у омерима, видеше да ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало – свако је сакупио колико му је требало за јело. Тада им Мојсије рече: »Нека нико не оставља ништа за ујутро!« Али неки не послушаше Мојсија, него оставише мало и за ујутро, и то се уцрвља и усмрде. И Мојсије се разгневи на њих. Тако је сваког јутра свако сакупио колико му је требало за јело. А када би огрејало сунце, оно што нису покупили истопило би се. Шестога дана сакупише двоструко више – два омера по човеку. Када су сви поглавари заједнице дошли да о томе известе Мојсија, он им рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сутра је дан одмора, ГОСПОДЊА света субота. Зато испеците оно што мислите да испечете и скувајте оно што мислите да скувате, а све што вам преостане сачувајте и оставите за ујутро.‘« Тако они сачуваше за ујутро оно што је преостало, као што је Мојсије заповедио, и није се усмрдело нити су се у њему појавили црви. »Једите то данас«, рече Мојсије, »јер данас је субота, дан ГОСПОДЊИ. Данас то нећете наћи на тлу. Шест дана га сакупљајте, а седмога дана, у суботу, неће га бити.« Неки ипак изађоше да сакупљају седмога дана, али не нађоше ништа. Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и закона? Ето, ГОСПОД вам је дао суботу, па вам зато шестога дана даје хране за два дана. Седмога дана нека свако остане где је – нека нико не излази.« Тако се седмога дана народ одмарао.
2. Mojsijeva 16:13-30 Novi srpski prevod (NSPL)
Uveče dolete prepelice i prekriju tabor, a ujutro je rosa bila svuda oko tabora. Kad se sloj rose digao, površina pustinje je bila pokrivena nečim sitnim, pahuljastim, sličnim mrazu po zemlji. Videvši to, Izrailjci su pitali jedni druge: „Šta je ovo?“, jer nisu znali šta je to. Mojsije im reče: „To je hleb koji vam je Gospod dao za hranu.“ Ovo vam je Gospod zapovedio: „Skupite onoliko koliko je svakome dovoljno za hranu. Uzmite po gomer za svakog člana u svome šatoru.“ Izrailjci tako i učine. Neki su skupili više neki manje. Kad su izmerili po gomer, onome koji je skupio više nije preostalo, a niti je nedostajalo onome koji je skupio manje; svako je skupio onoliko koliko mu je bilo potrebno. Mojsije im reče: „Niko da ne ostavlja od toga do sledećeg jutra.“ Ali oni nisu slušali Mojsija, nego su ostavili nešto od toga do sutra. Međutim, to se ucrvlja i usmrdi. Mojsije se razgnevi na njih. To su skupljali svakoga jutra, svako koliko mu je trebalo. Ali čim bi granulo sunce, mana bi se istopila. Šestog dana su skupili dva gomera po osobi. Svi knezovi zajednice dođu i izveste Mojsija o ovome. Mojsije im reče: „Gospod je zapovedio ovo: ’Sutra je dan odmora, sveta subota Gospodu. Pecite i kuvajte što god hoćete. Sve što ostane, sklonite i čuvajte za sutra.’“ Izrailjci ostave to za sutra, kako im je Mojsije zapovedio. To im se nije usmrdelo, a nije bilo ni crva u tome. Mojsije im reče: „Jedite danas, jer je danas subota Gospodu. Danas nećete naći manu na zemlji. Skupljajte je šest dana, a sedmoga dana, u subotu, neće je biti.“ Ipak, desilo se da su neki iz naroda i sedmoga dana izašli da je skupljaju, ali je nisu našli. Gospod reče Mojsiju: „Dokle ćete odbijati da slušate moje zapovesti i zakone? Držite na umu da vam je Gospod dao subotu; zato vam i daje hranu šestog dana za dva dana. Svako neka ostane gde je; neka niko ne izlazi iz svoga doma na sedmi dan.“ Tako se narod odmarao sedmoga dana.
2. Mojsijeva 16:13-30 Нови српски превод (NSP)
Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?“, јер нису знали шта је то. Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер за сваког члана у своме шатору.“ Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно. Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“ Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих. То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила. Шестог дана су скупили два гомера по особи. Сви кнезови заједнице дођу и известе Мојсија о овоме. Мојсије им рече: „Господ је заповедио ово: ’Сутра је дан одмора, света субота Господу. Пеците и кувајте што год хоћете. Све што остане, склоните и чувајте за сутра.’“ Израиљци оставе то за сутра, како им је Мојсије заповедио. То им се није усмрдело, а није било ни црва у томе. Мојсије им рече: „Једите данас, јер је данас субота Господу. Данас нећете наћи ману на земљи. Скупљајте је шест дана, а седмога дана, у суботу, неће је бити.“ Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ Тако се народ одмарао седмога дана.
2. Mojsijeva 16:13-30 Sveta Biblija (SRP1865)
I uveèe doletješe prepelice i prekriliše oko, a ujutru pade rosa oko okola; A kad se diže rosa, a to po pustinji nešto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji. I kad vidješe sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugomu: šta je ovo? Jer ne znadijahu šta bješe. A Mojsije im reèe: to je hljeb što vam dade Gospod da jedete. To je za što zapovjedi Gospod: kupite ga svaki dan koliko kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju duša vaših, svaki neka uzme za one koji su mu u šatoru. I uèiniše tako sinovi Izrailjevi; i nakupiše koji više koji manje. Pa mjeriše na gomor, i ne doðe više onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je trebalo da jede. I reèe im Mojsije: niko da ne ostavlja od toga za sjutra. Ali ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za sjutra, te se ucrva i usmrdje. I rasrdi se Mojsije na njih. Tako ga kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebaše za jelo; a kad sunce ogrijevaše, tada se rastapaše. A u šesti dan nakupiše hljeba dvojinom, po dva gomora na svakoga; i doðoše sve starješine od zbora, i javiše Mojsiju. A on im reèe: ovo kaza Gospod: sjutra je subota, odmor svet Gospodu; što æete peæi, pecite, i što æete kuhati, kuhajte danas; a što preteèe, ostavite i èuvajte za sjutra. I ostaviše za sjutra, kao što zapovjedi Mojsije, i ne usmrdje se niti bješe crva u njemu. I reèe Mojsije: jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas neæete naæi u polju. Šest æete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neæe biti. I u sedmi dan izidoše neki od naroda da kupe, ali ne naðoše. A Gospod reèe Mojsiju: dokle æete se protiviti zapovjestima mojim i zakonima mojim? Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestoga dana hljeba na dva dana. Stojte svaki na svom mjestu, i neka ne odlazi niko sa svojega mjesta u sedmi dan. I poèinu narod u sedmi dan.