2. Mojsijeva 16:1-36
2. Mojsijeva 16:1-36 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Потом кренуше из Елима и сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Син, која је између Елима и Синаја, петнаестога дана другога месеца после изласка из земље египатске. Тада у пустињи поче народ гунђати на Мојсија и Арона. Синови Израиљеви им рекоше: „Боље да смо помрли од руке Господње у земљи египатској, док смо седели код лонаца с месом и јели хлеба до миле воље! Ви сте нас извели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор!” Тада Господ рече Мојсију: „Ево, учинићу да вам роси с неба хлеб. Народ нека излази и скупља сваки дан колико му треба. Тако ћу их искушати да видим да ли ће се држати мога закона или неће. Шестог дана, кад припреме шта су накупили, биће двоструко онолико колико су скупљали сваког дана.” Онда Мојсије и Арон рекоше синовима Израиљевим: „Вечерас ћете познати да вас је Господ извео из земље египатске. Ујутру ћете видети славу Господњу јер вас је чуо Господ како на њега гунђате. Шта смо ми да гунђате на нас?” Потом рече Мојсије: „Вечерас ће вам дати Господ меса да једете, а ујутру хлеба да се наједете, јер је чуо Господ ваше гунђање на њега. Шта смо ми? Ви не гунђате на нас него на Господа.” Тада рече Мојсије Арону: „Кажи свему збору синова Израиљевих: ‘Приступите пред Господа јер је чуо гунђање ваше.’” Док је Арон говорио свему збору синова Израиљевих, они се окренуше према пустињи и, гле, у облаку се појави слава Господња. Тада Господ рече Мојсију говорећи: „Чуо сам гунђање синова Израиљевих. Кажи им и реци: ‘Вечерас ћете јести меса, а ујутру ћете се наситити хлеба. Тада ћете схватити да сам ја Господ, Бог ваш.’” Увече долетеше препелице и прекрише логор, а ујутру паде роса око логора. Кад се подиже роса, гле, по пустињи је лежало нешто као слана. Кад то видеше синови Израиљеви, питаху се међу собом: „Шта је ово?” Нису знали шта је то. Тада им Мојсије рече: „То је хлеб који вам Господ даде да једете. То је оно за шта је Господ заповедио: ‘Скупљајте колико коме треба за јело, по особи, свако према броју душа које су му у шатору.’” Синови Израиљеви урадише тако. Неки накупише више, неки мање. Кад су измерили на гомор, показа се да ништа није претекло ономе ко накупи више, нити је недостало ономе ко накупи мање, него је свакоме било колико му је требало да једе. Тада им рече Мојсије: „Нека нико не оставља од тога за ујутру!” Међутим, они не послушаше Мојсија, већ неки оставише од тога за сутра, али им се уцрвља и усмрде. Мојсије се наљути на њих. Тако су скупљали свако јутро колико је коме требало за јело, а кад би сунце огрејало, то се топило. Шестога дана накупише хране двоструко, по два гомора на свакога. Тада дођоше старешине збора и известише Мојсија. Он им рече: „Господ је ово заповедио: ‘Сутра је дан одмора, субота света Господу. Испеците шта желите да печете и скувајте шта хоћете да кувате. Све што вам претекне оставите за сутра.’” Они оставише то за сутра, како им заповеди Мојсије, и не усмрде се, нити се појавише црви. Тада рече Мојсије: „Једите то данас јер је данас субота Господња. Данас нећете ништа наћи у пољу. Шест дана скупљајте, а седми дан је субота. Ничега неће бити.” Седмог дана изађоше неки да купе, али ништа не нађоше. Тада рече Господ Мојсију: „Докле ћете одбијати да држите заповести моје и законе моје? Погледајте! Зато што вам је Господ дао суботу, даје вам шестога дана хране за два дана. Нека свако стоји где јесте, нека нико не излази седмог дана из свог стана.” Тако се седмог дана народ одмарао. Ту храну је дом Израиљев прозвао мана. Била је као бело коријандерово зрно, а имала је укус меденог колача. Тада рече Мојсије: „Овако је Господ заповедио: ‘Напуните један гомор тога и чувајте за своје потомке да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из земље египатске.’” Потом рече Мојсије Арону: „Узми једну посуду и наспи у њу цео гомор мане и стави је пред Господа да се чува за ваше потомке.” Арон је стави пред ковчег сведочанства да се чува, као што Господ заповеди Мојсију. Тако синови Израиљеви једоше ману четрдесет година, све док не дођоше у насељену земљу. Јели су ману док не дођоше на границу земље хананске. Гомор је десетина ефе.
2. Mojsijeva 16:1-36 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Сва израелска заједница крену из Елима и петнаестог дана другог месеца по изласку из Египта стиже до пустиње Син, која лежи између Елима и Синаја. У пустињи сва заједница поче да гунђа против Мојсија и Аарона. Израелци им рекоше: »Камо среће да смо сви погинули од ГОСПОДЊЕ руке у Египту када смо седели крај лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. Јер, ви сте нас довели у ову пустињу да сав овај силан народ поморите глађу.« Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Учинићу да вам с неба пада хлеб као киша. Нека народ сваког дана иде и сакупи онолико колико му треба за тај дан. Тако ћу их искушати и видети да ли ће се држати мога закона или неће. А шестога дана нека сакупе двоструко више него што су сакупљали другим данима и нека спреме за јело.« Мојсије и Аарон рекоше свим Израелцима: »Вечерас ћете спознати да вас је ГОСПОД извео из Египта, а ујутро ћете видети Славу ГОСПОДЊУ, пошто је чуо како гунђате против њега. Јер, ко смо ми, да гунђате против нас?« Мојсије још рече: »ГОСПОД ће вам вечерас дати да једете меса, а ујутро хлеба колико вам драго, јер је ГОСПОД чуо ваше гунђање против њега. Јер, ко смо ми? Ви не гунђате против нас, него против ГОСПОДА.« Онда Мојсије рече Аарону: »Реци целој израелској заједници: ‚Дођите пред ГОСПОДА, јер је чуо ваше гунђање.‘« Док је Аарон говорио целој израелској заједници, они погледаше према пустињи, а оно – Слава ГОСПОДЊА показа се у облаку. ГОСПОД рече Мојсију: »Чуо сам гунђање Израелаца. Овако им реци: ‚Вечерас ћете јести меса, а ујутро ћете се најести хлеба. Тада ћете спознати да сам ја ГОСПОД, ваш Бог.‘« Те вечери долетеше препелице и прекрише табор. Ујутро је око табора лежао слој росе, а када је роса испарила, на пустињском тлу појавише се танке љуспице сличне слани која се нахвата на земљи. Када су Израелци то видели, упиташе један другог: »Шта је то?« јер нису знали шта је. Мојсије им рече: »То је хлеб који вам је ГОСПОД дао да једете. Ево шта је ГОСПОД заповедио: ‚Свако нека сакупи онолико колико му треба. Узмите један омер по човеку, према броју чељади у шатору.‘« Израелци тако и учинише. Неки сакупише много, а неки мало. Када су то измерили у омерима, видеше да ко је сакупио много, није имао сувише, а ко је сакупио мало, није имао премало – свако је сакупио колико му је требало за јело. Тада им Мојсије рече: »Нека нико не оставља ништа за ујутро!« Али неки не послушаше Мојсија, него оставише мало и за ујутро, и то се уцрвља и усмрде. И Мојсије се разгневи на њих. Тако је сваког јутра свако сакупио колико му је требало за јело. А када би огрејало сунце, оно што нису покупили истопило би се. Шестога дана сакупише двоструко више – два омера по човеку. Када су сви поглавари заједнице дошли да о томе известе Мојсија, он им рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сутра је дан одмора, ГОСПОДЊА света субота. Зато испеците оно што мислите да испечете и скувајте оно што мислите да скувате, а све што вам преостане сачувајте и оставите за ујутро.‘« Тако они сачуваше за ујутро оно што је преостало, као што је Мојсије заповедио, и није се усмрдело нити су се у њему појавили црви. »Једите то данас«, рече Мојсије, »јер данас је субота, дан ГОСПОДЊИ. Данас то нећете наћи на тлу. Шест дана га сакупљајте, а седмога дана, у суботу, неће га бити.« Неки ипак изађоше да сакупљају седмога дана, али не нађоше ништа. Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Докле ћете одбијати да се држите мојих заповести и закона? Ето, ГОСПОД вам је дао суботу, па вам зато шестога дана даје хране за два дана. Седмога дана нека свако остане где је – нека нико не излази.« Тако се седмога дана народ одмарао. Израелски народ ову храну назва мана. Била је бела, као зрно коријандера, а имала је укус лепињица с медом. Мојсије рече: »Овако је ГОСПОД заповедио: ‚Сачувајте један омер мане за своја будућа поколења, да виде хлеб којим сам вас хранио у пустињи када сам вас извео из Египта.‘« А Аарону рече: »Узми једну посуду и у њу стави један омер мане, па је стави пред ГОСПОДА, да се сачува за будућа поколења.« И као што је ГОСПОД заповедио Мојсију, Аарон је стави пред Сведочанство, да се чува. Израелци су јели ману четрдесет година, све док нису стигли до насељене земље – јели су ману док нису стигли до границе Ханаана. Један омер износи једну десетину ефе.
2. Mojsijeva 16:1-36 Novi srpski prevod (NSPL)
Petnaestoga dana drugog meseca nakon izlaska iz Egipta, cela izrailjska zajednica ode iz Elima i dođe u pustinju Sin, koja se nalazi između Elima i Sinaja. U pustinji je cela izrailjska zajednica počela da gunđa protiv Mojsija i Arona. Izrailjci su im govorili: „E, da smo samo pomrli od Gospodnje ruke u Egiptu! Tamo smo sedeli oko lonaca s mesom i jeli hleba do mile volje. A vi ste nas doveli u ovu pustinju da pomorite glađu sav ovaj zbor.“ Tada Gospod reče Mojsiju: „Evo, poslaću vam kišu hleba s neba. Neka narod izlazi i skuplja koliko mu je potrebno za taj dan. Tako ću ih iskušati da vidim hoće li slediti moj Zakon ili ne. Šestog dana neka donesu i pripreme duplu meru onoga što skupljaju svakog dana.“ Mojsije i Aron rekoše svim Izrailjcima: „Uveče ćete uvideti da vas je Gospod izveo iz Egipta, a ujutro ćete videti Gospodnju slavu, jer je Gospod čuo kako ste gunđali protiv njega. Ko smo mi da gunđate protiv nas?“ Mojsije produži: „Uveče će vam Gospod dati da jedete mesa, a ujutro hleba do mile volje, jer je Gospod čuo kako mu prigovarate. Vi, naime, ne gunđate protiv nas, nego protiv Gospoda.“ Mojsije reče Aronu: „Reci svoj izrailjskoj zajednici: ’Pristupite Gospodu jer je čuo vaše gunđanje!’“ Dok je Aron govorio svoj izrailjskoj zajednici, oni se okrenu prema pustinji, i tada se pojavi u oblaku slava Gospodnja. Tada Gospod reče Mojsiju: „Čuo sam gunđanje Izrailjaca. Reci im ovako: ’Uveče ćete jesti meso, a ujutro hleba do mile volje. Tada ćete znati da sam ja Gospod, vaš Bog.’“ Uveče dolete prepelice i prekriju tabor, a ujutro je rosa bila svuda oko tabora. Kad se sloj rose digao, površina pustinje je bila pokrivena nečim sitnim, pahuljastim, sličnim mrazu po zemlji. Videvši to, Izrailjci su pitali jedni druge: „Šta je ovo?“, jer nisu znali šta je to. Mojsije im reče: „To je hleb koji vam je Gospod dao za hranu.“ Ovo vam je Gospod zapovedio: „Skupite onoliko koliko je svakome dovoljno za hranu. Uzmite po gomer za svakog člana u svome šatoru.“ Izrailjci tako i učine. Neki su skupili više neki manje. Kad su izmerili po gomer, onome koji je skupio više nije preostalo, a niti je nedostajalo onome koji je skupio manje; svako je skupio onoliko koliko mu je bilo potrebno. Mojsije im reče: „Niko da ne ostavlja od toga do sledećeg jutra.“ Ali oni nisu slušali Mojsija, nego su ostavili nešto od toga do sutra. Međutim, to se ucrvlja i usmrdi. Mojsije se razgnevi na njih. To su skupljali svakoga jutra, svako koliko mu je trebalo. Ali čim bi granulo sunce, mana bi se istopila. Šestog dana su skupili dva gomera po osobi. Svi knezovi zajednice dođu i izveste Mojsija o ovome. Mojsije im reče: „Gospod je zapovedio ovo: ’Sutra je dan odmora, sveta subota Gospodu. Pecite i kuvajte što god hoćete. Sve što ostane, sklonite i čuvajte za sutra.’“ Izrailjci ostave to za sutra, kako im je Mojsije zapovedio. To im se nije usmrdelo, a nije bilo ni crva u tome. Mojsije im reče: „Jedite danas, jer je danas subota Gospodu. Danas nećete naći manu na zemlji. Skupljajte je šest dana, a sedmoga dana, u subotu, neće je biti.“ Ipak, desilo se da su neki iz naroda i sedmoga dana izašli da je skupljaju, ali je nisu našli. Gospod reče Mojsiju: „Dokle ćete odbijati da slušate moje zapovesti i zakone? Držite na umu da vam je Gospod dao subotu; zato vam i daje hranu šestog dana za dva dana. Svako neka ostane gde je; neka niko ne izlazi iz svoga doma na sedmi dan.“ Tako se narod odmarao sedmoga dana. Izrailjski narod je tu hranu nazvao manom. Bila je kao zrno korijandra; bila je bela i imala je ukus medenog kolačića. Mojsije reče: „Ovo je naredba koju je Gospod izdao: ’Napunite jedan gomer da se čuva za vaša buduća pokolenja, da vide hranu kojom sam vas hranio u pustinji kad sam vas izveo iz Egipta.’“ Mojsije reče Aronu: „Uzmi jednu posudu i stavi u nju pun gomer mane, pa je položi pred Gospodom, da se čuva za buduća pokolenja.“ Aron je položio manu pred Svedočanstvo na čuvanje, kako je Gospod zapovedio Mojsiju. Izrailjci su se hranili manom četrdeset godina, dok nisu ušli u zemlju gde su se naselili. Manom su se hranili dok nisu došli na granicu hananske zemlje. (Gomer je deseti deo efe.)
2. Mojsijeva 16:1-36 Нови српски превод (NSP)
Петнаестога дана другог месеца након изласка из Египта, цела израиљска заједница оде из Елима и дође у пустињу Син, која се налази између Елима и Синаја. У пустињи је цела израиљска заједница почела да гунђа против Мојсија и Арона. Израиљци су им говорили: „Е, да смо само помрли од Господње руке у Египту! Тамо смо седели око лонаца с месом и јели хлеба до миле воље. А ви сте нас довели у ову пустињу да поморите глађу сав овај збор.“ Тада Господ рече Мојсију: „Ево, послаћу вам кишу хлеба с неба. Нека народ излази и скупља колико му је потребно за тај дан. Тако ћу их искушати да видим хоће ли следити мој Закон или не. Шестог дана нека донесу и припреме дуплу меру онога што скупљају сваког дана.“ Мојсије и Арон рекоше свим Израиљцима: „Увече ћете увидети да вас је Господ извео из Египта, а ујутро ћете видети Господњу славу, јер је Господ чуо како сте гунђали против њега. Ко смо ми да гунђате против нас?“ Мојсије продужи: „Увече ће вам Господ дати да једете меса, а ујутро хлеба до миле воље, јер је Господ чуо како му приговарате. Ви, наиме, не гунђате против нас, него против Господа.“ Мојсије рече Арону: „Реци свој израиљској заједници: ’Приступите Господу јер је чуо ваше гунђање!’“ Док је Арон говорио свој израиљској заједници, они се окрену према пустињи, и тада се појави у облаку слава Господња. Тада Господ рече Мојсију: „Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“ Увече долете препелице и прекрију табор, а ујутро је роса била свуда око табора. Кад се слој росе дигао, површина пустиње је била покривена нечим ситним, пахуљастим, сличним мразу по земљи. Видевши то, Израиљци су питали једни друге: „Шта је ово?“, јер нису знали шта је то. Мојсије им рече: „То је хлеб који вам је Господ дао за храну.“ Ово вам је Господ заповедио: „Скупите онолико колико је свакоме довољно за храну. Узмите по гомер за сваког члана у своме шатору.“ Израиљци тако и учине. Неки су скупили више неки мање. Кад су измерили по гомер, ономе који је скупио више није преостало, а нити је недостајало ономе који је скупио мање; свако је скупио онолико колико му је било потребно. Мојсије им рече: „Нико да не оставља од тога до следећег јутра.“ Али они нису слушали Мојсија, него су оставили нешто од тога до сутра. Међутим, то се уцрвља и усмрди. Мојсије се разгневи на њих. То су скупљали свакога јутра, свако колико му је требало. Али чим би грануло сунце, мана би се истопила. Шестог дана су скупили два гомера по особи. Сви кнезови заједнице дођу и известе Мојсија о овоме. Мојсије им рече: „Господ је заповедио ово: ’Сутра је дан одмора, света субота Господу. Пеците и кувајте што год хоћете. Све што остане, склоните и чувајте за сутра.’“ Израиљци оставе то за сутра, како им је Мојсије заповедио. То им се није усмрдело, а није било ни црва у томе. Мојсије им рече: „Једите данас, јер је данас субота Господу. Данас нећете наћи ману на земљи. Скупљајте је шест дана, а седмога дана, у суботу, неће је бити.“ Ипак, десило се да су неки из народа и седмога дана изашли да је скупљају, али је нису нашли. Господ рече Мојсију: „Докле ћете одбијати да слушате моје заповести и законе? Држите на уму да вам је Господ дао суботу; зато вам и даје храну шестог дана за два дана. Свако нека остане где је; нека нико не излази из свога дома на седми дан.“ Тако се народ одмарао седмога дана. Израиљски народ је ту храну назвао маном. Била је као зрно коријандра; била је бела и имала је укус меденог колачића. Мојсије рече: „Ово је наредба коју је Господ издао: ’Напуните један гомер да се чува за ваша будућа поколења, да виде храну којом сам вас хранио у пустињи кад сам вас извео из Египта.’“ Мојсије рече Арону: „Узми једну посуду и стави у њу пун гомер мане, па је положи пред Господом, да се чува за будућа поколења.“ Арон је положио ману пред Сведочанство на чување, како је Господ заповедио Мојсију. Израиљци су се хранили маном четрдесет година, док нису ушли у земљу где су се населили. Маном су се хранили док нису дошли на границу хананске земље. (Гомер је десети део ефе.)
2. Mojsijeva 16:1-36 Sveta Biblija (SRP1865)
Od Elima se podigoše, i sav zbor sinova Izrailjevijeh doðe u pustinju Sin, koja je izmeðu Elima i Sinaja, petnaestoga dana drugoga mjeseca pošto izidoše iz zemlje Misirske. I stade vikati sav zbor sinova Izrailjevijeh na Mojsija i na Arona u pustinji, I rekoše im sinovi Izrailjevi: kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji Misirskoj, kad sjeðasmo kod lonaca s mesom i jeðasmo hljeba izobila! jer nas izvedoste u ovu pustinju da pomorite sav ovaj zbor glaðu. A Gospod reèe Mojsiju: evo uèiniæu da vam daždi iz neba hljeb, a narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko treba na dan, da ga okušam hoæe li hoditi po mome zakonu ili neæe. A šestoga dana neka zgotove što donesu, a neka bude dvojinom onoliko koliko nakupe svaki dan. I reèe Mojsije i Aron svijem sinovima Izrailjevijem: doveèe æete poznati da vas je Gospod izveo iz zemlje Misirske; A sjutra æete vidjeti slavu Gospodnju; jer je èuo viku vašu na Gospoda. Jer šta smo mi da vièete na nas? I reèe Mojsije: doveèe æe vam dati Gospod mesa da jedete a ujutru hljeba da se nasitite; jer je èuo Gospod viku vašu, kojom vièete na nj. Jer što smo mi? Nije na nas vaša vika nego na Gospoda. I reèe Mojsije Aronu: kaži svemu zboru sinova Izrailjevih: pristupite pred Gospoda, jer je èuo viku vašu. I kad reèe Aron svemu zboru sinova Izrailjevih, pogledaše u pustinju, i gle, slava Gospodnja pokaza se u oblaku. I Gospod reèe Mojsiju govoreæi: Èuo sam viku sinova Izrailjevih. Kaži im i reci: doveèe æete jesti mesa, a sjutra æete se nasititi hljeba, i poznaæete da sam ja Gospod Bog vaš. I uveèe doletješe prepelice i prekriliše oko, a ujutru pade rosa oko okola; A kad se diže rosa, a to po pustinji nešto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji. I kad vidješe sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugomu: šta je ovo? Jer ne znadijahu šta bješe. A Mojsije im reèe: to je hljeb što vam dade Gospod da jedete. To je za što zapovjedi Gospod: kupite ga svaki dan koliko kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju duša vaših, svaki neka uzme za one koji su mu u šatoru. I uèiniše tako sinovi Izrailjevi; i nakupiše koji više koji manje. Pa mjeriše na gomor, i ne doðe više onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je trebalo da jede. I reèe im Mojsije: niko da ne ostavlja od toga za sjutra. Ali ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za sjutra, te se ucrva i usmrdje. I rasrdi se Mojsije na njih. Tako ga kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebaše za jelo; a kad sunce ogrijevaše, tada se rastapaše. A u šesti dan nakupiše hljeba dvojinom, po dva gomora na svakoga; i doðoše sve starješine od zbora, i javiše Mojsiju. A on im reèe: ovo kaza Gospod: sjutra je subota, odmor svet Gospodu; što æete peæi, pecite, i što æete kuhati, kuhajte danas; a što preteèe, ostavite i èuvajte za sjutra. I ostaviše za sjutra, kao što zapovjedi Mojsije, i ne usmrdje se niti bješe crva u njemu. I reèe Mojsije: jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas neæete naæi u polju. Šest æete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neæe biti. I u sedmi dan izidoše neki od naroda da kupe, ali ne naðoše. A Gospod reèe Mojsiju: dokle æete se protiviti zapovjestima mojim i zakonima mojim? Vidite, Gospod vam je dao subotu, zato vam daje šestoga dana hljeba na dva dana. Stojte svaki na svom mjestu, i neka ne odlazi niko sa svojega mjesta u sedmi dan. I poèinu narod u sedmi dan. I dom Izrailjev prozva taj hljeb mana; a bijaše kao sjeme korijandrovo, bijela, i na jeziku kao medeni kolaèi. I reèe Mojsije: ovo je zapovjedio Gospod: napuni gomor toga, neka se èuva od koljena do koljena vašega, da vide hljeb, kojim sam vas hranio u pustinji kad vas izvedoh iz zemlje Misirske. I reèe Mojsije Aronu: uzmi krèag i naspi pun gomor mane, i metni pred Gospoda da se èuva od koljena do koljena vašega. I ostavi ga Aron pred svjedoèanstvom da se èuva, kao što zapovjedi Gospod Mojsiju. A sinovi Izrailjevi jedoše manu èetrdeset godina dok ne doðoše u zemlju u kojoj æe živjeti; jedoše manu dok ne doðoše na meðu zemlje Hananske. A gomor je desetina efe.