2. Mojsijeva 14:1-18
2. Mojsijeva 14:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Gospod reče Mojsiju: „Reci Izrailjcima neka se vrate i utabore pred Pi-Hahirotom između Migdola i mora, nasuprot Vel-Sefona. Utaborite se nasuprot ovom mestu, uz more. Faraon će reći: ’Izrailjci besciljno tumaraju zemljom; opkolila ih je pustinja.’ No, ja ću otvrdnuti srce faraonu, i on će krenuti u poteru za njima. Međutim, ja ću se proslaviti nad faraonom i svom njegovom vojskom. Tada će Egipćani znati da sam ja Gospod.“ Izrailjci tako i učine. Kad su egipatskog cara izvestili da je narod pobegao, faraon i njegovi dvorani se predomisle o narodu. Rekoše: „Šta to učinismo! Pustili smo Izrailjce i oni nam neće više robovati!“ Zato je upregnuo svoja bojna kola i poveo svoju vojsku sa sobom. Poveo je šest stotina najboljih bojnih kola zajedno sa ostalim bojnim kolima po Egiptu. Sva kola su imala zapovednike. Gospod je otvrdnuo srce faraonu, egipatskom caru, te je ovaj krenuo u poteru za Izrailjcima, koji su izašli s uzdignutom pesnicom. Egipćani su se dali u poteru za njima sa svim faraonovim konjima, bojnim kolima, konjanicima i vojskom, i konačno ih stigli kod Pi-Hahirota, nasuprot Vel-Sefona. Kad se faraon približio, Izrailjci su se osvrnuli i opazili da su im Egipćani za petama. U velikom strahu, Izrailjci zavape Gospodu. Onda rekoše Mojsiju: „Zar u Egiptu nije bilo grobova, nego si nas doveo tu u pustinju da pomremo? Šta je trebalo da nas izvodiš iz Egipta? Nismo li ti ovo govorili i u Egiptu: ’Idi od nas, neka služimo Egipćanima! Jer bolje nam je da robujemo Egipćanima, nego da pomremo u pustinji!’“ Ali Mojsije odgovori narodu: „Ne bojte se! Ostanite na svom mestu, pa ćete videti šta će Gospod učiniti da vas spase danas. Naime, Egipćane koje danas vidite nikada više nećete videti. Gospod će se boriti za vas. Budite spokojni!“ Gospod upita Mojsija: „Zašto vapiš k meni? Reci Izrailjcima da krenu na put. A ti podigni svoj štap, ispruži svoju ruku nad morem i razdeli ga na dvoje, da Izrailjci mogu da prođu sred mora po suvom. Ja ću, evo, otvrdnuti srce Egipćanima, te će oni krenuti za njima, ali ja ću se proslaviti nad faraonom i svom njegovom vojskom, njegovim bojnim kolima i konjanicima. Kad se proslavim nad faraonom, njegovim bojnim kolima i konjanicima, Egipćani će znati da sam ja Gospod.“
2. Mojsijeva 14:1-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Тада се обрати Господ Мојсију говорећи: „Кажи синовима Израиљевим да заокрену и да стане збор пред Пи-Аиротом између Мигдола и мора, према Вел-Сефону. Нека збор стане према њему, покрај мора. Фараон ће рећи за синове Израиљеве: ‘Залутали су у земљи, пустиња их је затворила.’ Учинићу да отврдне срце фараону, па ће поћи у потеру за њима, а ја ћу се прославити на њему и на свој војсци његовој. Тако ће Египћани схватити да сам ја Господ.” Они учинише тако. Кад су јавили цару египатском да је побегао народ, фараон се предомисли, а и његови дворани у погледу народа и рекоше: „Шта учинисмо? Пустисмо синове Израиљеве да нам не служе!” Он упреже своја кола и поведе свој народ. Узе шест стотина пробраних кола и остала кола по Египту с посадама. Господ учини да отврдне срце фараону, цару египатском, и он пође у потеру за синовима Израиљевим, који су излазили под руком моћном. Египћани пођоше у потеру с колима фараоновим, коњаницима његовим и војском његовом и стигоше их кад су се улогорили крај мора код Пи-Аирота, према Вел-Сефону. Кад се фараон приближи, подигоше очи синови Израиљеви, видеше да су Египћани за њима, уплашише се веома и завапише синови Израиљеви ка Господу. Они рекоше Мојсију: „Зар није било гробова у Египту, него нас доведе да помремо у пустињи? Шта си нам учинио тиме што си нас извео из Египта? Зар ти нисмо говорили у Египту да нас пустиш да служимо Египћанима? Боље нам је било да служимо Египћане него да помремо у пустињи!” Тада Мојсије рече народу: „Не бојте се! Станите, па гледајте како ће вас Господ данас избавити! Египћане које сте видели данас никада више нећете видети! Господ ће се борити за вас, а ви мирујте!” Тада рече Господ Мојсију: „Зашто вичеш? Кажи синовима Израиљевим да иду. Ти пак дигни штап свој, пружи руку своју према мору и раздели га тако да синови Израиљеви прођу посред мора сувим. Гле, ја ћу отврднути срце Египћанима, па ће поћи за њима. Тада ћу се ја прославити над фараоном, војницима његовим, колима његовим и коњаницима његовим. Тада ће Египћани спознати да сам ја Господ кад се прославим над фараоном, колима његовим и коњаницима његовим.”
2. Mojsijeva 14:1-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
ГОСПОД рече Мојсију: »Реци Израелцима да се врате и да се утаборе пред Пи-Хахиротом, између Мигдола и мора. Утаборите се уз море преко пута Ваал-Цефона. Фараон ће рећи за Израелце: ‚Лутају земљом збуњени, јер их је пустиња затворила.‘ Отврднућу фараоново срце, и он ће кренути у потеру за њима. Али ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, па ће Египћани знати да сам ја ГОСПОД.« И Израелци учинише тако. Када су египатском цару рекли да је народ побегао, фараон и његови службеници се предомислише о Израелцима, па рекоше: »Шта смо то урадили? Пустили смо Израелце да оду и више нам неће служити.« Зато фараон нареди да му спреме кола, па поведе своју војску. Он узе шест стотина најбољих борних кола и сва остала кола из Египта, са заповедницима над свима њима. ГОСПОД је отврднуо срце фараону, египатском цару, да би овај кренуо у потеру за Израелцима, који су смело излазили из земље. Тако Египћани кренуше у потеру за Израелцима. Сва фараонова кола с коњима и његови коњаници и војска сустигоше их док су били утаборени крај мора, близу Пи-Хахирота, преко пута Ваал-Цефона. Када се фараон приближио, Израелци угледаше Египћане како иду за њима, па се силно уплашише и завапише ГОСПОДУ. »Зар није било гробова у Египту«, упиташе Мојсија, »па си нас довео да изгинемо у пустињи? Шта нам учини тиме што си нас извео из Египта? Зар ти још у Египту нисмо рекли: ‚Окани нас се! Служићемо Египћанима.‘? Зар није боље да служимо Египћанима него да изгинемо у пустињи?« »Не бојте се«, рече Мојсије народу. »Чврсто стојте, па ћете видети како ће вас ГОСПОД данас спасти. Египћане које данас видите више никад нећете видети. ГОСПОД ће се борити за вас, а ви само будите мирни.« Тада ГОСПОД рече Мојсију: »Зашто си завапио к мени? Реци Израелцима да крену даље, а ти дигни свој штап, пружи руку над море и раздвој га, да Израелци прођу кроз море по сувом. Ја ћу Египћанима отврднути срце, па ће кренути за њима, а ја ћу се прославити на фараону и на свој његовој војсци, на његовим колима и коњаницима. Египћани ће знати да сам ја ГОСПОД када се прославим на фараону, на његовим колима и коњаницима.«
2. Mojsijeva 14:1-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Gospod reče Mojsiju: „Reci Izrailjcima neka se vrate i utabore pred Pi-Hahirotom između Migdola i mora, nasuprot Vel-Sefona. Utaborite se nasuprot ovom mestu, uz more. Faraon će reći: ’Izrailjci besciljno tumaraju zemljom; opkolila ih je pustinja.’ No, ja ću otvrdnuti srce faraonu, i on će krenuti u poteru za njima. Međutim, ja ću se proslaviti nad faraonom i svom njegovom vojskom. Tada će Egipćani znati da sam ja Gospod.“ Izrailjci tako i učine. Kad su egipatskog cara izvestili da je narod pobegao, faraon i njegovi dvorani se predomisle o narodu. Rekoše: „Šta to učinismo! Pustili smo Izrailjce i oni nam neće više robovati!“ Zato je upregnuo svoja bojna kola i poveo svoju vojsku sa sobom. Poveo je šest stotina najboljih bojnih kola zajedno sa ostalim bojnim kolima po Egiptu. Sva kola su imala zapovednike. Gospod je otvrdnuo srce faraonu, egipatskom caru, te je ovaj krenuo u poteru za Izrailjcima, koji su izašli s uzdignutom pesnicom. Egipćani su se dali u poteru za njima sa svim faraonovim konjima, bojnim kolima, konjanicima i vojskom, i konačno ih stigli kod Pi-Hahirota, nasuprot Vel-Sefona. Kad se faraon približio, Izrailjci su se osvrnuli i opazili da su im Egipćani za petama. U velikom strahu, Izrailjci zavape Gospodu. Onda rekoše Mojsiju: „Zar u Egiptu nije bilo grobova, nego si nas doveo tu u pustinju da pomremo? Šta je trebalo da nas izvodiš iz Egipta? Nismo li ti ovo govorili i u Egiptu: ’Idi od nas, neka služimo Egipćanima! Jer bolje nam je da robujemo Egipćanima, nego da pomremo u pustinji!’“ Ali Mojsije odgovori narodu: „Ne bojte se! Ostanite na svom mestu, pa ćete videti šta će Gospod učiniti da vas spase danas. Naime, Egipćane koje danas vidite nikada više nećete videti. Gospod će se boriti za vas. Budite spokojni!“ Gospod upita Mojsija: „Zašto vapiš k meni? Reci Izrailjcima da krenu na put. A ti podigni svoj štap, ispruži svoju ruku nad morem i razdeli ga na dvoje, da Izrailjci mogu da prođu sred mora po suvom. Ja ću, evo, otvrdnuti srce Egipćanima, te će oni krenuti za njima, ali ja ću se proslaviti nad faraonom i svom njegovom vojskom, njegovim bojnim kolima i konjanicima. Kad se proslavim nad faraonom, njegovim bojnim kolima i konjanicima, Egipćani će znati da sam ja Gospod.“
2. Mojsijeva 14:1-18 Нови српски превод (NSP)
Господ рече Мојсију: „Реци Израиљцима нека се врате и утаборе пред Пи-Хахиротом између Мигдола и мора, насупрот Вел-Сефона. Утаборите се насупрот овом месту, уз море. Фараон ће рећи: ’Израиљци бесциљно тумарају земљом; опколила их је пустиња.’ Но, ја ћу отврднути срце фараону, и он ће кренути у потеру за њима. Међутим, ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском. Тада ће Египћани знати да сам ја Господ.“ Израиљци тако и учине. Кад су египатског цара известили да је народ побегао, фараон и његови дворани се предомисле о народу. Рекоше: „Шта то учинисмо! Пустили смо Израиљце и они нам неће више робовати!“ Зато је упрегнуо своја бојна кола и повео своју војску са собом. Повео је шест стотина најбољих бојних кола заједно са осталим бојним колима по Египту. Сва кола су имала заповеднике. Господ је отврднуо срце фараону, египатском цару, те је овај кренуо у потеру за Израиљцима, који су изашли с уздигнутом песницом. Египћани су се дали у потеру за њима са свим фараоновим коњима, бојним колима, коњаницима и војском, и коначно их стигли код Пи-Хахирота, насупрот Вел-Сефона. Кад се фараон приближио, Израиљци су се осврнули и опазили да су им Египћани за петама. У великом страху, Израиљци завапе Господу. Онда рекоше Мојсију: „Зар у Египту није било гробова, него си нас довео ту у пустињу да помремо? Шта је требало да нас изводиш из Египта? Нисмо ли ти ово говорили и у Египту: ’Иди од нас, нека служимо Египћанима! Јер боље нам је да робујемо Египћанима, него да помремо у пустињи!’“ Али Мојсије одговори народу: „Не бојте се! Останите на свом месту, па ћете видети шта ће Господ учинити да вас спасе данас. Наиме, Египћане које данас видите никада више нећете видети. Господ ће се борити за вас. Будите спокојни!“ Господ упита Мојсија: „Зашто вапиш к мени? Реци Израиљцима да крену на пут. А ти подигни свој штап, испружи своју руку над морем и раздели га на двоје, да Израиљци могу да прођу сред мора по сувом. Ја ћу, ево, отврднути срце Египћанима, те ће они кренути за њима, али ја ћу се прославити над фараоном и свом његовом војском, његовим бојним колима и коњаницима. Кад се прославим над фараоном, његовим бојним колима и коњаницима, Египћани ће знати да сам ја Господ.“
2. Mojsijeva 14:1-18 Sveta Biblija (SRP1865)
I reèe Gospod Mojsiju govoreæi: Kaži sinovima Izrailjevijem neka saviju i stanu u oko pred Pi-Airot izmeðu Migdola i mora prema Vel-Sefonu; prema njemu neka stanu u oko pokraj mora. Jer æe Faraon reæi za sinove Izrailjeve: zašli su u zemlju, zatvorila ih je pustinja. I uèiniæu da otvrdne srce Faraonu, te æe poæi u potjeru za vama, i ja æu se proslaviti na njemu i na svoj vojsci njegovoj, i Misirci æe poznati da sam ja Gospod. I uèiniše tako. A kad bi javljeno caru Misirskom da je pobjegao narod, promijeni se srce Faraonovo i sluga njegovijeh prema narodu, te rekoše: šta uèinismo, te pustismo Izrailja da nam ne služi? I upreže u kola svoja, i uze narod svoj sa sobom. I uze šest stotina kola izabranih i što još bješe kola Misirskih, i nad svjema vojvode. I Gospod uèini, te otvrdnu srce Faraonu caru Misirskom, i poðe u potjeru za sinovima Izrailjevijem, kad sinovi Izrailjevi otidoše pod rukom visokom. I tjeravši ih Misirci stigoše ih, sva kola Faraonova, konjici njegovi i vojska njegova, kad bjehu u okolu na moru kod Pi-Airota prema Vel-Sefonu. I kad se približi Faraon, podigoše sinovi Izrailjevi oèi svoje a to Misirci idu za njima, i uplašiše se vrlo, i povikaše sinovi Izrailjevi ka Gospodu. I rekoše Mojsiju: zar ne bješe grobova u Misiru, nego nas dovede da izginemo u pustinji? Šta uèini, te nas izvede iz Misira? Nijesmo li ti govorili u Misiru i rekli: proði nas se, neka služimo Misircima? jer bi nam bolje bilo služiti Misircima nego izginuti u pustinji. A Mojsije reèe narodu: ne bojte se, stanite pa gledajte kako æe vas Gospod izbaviti danas; jer Misirce koje ste vidjeli danas, neæete ih nigda više vidjeti dovijeka. Gospod æe se biti za vas, a vi æete muèati. A Gospod reèe Mojsiju: što vièeš k meni? kaži sinovima Izrailjevijem neka idu. A ti digni štap svoj i pruži ruku svoju na more, i rascijepi ga, pa neka idu sinovi Izrailjevi posred mora suhim. I gle, ja æu uèiniti da otvrdne srce Misircima, te æe poæi za njima; i proslaviæu se na Faraonu i na svoj vojsci njegovoj, na kolima njegovijem i na konjicima njegovijem. I Misirci æe poznati da sam ja Gospod, kad se proslavim na Faraonu, na kolima njegovijem i na konjicima njegovijem.