Knjiga o Jestiri 4:1-17
Knjiga o Jestiri 4:1-17 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Кад Мардохеј сазнаде све шта се збило, раздера одећу своју, обуче се у кострет, посу главу пепелом и пође посред града наричући гласно и горко. Дође пред царева врата, јер се није смело ући у кострети. И у свим областима у које је стигла реч царева и наредба његова настаде велика жалост међу Јудејцима. Они су постили, плакали и нарицали, а многи су лежали у кострети и пепелу. Девојке Јестирине и њени евнуси дођоше и то јој јавише. Она се ражалости веома и посла одећу да се Мардохеј пресвуче и да скине кострет са себе, али он то одби. Тад Јестира позва царевог дворанина Атаха, који је био одређен да јој служи и посла га к Мардохеју да сазна шта се догодило и зашто је он такав. Атах отиде до Мардохеја, који је био на градском тргу пред вратима царевим. Мардохеј му исприча све што се догодило и рече му за сребро које је Аман обећао да ће дати у цареву ризницу ако истреби Јудејце. Он му даде да покаже Јестири препис заповести која је била проглашена у Сусану за истребљење и да јој јави да оде цару да га умилостиви и да моли за свој народ. Атах се врати и пренесе Јестири поруку Мардохејеву. Јестира рече Атаху и нареди му да каже Мардохеју: „Све слуге цареве и народ по земљама царевим знају да сваког оног, био мушкарац или жена, ко уђе непозван цару у двор по општем закону има да се погуби осим ако цар пружи златну палицу. Онда тај остаје жив. Ја нисам позивана да дођем цару већ тридесет дана.” Мардохеју саопштише речи Јестирине. Мардохеј опет поручи Јестири: „Немој да мислиш да ћеш ти једина од свих Јудејаца да спасеш живот зато што си на двору царевом. Ако сад будеш ћутала, доћи ће помоћ и спасење Јудејцима с друге стране. Онда ћете ти и дом твој изгинути. Ко зна, можда си зато сад и постала царица?” Јестира рече да поруче Мардохеју: „Иди и окупи све Јудејце који су у Сусану. Постите за мене три дана и три ноћи. Немојте ни јести ни пити. И ја ћу тако са својим дворкињама постити. Онда ћу отићи цару иако то није по закону. Ако погинем, нека погинем!” Онда Мардохеј отиде и учини све што му је Јестира наложила.
Knjiga o Jestiri 4:1-17 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Када је Мордехај дознао за све што се догодило, раздре своју одећу, обуче се у кострет и посу пепелом, па оде у град, гласно и горко запомажући. Дође до цареве капије, али се у кострети није смело кроз њу. У свакој покрајини у коју су стигли царев указ и његова наредба настаде велика жалост међу Јудејима. Постили су, плакали и кукали, а многи су лежали у кострети и пепелу. Када су Јестирине слушкиње и евнуси дошли к њој и то јој јавили, царица се силно узнемири. Она посла Мордехају одећу да је обуче место кострети, али он одби да је прими. Тада Јестира позва Хатаха, једног од царевих евнуха, који је био одређен да јој служи, и заповеди му да сазна од Мордехаја шта се догодило и зашто. Хатах оде Мордехају на градски трг пред царевом капијом и Мордехај му исприча све што му се догодило и о тачном износу новца који је Хаман обећао да ће уплатити у царску ризницу за затирање Јудеја. Даде му и препис указа о њиховом уништењу, који је објављен у Сузи, да га покаже и објасни Јестири, и рече му да јој заповеди да оде цару да га моли за милост и да се код њега заузме за свој народ. Хатах се врати и исприча Јестири шта је Мордехај рекао, а она му заповеди да каже Мордехају: »Сви цареви службеници и народ царских покрајина знају да за сваког мушкарца или жену који непозвани приђу цару у унутрашњем дворишту постоји само један закон: да се погубе – осим ако цар таквоме не пружи златно жезло и не поштеди му живот. А ја већ тридесет дана нисам позвана да идем цару.« Када су Мордехају пренели Јестирине речи, он јој овако поручи: »Немој да мислиш да ћеш се, зато што си у царевој палати, једино ти од свих Јудеја спасти. Јер, ако сада будеш ћутала, помоћ и избављење Јудејима доћи ће са другог места, а ти и твоја породица пропашћете. И ко зна ниси ли ти дошла на царски положај управо ради тренутка као што је овај.« Тада Јестира поручи Мордехају: »Иди и окупи све Јудеје који су у Сузи, па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни ноћу ни дању. Тако ћемо постити и ја и моје слушкиње. Онда ћу отићи цару, иако је то против закона, па ако погинем – погинем.« И Мордехај оде и учини све што му је Јестира заповедила.
Knjiga o Jestiri 4:1-17 Novi srpski prevod (NSPL)
Mardohej je saznao šta je sve učinjeno, pa je razdro svoju odeću, navukao kostret i posuo se pepelom. Izašao je nasred grada i plakao glasnim i gorkim jecajem. Ali otišao je samo do carevih vrata jer na careva vrata nije smelo da se uđe u kostreti. U svim oblastima, u mestima gde je dosegla careva reč i njegov zakon, Jevreji su bili u žalosti, postu, plaču i leleku. Mnogi su bili u kostreti i pepelu. Tada su Jestiri došle njene sluškinje i evnusi i to su joj javili. Carica se silno potresla. Poslala je odeću da obuku Mardoheja, da skine kostret, ali on nije hteo da je uzme. Jestira je pozvala Ataha, jednog od carevih evnuha koga je on poslao da joj služi, pa mu je naredila za Mardoheja da sazna o čemu se radi i šta se dešava. Atah je otišao kod Mardoheja na gradski trg ispred carevih vrata. I Mardohej mu je preneo sve što ga je zadesilo i koliko će srebra ukupno Aman da odmeri u carevu riznicu da istrebe Jevreje. Dao mu je prepis zapisanog zakona o njihovom istrebljenju, danog u Susanu, da pokaže Jestiri; da je obavesti i naloži joj da ide kod cara i moli ga za milost, da pred njim zastupa svoj narod. Atah se vratio i preneo Jestiri sve Mardohejeve reči. A Jestira je naredila Atahu da prenese Mardoheju: „Sve careve sluge i narod iz svih carevih oblasti znaju da bi bilo koji muškarac i žena, koji bi došao u unutrašnjost dvora, a nije pozvan, bio ubijen prema jednom njegovom zakonu. Osim ako bi mu car pružio zlatno žezlo i ostavio ga da živi. A ja, evo, nisam pozvana da idem kod cara trideset dana.“ Tako su preneli Mardoheju Jestirine reči. A Mardohej je ovako odgovorio Jestiri: „I ne pomišljaj u svojoj duši da ćeš na carevom dvoru biti sačuvana više od svih Jevreja. Jer, ako zaćutiš u ovom času, Jevrejima će sa drugog mesta doći pomoć i izbavljenje, a ti i dom tvog oca ćete da nastradate. A ko zna, možda si baš za vreme poput ovog dospela na mesto carice?“ Jestira je odgovorila Mardoheju: „Idi i okupi sve Jevreje koje nađeš u Susanu pa postite za mene. Ne jedite i ne pijte tri dana, ni danju ni noću. A i ja i moje sluškinje ćemo da postimo i takva ću da idem caru, makar i ne bilo po zakonu. Pa ako poginem – poginem.“ Tako je Mardohej otišao i uradio sve kako mu je Jestira naložila.
Knjiga o Jestiri 4:1-17 Нови српски превод (NSP)
Мардохеј је сазнао шта је све учињено, па је раздро своју одећу, навукао кострет и посуо се пепелом. Изашао је насред града и плакао гласним и горким јецајем. Али отишао је само до царевих врата јер на царева врата није смело да се уђе у кострети. У свим областима, у местима где је досегла царева реч и његов закон, Јевреји су били у жалости, посту, плачу и лелеку. Многи су били у кострети и пепелу. Тада су Јестири дошле њене слушкиње и евнуси и то су јој јавили. Царица се силно потресла. Послала је одећу да обуку Мардохеја, да скине кострет, али он није хтео да је узме. Јестира је позвала Атаха, једног од царевих евнуха кога је он послао да јој служи, па му је наредила за Мардохеја да сазна о чему се ради и шта се дешава. Атах је отишао код Мардохеја на градски трг испред царевих врата. И Мардохеј му је пренео све што га је задесило и колико ће сребра укупно Аман да одмери у цареву ризницу да истребе Јевреје. Дао му је препис записаног закона о њиховом истребљењу, даног у Сусану, да покаже Јестири; да је обавести и наложи јој да иде код цара и моли га за милост, да пред њим заступа свој народ. Атах се вратио и пренео Јестири све Мардохејеве речи. А Јестира је наредила Атаху да пренесе Мардохеју: „Све цареве слуге и народ из свих царевих области знају да би било који мушкарац и жена, који би дошао у унутрашњост двора, а није позван, био убијен према једном његовом закону. Осим ако би му цар пружио златно жезло и оставио га да живи. А ја, ево, нисам позвана да идем код цара тридесет дана.“ Тако су пренели Мардохеју Јестирине речи. А Мардохеј је овако одговорио Јестири: „И не помишљај у својој души да ћеш на царевом двору бити сачувана више од свих Јевреја. Јер, ако заћутиш у овом часу, Јеврејима ће са другог места доћи помоћ и избављење, а ти и дом твог оца ћете да настрадате. А ко зна, можда си баш за време попут овог доспела на место царице?“ Јестира је одговорила Мардохеју: „Иди и окупи све Јевреје које нађеш у Сусану па постите за мене. Не једите и не пијте три дана, ни дању ни ноћу. А и ја и моје слушкиње ћемо да постимо и таква ћу да идем цару, макар и не било по закону. Па ако погинем – погинем.“ Тако је Мардохеј отишао и урадио све како му је Јестира наложила.
Knjiga o Jestiri 4:1-17 Sveta Biblija (SRP1865)
A Mardohej doznav sve šta bi, razdrije haljine svoje i obuèe se u kostrijet i posu se pepelom i poðe po gradu vièuæi iza glasa gorko. I doðe do pred vrata careva, jer ne bješe slobodno uæi na vrata careva u kostrijeti. I u svijem zemljama, u koje god mjesto doðe rijeè careva i zapovijest njegova, bi velika žalost meðu Jevrejima i post i plaè i jauk, i mnogi u kostrijeti i pepelu ležahu. I doðoše djevojke Jestirine i dvorani njezini, i javiše joj: i carica se ožalosti veoma, i posla haljine da preobuku Mardoheja i da skinu s njega kostrijet; ali on ne primi. Tada dozva Jestira Ataha dvoranina careva, kojega joj bješe dao da joj služi, i zapovjedi mu za Mardoheja da razbere šta mu je i zašto. I otide Atah k Mardoheju na ulicu gradsku koja bijaše pred vratima carevijem. I Mardohej mu kaza sve što mu se dogodilo i za srebro što je obrekao Aman dati u carevu riznicu za Judejce da ih istrijebi; I prijepis od zapovijesti koja bi proglašena u Susanu da se istrijebe, dade mu da je pokaže Jestiri i javi, i da joj naruèi da otide k caru i da ga umilostivi i da ga moli za svoj narod. I vrativši se Atah kaza Jestiri rijeèi Mardohejeve. A Jestira reèe Atahu i zapovjedi mu da kaže Mardoheju: Znaju sve sluge careve i narod po zemljama carevijem da ko bi god, èovjek ili žena, ušao k caru unutra u dvor ne buduæi pozvan, jedan je zakon za nj, da se pogubi, osim kome bi car pružio zlatnu palicu, taj ostaje živ; a ja nijesam zvana da uðem k caru, ovo je trideset dana. I kazane biše Mardoheju rijeèi Jestirine. A Mardohej opet poruèi Jestiri: nemoj misliti da æeš se mimo sve Judejce izbaviti u domu carevu. Jer ako ti uzmuèiš sada, doæi æe pomoæ i izbavljenje Judejcima s druge strane, a ti i dom oca tvojega poginuæete; i ko zna nijesi li za ovako vrijeme došla do carstva. Tada reèe Jestira da odgovore Mardoheju: Idi, skupi sve Judejce što se nalaze u Susanu, i postite za me, i ne jedite ni pijte za tri dana ni danju ni noæu; i ja æu sa svojim djevojkama postiti takoðer, pa æu onda otiæi k caru, ako i nije po zakonu, i ako poginem, neka poginem. Tada otide Mardohej i uèini sve kako mu zapovjedi Jestira.