Knjiga o Jestiri 3:7-11
Knjiga o Jestiri 3:7-11 Novi srpski prevod (NSPL)
Prvog meseca, a to je mesec nisan, dvanaeste godine cara Artakserksa, bacili su pur – to jest žreb – pred Amanom za svaki dan i za svaki mesec, sve do dvanaestog meseca adara. Tada je Aman rekao caru Artakserksu: „Postoji izvesni narod koji se raštrkao i rasejao po narodima u svim oblastima tvog carstva. Njihovi zakoni su drugačiji od svih naroda i oni ne izvršavaju carske zakone. Caru ne odgovara da ih ostavi na miru. Ako je caru po volji, neka se napiše da se istrebe, a ja ću na ruke izvršilaca posla da odmerim deset hiljada talanata srebra, da se donesu u carevu riznicu!“ Na to je car skinuo pečatni prsten sa svoje ruke i dao ga Amanu, sinu Amadeta Agageja, zlotvoru Jevreja. Car je rekao Amanu: „Srebro je tvoje, a i narod, pa sa njim čini ono što smatraš da je dobro.“
Knjiga o Jestiri 3:7-11 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Првог месеца, а то је месец нисан, дванаесте године владавине Асвирове бацише пур, а то је жреб, пред Аманом сваког дана и сваког месеца до дванаестог месеца, а то је месец адар. Тада рече Аман цару Асвиру: „Постоји један народ који је расејан по свим областима твога царства међу народима чији су закони друкчији од закона свих осталих народа. Он не поштује законе цареве, па није добро да то тако остане. Ако је цару по вољи, нека се распише да се он истреби. Ја ћу предати десет хиљада таланата сребра у руке повереника да унесу у цареву ризницу.” Тада цар скиде прстен печатни с руке своје и даде га Аману, сину Амедатиновом, Агагејцу, непријатељу јудејском. Цар рече Аману: „Сребро нека буде твоје, а с народом чини шта ти је воља.”
Knjiga o Jestiri 3:7-11 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Дванаесте године владавине цара Ксеркса, у првом месецу, месецу нисану, бацише пред Хаманом пур, то јест коцку, да одреде дан и месец када ће то учинити, и коцка паде на дванаести месец, месец адар. Тада Хаман рече цару Ксерксу: »Има један народ расејан и раштркан међу народима у свим покрајинама твога царства чији се обичаји разликују од обичајâ свих осталих народа и који се не покорава царевим законима. Стога није добро за цара да га остави на миру. Ако је цару по вољи, нека се изда заповест да се тај народ затре, а ја ћу донети десет хиљада таланата сребра у цареву ризницу за оне који ће то извршити.« Цар скину свој прстен-печатњак и даде га Хаману сину Хамедатином, Агаговцу, непријатељу Јудеја, па му рече: »Задржи то сребро за себе и учини с тим народом што год ти драго.«
Knjiga o Jestiri 3:7-11 Нови српски превод (NSP)
Првог месеца, а то је месец нисан, дванаесте године цара Артаксеркса, бацили су пур – то јест жреб – пред Аманом за сваки дан и за сваки месец, све до дванаестог месеца адара. Тада је Аман рекао цару Артаксерксу: „Постоји извесни народ који се раштркао и расејао по народима у свим областима твог царства. Њихови закони су другачији од свих народа и они не извршавају царске законе. Цару не одговара да их остави на миру. Ако је цару по вољи, нека се напише да се истребе, а ја ћу на руке извршилаца посла да одмерим десет хиљада таланата сребра, да се донесу у цареву ризницу!“ На то је цар скинуо печатни прстен са своје руке и дао га Аману, сину Амадета Агагеја, злотвору Јевреја. Цар је рекао Аману: „Сребро је твоје, а и народ, па са њим чини оно што сматраш да је добро.“
Knjiga o Jestiri 3:7-11 Sveta Biblija (SRP1865)
Prvoga mjeseca, a to je mjesec Nisan, godine dvanaeste carovanja Asvirova, bacaše Fur, to jest ždrijeb, pred Amanom, od dana do dana i od mjeseca do mjeseca, do dvanaestoga mjeseca, a to je mjesec Adar. I Aman reèe caru Asviru: ima narod rasijan i rasut po narodima po svijem zemljama carstva tvojega, kojega su zakoni drukèiji od zakona svijeh naroda, i ne izvršuje zakona carevijeh, pa nije probitaèno caru da ih ostavi. Ako je caru ugodno, da se piše da se istrijebe; i ja æu izmjeriti deset tisuæa talanata srebra u ruke pristavima da donesu u carevu riznicu. Tada car snimi prsten s ruke svoje i dade ga Amanu sinu Amedatinu Agageju neprijatelju Judejskom. I reèe Amanu: to srebro neka tebi, a od naroda èini što ti je drago.