Knjiga o Jestiri 2:5-11
Knjiga o Jestiri 2:5-11 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
У престоници Сусану био је Јудејац по имену Мардохеј. Био је син Јаира, сина Симеја, сина Кисовог из племена Венијаминовог. Он је био одведен у ропство из Јерусалима с Јехонијом, царем Јудиним, кога је заробио цар вавилонски Навуходоносор. Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, пошто она није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепог стаса и лица, а Мардохај је њу узео да му буде ћерка. Кад се прочула реч царева и одлука, много девојака дошло је у престоницу Сусан под Игајев надзор. Тако су довели и Јестиру у царски двор Игају, чувару жена. Девојка му се свиде, стече његову наклоност и давао јој је све за улепшавање и за храну. Одреди јој и седам вештих девојака из двора царевог. Сместио је њу и њене девојке на најлепше место у женском двору. Јестира није казала из ког народа и рода потиче јер јој је Мардохеј заповедио да то не казује. Мардохеј је сваког дана долазио пред трем женског двора да сазна како је Јестира и шта ће бити с њом.
Knjiga o Jestiri 2:5-11 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
А у тврђави града Сузе био је и један Јудејин из Венијаминовог племена по имену Мордехај син Јаира сина Шимија сина Кисовог. Њега су одвели из Јерусалима заједно са изгнаницима које је са Јехонијом, царем Јуде, одвео Навуходоносор, цар Вавилона. Он је одгајао Хадасу, то јест Јестиру, кћер свога стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Била је то девојка стасита и привлачна, а Мордехај ју је, после смрти њеног оца и мајке, узео к себи као кћер. Када је објављена царева наредба и указ, у тврђаву града Сузе доведоше многе девојке и поверише их Хегајевој бризи. Тако и Јестиру одведоше у цареву палату и поверише је Хегају, који је био задужен за жене. Девојка му се допаде и стече његову наклоност, па је он одмах снабде средствима за улепшавање и следовањем хране. Даде јој седам најбољих слушкиња из цареве палате и заједно с њима је премести у најбољи део харема. А Јестира није помињала свој народ ни сроднике, јер јој је Мордехај забранио да о томе говори. Он је сваког дана ходао горе-доле испред дворишта харема да би сазнао како је Јестира и шта је с њом.
Knjiga o Jestiri 2:5-11 Novi srpski prevod (NSPL)
U Susanu, na dvoru, živeo je čovek Jevrejin zvani Mardohej. Bio je sin Jaira, sin Semaja, sin Kisa Venijaminovca koji je bio odveden iz Jerusalima sa grupom izgnanika odvedenom sa Jehonijom, Judinim carem koga je odveo vavilonski car Navuhodonosor. On je odgajao Adasu, to jest Jestiru, ćerku njegovog strica, jer nije imala ni oca ni majku. Devojka je bila lepa stasom i izgledom. Nakon smrti oca i majke, Mardohej ju je uzeo kod sebe kao ćerku. Tada se pročuo carev ukaz i njegova odredba, pa su mnoge devojke bile okupljene na dvoru u Susanu i predane Igaju. I Jestira je odvedena na carev dvor i predana Igaju, carevom nadgledniku žena. Devojka mu se svidela i stekla njegovu naklonost, a on se revno pobrinuo za njeno doterivanje i njena sledovanja. Dao joj je i sedam probranih pratilja sa carevog dvora, pa je i nju i njene pratilje preselio u najbolji deo harema. Jestira nije rekla iz kog je naroda i ko joj je rod, jer joj je Mardohej zabranio da to govori. A Mardohej se dan za danom šetao ispred dvora, ispred harema, da sazna za Jestirino stanje i šta će da bude sa njom.
Knjiga o Jestiri 2:5-11 Нови српски превод (NSP)
У Сусану, на двору, живео је човек Јеврејин звани Мардохеј. Био је син Јаира, син Семаја, син Киса Венијаминовца који је био одведен из Јерусалима са групом изгнаника одведеном са Јехонијом, Јудиним царем кога је одвео вавилонски цар Навуходоносор. Он је одгајао Адасу, то јест Јестиру, ћерку његовог стрица, јер није имала ни оца ни мајку. Девојка је била лепа стасом и изгледом. Након смрти оца и мајке, Мардохеј ју је узео код себе као ћерку. Тада се прочуо царев указ и његова одредба, па су многе девојке биле окупљене на двору у Сусану и предане Игају. И Јестира је одведена на царев двор и предана Игају, царевом надгледнику жена. Девојка му се свидела и стекла његову наклоност, а он се ревно побринуо за њено дотеривање и њена следовања. Дао јој је и седам пробраних пратиља са царевог двора, па је и њу и њене пратиље преселио у најбољи део харема. Јестира није рекла из ког је народа и ко јој је род, јер јој је Мардохеј забранио да то говори. А Мардохеј се дан за даном шетао испред двора, испред харема, да сазна за Јестирино стање и шта ће да буде са њом.
Knjiga o Jestiri 2:5-11 Sveta Biblija (SRP1865)
Bijaše u Susanu carskom gradu Judejac po imenu Mardohej, sin Jaira sina Simeja sina Kisova, od plemena Venijaminova, Koji bi odveden u ropstvo iz Jerusalima s robljem koje bi odvedeno u ropstvo s Jehonijom carem Judinijem, kojega zarobi Navuhodonosor car Vavilonski. On odgajaše Adasu, a to je Jestira, kæi strica njegova, jer ne imaše oca ni matere; a djevojka bijaše lijepa stasa i krasna lica, i po smrti oca joj i matere uze je Mardohej za kæer. I kad se razglasi rijeè careva i zapovijest, i mnogo se djevojaka skupi u Susan grad carski pod ruku Igajevu, bi i Jestira dovedena u dvor carev pod ruku Igaja èuvara ženskoga. I djevojka mu omilje i naðe milost u njega, te joj odmah dade potrebe za ljepotu i dio njezin, i sedam pristalijeh djevojaka iz carskoga doma, i namjesti je s njezinijem djevojkama na najljepše mjesto u ženskom domu. Jestira ne kaza naroda svojega ni roda svojega, jer joj Mardohej bješe zabranio da ne kazuje. A Mardohej hodaše svaki dan ispred trijema od ženskoga doma da bi doznao kako je Jestira i što æe biti od nje.