YouVersion logo
Dugme za pretraživanje

Knjiga propovednikova 5:14-20

Knjiga propovednikova 5:14-20 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)

јер се то богатство изгубило несрећним случајем, па сину који му се родио ништа није остало. Човек гô излази из мајчине утробе, и како долази, тако и одлази – ништа од свог мукотрпног труда не може да понесе са собом. И то је велико зло, што човек како долази, тако и одлази. Шта има од тога што је мукотрпно радио, када му је сав труд отишао у ветар? Целог свога века живи у мраку, бризи, гневу и болести. Тада увидех да је за човека добро и исправно да једе и пије и да налази задовољство у свом мукотрпном труду под сунцем за оно мало дана живота што му је Бог дао – јер то је његова награда. Када Бог некоме дâ богатство и имање и дâ му да у њима ужива, да прихвати своју награду и да налази радост у свом мукотрпном труду – то је дар од Бога. Такав ретко мисли о данима свога живота, јер му је Бог радошћу запослио ум.

Knjiga propovednikova 5:14-20 Нови српски превод (NSP)

Елем, пропало је то богатство у пословима лошим, па такав рођеном сину ништа не оставља у рукама својим. Какав је из мајчине утробе изашао – го – вратиће се какав је и дошао. И ништа у рукама својим од свог труда неће узети и понети. И ово је зло големо: какав је дошао, такав ће и отићи. И у чему је корист за њега што се мучио у ветар? Стварно, јео је суморан кроз све дане своје, узнемирен, веома болестан и срдит. Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокупља радостима његовог срца.