Knjiga proroka Danila 8:6-18
Knjiga proroka Danila 8:6-18 Novi srpski prevod (NSPL)
Dođe on do ovna sa dva roga, koga sam video gde stoji pred rekom, i zaleti se na njega silinom svoga gneva. Video sam kako je stigao do ovna, pa ga je razjaren udario i slomio mu oba njegova roga, a u ovnu nije ostalo snage da mu se odupre. Onda ga je bacio na zemlju i izgazio ga; i nije bilo nikoga da izbavi ovna. Jarac se veoma osilio, ali kada je bio na vrhuncu snage, slomio mu se onaj veliki rog; na njegovo mesto su izrasla četiri velika roga prema četiri nebeska vetra. Iz jednog od ovih, iz malog, je izrastao jedan rog koji je veoma narastao prema jugu, istoku i prema Divnoj zemlji. Narastao je sve do vojske nebeske, pa je oborio na zemlju neke od vojske i neke od zvezda, i izgazio ih. Narastao je do samog kneza vojske, oduzeo mu svakodnevnu žrtvu i ponizio mesto njegovog Svetilišta. Osim dnevne žrtve, u pobuni će mu biti predata i vojska. Istinu je bacio na zemlju, i što god je radio pošlo mu je za rukom. Zatim sam čuo jednog sveca kako govori. Tada je drugi svetac rekao onome što je govorio: „Dokle će trajati viđenje o svakodnevnoj žrtvi, o pobuni koja pustoši, i o dopuštenju da se gazi Svetinja i nebeska vojska?“ On mi reče: „Dok ne prođe dve hiljade tri stotine večeri i jutara. Tada će se Svetinja obnoviti.“ Dok sam ja, Danilo, gledao viđenje i trudio se da ga shvatim, ispred mene stade neko ko je izgledom bio kao čovek. Tada sam začuo ljudski glas iz Ulaja, kako poziva: „Gavrilo, razjasni mu ovo viđenje.“ On je došao do mesta gde sam stajao, ali kad je došao, ja sam se prepao i pao na lice. On mi reče: „Razumi, sine čovečiji, da je ovo viđenje za poslednje vreme.“ Dok mi je govorio, svladao me je dubok san, dok sam bio s licem na zemlji. No, on me je dotakao, uspravio me gde sam stajao
Knjiga proroka Danila 8:6-18 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Он приђе овну којег сам видео како стоји крај воде и потрча према њему свом силом својом. Видех како дође до овна, бесно удари овна и сломи му оба рога. У овну не беше снаге да му се одупре. Јарац га обори на земљу и изгази га, јер не беше никог да од њега избави овна. Јарац израсте веома, али кад се осили, сломи се велики рог, а место њега израстоше четири рога према четири ветра небеска. Из једног од њих изађе један рог мали, али нарасте веома према југу, истоку и према најлепшој земљи. Он нарасте све до војске небеске, обори неке из војске на земљу и погази неке звезде. Потом порасте до поглавара војске, одузе му свагдашњу жртву и разори место светилишта његовог. Због безакоња је предана војска заједно са жртвом свагдашњом. Он је срушио истину на земљу, и успевао је у свему шта је чинио. Тада чух једног свеца како говори. Други светац упита овог који је говорио: „Докле ће трајати то виђење за жртву свагдашњу, за пустошење и за гажење светилишта и војске?” Он одговори: „Још две хиљаде и три стотине вечери и јутара. Потом ће се светилиште очистити.” Кад сам ја, Данило, гледајући ово виђење хтео да га разумем, гле, стаде преда ме као неки човек. Затим чух глас човечји усред Улаја како виче и говори: „Гаврило, објасни му то виђење!” Он дође на место на коме сам стајао. Кад се приближио, уплашио сам се и падох ничице на лице своје. Тада ми он рече: „Схвати, сине човечји, да је ово виђење за последње време.” Док је он говорио, ја сам био онесвешћен и пао сам ничице на лице своје! Он ме дотаче и усправи да стојим.
Knjiga proroka Danila 8:6-18 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Он стиже до дворогог овна ког сам видео како стоји крај прокопа и свом жестином јурну на њега. Видех како дође до овна и бесно навали на њега, удари га и поломи му оба рога. Ован није имао снаге да му се одупре, па га јарац обори на земљу и изгази. И нико није могао да избави овна из јарчеве власти. »Јарац постаде веома силан, али када је био на врхунцу моћи, поломи му се онај велики рог, а место њега четири силна рога израстоше према све четири стране света. Из једног од њих израсте мали рог, који силно порасте према југу и према истоку, према Лепој земљи. Он порасте све до небеске војске и баци неке од њих и неке звезде на земљу и изгази их. Постави се као да је велик исто колико и Заповедник небеске војске, одузе му свакодневну жртву и разори његово светилиште. Војска и свакодневна жртва дате су му у побуни. Он обори истину на земљу и би успешан у свему што је чинио. »Тада чух једног светога како говори, а један други свети га упита: ‚Докле ће трајати све ово из овог виђења о свакодневној жртви, о побуни која пустоши и о гажењу светилишта и војске?‘ »Он ми рече: ‚Још две хиљаде триста вечери и јутара, па ће светилиште бити освештано.‘« »Док сам ја, Данило, гледао ово виђење и покушавао да га разумем, а оно – пред мене стаде неко као човек. »Зачух људски глас са прокопа Улаја како довикује: ‚Гаврило, објасни овоме виђење!‘ »Тако онај дође до места где сам стајао. А док је прилазио, обузе ме страх и ја падох ничице. »Он ми рече: ‚Сине човечији, схвати да је ово виђење за време краја.‘ »А док ми је он говорио, ја сам био у дубоком сну, лицем према земљи. »Он ме дотаче и подиже на ноге
Knjiga proroka Danila 8:6-18 Нови српски превод (NSP)
Дође он до овна са два рога, кога сам видео где стоји пред реком, и залети се на њега силином свога гнева. Видео сам како је стигао до овна, па га је разјарен ударио и сломио му оба његова рога, а у овну није остало снаге да му се одупре. Онда га је бацио на земљу и изгазио га; и није било никога да избави овна. Јарац се веома осилио, али када је био на врхунцу снаге, сломио му се онај велики рог; на његово место су израсла четири велика рога према четири небеска ветра. Из једног од ових, из малог, је израстао један рог који је веома нарастао према југу, истоку и према Дивној земљи. Нарастао је све до војске небеске, па је оборио на земљу неке од војске и неке од звезда, и изгазио их. Нарастао је до самог кнеза војске, одузео му свакодневну жртву и понизио место његовог Светилишта. Осим дневне жртве, у побуни ће му бити предата и војска. Истину је бацио на земљу, и што год је радио пошло му је за руком. Затим сам чуо једног свеца како говори. Тада је други светац рекао ономе што је говорио: „Докле ће трајати виђење о свакодневној жртви, о побуни која пустоши, и о допуштењу да се гази Светиња и небеска војска?“ Он ми рече: „Док не прође две хиљаде три стотине вечери и јутара. Тада ће се Светиња обновити.“ Док сам ја, Данило, гледао виђење и трудио се да га схватим, испред мене стаде неко ко је изгледом био као човек. Тада сам зачуо људски глас из Улаја, како позива: „Гаврило, разјасни му ово виђење.“ Он је дошао до места где сам стајао, али кад је дошао, ја сам се препао и пао на лице. Он ми рече: „Разуми, сине човечији, да је ово виђење за последње време.“ Док ми је говорио, свладао ме је дубок сан, док сам био с лицем на земљи. Но, он ме је дотакао, усправио ме где сам стајао
Knjiga proroka Danila 8:6-18 Sveta Biblija (SRP1865)
I doðe do ovna koji imaše dva roga, kojega vidjeh gdje stoji kraj vode, i potrèa na nj gnjevno silom svojom. I vidjeh ga gdje doðe do ovna, i razgnjeviv se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne bješe sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi ga, i ne bješe nikoga da izbavi ovna od njega. I jarac posta vrlo velik; a kad osili, slomi se veliki rog, i mjesto njega narastoše znamenita èetiri roga prema èetiri vjetra nebeska. I iz jednoga njih izide jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvijezda, i pogazi ih. I naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze mu svagdašnju žrtvu, i sveti stan njegov obori. I vojska bi dana u otpad od žrtve svagdašnje, i obori istinu na zemlju, i što èinjaše napredovaše mu. Tada èuh jednoga sveca gdje govoraše, i jedan svetac reèe nekome koji govoraše: dokle æe trajati ta utvara za svagdašnju žrtvu i za otpad pustošni da se gazi svetinja i vojska? I reèe mi: do dvije tisuæe i tri stotine dana i noæi; onda æe se svetinja oèistiti. A kad vidjeh ja Danilo ovu utvaru, i zaiskah da razumijem, gle, stade preda me kao èovjek. I èuh glas èovjeèji nasred Ulaja, koji povika i reèe: Gavrilo, kaži ovome utvaru. I doðe gdje ja stajah; i kad doðe uplaših se, i padoh na lice svoje; a on mi reèe: pazi, sine èovjeèji, jer je ova utvara za pošljednje vrijeme. A dok mi on govoraše, ja bijah izvan sebe ležeæi nièice na zemlji; a on me se dotaèe, i ispravi me, te stadoh.