Knjiga proroka Danila 7:1-14
Knjiga proroka Danila 7:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Prve godine Valtasara, cara Vavilona, Danilo je usnio san: viđenja su mu prolazila glavom dok je bio na svojoj postelji. Posle je zabeležio san, dajući sažet izveštaj. Danilo reče: „U viđenju koje sam imao noću, video sam četiri nebeska vetra kako dižu buru na velikom moru. Iz mora su izašle četiri ogromne zveri; svaka je bila drugačija. Prva je bila kao lav, i imala je orlova krila. Dok sam gledao, krila joj se iščupaše, pa je bila podignuta sa zemlje i postavljena na noge kao čovek, a dano joj je i ljudsko srce. Zatim sam video drugu zver, sličnu medvedu, koja je bila uspravljena na jednu stranu. Držala je tri rebra u čeljustima, među zubima. Bilo joj je rečeno: ’Ustani i nažderi se mesa!’ Zatim sam pogledao, a ono, treća zver slična leopardu. Na leđima joj četiri ptičja krila. Imala je četiri glave i dana joj je vlast. Među noćnim viđenjima video sam sledeće viđenje: četvrta zver, strašna, užasna i izuzetno moćna. Imala je ogromne zube od gvožđa; proždirala je i drobila, a što je ostalo, to je izgazila nogama. Bila je drugačija od svih drugih zveri pre nje; imala je i deset rogova. Dok sam tako posmatrao, izrastao je jedan mali rog među njima, a prva tri roga su bila iščupana pred njim. I gle, na rogu su bile oči, kao ljudske oči, i usta koja su oholo govorila. Gledao sam sve dok se nisu postavili prestoli, i onaj od iskona sede na svoje mesto. Odeća mu je bila bela kao sneg, a kosa kao čista vuna. Presto su mu bili ognjeni plamenovi, a točkovi užareni oganj. Ognjena reka je izvirala i tekla pred njim. Hiljadu hiljada mu je služilo, i deset hiljada puta deset hiljada je stajalo pred njim. Sud je zaseo, knjige su se otvorile. Dok sam gledao, video sam da je zbog oholih reči, koje je rog govorio, zver bila ubijena, i da joj je telo izručeno užarenom ognju. Ostalim zverima je bila oduzeta vlast, ali im je život bio produžen za jedno vreme i doba. Gledao sam u noćnim viđenjima, i gle, neko kao sin čovečiji dolazi na oblacima nebeskim. On dođe do onoga od iskona, i dovedu ga k njemu. Njemu je bila dana vlast, slava i carstvo, da mu služe svi narodi, plemena i jezici. Njegova vlast je večna vlast, koja nikada neće proći, i njegovo carstvo nikada neće propasti.
Knjiga proroka Danila 7:1-14 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Прве године Валтасара, цара вавилонског, усни Данило сан и визију у својој глави на постељи својој. Он записа сан и изнесе основно. Данило извести и рече: „Видех у ноћном виђењу како четири ветра небеска узбуркаше море велико. Четири велике немани, свака друкчија, изађоше из мора. Прва је била као лав и имала је крила орловска. Видех како крила отпадоше, подиже се са земље, стаде на ноге као човек и даде јој се срце човечје. Затим се појави друга неман. Изгледала је као медвед. С једне стране је била уздигнута и имала је три ребра у чељусти међу зубима. Њој би речено: ‘Устани и једи много меса!’ Потом видех како се појави нека друга неман, која је изгледала као леопард. Имала је на леђима четири крила као птица. Неман је имала четири главе и дата јој је моћ. Потом у ноћним виђењима угледах четврту неман, грозну, моћну и веома силну. Имала је велике гвоздене зубе, којима је ждерала и мрвила, а што је преостало, газила је ногама. Разликовала се од претходних немани и имала је десет рогова. Док сам гледао рогове, одједном међу њима израсте други мали рог. Пред њим се ишчупаше три пређашња рога. На том рогу биле су очи као у човека, а уста су говорила охоло. Ја угледах: престоља су постављена била и Прадавни седе. Одећа му беше попут снега бела, а власи на глави као чиста вуна. Престо му беше као пламен огњени, а точкови као огањ ужарени. Река је огњена извирала, и текла испред њега. Служило му је хиљаду хиљада, а десет хиљада по десет хиљада стајаху пред њим. Суд заседе и књиге се отворише. Док сам још гледао гласни и охоли говор који је држао онај рог, видех да је неман била убијена. Тело јој се раскомада и предаде огњу. Осталим се неманима одузе власт јер је на одређено време била дужина њихових живота. Видех у виђењима ноћним како на облацима небеским иде као Син човечји. Он приђе Прадавном и доведоше га пред њега. Даде му се власт, част и царство, да му служе сви народи, племена и језици. Власт је његова власт вечна, никада проћи неће и неће пропасти царство његово.
Knjiga proroka Danila 7:1-14 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
Прве године владавине Валтасара, цара Вавилона, Данило је сањао сан и виђења су му пролазила кроз главу док је лежао на својој постељи. Он одмах сажето записа шта је сањао. Овако рече: »Ноћу, у виђењу, погледах, а кад тамо – четири небеска ветра узбуркаше велико море! Тада из мора изађоше четири велике звери, свака другачија од осталих. Прва је била као лав и имала је орловска крила. Док сам је гледао, ишчупаше јој се крила и она би подигнута са земље тако да је стајала на ногама као човек. А даде јој се и људски ум. Онда видех другу звер. Била је као медвед и била је постављена на бок, а у чељустима је, међу зубима, имала три ребра. Њој рекоше: ‚Устани и наждери се меса.‘ »После тога погледах, а кад тамо – још једна звер! Била је као леопард, а на леђима је имала четири крила, као птичја. Имала је четири главе и била јој је дата власт. »После тога погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – четврта звер! Била је страшна, ужасна и веома моћна и имала је велике гвоздене зубе. Прождирала је своје жртве, мрвећи их, и газила ногама све што би преостало. Била је различита од свих пређашњих звери, а имала је десет рогова. Док сам размишљао о њеним роговима, а кад тамо – један мали рог израсте међу њима, а три од пређашњих рогова ишчупаше се пред њим. Овај рог је имао очи као људске и уста која су хвалисаво говорила. »Док сам то гледао, поставише престоле и Прадавни седе. Одећа му је била бела као снег, коса на глави као чиста вуна. Престо су му били пламенови, а његови точкови распаљени огањ. Пред њим је извирала и текла огњена река. Хиљаде хиљада су му служиле, миријаде миријада стајале су пред њим. Суд поче да заседа и књиге се отворише. »И даље сам гледао ону звер због хвалисавих речи које је мали рог изговарао, и док сам гледао, звер убише и њено тело уништише и бацише у пламтећи огањ. Осталим зверима одузеше власт, али их пустише да живе још неко време. »Погледах опет у свом ноћном виђењу, а кад тамо – један као Син човечији долази на небеским облацима! Он приђе Прадавноме, па га доведоше пред њега. Њему би дата власт, слава и царство. Служиће му сви народи, народности и језици. Његова власт је вечна власт, а његово царство неће никад бити уништено.«
Knjiga proroka Danila 7:1-14 Novi srpski prevod (NSPL)
Prve godine Valtasara, cara Vavilona, Danilo je usnio san: viđenja su mu prolazila glavom dok je bio na svojoj postelji. Posle je zabeležio san, dajući sažet izveštaj. Danilo reče: „U viđenju koje sam imao noću, video sam četiri nebeska vetra kako dižu buru na velikom moru. Iz mora su izašle četiri ogromne zveri; svaka je bila drugačija. Prva je bila kao lav, i imala je orlova krila. Dok sam gledao, krila joj se iščupaše, pa je bila podignuta sa zemlje i postavljena na noge kao čovek, a dano joj je i ljudsko srce. Zatim sam video drugu zver, sličnu medvedu, koja je bila uspravljena na jednu stranu. Držala je tri rebra u čeljustima, među zubima. Bilo joj je rečeno: ’Ustani i nažderi se mesa!’ Zatim sam pogledao, a ono, treća zver slična leopardu. Na leđima joj četiri ptičja krila. Imala je četiri glave i dana joj je vlast. Među noćnim viđenjima video sam sledeće viđenje: četvrta zver, strašna, užasna i izuzetno moćna. Imala je ogromne zube od gvožđa; proždirala je i drobila, a što je ostalo, to je izgazila nogama. Bila je drugačija od svih drugih zveri pre nje; imala je i deset rogova. Dok sam tako posmatrao, izrastao je jedan mali rog među njima, a prva tri roga su bila iščupana pred njim. I gle, na rogu su bile oči, kao ljudske oči, i usta koja su oholo govorila. Gledao sam sve dok se nisu postavili prestoli, i onaj od iskona sede na svoje mesto. Odeća mu je bila bela kao sneg, a kosa kao čista vuna. Presto su mu bili ognjeni plamenovi, a točkovi užareni oganj. Ognjena reka je izvirala i tekla pred njim. Hiljadu hiljada mu je služilo, i deset hiljada puta deset hiljada je stajalo pred njim. Sud je zaseo, knjige su se otvorile. Dok sam gledao, video sam da je zbog oholih reči, koje je rog govorio, zver bila ubijena, i da joj je telo izručeno užarenom ognju. Ostalim zverima je bila oduzeta vlast, ali im je život bio produžen za jedno vreme i doba. Gledao sam u noćnim viđenjima, i gle, neko kao sin čovečiji dolazi na oblacima nebeskim. On dođe do onoga od iskona, i dovedu ga k njemu. Njemu je bila dana vlast, slava i carstvo, da mu služe svi narodi, plemena i jezici. Njegova vlast je večna vlast, koja nikada neće proći, i njegovo carstvo nikada neće propasti.
Knjiga proroka Danila 7:1-14 Нови српски превод (NSP)
Прве године Валтасара, цара Вавилона, Данило је уснио сан: виђења су му пролазила главом док је био на својој постељи. После је забележио сан, дајући сажет извештај. Данило рече: „У виђењу које сам имао ноћу, видео сам четири небеска ветра како дижу буру на великом мору. Из мора су изашле четири огромне звери; свака је била другачија. Прва је била као лав, и имала је орлова крила. Док сам гледао, крила јој се ишчупаше, па је била подигнута са земље и постављена на ноге као човек, а дано јој је и људско срце. Затим сам видео другу звер, сличну медведу, која је била усправљена на једну страну. Држала је три ребра у чељустима, међу зубима. Било јој је речено: ’Устани и наждери се меса!’ Затим сам погледао, а оно, трећа звер слична леопарду. На леђима јој четири птичја крила. Имала је четири главе и дана јој је власт. Међу ноћним виђењима видео сам следеће виђење: четврта звер, страшна, ужасна и изузетно моћна. Имала је огромне зубе од гвожђа; прождирала је и дробила, а што је остало, то је изгазила ногама. Била је другачија од свих других звери пре ње; имала је и десет рогова. Док сам тако посматрао, израстао је један мали рог међу њима, а прва три рога су била ишчупана пред њим. И гле, на рогу су биле очи, као људске очи, и уста која су охоло говорила. Гледао сам све док се нису поставили престоли, и онај од искона седе на своје место. Одећа му је била бела као снег, а коса као чиста вуна. Престо су му били огњени пламенови, а точкови ужарени огањ. Огњена река је извирала и текла пред њим. Хиљаду хиљада му је служило, и десет хиљада пута десет хиљада је стајало пред њим. Суд је засео, књиге су се отвориле. Док сам гледао, видео сам да је због охолих речи, које је рог говорио, звер била убијена, и да јој је тело изручено ужареном огњу. Осталим зверима је била одузета власт, али им је живот био продужен за једно време и доба. Гледао сам у ноћним виђењима, и гле, неко као син човечији долази на облацима небеским. Он дође до онога од искона, и доведу га к њему. Њему је била дана власт, слава и царство, да му служе сви народи, племена и језици. Његова власт је вечна власт, која никада неће проћи, и његово царство никада неће пропасти.
Knjiga proroka Danila 7:1-14 Sveta Biblija (SRP1865)
Prve godine Valtasara cara Vavilonskoga usni Danilo san i vidje utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san i pripovjedi ukratko. Danilo progovori i reèe: vidjeh u utvari svojoj noæu, a to èetiri vjetra nebeska udariše se na velikom moru. I èetiri velike zvijeri izidoše iz mora, svaka drugaèija. Prva bijaše kao lav, i imaše krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboše i podiže se sa zemlje i stade na noge kao èovjek, i srce ljudsko dade joj se. Potom, gle, druga zvijer bijaše kao medvjed, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima meðu zubima svojim, i govoraše joj se: ustani, jedi mnogo mesa. Potom vidjeh, i gle, druga, kao ris, imaše na leðima èetiri krila kao ptica, i èetiri glave imaše zvijer, i dade joj se vlast. Potom vidjeh u utvarama noænijem, i gle, èetvrta zvijer, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jeðaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak, i razlikovaše se od svijeh zvijeri preðašnjih, i imaše deset rogova. Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste meðu onijema, i tri prva roga išèupaše se pred njim; i gle, oèi kao oèi èovjeèije bjehu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari. Gledah dokle se postaviše prijestoli, i starac sjede, na kom bješe odijelo bijelo kao snijeg, i kosa na glavi kao èista vuna, prijesto mu bijaše kao plamen ognjeni, toèkovi mu kao oganj razgorio. Rijeka ognjena izlažaše i tecijaše ispred njega, tisuæa tisuæa služaše mu, i deset tisuæa po deset tisuæa stajahu pred njim; sud sjede, i knjige se otvoriše. Tada gledah radi glasa velikih rijeèi koje govoraše onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zvijer i tijelo joj se rašèini i dade se da izgori ognjem. I ostalijem zvijerima uze se vlast, jer duljina životu bješe im odreðena do vremena i do roka. Vidjeh u utvarama noænijem, i gle, kao sin èovjeèji iðaše s oblacima nebeskim, i doðe do starca i stade pred njim. I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je njegova vlast vjeèna, koja neæe proæi, i carstvo se njegovo neæe rasuti.