Knjiga proroka Danila 6:2-28
Knjiga proroka Danila 6:2-28 Нови српски превод: Стари завет: Проф. др Драган Милин и Нови завет: Проф. др Емилијан Чарнић (SNP_CNZ)
Дарије одлучи да постави над царством сто педесет управитеља да буду над свим царством. Над њима је поставио три старешине, од којих је један био Данило. Њему су управитељи полагали рачуне да не би цар трпео штету. Данило се истицао изнад управитеља и старешина својим изванредним духом, тако да је цар намеравао да га постави над целим царством својим. Тада старешине и управитељи почеше да траже повод да науде Данилу и његовој служби, али не нађоше никакву погрешку јер је био исправан и без погрешке или мане. Онда они људи рекоше: „Нећемо наћи против Данила никакав повод за тужбу, осим да нађемо нешто против њега због закона Бога његовог.” Тада дођоше цару старешине и управитељи и рекоше: „Царе Дарије, да си жив довека! Све старешине у царству, поглавари, управитељи, саветници и намесници, договорили су се да се изда царска наредба и строга забрана да се сваки онај који би се у року од тридесет дана молио било коме богу или човеку, осим теби, царе, буде бачен у лављу пећину. Зато, царе, прогласи ту забрану и потпиши наредбу да буде непроменљива по закону мидском и персијском, који је непроменљив!” Тада цар Дарије потписа забрану и наредбу. Кад је Данило сазнао да је наредба потписана, отиде у своју кућу. У горњој соби имао је прозоре отворене према Јерусалиму. Ту је три пута дневно падао на колена своја молећи се и славећи Бога свога, као што је и раније чинио. Тада они људи журно дођоше и затекоше Данила како се моли и како призива Бога свога. Затим отидоше пред цара и позваше се на царску забрану: „Зар ниси ти потписао забрану да ко год се моли неком богу или човеку, осим теби, царе, у року од тридесет дана буде бачен у лављу пећину?” Тада цар одговори и рече: „Тако је према непроменљивом мидском и персијском закону.” На то они рекоше цару: „Данило, један од робља јудејског, не мари за тебе, царе, ни за твоју забрану коју си потписао, него три пута на дан обавља молитву своју.” Кад је цар то чуо, ожалости се веома и науми да спасе Данила. Све до сунчевог заласка настојао је да га спасе. Међутим, они људи навалише на цара, па му рекоше: „Ти знаш, царе, да се по закону мидском и персијском не мења никаква наредба и забрана коју цар потпише.” Тада цар нареди да доведу Данила и да га баце у лављу пећину. Цар рече Данилу: „Бог твој, којем тако усрдно служиш, нека те избави!” Потом донесоше камен и навалише га на отвор јаме. Цар га запечати прстеном својим и прстеновима великаша својих да се ништа за Данила не би променило. Затим се цар повуче у свој двор и проведе ноћ не једући ништа. Забранио је разоноду и није могао да спава. Ујутро рано, чим се разданило, отиде брзо до лавље пећине. Кад дође до јаме, викну Данила жалосним гласом. Цар рече Данилу: „Данило, слуго Бога живога, да ли те Бог твој, којем стално служиш, избави од лавова?” Тада Данило рече цару: „Царе, нека си ти жив довека! Бог мој посла анђела свога који затвори уста лавовима, па ми не наудише. Пред њим сам недужан, а ни теби, царе, зло не учиних!” Цар се веома обрадова и заповеди да изведу Данила из пећине. Данила изведоше из пећине без икакве повреде, јер се уздао у Бога свога. Потом цар заповеди да доведу оне људе који су били оптужили Данила. Њих, децу њихову и жене њихове бацише у пећину. Нису ни дно додирнули у пећини, а лавови их растргоше и кости им здробише. Потом цар Дарије написа свим народима, племенима и језицима који су живели по свој земљи: „Мир нека вас прати! Ево наредбе коју доносим: У целом царству мом свако нека се боји и плаши Бога Даниловог: Он је Бог жив, траје довека! Царство његово неће се распасти и вечна ће бити власт његова! Он избавља и спасава, чини знаке и чудеса и на небу и на земљи! Он је Данила избавио из шапа лављих!” Данило је био моћан у време владавине Даријеве и у време владавине Кира Персијанца.
Knjiga proroka Danila 6:2-28 Библија: Савремени српски превод (SB-ERV)
и три надгледника, од којих је један био Данило, којима ће сатрапи полагати рачун, да цар не би трпео штету. А Данило се својим изузетним способностима толико истицао међу осталим надгледницима и сатрапима да цар науми да га постави над целим царством. Због тога надгледници и сатрапи почеше да траже нешто против Данила у вези са царством, али нису могли. Не нађоше му никакву замерку, јер је Данило био поуздан, а нимало покварен или немаран. Они рекоше: »Нећемо наћи ништа против овог Данила, осим ако не нађемо нешто у вези са законом његовог бога.« Стога надгледници и сатрапи одоше заједно пред цара и рекоше: »Царе Дарије, жив био довека! Сви надгледици царства, управитељи, сатрапи, саветници и начелници сложили су се да би требало да цар изда указ, који ће се строго примењивати, да се свако ко се следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму. Зато, царе, издај и потпиши ову наредбу, да буде непромењива, у складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.« И цар Дарије потписа наредбу. Када је сазнао да је ова наредба објављена, Данило оде кући, у своју горњу собу, чији су прозори гледали према Јерусалиму. Три пута сваког дана он се на коленима молио и захваљивао своме Богу, као што је чинио и до тада. Они људи дођоше заједно и затекоше Данила како се моли Богу и тражи његову милост, па одоше цару и рекоше му: »Зар ти ниси потписао наредбу да се свако ко се у следећих тридесет дана буде молио било ком богу или човеку осим теби, царе, баци у лављу јаму?« Цар одговори: »То је истина. У складу са законима Међана и Персијанаца, који су непромењиви.« Тада они рекоше цару: »Данило, један од изгнаника из Јудеје, не мари ни за тебе, царе, ни за наредбу коју си потписао. И даље се моли три пута дневно.« Када је цар то чуо, веома се узнемири и чврсто одлучи да спасе Данила, па се све до заласка сунца трудио не би ли га како избавио. Тада они људи опет заједно дођоше цару, па су говорили с њим о царској наредби: »Ти, царе, знаш да се по закону Међана и Персијанаца ниједна наредба или указ који цар изда не може мењати.« Тада цар издаде налог, па Данила доведоше и бацише у лављу јаму. Цар рече Данилу: »Нека те спасе твој Бог, коме непрестано служиш!« Донеше један камен и поставише га на отвор јаме, а цар га запечати својим печатним прстеном и печатним прстеновима својих племића, тако да за Данила није било излаза. Потом цар оде у своју палату и проведе ноћ без јела и друштва, а није могао ни да заспи. Цар устаде са првим зрацима зоре и пожури до лавље јаме. Када је дошао близу јаме, жалобним гласом позва Данила: »Данило, слуго Бога живога, да ли је твој Бог, коме непрестано служиш, могао да те спасе од лавова?« А Данило одговори цару: »Жив био довека, царе! Мој Бог је послао свога анђела и затворио чељусти лавовима, да ми не науде, јер сам недужан пред њим. А ни пред тобом, царе, нисам учинио никакво зло.« Цар се силно обрадова, па нареди да Данила извуку из јаме. А када су га извукли, не нађоше на њему ниједну рану, јер се уздао у свога Бога. Тада цар нареди да доведу оне људе који су оптужили Данила и баце их у јаму, заједно са њиховим женама и децом. Они само што дотакоше дно јаме, а лавови их савладаше и смрвише им све кости. Цар Дарије написа свим народима, народностима и људима свих језика који су живели у целој земљи: »Мир вам у изобиљу! »Наређујем да људи у свим покрајинама мога царства дрхте од страха од Даниловог Бога. Јер, он је живи Бог и остаје довека. Његово царство неће пропасти, његовој власти нема краја. Он спасава и избавља, чини знамења и чуда на небу и на земљи. Он је Данила спасао од лавова.« Тако је Данило имао успеха у царству Дарија Међанина и царству Кира Персијанца.
Knjiga proroka Danila 6:2-28 Novi srpski prevod (NSPL)
a nad njima tri načelnika, među kojima je bio i Danilo. Njima su satrapi polagali račun da car ne bi bio na gubitku. Taj Danilo je svojim izuzetnim duhom nadmašivao načelnike i satrape, pa je car mislio da ga postavi nad celim carstvom. Tada su načelnici i satrapi gledali da nađu neku zamerku Danilovoj upravi nad carstvom, ali nisu mogli da mu nađu ni zamerku ni grešku, jer je bio pouzdan. Tako nisu mogli da pronađu na njemu ni nemara ni greške. Tada su ti ljudi rekli: „Nećemo naći na Danilu nikakvu zamerku, osim ako ne nađemo nešto protiv njega u vezi sa zakonom njegovog Boga.“ Tako su se ti načelnici i satrapi sjatili pred carem i rekli mu: „O, care Darije, živ bio doveka! Dogovorili su se svi načelnici carstva, upravitelji, satrapi, savetnici i namesnici, da car izda naredbu i zabranu: svako ko uputi molbu nekom bogu ili čoveku u roku od trideset dana osim tebi, care, neka bude bačen u lavlju jamu. Sada, care, izdaj zabranu i potpiši je, pošto se tako, po neopozivom zakonu Međana i Persijanaca, ne može promeniti.“ Tako je car Darije potpisao pismo sa zabranom. Kad je Danilo čuo da je naredba bila napisana, otišao je svojoj kući, gde su prozori njegove gornje sobe bili otvoreni prema Jerusalimu. Tu se on tri puta dnevno spuštao na kolena, moleći i hvaleći Boga, kao što je uvek radio. Tada su ti ljudi banuli i zatekli Danila kako se moli i priziva svog Boga. Zatim su pristupili caru i spomenuli mu carsku zabranu: „O, care, zar nisi potpisao zabranu prema kojoj će svako ko uputi molbu nekom bogu ili čoveku u roku od trideset dana, osim tebi, biti bačen u lavlju jamu?“ Car odgovori: „Zapovest ostaje na snazi prema zakonu Međana i Persijanaca, te se ne može opozvati.“ Oni odgovore caru: „Danilo, jedan od izgnanika iz Jude, ne mari za tebe, o, care, ni za tvoju zabranu koju si potpisao; on se tri puta dnevno moli svome Bogu.“ Kad je car to čuo, veoma se uznemirio. Bio je rešen da spase Danila, pa je sve do zalaska sunca svim silama nastojao da ga izbavi. Ali oni ljudi navališe na cara, govoreći: „Znaj, care, da se prema zakonu Međana i Persijanaca, nijedna zabrana ili naredba koju car izda, ne može promeniti.“ Tada je car naredio da dovedu Danila i da ga bace u lavlju jamu. Car reče Danilu: „Neka te izbavi Bog tvoj kome neprestano služiš.“ Zatim su doneli kamen i stavili ga na otvor jame, a car ga je zapečatio svojim pečatnim prstenom i pečatnim prstenom svojih velikaša, da se ništa za Danila ne bi moglo promeniti. Car se vratio u svoj dvor. Noć je proveo bez jela, i nije dao da mu dovedu suložnice. San mu nije dolazio na oči. U sam osvit zore, car ustane i užurbano ode do lavlje jame. Kad je prišao jami, pozvao je Danila žalosnim glasom. Car reče Danilu: „Danilo, slugo Boga živoga, da li je Bog, kome neprestano služiš, mogao da te izbavi od lavova?“ Danilo odgovori: „O, care, živ bio doveka! Moj Bog je poslao svog anđela, koji je zatvorio čeljusti lavovima, te mi nisu naudili, zato što sam se našao nevinim pred njim. Ni tebi, care, nisam ništa skrivio.“ Car se zbog toga veoma obradovao, pa je naredio da izvuku Danila iz jame. Kad su izvukli Danila iz jame, nije se na njemu našla nijedna rana, jer se pouzdao u Boga. Tada je car naredio da dovedu one ljude što su zlonamerno optužili Danila, i bace ih u lavlju jamu, zajedno sa njihovim ženama i njihovom decom. I još nisu ni došli na dno jame, kad su ih lavovi zgrabili i smrskali im sve kosti. Zatim je car Darije napisao pismo svim narodima, plemenima i jezicima, koji žive po svoj zemlji: „Neka vam se umnoži blagostanje! Izdajem naredbu: neka se svi ljudi po svim oblastima moga carstva boje i drhću pred Danilovim Bogom. On je živi Bog, koji ostaje doveka! Njegovo se carstvo neće raspasti, i njegova se vlast neće okončati! On izbavlja i oslobađa, čini znakove i čuda na nebu i na zemlji; on je izbavio Danila iz lavljih kandži.“ Danilo je napredovao tokom vladavine Darija i vladavine Kira Persijanca.
Knjiga proroka Danila 6:2-28 Нови српски превод (NSP)
а над њима три начелника, међу којима је био и Данило. Њима су сатрапи полагали рачун да цар не би био на губитку. Тај Данило је својим изузетним духом надмашивао начелнике и сатрапе, па је цар мислио да га постави над целим царством. Тада су начелници и сатрапи гледали да нађу неку замерку Даниловој управи над царством, али нису могли да му нађу ни замерку ни грешку, јер је био поуздан. Тако нису могли да пронађу на њему ни немара ни грешке. Тада су ти људи рекли: „Нећемо наћи на Данилу никакву замерку, осим ако не нађемо нешто против њега у вези са законом његовог Бога.“ Тако су се ти начелници и сатрапи сјатили пред царем и рекли му: „О, царе Дарије, жив био довека! Договорили су се сви начелници царства, управитељи, сатрапи, саветници и намесници, да цар изда наредбу и забрану: свако ко упути молбу неком богу или човеку у року од тридесет дана осим теби, царе, нека буде бачен у лављу јаму. Сада, царе, издај забрану и потпиши је, пошто се тако, по неопозивом закону Међана и Персијанаца, не може променити.“ Тако је цар Дарије потписао писмо са забраном. Кад је Данило чуо да је наредба била написана, отишао је својој кући, где су прозори његове горње собе били отворени према Јерусалиму. Ту се он три пута дневно спуштао на колена, молећи и хвалећи Бога, као што је увек радио. Тада су ти људи банули и затекли Данила како се моли и призива свог Бога. Затим су приступили цару и споменули му царску забрану: „О, царе, зар ниси потписао забрану према којој ће свако ко упути молбу неком богу или човеку у року од тридесет дана, осим теби, бити бачен у лављу јаму?“ Цар одговори: „Заповест остаје на снази према закону Међана и Персијанаца, те се не може опозвати.“ Они одговоре цару: „Данило, један од изгнаника из Јуде, не мари за тебе, о, царе, ни за твоју забрану коју си потписао; он се три пута дневно моли своме Богу.“ Кад је цар то чуо, веома се узнемирио. Био је решен да спасе Данила, па је све до заласка сунца свим силама настојао да га избави. Али они људи навалише на цара, говорећи: „Знај, царе, да се према закону Међана и Персијанаца, ниједна забрана или наредба коју цар изда, не може променити.“ Тада је цар наредио да доведу Данила и да га баце у лављу јаму. Цар рече Данилу: „Нека те избави Бог твој коме непрестано служиш.“ Затим су донели камен и ставили га на отвор јаме, а цар га је запечатио својим печатним прстеном и печатним прстеном својих великаша, да се ништа за Данила не би могло променити. Цар се вратио у свој двор. Ноћ је провео без јела, и није дао да му доведу суложнице. Сан му није долазио на очи. У сам освит зоре, цар устане и ужурбано оде до лавље јаме. Кад је пришао јами, позвао је Данила жалосним гласом. Цар рече Данилу: „Данило, слуго Бога живога, да ли је Бог, коме непрестано служиш, могао да те избави од лавова?“ Данило одговори: „О, царе, жив био довека! Мој Бог је послао свог анђела, који је затворио чељусти лавовима, те ми нису наудили, зато што сам се нашао невиним пред њим. Ни теби, царе, нисам ништа скривио.“ Цар се због тога веома обрадовао, па је наредио да извуку Данила из јаме. Кад су извукли Данила из јаме, није се на њему нашла ниједна рана, јер се поуздао у Бога. Тада је цар наредио да доведу оне људе што су злонамерно оптужили Данила, и баце их у лављу јаму, заједно са њиховим женама и њиховом децом. И још нису ни дошли на дно јаме, кад су их лавови зграбили и смрскали им све кости. Затим је цар Дарије написао писмо свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи: „Нека вам се умножи благостање! Издајем наредбу: нека се сви људи по свим областима мога царства боје и дрхћу пред Даниловим Богом. Он је живи Бог, који остаје довека! Његово се царство неће распасти, и његова се власт неће окончати! Он избавља и ослобађа, чини знакове и чуда на небу и на земљи; он је избавио Данила из лављих канџи.“ Данило је напредовао током владавине Дарија и владавине Кира Персијанца.
Knjiga proroka Danila 6:2-28 Sveta Biblija (SRP1865)
A nad njima tri starješine, od kojih jedan bješe Danilo, kojima æe upravitelji davati raèune da ne bi caru bilo štete. A taj Danilo nadvišivaše starješine i upravitelje, jer u njemu bješe velik duh i car mišljaše da ga postavi nad svijem carstvom svojim. Tada starješine i upravitelji gledahu kako bi našli što da zabave Danilu radi carstva; ali ne mogahu naæi zabave ni pogrješke, jer bješe vjeran, i ne nalažaše se u njega pogrješke ni mane. Tada rekoše oni ljudi: neæemo naæi na toga Danila ništa, ako ne naðemo što na nj radi zakona Boga njegova. Tada doðoše starješine i upravitelji k caru, i rekoše mu ovako: Darije care, da si živ dovijeka. Sve starješine u carstvu, poglavari i upravitelji, vijeænici i vojvode dogovoriše se da se postavi carska naredba i oštra zabrana da ko bi se god zamolio za što kome god bogu ili èovjeku za trideset dana osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku. Zato, care, postavi tu zabranu i napiši da se ne može promijeniti, po zakonu Midskom i Persijskom, koji je nepromjenit. I car Darije napisa knjigu i zabranu. A Danilo kad dozna da je knjiga napisana, otide svojoj kuæi, gdje bijahu otvoreni prozori u njegovoj sobi prema Jerusalimu, i padaše na koljena svoja tri puta na dan i moljaše se i hvalu davaše Bogu svojemu kao što èinjaše prije. Tada se sabraše oni ljudi, i naðoše Danila gdje se moli i pripada Bogu svojemu. I otidoše te rekoše caru za carsku zabranu: nijesi li napisao zapovijest, da ko bi se god zamolio kome god bogu ili èovjeku za trideset dana, osim tebi, care, da se baci u jamu lavovsku? Car odgovori i reèe: tako je po zakonu Midskom i Persijskom, koji je nepromjenit. Tada odgovoriše i rekoše caru: Danilo, koji je izmeðu roblja Judina, ne haje za te, care, ni za zabranu koju si napisao, nego se moli tri puta na dan svojom molitvom. Tada car èuvši to ožalosti se vrlo, i naumi da izbavi Danila, i truðaše se do zahoda sunèanoga da ga izbavi. Tada oni ljudi sabraše se kod cara i rekoše caru: znaj, care, da je zakon u Midijana i Persijana da se nikakva zabrana i naredba, koju postavi car, ne mijenja. Tada car reèe te dovedoše Danila i baciše ga u jamu lavovsku; i car progovori i reèe Danilu: Bog tvoj, kojemu bez prestanka služiš, neka te izbavi. I donesoše kamen i metnuše jami na vrata, i car ga zapeèati svojim prstenom i prstenom svojih knezova da se ništa ne promijeni za Danila. Tada otide car u svoj dvor, i prenoæi ne jedavši niti dopustivši da mu se donese što èim bi se razveselio, i ne može zaspati. Potom car usta ujutru rano i otide brže k jami lavovskoj. I kad doðe k jami, viknu Danila žalosnijem glasom; i progovori car i reèe Danilu: Danilo, slugo Boga živoga, Bog tvoj, kojemu služiš bez prestanka, može li te izbaviti od lavova? Tada Danilo reèe caru: care, da si živ dovijeka! Bog moj posla anðela svojega i zatvori usta lavovima, te mi ne naudiše; jer se naðoh èist pred njim, a ni tebi, care, ne uèinih zla. Tada se car veoma obradova tomu, i zapovjedi da izvade Danila iz jame. I izvadiše Danila iz jame, i ne naðe se rane na njemu, jer vjerova Bogu svojemu. Potom zapovjedi car, te dovedoše ljude koji bijahu optužili Danila, i baciše u jamu lavovsku njih, djecu njihovu i žene njihove; i još ne doðoše na dno jami, a lavovi ih zgrabiše i sve im kosti potrše. Tada car Darije pisa svijem narodima i plemenima i jezicima što življahu u svoj zemlji: mir da vam se umnoži. Od mene je zapovijest da se u svoj državi carstva mojega svak boji i straši Boga Danilova, jer je on Bog živi, koji ostaje dovijeka, i carstvo se njegovo neæe rasuti, i vlast æe njegova biti do kraja; On izbavlja i spasava, i èini znake i èudesa na nebu i na zemlji, on je izbavio Danila od sile lavovske. I taj Danilo bijaše sreæan za carovanja Darijeva i za carovanja Kira Persijanca.