Dela apostolska 7:1-38 - Compare All Versions

Podeli

Тада првосвештеник рече: „Је ли то тако?” Он пак рече: „Браћо и оци, чујте. Бог славе показа се нашем оцу Аврааму кад је боравио у Месопотамији, пре но што се доселио у Харан, и рече му: ‘Изађи из своје земље и од свога рода, па хајде у земљу коју ћу ти показати.’ Тада изађе из земље халдејске и настани се у Харану. Оданде га после смрти његовог оца Бог пресели у ову земљу, у којој ви сада живите. Али му не даде наследства у њој – ниједну стопу; него му само обећа, у време док он још није имао дете, да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега. Бог, наиме, овако рече: ‘Његови потомци биће дошљаци у туђој земљи, и поробиће их и злостављаће их четири стотине година. А ја ћу судити народу коме ће они служити’, рече Бог, ‘па ће после тога изаћи и служиће ми на овом месту.’ И даде му завет обрезања; тако роди Исака и обреза га осмог дан, и Исак роди Јакова, а Јаков дванаест патријараха. И патријарси позавидеше Јосифу, те га продадоше у Египат; но Бог беше с њим и избави га од свих његових невоља, па му даде милост и мудрост пред фараоном, египатским царем, који га постави да управља Египтом и свом његовом кућом. Али дође глад на сав Египат и Ханан, и велика невоља, и наши очеви нису могли да нађу хране. А Јаков, чувши да у Египту има жита, посла наше очеве први пут. Кад пак дођоше други пут, Јосиф учини да га браћа препознаду и фараон сазна Јосифово порекло. Тада Јосиф посла и дозва свога оца Јакова и сву родбину, седамдесет пет душа. И Јаков сиђе у Египат, и умреше он и очеви наши, те их пренеше у Сихем и положише у гроб, који је Авраам сребрним новцем купио од Еморових синова у Сихему. Уколико се више приближавало обећано време за које се Бог заклео Аврааму, и народ се увећао и умножио у Египту, док не завлада Египтом други цар, који није знао за Јосифа. Овај је лукаво поступио с нашим племеном и тлачио наше очеве, тако да су морали да бацају своју дечицу да не остану у животу. У то време роди се Мојсије и беше мио Богу; био је одгајан у очевој кући три месеца; а кад га избацише, узе га фараонова кћи и одгаји га себи за сина. И Мојсије би поучен у свој египатској мудрости и беше силан у својим речима и делима. А кад му је било четрдесет година, дође му на ум да обиђе своју браћу, синове Израиљеве. И кад виде једнога како неправедно страда, одбрани га и освети угњетаваног убивши Египћанина. Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог његовом руком даје избављење, али не схватише. Идућег дана дође међу њих док су се свађали и покуша да их измири рекавши: ‘Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?’ Али онај који је чинио неправду ближњему одби га и рече: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију над нама? Да нећеш да ме убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ Због ове речи Мојсије побеже и настани се као дошљак у мадијамској земљи, где роди два сина. После четрдесет година јави му се анђео у пламену купине која је горела у пустињи Синајске горе. Мојсије пак, видевши то, задиви се призору; а кад се приближавао да погледа, чу се глас Господњи: ‘Ја сам Бог твојих отаца, Бог Авраамов, Исаков и Јаковљев.’ Мојсије уздрхта и не усуди се да погледа. Тада му Господ рече: ‘Изуј обућу са својих ногу јер је место на ком стојиш света земља. Заиста видех злостављање свога народа који је у Египту и чух његово уздисање, те сиђох да га избавим. И сад хајде да те пошаљем у Египат.’ Овога Мојсија, кога су се одрекли рекавши: ‘Ко је тебе поставио за господара и судију?’, њега је Бог преко анђела, који му се јавио у купини, послао за господара и избавитеља. Он их изведе учинивши чуда и чудне знаке у земљи египатској, и у Црвеном мору, и у пустињи четрдесет година. То је Мојсије који је рекао синовима Израиљевим: ‘Бог ће вам подићи пророка из ваше браће као што је подигао мене.’ То је онај који је у збору у пустињи био с анђелом, који му је говорио на Синајској гори, и с очевима нашим; он је примио живе речи да их вама да.

Тада првосвештеник упита: »Је ли то тако?« А он рече: »Браћо и очеви, чујте ме! Бог славе показао се нашем праоцу Аврааму док је још био у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, и рекао му: ‚Отиди из своје земље и од своје родбине и иди у земљу коју ћу ти показати.‘ »И он је тада отишао из земље Халдејаца и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је оданде преселио у ову земљу у којој ви сада живите. Али у њој му ниједну стопу није дао у наследство, него је обећао да ће је дати у посед њему и његовим потомцима после њега, иако Авраам још није имао деце. Бог му је овако говорио: ‚Твоји потомци ће бити странци у туђој земљи. Пашће у ропство и бити злостављани четири стотине година. Али ја ћу судити народу коме ће они робовати‘, рече Бог, ‚а после тога ће изаћи и клањати ми се на овом месту.‘ Онда му је дао савез обрезања, па кад му се родио Исаак, он га је осмог дана обрезао. Исааку се родио Јаков, а Јакову дванаест патријарха. »А патријарси су били љубоморни на Јосифа, па су га продали у Египат. Али Бог је био с њим и избављао га из свих његових невоља. Дао му је мудрост и наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио за управитеља над Египтом и над свим својим двором. Онда је у целом Египту и Ханаану завладала глад и велике невоље, и наши праоци нису могли да нађу хране. Када је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је онамо наше праоце први пут. А када су отишли други пут, Јосиф је рекао својој браћи ко је, па је фараон сазнао Јосифово порекло. После тога је Јосиф послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – седамдесет пет душа – и Јаков је отишао у Египат. И тамо су умрли он и наши праоци, па су их пренели у Сихем и положили у гроб који је Авраам у Сихему новцем купио од Еморових синова. »Како се приближавало време да се испуни обећање које је Бог дао Аврааму, наш народ је у Египту растао и множио се док у Египту није завладао један други цар, који није знао за Јосифа. Он је лукаво поступао с нашим родом и тлачио је наше праоце, терајући их да тек рођену децу остављају напољу да не остану у животу. »У то време се родио Мојсије и био је Богу мио. Три месеца је био одгајан у очевој кући, а када су га оставили напољу, узела га је фараонова кћи и подигла као свога сина. Мојсије је био поучен у свој египатској мудрости и био је силан речју и делом. »Када је напунио четрдесет година, пало му је на ум да посети своју браћу Израелце. И када је видео да једног од њих злостављају, он га је одбранио и осветио убивши Египћанина. Мислио је да ће његова браћа схватити да им Бог преко њега шаље спасење, али они нису схватили. »Сутрадан је наишао на неке од њих док су се тукли, па је покушао да их помири говорећи: ‚Људи, ви сте браћа. Зашто злостављате један другог?‘ »Али онај који је злостављао свога ближњег, одгурнуо је Мојсија и рекао: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио оног Египћанина?‘ Када је Мојсије то чуо, побегао је и настанио се као странац у Мидјану, где му се родише два сина. »После четрдесет година, показао му се анђео у пламену горућег грма, у пустињи близу Синајске горе. Када је Мојсије то видео, задивио се том призору. И док је прилазио да боље погледа, зачуо је Господњи глас: ‚Ја сам Бог твојих праотаца, Бог Авраамов, Исааков и Јаковљев.‘ Мојсије је дрхтао од страха и није се усуђивао да дигне поглед. »Тада му је Господ рекао: ‚Изуј обућу са својих ногу, јер је место на ком стојиш свето тле. Видео сам потлаченост свога народа у Египту. Чуо сам његово роптање, па сам сишао да га избавим. А сад, хајде! Послаћу те у Египат.‘ »Тог Мојсија, кога су они одбацили када су рекли: ‚Ко је тебе поставио за владара и судију?‘ – баш њега је Бог, преко анђела који му се показао у грму, послао да буде и владар и избавитељ. И он их је извео, чинећи чуда и знамења у Египту, на Црвеном мору и четрдесет година у пустињи. »То је онај Мојсије који је рекао Израелцима: ‚Бог ће вам између ваших сународника подићи пророка као што сам ја.‘ То је онај који је био на скупу у пустињи, са анђелом који му је говорио на Синајској гори и с нашим праоцима. Он је примио живе речи да их преда нама.

Tada je Prvosveštenik upitao Stefana: „Jesu li ove optužbe istinite?“ Stefan je na ovo odgovorio: „Braćo i oci, slušajte me. Slavni Bog objavio se našem ocu Avrahamu u Mesopotamiji, pre nego što se nastanio u Haranu, i naložio mu: ’Idi iz svoje zemlje i od svoje rodbine, pa pođi u zemlju koju ću ti pokazati.’ Avraham je napustio Haldejsku zemlju i nastanio se u Haranu. Posle smrti njegovog oca, Bog ga je preselio u ovu zemlju u kojoj vi sada živite. U njoj mu ni stopu nije dao u posed, ali mu je obećao da će je dati u posed njemu i njegovom potomstvu posle njega, iako još nije imao dece. Bog mu je takođe rekao da će njegovi potomci biti došljaci u tuđoj zemlji. Tamo će robovati i biti tlačeni četiri stotine godina: ’Narodu kome budu robovali ja ću suditi, a na kraju će izaći odande i služiti mi na ovom mestu.’ Bog je onda sa Avrahamom sklopio savez, čiji je znak obrezanje. Njemu se rodio Isak koga je obrezao osmoga dana. Isak je obrezao Jakova, a Jakov dvanaest rodonačelnika. Rodonačelnici su bili ljubomorni na svog brata Josifa, pa su ga prodali kao roba u Egipat. Ipak, Bog je bio sa njim i izbavio ga od svih njegovih nevolja. Pošto ga je Bog obdario mudrošću, stekao je naklonost faraona, egipatskog cara, koji ga je postavio da upravlja Egiptom i celim svojim dvorom. Tada je u Egiptu i Hananu nastala glad i velika beda, tako da naši preci nisu mogli da nabave hranu. Kad je Jakov čuo da u Egiptu ima žita, poslao je tamo naše očeve prvi put. Kada su se tamo našli po drugi put, Josif je obznanio svojoj braći ko je on. Tako je faraon saznao za Josifovu porodicu. Josif je onda poslao po svoga oca Jakova i svu svoju rodbinu – ukupno sedamdeset pet osoba. Tako je Jakov otišao u Egipat gde je umro on i naši očevi. Njihova tela su bila prenesena u Sihem i položena u grob koji je Avraham bio kupio od Emorovih sinova za određenu svotu. Približavalo se vreme da Bog ispuni obećanje koje je uz zakletvu dao Avrahamu. Narod je rastao i množio se u Egiptu, sve dok Egiptom nije zavladao novi car koji nije poznavao Josifa. On je lukavo postupio sa našim narodom: zlostavljao je naše pretke i prisiljavao ih da svoju novorođenčad ostavljaju napolju da umru. U to vreme, rodio se Mojsije. Bio je prelepo dete. Tri meseca je bio odgajan u očevoj kući. Kada su ga ostavili napolju, faraonova ćerka ga je uzela i odgojila ga sebi za sina. Mojsije je, odgojen u svoj mudrosti Egipta, bio čuven po svojim rečima i delima. Kada mu je bilo četrdeset godina, dođe mu na pamet da poseti svoju braću Izrailjce. Kad je video kako jedan od njih biva zlostavljan, on mu priskoči u pomoć i osveti ga – ubivši Egipćanina. Mislio je da će njegovi sunarodnici shvatiti da im Bog preko njega šalje izbavljenje, ali oni to nisu razumeli. Sledećeg dana je zatekao dva Izrailjca kako se tuku. Pokušao je da ih pomiri govoreći: ’Ljudi, vi ste braća! Zašto zlostavljate jedan drugoga?’ No, onaj što je zlostavljao svoga bližnjeg, odgurnu ga i reče mu: ’Ko je tebe postavio za glavara i sudiju nad nama? Hoćeš li i mene da ubiješ kao što si juče ubio Egipćanina?’ Na te reči Mojsije pobegne iz Egipta i nastani se kao došljak u madijanskoj zemlji. Tamo su mu se rodila dva sina. Posle četrdeset godina, ukazao mu se anđeo u plamtećem ognju iz jednog grma, u pustinji kod planine Sinaj. Kad je Mojsije to video, zadivio se prizorom. Ali kada je prišao grmu da bolje osmotri, čuo je glas Gospodnji: ’Ja sam Bog tvojih otaca; Bog Avrahamov, Isakov i Jakovljev.’ Drhteći od straha, Mojsije se nije više usuđivao da digne pogled. Bog mu je zatim rekao: ’Izuj obuću sa svojih nogu, jer je mesto na kome stojiš sveto tlo. Uistinu sam video nevolje moga naroda u Egiptu i čuo njegovo uzdisanje i zato sam sišao da ih izbavim. A sad pođi, ja te šaljem u Egipat!’ Dakle, istog onog Mojsija koga su odbacili rekavši: ’Ko je tebe postavio za glavara i sudiju nad nama?’, Bog je sada poslao kao vladara i izbavitelja preko anđela koji mu se ukazao u grmu. On ih je izveo odande, čineći čuda i znake u egipatskoj zemlji, na Crvenom moru i u pustinji tokom četrdeset godina. To je onaj isti Mojsije koji je rekao Izrailjcima: ’Bog će vam podići proroka od vaše braće, kao što sam ja.’ On je bio na saboru u pustinji, a anđeo je govorio s njim i s našim precima na gori Sinaj; on je primio reči života i predao ih nama.

Тада је Првосвештеник упитао Стефана: „Јесу ли ове оптужбе истините?“ Стефан је на ово одговорио: „Браћо и оци, слушајте ме. Славни Бог објавио се нашем оцу Аврахаму у Месопотамији, пре него што се настанио у Харану, и наложио му: ’Иди из своје земље и од своје родбине, па пођи у земљу коју ћу ти показати.’ Аврахам је напустио Халдејску земљу и настанио се у Харану. После смрти његовог оца, Бог га је преселио у ову земљу у којој ви сада живите. У њој му ни стопу није дао у посед, али му је обећао да ће је дати у посед њему и његовом потомству после њега, иако још није имао деце. Бог му је такође рекао да ће његови потомци бити дошљаци у туђој земљи. Тамо ће робовати и бити тлачени четири стотине година: ’Народу коме буду робовали ја ћу судити, а на крају ће изаћи оданде и служити ми на овом месту.’ Бог је онда са Аврахамом склопио савез, чији је знак обрезање. Њему се родио Исак кога је обрезао осмога дана. Исак је обрезао Јакова, а Јаков дванаест родоначелника. Родоначелници су били љубоморни на свог брата Јосифа, па су га продали као роба у Египат. Ипак, Бог је био са њим и избавио га од свих његових невоља. Пошто га је Бог обдарио мудрошћу, стекао је наклоност фараона, египатског цара, који га је поставио да управља Египтом и целим својим двором. Тада је у Египту и Ханану настала глад и велика беда, тако да наши преци нису могли да набаве храну. Кад је Јаков чуо да у Египту има жита, послао је тамо наше очеве први пут. Када су се тамо нашли по други пут, Јосиф је обзнанио својој браћи ко је он. Тако је фараон сазнао за Јосифову породицу. Јосиф је онда послао по свога оца Јакова и сву своју родбину – укупно седамдесет пет особа. Тако је Јаков отишао у Египат где је умро он и наши очеви. Њихова тела су била пренесена у Сихем и положена у гроб који је Аврахам био купио од Еморових синова за одређену своту. Приближавало се време да Бог испуни обећање које је уз заклетву дао Аврахаму. Народ је растао и множио се у Египту, све док Египтом није завладао нови цар који није познавао Јосифа. Он је лукаво поступио са нашим народом: злостављао је наше претке и присиљавао их да своју новорођенчад остављају напољу да умру. У то време, родио се Мојсије. Био је прелепо дете. Три месеца је био одгајан у очевој кући. Када су га оставили напољу, фараонова ћерка га је узела и одгојила га себи за сина. Мојсије је, одгојен у свој мудрости Египта, био чувен по својим речима и делима. Када му је било четрдесет година, дође му на памет да посети своју браћу Израиљце. Кад је видео како један од њих бива злостављан, он му прискочи у помоћ и освети га – убивши Египћанина. Мислио је да ће његови сународници схватити да им Бог преко њега шаље избављење, али они то нису разумели. Следећег дана је затекао два Израиљца како се туку. Покушао је да их помири говорећи: ’Људи, ви сте браћа! Зашто злостављате један другога?’ Но, онај што је злостављао свога ближњег, одгурну га и рече му: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама? Хоћеш ли и мене да убијеш као што си јуче убио Египћанина?’ На те речи Мојсије побегне из Египта и настани се као дошљак у мадијанској земљи. Тамо су му се родила два сина. После четрдесет година, указао му се анђео у пламтећем огњу из једног грма, у пустињи код планине Синај. Кад је Мојсије то видео, задивио се призором. Али када је пришао грму да боље осмотри, чуо је глас Господњи: ’Ја сам Бог твојих отаца; Бог Аврахамов, Исаков и Јаковљев.’ Дрхтећи од страха, Мојсије се није више усуђивао да дигне поглед. Бог му је затим рекао: ’Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло. Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његово уздисање и зато сам сишао да их избавим. А сад пођи, ја те шаљем у Египат!’ Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година. То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.

A poglavar sveštenički reče: Je li dakle tako? A on reče: Ljudi braćo i oci! Poslušajte. Bog slave javi se ocu našem Avraamu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran, i reče mu: Iziđi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog, i dođi u zemlju koju ću ti ja pokazati. Tada iziđe iz zemlje haldejske, i doseli se u Haran; i odande, po smrti oca njegovog, preseli ga u ovu zemlju u kojoj vi sad živite. I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obreče mu je dati u držanje i semenu njegovom posle njega, dok on još nemaše deteta. Ali Bog reče ovako: Seme tvoje biće došljaci u zemlji tuđoj, i nateraće ga da služi, i mučiće ga četiri stotine godina. I narodu kome će služiti ja ću suditi, reče Bog; i potom će izići, i služiće meni na ovome mestu. I dade mu zavet obrezanja, i tako rodi Isaka, i obreza ga u osmi dan; i Isak Jakova, i Jakov dvanaest starešina. I starešine zaviđahu Josifu, i prodadoše ga u Misir; i Bog beše s njim. I izbavi ga od svih njegovih nevolja, i dade mu milost i premudrost pred Faraonom carem misirskim, i postavi ga poglavarom nad Misirom i nad svim domom svojim. A dođe glad na svu zemlju misirsku i hanansku i nevolja velika, i ne nalažahu hrane oci naši. A Jakov čuvši da ima pšenice u Misiru posla najpre oce naše. I kad dođoše drugi put, poznaše Josifa braća njegova, i rod Josifov posta poznat Faraonu. A Josif posla i dozva oca svog Jakova i svu rodbinu svoju, sedamdeset i pet duša. I Jakov siđe u Misir, i umre, on i očevi naši. I prenesoše ih u Sihem, i metnuše u grob koji kupi Avraam za novce od sinova Emorovih u Sihemu. I kad se približi vreme obećanja za koje se Bog zakle Avraamu, narod se narodi i umnoži u Misiru, dok nasta drugi car u Misiru, koji ne znaše Josifa. Ovaj namisli zlo za naš rod, izmuči oce naše da svoju decu bacahu da ne žive. U to se vreme rodi Mojsije, i beše Bogu ugodan, i bi tri meseca hranjen u kući oca svog. A kad ga izbaciše, uze ga kći Faraonova, i odgaji ga sebi za sina. I nauči se Mojsije svoj premudrosti misirskoj, i beše silan u rečima i u delima. A kad mu se navršivaše četrdeset godina, dođe mu na um da obiđe braću svoju, sinove Izrailjeve. I videvši jednom gde se čini nepravda, pomože, i pokaja onog što mu se činjaše nepravda, i ubi Misirca. Mišljaše pak da braća njegova razumeju da Bog njegovom rukom njima spasenje dade: ali oni ne razumeše. A sutradan dođe među takve koji se behu svadili, i miraše ih govoreći: Ljudi, vi ste braća, zašto činite nepravdu jedan drugom? A onaj što činjaše nepravdu bližnjemu ukori ga govoreći: Ko je tebe postavio knezom i sudijom nad nama? Ili i mene hoćeš da ubiješ kao što si juče ubio Misirca? A Mojsije pobeže od ove reči, i posta došljak u zemlji madijanskoj, gde rodi dva sina. I kad se navrši četrdeset godina, javi mu se u pustinji gore sinajske anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom u kupini. A kad Mojsije vide, divljaše se utvari. A kad on pristupi da vidi, bi glas Gospodnji k njemu: Ja sam Bog otaca tvojih, Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev. A Mojsije se beše uzdrhtao i ne smeše da pogleda. A Gospod mu reče: Izuj obuću svoju sa svojih nogu: jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja. Ja dobro videh muku svog naroda koji je u Misiru, i čuh njihovo uzdisanje, i siđoh da ih izbavim: i sad hodi da te pošaljem u Misir. Ovog Mojsija, kog ukoriše rekavši: Ko te postavi knezom i sudijom? Ovog Bog za kneza i izbavitelja posla rukom anđela koji mu se javi u kupini. Ovaj ih izvede učinivši čudesa i znake u zemlji misirskoj i u Crvenom Moru i u pustinji četrdeset godina. Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene: njega poslušajte. Ovo je onaj što beše u crkvi u pustinji s anđelom, koji mu govori na gori sinajskoj, i s ocima našim; koji primi reči žive da ih nama da